U kakvu to Evropu svi zajedno idemo? Nove vrednosti EU - u Francuskoj se proteruju Romi, u Švajcarskoj minareti i džamije, a u Nemačkoj imigranti koji su im izgradili jaku državu
Svi građani Srbije, bez obzira na nacionalnost, moraju da znaju srpski jezik, a ko ga ne zna, ne može da se zaposli i da dobija socijalnu pomoć; srpska kultura mora da bude dominantna, za ostale ima mesta samo u privatnom životu građana; ne samo da ne treba dozvoliti gradnju novih, već i postojeće džamije treba zatvoriti... Ovo nije program nijedne srpske stranke - mada bi se neke, možda, i prepoznale u pojedinim tačkama - već su to svedeni stavovi niza evropskih desničarskih partija, koje, zahvaljujući njima, kao i antiimigrantskoj i antimuslimanskoj politici, u uslovima svetske krize doživljavaju sve veću popularnost. Tako je u švedski parlament ušla Demokratska stranka, koja nije poznata kao blagonaklona prema muslimanima i imigrantima. U Norveškoj je Partija progresa sa sličnim idejama osvojila skoro četvrtinu mesta na izborima, Švajcarci su na referendumu usvojili odluku o zabrani izgradnje minareta, Britanci od 2011. ograničavaju ulazak imigranata iz zemalja izvan EU, a Francuska se proslavila deportacijom Roma. Nemačka kancelarka Angela Merkel objavila je „krah ideje o multikulturalnosti" i poručila da u Nemačkoj nisu dobrodošli oni koji ne znaju nemački jezik. Srđa Trifković, doskorašnji direktor Centra za međunarodne odnose na Rokford institutu u Ilinoisu, kaže da je pitanje u kakvu Evropu idemo ipak teoretsko, jer, prema njegovom uverenju, Srbija neće ući u EU pre 2020. Segregacija na nemački način - Nemačka je tradicionalno upotrebljavala etnički, a ne građanski pojam nacije: davali su nemačke pasoše građanima iz bivšeg SSSR-a ako su mogli da dokažu da imaju nemačko poreklo, a dugo vremena to nisu omogućavali Jugoslovenima ili Turcima rođenim u Nemačkoj. Njihova politika multikulturalnosti je, znači, vodila ka segregaciji, ne ka integraciji. A sada se, eto, čude kako to nije moglo da funkcioniše - kaže Nenad Stojanović. - Tokom protekle tri decenije došlo je do džinovskog demografskog preokreta u zapadnoevropskim zemljama. Stope prirodnog priraštaja su pale ispod proste reprodukcije čak i u Italiji i Španiji, koje su ranije bile poznate po brojnosti porodica. U isto vreme, priliv imigranata iz zemalja Trećeg sveta, većinom muslimana, poprimio je razmere invazije. Sada je očigledno da islamska dijaspora u zapadnoj Evropi predstavlja težak remetilački faktor, jer neprekidno povećava svoje zahteve za specijalnim statusom i privilegijama, uz istovremeno odbijanje da prihvati norme i vrednosti zemalja domaćina. Reakcija je bila neminovna, čak i u tradicionalno hipertolerantnoj Holandiji - kaže Trifković. Međutim, prema rečima Nenada Stojanovića, istraživača u Centru za demokratiju u Arauu i predavača na univerzitetima u Cirihu i Lozani, ne postoji eksperiment sa multikulturalizmom prosto zato što su „sva moderna društva multikulturalna". - U Švajcarskoj su već 60-ih osnovane stranke koje su se borile protiv doliva imigranata iz Italije. Osamdesetih su na meti bili Tamili iz Šri Lanke, 90-ih godina bivši Jugosloveni. Sada su to muslimani...- kaže Stojanović, koji dodaje da to što neko misli da Turci, Arapi ili muslimani kao takvi predstavljaju neki poseban problem predstavlja više odraz predrasuda nego stvarnog stanja. http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/139646/U+kakvu+to+Evropu+svi+zajedno+idemo.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
