А шта ради Народна библиотека у Београду?

Штампај <http://www.dverisrpske.com/tekst/tekst/1873875/pp>  | Пошаљи на 
е-пошту <http://www.dverisrpske.com/tekst/email/1873875>  

Наравно, Народна библиотека Србије у Београду, као и Народни музеј и низ других 
културних и уметничких установа битних за идентитет и цивилизацијски ниво 
Србије – и даље не раде! То значи да не раде, ни оно што би могли да раде 
угледајући се на Народну и Универзитетску библиотеку у Бањалуци.

Ипак, управник Народне библиотеке Србије господин Угричић ради на томе да 
опањкава наше народне писце бриселским комесарима због наводне идеологије 
национализма. Тако је недавно, Данка Поповића, писца једне од најзначајнијих 
књига с краја прошлог века „Књиге о Милутину“ – недавно оптужио за ширење 
национализма пред евроунијатским чиновницима, потпуно занемарујући чињеницу да 
се у међувремену Данко Поповић упокојио.

Управник Народне библиотеке у Београду која не ради већ годинама – господин 
Угричић је у једноме у праву: дело Данка Поповића ће и даље утицати на читаве 
генерације Срба, али не на плитко идеолошки начин већ онако како Народна и 
Универзитетска библиотека у Бањалуци утиче на свој народ – радећи и потсећајући 
на најсветлије ствараоце и дух српског народа. Зато све честитке управи Народне 
и Универзитетске библиотекe у Бањалуци уз жаљење што такву управу немамо и у 
Београду.

Владан Глишић

  _____  

 <http://www.dverisrpske.com/media/2010-10/1873876-zora.jpg> Дигитализована 
“Мостарска зора”

„Зора“ – лист за забаву, поуку и књижевност, који је излазио од 1896. до 1900. 
године у Мостару, дигитализован је и објављен на сајту Народне и универзитетске 
библиотеке Републике Српске (НУБ РС).

 

Српски национални лист „Зора“ покренули су Светозар Ћоровић и Алекса Шантић, 
излазио је једном мјесечно, а објављено је 69 бројева. Уредници су били, осим 
покретача листа, још и Јован Дучић и Атанасије Шолаја.

Значај и квалитет „Зоре“ су у њеном садржају који је усмјераван на ширу област 
науке о књижевности, а лимитирани су били садржаји из народне књижевности.

Тај лист и „Босанска вила“ били су два најзначајнија књижевна часописа за Србе 
у БиХ током окупације од стране Аустро-угарске монархије.

Препознајући значај овог материјала, НУБ РС, на челу са директором Ранком 
Рисојевићем, прихватила се пројекта дигитализације овог материјала, што је био 
тежак и обиман посао.

Реализација пројекта трајала је од септембра до средине октобра 2010. године, а 
први корак био је набавка свих бројева часописа, што није било нимало 
једноставно знајући да је часопис излазио прије стотину година. Овај посао 
обавили су Славољуб Лукић и Дамир Кљајић, сакупивши часописе у библиотеци 
Филозофског факултета у Источном Сарајеву.

Посао скенирања часописа и обраде скенираног материјала као и његово постављање 
на интернету обавио је Центар за компјутеризацију и дигитализацију при НУБ РС, 
чији стручни тим чине Далибор Панчић, Борислав Станчевић и Владимир Рисојевић. 
Библиографију и аналитичку обраду чланака приредила је Бојана Милошевић.

Овај стари часопис сада је доступан свим корисницима интернета на сајту НУБ РС 
на адреси http://www.digitalna.nubrs.rs.ba/cms/

Извор:http://www.digitalna.nubrs.rs.ba/cms/index.php?option=com_content 
<http://www.digitalna.nubrs.rs.ba/cms/index.php?option=com_content&view=article&id=65&Itemid=54&lang=sr>
 &view=article&id=65&Itemid=54&lang=sr

 

_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@ANTIC.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште