Hoće li u Vojvodini biti isprobana formula „više od autonomije, manje od nezavisnosti“
Država u državi Srbiji Nacrt novog statuta Vojvodine predviđa vladu, razvojnu banku, predstavništva u inostranstvu... Pajtić: Savet nacionalnih zajednica neće biti drugi dom pokrajinske Skupštine, već konsultativno telo BEOGRAD - Novi statut Vojvodine trebalo bi da bude usvojen 14. oktobra na sednici Skupštine, pošto prethodno prođe dvonedeljnu javnu raspravu i usvoji ga Izvršno veće. Konačan stav o njemu trebalo bi da da Skupština Srbije. Prema predlogu prednacrta statuta, pokrajina Vojvodina imala bi tri geografske oblasti, pri čemu teritorija ne bi mogla da se menja bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, većinom od ukupnog broja birača. Novim statutom predviđena je nacionalna ravnopravnost Srba, Mađara, Slovaka, Hrvata, Crnogoraca, Rumuna, Roma, Bunjevaca, Rusina i drugih brojčano manjih zajednica. Glavni grad Pokrajine trebalo bi da bude Novi Sad, dok simbole - grb i zastavu uređuje pokrajinska Skupština. Imovina Pokrajine utvrđuje se statutom i zakonom, a njome raspolažu i upravljaju organi koje određuje parlament. Pokrajina može da zaključuje međunarodne ugovore iz svoje nadležnosti, može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona, a može osnivati i predstavništva u inostranstvu radi promocije i unapređenja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i turističkih kapaciteta. Autonomna pokrajina može donositi pokrajinske zakone na predlog vlade, najmanje pet poslanika, jedinice lokalne samouprave ili najmanje 30.000 birača. Isti broj birača može da traži raspisivanje referenduma o pojedinim pitanjima iz nadležnosti APV. NADLEŽNOSTI POKRAJINE Nadležnosti pokrajine su: prostorno planiranje, regionalni razvoj, poljoprivreda i vodoprivreda, ruralni razvoj, šumarstvo, lov i ribolov, turizam, ugostiteljstvo, banje i lečilišta, zaštita životne sredine, industrija, zanatstvo, rečni i železnički saobraćaj, uređenje puteva, sajmovi i druge privredne manifestacije, prosveta, sport, kultura, nauka, inovacije, tehnološki razvoj, zdravstvo i socijalna politika, javno informisanje na pokrajinskom nivou (osniva javnu radiodifuznu ustanovu Pokrajine), razvoj infrastrukture, kapitalnih ulaganja i druge oblasti. Autonomna pokrajina nadležna je za službenu upotrebu jezika i pisma i saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. Može da predlaže i mrežu sudova na teritoriji Pokrajine. Predviđeno je da Pokrajina ima šest upravnih okruga: na teritoriji Bačke - u Subotici i Somboru, Banata - u Kikindi, Vršcu i Zrenjaninu i Srema u Sremskoj Mitrovici. Najviše predstavničko telo je Skupština, koju čini 120 poslanika, a formira se i savet nacionalnih zajednica, kao posebno telo od 30 članova. Skupština bira i razrešava pokrajinsku vladu većinom glasova od ukupnog broja poslanika, dok glasanje o poverenju vladi može da zatraži najmanje 30 poslanika. Ministar u pokrajinskoj vladi ne može biti poslanik, odbornik, niti član Vlade Srbije ili izvršnog organa u lokalnoj samoupravi. Pokrajinski budžet, predviđeno je, iznosi najmanje sedam odsto budžeta Srbije, dok se njegove tri sedmine koriste za finansiranje kapitalnih rashoda. Da bi došlo do promene Statuta Vojvodine, potrebno je da zahtev podnese jedna trećina ukupnog broja poslanika, pokrajinska vlada, nadležno telo Skupštine zaduženo za ustavno-pravni položaj APV i najmanje 40.000 birača. O predlogu za promenu odlučuje Skupština dvotrećinskom većinom ukupnog broja poslanika. Statut stupa na snagu danom proglašenja u Skupštini. Najavljujući usvajanje statuta APV u oktobru, predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić rekao je da Savet nacionalnih zajednica neće biti drugi dom pokrajinske Skupštine, već konsultativno telo, koje će davati mišljenje o predlozima od značaja za očuvanje identiteta nacionalnih zajednica. Pajtić je najavio formiranje razvojne banke Vojvodine, koja je, kako je rekao, korak dalje u odnosu na postojeći Fond za razvoj. Ovakav predlog statuta APV naišao je na oštru osudu mnogih javnih ličnosti i opozicije. Profesor Dragan Nedeljković, predsednik Srpskog narodnog pokreta „Svetozar Miletić“, smatra da je novi statut „korak ka otcepljenju i zloupotreba autonomije“. - Uvek smo smatrali da je autonomija imala smisla u tuđoj carevini, kada je ona bila štit od germanizacije, mađarizacije, a da nema taj smisao i opravdanje u državi srpskoj i jugoslovenskoj - kaže profesor Nedeljković. Dodaje da je „autonomija put ka daljem drobljenju srpske države“. - Smešni su oni koji ismevaju teoriju zavere, jer zavera je očigledna u praksi, svakoga dana i na svakom mestu - naglašava profesor. Šef poslaničkog kluba SRS-a u pokrajinskom parlamentu Milorad Mirčić tvrdi da je najava usvajanja statuta Vojvodine „priprema za samostalnost, odnosno samostalnu državu Vojvodina“. - Pojmovi koji se koriste, kao što je vlada Vojvodine, nešto je što simbolizuje državnost. Predviđa se da vlada može da donosi uredbe koje mogu da budu u suprotnosti sa važećim republičkim zakonima, a jedina institucija koja može da ih procenjuje je Ustavni sud, ali je pitanje ko će da sanira posledice tih uredbi - kaže Mirčić. Nagoveštaj formiranja „centralne razvojne banke“ po njemu je put ka stvaranju nacionalne narodne banke, što bi označavalo privrednu i finansijsku samostalnost jedne buduće samostalne države. - SRS će glasati protiv ovakvog dokumenta, i na republičkom i na pokrajinskom nivou - kaže Mirčić, dodajući da osporavanja tog dokumenta mogu biti tumačena kao „sprečavanje decentralizacije Srbije, što je put u internacionalizaciju vojvođanskog pitanja“. Autor nacrta statuta Vojvodine Dragoslav Petrović kaže da za te „insinuacije nema osnova, jer sva predviđena rešenja tek treba da idu na javnu raspravu i mogu se menjati.“ - Sva rešenja zasnivaju se na rešenjima Ustava Srbije, kako u pogledu nadležnosti, tako i u pogledu načina korespondencije. Nikakvih državnih obeležja nema, niti postoje takva zalaganja - kaže Petrović. Dodaje da će akt ići na usvajanje u Skupštinu Srbije, a da formiranje razvojne banke Vojvodine ne znači i državnost Vojvodine. - Razvojna banka Vojvodine nema nikave prerogative za monetarni sistem, niti za odlučivanje u onome što su prerogativi države. Prema tome, onaj ko o tome priča očito ne poznaje materiju o kojoj govori - zaključuje Petrović. http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/politika/glas-javnosti-14-09-2008/drzava-u-drzavi-srbiji
