IZ DIPLOMATSKOG UGLA
DapaČe! Po ocjenama MMF-a, pad crnogorske ekonomije u 2009. je bio 7% poslije rasta u 2000. godini, koji je bio zabilježen po osnovu prodaja nekretnina, na prvom mjestu, pa potom turizma. To pokazuje svu nesposobnost podgoričkih vlastodržaca da vode zemlju. Svako može da rasproda očevinu ili se zaduži, pa ako to prokocka, a ne uloži u industriju, poljoprivredu, infrastrukture i usluge, postići će ove «visoke» ekonomske rezultate. Ako još ispljuje Srbe ode mu i turizam. Stranci (Srbi nijesu stranci u Montenegru, uprkos rasističkim teorijama) nisu dovoljni da popune tu prazninu, jer se Crna Gora nije osmišljeno turistički razvijala. Bogatima nisu dovoljni lijep hotel i plaža, već su potrebni i autoputevi, heliodromi, itd. Ali i običnim turistima, njemačkim piljaricama i sekretaricama, potrebni su evropski standardi. Recimo, većinski crnogorski turistički standard hotelskih soba od oko 12 kvadrata ne odgovara evropskim turističkim standardima. Njeguški pršut je preslan u odnosu na parmsku pršutu. Za potpisanog je bolji od parmske, ali za Italijane nije. Zato oni njeguški sir i pršut ne gotive naročito. Loza ih ne oduševljava, jer imaju «akvu vite Juliju». Srbi neće više da slušaju laži da su okupirali Crnogorce, Hrvati ne vole Montengro koliko Milo Mesića. Jedino Albanci iz Albanije preplavljuju ulcinjsku obalu, ali samo da se sviknu na ono što će im sjutra biti državna teritorija. Dakle, turizam štuca, a privreda u Crnoj Gori puca, ali ne od zdravlja, već po svim šavovima. «Politika treba da bude služenje, a ne instrument nečijih ambicija», kaže italijanski pjesnik Ana Santolikuido. Pa kome to služe Milo i Boris, ako rade sve na svoju ruku, bez referendumske i parlamentarne konsultacije i poslušnosti? Narod je listom protiv NATO, narod je protiv gej egzibicija, narod je protiv mafije... A vlast je za NATO, za gejove, a ni mafija joj nije daleka, jer je u oba slučaja imala udjela unjenom dolasku i opstanku. Eto, onaj Ivan iz Đenove je poznati «petooktobarski prvoborac», a Ćićo Kesa, italijanski mafijaški biznismen na robiji. Sve to ima bitan uticaj na privredna kretanja u Srbiji i Crnoj Gori. Srpska privreda se sastoji od MMF kredita, banaka i mjenjačnica na svakom ćošku, i gubljenja jednog radnog mjesta na svakih 2,7 sekundi. Crnogorska privreda je takođe neproizvodna, dakle mešetarska i špekulantska. Zato imamo raslojavanje na bogate preko mjere i bukvalno gladne. Oni koji nikada nisu nosili burek šefu, koji nisu počeli karijeru od odlaganja predmeta u registrator, oni koji nisu ulazili u fabričku halu u šest ujutru ili išli na polja u četiri, ne znaju da rade. Naši današnji političari na vlasti su se ponijeli baš kao i Brozovi prvoborci 1945. Najurili su, iz političkih (što je kršenje ljudskih prava) i lično korisnih razloga (što je lopovluk), sve koji znaju da rade da bi zauzeli njihova mjesta na kojima ne znaju da rade. Učili su se ovih deset i više godina da rade, a još nisu naučili, jer su odozgo počeli, učinili katastrofalne greške u milijardama eura, usput krali, pa se obogatili i doveli pola stanovništva na ivicu gladi, a cjelokupni narod ispod granice dostojanstva. Zato nam oni ne govore o proizvodnji, ulaganju u poljoprivredu, već o evroatlantskim ponižavajućim integracijama koje se ne jedu, o ljudskim pravima koja oni sami gaze, o pravnoj državi u kojoj Milo i Boris krše ustav. O proizvodnji, osnovu svega, ne umiju ni da beknu, a kamoli da nešto i urade. Stejt Department to ne zanima, već kaže da želi da ima posla samo s Milom, Borisom i Vukom Draškovićem. Nije im to neki kompliment. Dapače! (autor je bivŠi generalni konzul SRJ u Bariju) Piše: Dragan MRAOVIĆ http://www.dan.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2010-11-11&clanak=255090
_______________________________________________ Sim mailing list Sim@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
