Самртнички ехо бомбардовања Босне <http://www.vidovdan.org/component/content/article/37-politika/3916-2010-11-05-15-34-31>
Пише: Вјачеслав Соловјев <http://www.google.com/buzz/post> 0 Прошло је 15 година од када је НАТО почео масовно бомбардовање Босанских Срба, током грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992-1995). Шифрован назив Операције Ослобађајућа Сила, је означио серију ваздушних напада под изговором присиљавања Срба да прихвате међународни мировни план за Босну. 1999-те, НАТО је отпочео сличну кампању против Југославије, присиљавујући је да се повуче са Косова. Те две операције против Срба, несумњиво су доказале намере НАТО-а да ослаби и подели Југославију, традиционалног Руског савезника и вероватно једину силу на Балкану која је намеравала да задржи независну политику. Претходни ваздушни напади на Босанске Србе су били део такозваних „хируршких“ ваздушних операција, које нису имале могућност драматичне промене исхода рата. 1995-те, НАТО је одлучио да употребом силе порази Србе, иако је та употреба силе била у супротности са већ усвојеним резолуцијама Савета Безбедности УН-а. Шта више, војни ваздушни напади су усвојени као средство принуде над зараћеним странама, све до постизања мира. Сви потези НАТО-а против Босанских Срба у то време, су директно координисани од стране Генерала Расима Делића, старијег Босанског Муслиманског Команданта, који је лично означио Српске циљеве, које је НАТО одмах потом напао. Слична војна координација НАТО-а са шиптарским сепаратистима је била карактеристична за НАТО интервенцију, 1999-те на Косову. У оба случаја НАТО је пружио снажну војну помоћ једној од зараћених страна што фундаментално крши темељне принципе мировних операција. Као резултат такве политике република Босна и Херцеговина је постала земља ван контроле, поцепана унутрашњим поделама, како је недавно изјавила Руска историчарка и Слависткиња Ана Филимонова. Тиме је НАТО трасирао унилатералну употребу силе и других мера према Србији, и за све друге међународне организације које су на неки начин умешане у решење конфликта. Република Босна и Херцеговина је под сталним притиском Запада, који покушава да контролише њену независност и укине нека специфична права унутар републике. Што се тиче Косова, Америка и НАТО су тамо успоставили војну базу Бондстил- највећу војну базу ван контроле УН-а или било које друге нон-НАТО институције. Активисти за људска права широм света тврде да се та база користи као тајни затвор ЦИА-е и називају је „малом верзијом Гвантанама.“ Нити УН- нити Савет Европе успевају да натерају Петагон да открије стварну функцију те војне базе, или да наговести када ће та база бити затворена. Глас Русије Превод: Миодраг Новаковић Извор:http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=20832 http://www.vidovdan.org/component/content/article/37-politika/3916-2010-11-05-15-34-31
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
