http://www.pravda.rs/2010/10/25/eps-trazi-povisicu-zarada-za-60-odsto/
ЕПС тражи повишицу зарада за 60 одсто Економија | 25. октобар 2010. | 18:56 Државна „бирократија“ скоро се више и не сећа инфлације од јуче, јер је започела битку са Владом Србије за повећање плате. Радници у правосуђу, сада је већ очигледно, неће остати усамљени у захтевима за повишицом, њихове колеге судије чекају да им се такође коригују примања, а у петак се огласио и председник Управног одбора „Електропривреде“ Драгомир Марковић, који је затражио подршку државе „оправданим захтевима за повећање плата“. Ланац се ту свакако неће прекинути, и не треба да изненаде ни захтеви осталих службеника државе чије су плате такође скромне, а затим ће се то пренети и на приватни сектор. Актуелна власт ће наредних месеци седети на ужареној столици, притиснута Законом о фискалној одговорности, који је предвидео ограничен раст, и жељом да испуни захтеве у што већој мери, како би се скупили бодови за долазеће изборе. Закон о фискалној одговорности предвиђа наредне године повећање плата у јавном сектору 1. јануара за износ инфлације у последњих шест месеци, у априлу за инфлацију у првом кварталу, плус половина раста реалног бруто домаћег производа и у октобру за инфлацију у претходних шест месеци. Тај раст неће се исказати у крупним цифрама, гледано из угла појединца. „Електропривреда Србије“, међутим, не мари за такве мизерне корекције, већ се спрема да затражи повишицу од 60 одсто, иако плате у тој фирми далеко надмашују већину зарада у Србији. Просечна плата, без пореза и доприноса у ЕПС-у је 50.000 динара. Милан Ђорђевић, председник синдиката те државне компаније, каже да они траже повећање зарада за чак 60 одсто. – Плате у ЕПС-у су уствари много ниже, износе од 33.000 до 35.000, јер се у просечну зараду рачунају сви додаци, минули рад, као и сменски, прековремени и ноћни рад. Можемо, евентуално, да се погодимо са Владом да то буде 50 одсто, али на мање од тога не пристајемо, јер ЕПС пуни буџет са 65 одсто, а не узима из њега ни један динар – тврди Ђорђевић. Он додаје да зато и не траже да им држава нешто поклони, јер су они „будуће повећање плата сами зарадили“. Он тврди да нису губиташи и да би ЕПС био профитабилна компанија ако би могао да наплати 65 милијарди динара, које му дугују привреда и грађани, и под условом да власт не одлучује о цени струје. – Да ли још неко предузеће у Србији производи робу од националног интереса која се поклања, као што је то случај са струјом? Причају и да смо монополисти, иако привреда сада може да купи струју у Румунији, Босни, Хрватској или Грчкој, али нико то не чини, јер је у Србији најјефтинија – наводи председник Синдиката ЕПС-а. Ђорђевић каже и да је ЕПС обавио рационализацију и да нема вишка радника, већ да је садашњих 29.900 запослених оптималан број за заокружен процес производње струје, од рудника до дистрибуције електричне енергије. – Плате у ЕПС-у су толико срозане, да су нас прескочили чак и чистачи улица, што не значи да њихов рад потцењујем. Па, код нас млади радници, почетници на коповима у Костолцу и Колубари месечно имају од 17.000 до 19.000 динара – каже Ђорђевић и додаје да, на пример, рудари могу да зараде од 35.000 до 60.000 динара. Радници правосуђа, од млађег сарадника до намештеника шесте врсте, изборили су се за повећање коефицијената за око 35 одсто. За више, самосталне и млађе саветнике тек предстоје преговори о корекцијама. За сада су кориговане зараде службеницима за техничку подршку правосудним органима па је, на пример, спремачици коефицијент са 0,75 повећан на 1,10 и плата ће, уз десет година радног стажа, са 14.695 порасти на 16.691 динар. Иначе, раније је Влада обећала, каже Живановић, да ће се догодине обавити још три повећања за по пет одсто, у јануару, априлу и октобру. У јануару ће спремачица са десет година стажа уместо 16.691 динар добити 17.526 динара. Славица Живановић, председник Удружења правосудних службеника и сарадника Србије, напомиње да ће на тај начин бити кориговане плате 6.200 службеника, а да у правосуђу ради још 2.000 судија и тужилаца. Не треба заборавити да су се просветни радници већ спремали на штрајк почетком школске године, али нису истрајали, а тешко је поверовати да ће и здравство ћутати. Подсећања ради, за плате у јавном сектору издваја се девет одсто бруто домаћег производа, што је изнад економски одрживог нивоа, па се мора смањивати. Даље повећање могло би да уздрма макроекономску стабилност, каже Милојко Арсић, професор Економског факултета и саветник премијера. Нето зарада у Србији Просечна нето зарада у Србији у августу била је 34.570 динара (323 евра), што је реално више за 0,7 процената, а номинално за 1,8 одсто него у претходном месецу, објавио је Републички завод за статистику. Просечна септембарска нето зарада била је реално већа за три одсто него у истом месецу 2009, а номинално за 10,4 одсто. З. М. – С. Ј.
<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
