Intervju: Orijentalista, prof. dr Darko Tanasković o multikulturalizmu, islamu
i jačanju antiimigracionih stavova u EU
Kada se oseti stvarno ugroženom, Evropa Će reagovati bez milosti
Piše: Milan Dinić
U jeku evropske ekonomske i socijalne krize, kada sve otvorenije i
vidljivije jača netrpeljivost Evropljana prema emigrantima, Nemci su i
zvanično, sa najviših državnih pozicija, objavili kraj multikulturalizmu.
Na talasu krize, i porasta nesigurnosti, širom EU, veću podršku dobijaju
političke opcije koje, kao glavne krivce i uzročnike brojnih evropskih
problema, vide imigrante i islam.
Da li je na delu sprovođenje plana islamizacije evropskog kontinenta,
kakav će odgovor dati Evropa i šta će se desiti sa multikulturalnošću na kojoj
EU godinama insistira, za nedeljnik „Svedok“ govori orijentalista, prof. dr
Darko Tanasković, bivši ambasador u Turskoj, Azerbejdžanu i Vatikanu.
Svedok: Kako gledate na sve jače glasove u Evropi koji govore da je na
delu islamizacija kontinenta? Da li su te tvrdnje osnovane?
Darko Tanasković: Ono što se u ovom trenutku objektivno može
konstatovati jeste da broj muslimana u Evropi i apsolutno i relativno raste.
Globalizacija, s intenziviranom pokretljivošću ljudi u planetarnim razmerima,
regionalno neravnomeran privredni razvoj sveta, ekonomska kriza i ukupno veći
prirodni priraštaj u muslimanskim zajednicama, doprinose postepenom menjanju
demografske slike Evrope, u korist neevropskih imigranata, od kojih su većina
islamske vere i tradicije. Mislim da se, bar zasad, ne može govoriti o masovnoj
islamizaciji Evrope, ali će ona perspektivno sve više bivati i muslimanska.
S: Da li je islam kompatibilan sa evropskim multikulturalnim konceptom?
D.T: Trebalo bi prvo razjasniti šta se podrazumeva pod „evropskim
multikulturalnim konceptom“. Držim da je nužno razlikovati istorijski
uslovljenu objektivnu multikultur(al)nost evropskih društava od ideološkog
projekta multikuturalizma i kulturne politike kojom se takav model nastoji
nametnuti. Celokupan evropski prostor je u manjoj ili većoj meri multikulturan
(danas se obično kaže multikulturalan). Multikulturnost je uvek potencijalno
konfliktna i nestabilna, ali i održiva i obogaćujuća. Intervencija
multikulturalizma čini je neodrživom. Islamska komponenta multikulturalnosti se
onda reaktivno politizuje i izaziva društvene potrese koje
(liberalno)demokratska država teško smiruje.
S: Ko ima najveći uticaj na muslimane i Arape koji žive u Evropi?
D.T: Uticaji su višestruki, u zavisnosti od porekla i dominantnog vida
ispovedanja i življenja islama u konkretnim muslimanskim zajednicama. Pored
tradicionalnih religijskih središta (Kairo, Istanbul i sl.), u novije vreme sve
je snažniji uticaj internacionalizovanog „neoislamizma“ radikalnih poruka, čiji
su emisioni centri decentralizovani, a poruke se prenose posredstvom interneta.
Sedeći pred monitorom svojih kompjutera, mnogi mladi evropski muslimani osećaju
se pripadnicima svetske verničke porodice neuporedivo intenzivnije nego
klanjajući se petkom za svojim imamom u džamiji.
S: Smatrate da se u Turskoj odvija reislamizacija, što vidite kao
sastavni deo neoosmanizma. Da li će Turska biti novi predvodnik islamskog
sveta, i da li će tu svoju ulogu manifestovati upravo preko muslimana u Evropi?
D.T: Kemalistički model sekularne države u Turskoj je već odavno
podvrgnut postupnoj islamističkoj reviziji. Danas praktično svu vlast u ovoj
velikoj i važnoj zemlji drži jedna islamistička partija, Erdoganova AKP. To
nije procena, već činjenica. Turska ima ambicije da povrati predvodničku ulogu
u islamskom svetu, njene akcije srazmerno dobro stoje, neki na Zapadu bi voleli
da je vide u toj ulozi, ali se ona objektivno, iz više razloga, za takvu
poziciju ne može izboriti. To, uostalom, ne može nijedna muslimanska država
pojedinačno.
S: Imajući u vidu raspoloženje javnog menjenja u zemljama EU, preti li
muslimanima slična sudbina kao nekada Jevrejima?
D.T: Za sada ne, ali je u budućnosti svašta moguće. Sećam se razgovora s
mudrim nastojateljem najstarijeg benediktinskog samostana u italijanskom mestu
Subjako, Maurom Meačijem. Učeni prelat je zabrinuto upozoravao na to da je
„Evropa zločesta“ i da će, kad se oseti stvarno ugroženom, reagovati žestoko i
bez milosti, kao nekoliko puta u istoriji. A Evropa se sve više oseća
ugroženom, s razlogom ili bez razloga, svejedno. Strah je pokretač nejgoreg
nasilja. To se ne sme gubiti iz vida i iz nekih „politički korektnih“ razloga
gurati pod tepih ili oportunistički relativizovati.
S: U istupima vodećih evropskih političara sve češće se naglašava
judeo-hrišćanski temelj evropske kulture. Da li je ona, kao takva, u svojoj
suštini antiislamistička?
D.T: U preambuli nesuđenog „Ustava Evrope“, kao jedan od temelja
evropskog identiteta trebalo ja da bude navedena i „(judeo)hrišćanska
tradicija“. Dogovor o tome nije se mogao postići, iako je reč o konstatovanju
jedne istorijski nesumnjive datosti koja, s druge strane, ne bi automatski
morala značiti i zatvaranje sadašnje i buduće Evrope za sve ljudske i kulturne
vrednosti. Ovakva zamena teza i naopaka ideologizacija religijske dimenzije
savremenog građanskog identiteta vodi kulturnom sukobljavanju, tobože u nameri
da se ostvare ideali ravnopravnosti i multikulturalnosti.
S: Kako gledate na lidere novih antiimigracionih partija koji dobijaju
sve veći zamajac u Evropi? Postoji li opasnost od novog Hitlera?
D.T: U Evropi su, iz više međusobno povezanih razloga, u porastu
ksenofobija i islamofobija. Svaki preterani, panični strah, neproporcionalan
stvarnom izazovu, u mnogome je agresivno projektovani izraz vlastitih slabosti.
U Poljskoj se nedavno, povodom najave izgradnje druge džamije, zazvonilo na
uzbunu zbog novodne islamizacije zemlje, a u Poljskoj živi svega 3 odsto
nepoljskog stanovništva! Konkretno, reč je o krizi evropskog identiteta, na
brisanom prostoru između osporenog tradicionalnog i novog, u presporom i
nesigurnom nastajanju. To su idealne okolnosti za retoričko, ali i
praktičnopolitičko nastupanje različitih ekstremizama. Lideri antiemigracionih
partija i pokreta ukazuju na stvarne, a ne neke izmišljene probleme i u tome je
tajna njihovog političkog uspona.
S: Verujete li da će multikulturalizam naći načina da u sebe integriše
islam, ili će se islam pokazati kao granica koncepta tolerancije?
D.T: Već sam rekao da nemam poveranja u multikulturalizam kao ideološki
projekat, jer je, pre svega, licemeran i daleko od životne realnosti društava
koja bi trebalo da vaspita i uredi. On je doživeo fijasko, što je nedavno jasno
i glasno rekla nemačka kancelarka Angela Merkel. Useljeničke muslimanske
zajednice ne mogu se skladno integrisati u Evropu koja bi da istovremeno ostane
privržena duboko uvreženim tradicionalnim, vrednostima vere i nacije, a i da te
vrednosti normativno potisne van predela građanskih sloboda i prava, kako bi
opravdala atribute „otvorenog društva“. To je shizoidna situacija koja zakonito
generiše sve nove i nove sukobe.
S: Kakav ishod očekujete u aktuelnoj debati o integraciji imigranata u
evropsko društvo?
D.T: Očekujem zaoštravanje debate i dalje otežavanje i onako
nezadovoljavajuće integracije. Integracija uz asimilaciju mogla bi imati više
šansi, ali se pokazalo da ni ona, tamo gde je primenjivana, u sociološki
relevantnom opsegu nije dala trajne i ireverzibilne rezultate, pogotovo kad je
o muslimanima reč. Obrušavanje dogme multikulturalizma na krhku multikulturnost
evropskih društava samo je pogoršalo stvari i zaoštrilo suprotnosti.
Ne može se srpski nacionalni identitet tek tako redefinisati
S: U govoru koji je letos održao u Narodnoj skupštini, predsednik Boris
Tadić je otvorio pitanje religijskog opredeljenja kao dela nacionalnog
identiteta, upitavši da li samo sunarodnici koji su pravoslavne vere imaju
pravo da se zovu Srbima. Kakvo je Vaše viđenje ovog pitanja i da li se u tome
nazire otpočinjanje procesa redefinisanja koncepta srpskog nacionalnog
identiteta?
D.T: Ne može se srpski nacionalni identitet tek tako redefinisati i ne
verujem da je predsednik Tadić na umu imao tako zamašan projekat.
Nacionalni identitet je proizvod dugotrajnih i složenih istorijskih
procesa i na njega se samo dugoročno može uticati doslednim vođenjem nacionalne
i kulturne politike s jasnom strategijskom vizijom, kakva u Srba već dugo ne
postoji.
Dobrica Ćosić je svojevremeno srpsko nacionalno pitanje definisao kao
demokratsko pitanje. To bi mogao biti prvi korak. Tadićevo pitanje bih najpre
razumeo u takvom kontekstu. Jer, nacija jeste neosporna objektivna datost, ali
i stalno otvorena, dinamična politička, kulturna i kolektivnopsihološka
kategorija.
Odnos Zapada prema Balkanu
Dugoročno, povratak ravnoteže muslimana i nemuslimana
S: I Vi ste među onima koji su izjavljivali da se velike zapadne sile
„potkusuruju“ sa islamom na Balkanu. Očekujete li da će, u jeku jačanja
negativnog raspoloženja stanovnika i političara EU prema islamu i Arapima, doći
do promene politike Zapada prema muslimanima na Balkanu?
D.T: Kratkoročno i neposredno vidljivo neće, jer je u pitanju političko
i interesno opredeljenje s prilično jakom inercijom. Upravo u vezi s odnosom
Zapada prema muslimanima na Balkanu, ukupno uzevši, karakteristična politika
dvostrukih standarda iskazala se u punoj meri.
Na dužu stazu, verujem da će doći do određenog pomeranja težišta i
uspostavljanja poremećene ravnoteže u odnosu prema muslimanima i nemuslimanima,
prvenstveno pravoslavnima na Balkanu.
O mogućoj poseti pape 2013.
Otvorenost Irineja omogućava dijalog
S: U Beogradu ovih dana boravi izaslanik Vatikana. Govori se da je došao
kako bi ugovorio posetu pape za 2013. godinu. Koliko je realno da do te posete
dođe i da li je novi poglavar SPC više otvoreniji za dijalog sa Vatikanom?
D.T: Ako mislite na kardinala Anđela Skolu, patrijarha Venecije, čijem
sam zanimljivom predavanju na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
imao zadovoljtsvo da prisustvujem, ja, naravno, ne mogu znati o čemu je on sve
razgovarao sa svojim domaćinima, uključujući i njegovu svetost, patrijarha
Irineja.
S obzirom na približavanje ovog datuma značajnog za sve hrišćane,
logična je pretpostavka da je jedna od tema bilo i usklađivanje delovanja u
pripremanju obeležavanja 1700. godišnjice Milanskog edikta 2013. godine, u Nišu
i u Milanu.
Patrijarh Irinej se nedvosmisleno potvrdio kao čovek otvorenosti i
dijaloga, što ukupnu perspektivu istinskog ekumenskog dijaloga (a nikako
štetnog rimocentričnog ekumenizma, čega se mnogi plaše i čime uporno plaše
vernički narod!) čini svetlijom.
http://www.svedok.rs/index.asp?show=74401
_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@ANTIC.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
