Света Русија и Света Србија Пише: Драгомир Анђелковић недеља, 24 октобар 2010 16:37
0Русија је као митска птица Феникс. Не само да се током своје историје више пута нашла на рубу пропасти, већ је и изгледало да је сагорела у пламену унутрашњих и спољних недаћа. Но, када би се дим разишао, бивало је јасно да је издржала сва искушења, ма колико она била застрашујућа и разарајућа. После њих, историја нас томе учи, не прође много времена пре него што велика словенско-православна држава почне да се диже из пепела. И брзо засија још снажније него пре привременог пада. НАДМОЋ ДУХА Несреће и раздобља национално-државне малаксалости пролазе, а снага Русије остаје. Она је историјска константа. И то збуњује многе западњаке, који су на "рационалним" основама до сада безброј пута проценили да је руска моћ ствар прошлости, да би убрзо доживели разочарење. Злурадост је, по правилу, била уграђена у њихове прогнозе. Но, оне нису само због тога падале на тесту времена. То се дешавало и онда када су чињенице објективно говориле против скорог успона Русије. Зато су за многе Европљане, који нису православне вере, Руси недокучиви. Њихову збуњеност најбоље одражавају речи британског државника Винстона Черчила - човека у чијој души није било топлине за православне Словене, а посебно за Русе и Србе, док је у уму било немало идеја како да се њихов свеколики положај учини горим. Он је рекао: "Русија је загонетка, замотана у загонетку, смештена унутар још веће загонетке". Западњаци тако мисле јер посматрају само површину. Не схватају суштину која објашњава стварност боље од сваке позитивистичке анализе. Јер, моћ руске државе представља одраз огромне духовности руског народа. Зато је Русија непобедива. Све нестаје, а дух је вечан. Отуда, с правом се каже "Света Русија". А један од симбола те вишедимензионалне, и земаљске и небеске Русије, представља икона Богородице Владимирске. Она се с правом сматра чудотворном, и с много разлога је изузетно поштована широм руских земаља и генерално православног света. ЧУДОТВОРНА ИКОНА Икону Богородице Владимирске је, према предању, насликао Св. Еванђелист Лука, и то на дасци стола за којим је јела Света породица: Исус Христос, Богородица Марија и Праведни Јосиф. Свету икону је, вероватно 1131. године, цариградски патријарх поклонио руском кнезу Јурију Долгоруком. Тако је она доспела у Русију, где се у почетку налазила у женском манастиру Пресвете Богородице (околина Кијева). Кнез Андреј Богољубски, син Јурија Долгоруког, пренео је свету икону у град Владимир, у коме се налазила наредних 250 година и по коме је добила садашње име. Њена сеоба је симболички означила пут измештања тежишта руске државности, са југа на североисток, до чега је убрзо дошло. Неће проћи много времена пре него што ће Кијевска Русија постати Московска Русија, али ништа мање света, а како су векови пролазили, и све моћнија. Године 1395. икона Богородице Владимирске пренета је у Москву, у град који је до тада, иако још неформално, постао политичко средиште Русије. На месту на коме су Московљани дочекали икону подигнут је Сретењски манастир, у коме се она данас налази. Света икона пренета је у Москву како би помогла одбрану града од страшних азијатских освајача који су му се приближавали. Но, Тамерланове снаге нису стигле до Москве. Одједном су промениле правац кретања. Народ је то протумачио као чудо. Према предању, пошто су се Московљани молили Богородици пред њеном владимирском иконом, она се у сну јавила Тамерлану. После тога он је у страху напустио Русију. http://www.vidovdan.org/2010-03-28-13-57-42/3524-2010-10-24-15-42-44
<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
