Косово променило НАТО

На Косову је НАТО напустио историјску дефиницију самога себе као строго 
одбрамбене коалиције

Косово и НАТО бомбардовање Југославије 1999. године кључни су моменти нове 
стратешке концепције старог савеза, који ових дана у Лисабону покушава да 
реафирмише централне ослонце свог постојања. На примеру Косова алијанса је 
директно потврдила да ће убудуће војно интервенисати и изван територије чланица 
НАТО-а и без дозволе УН. Нешто раније то је урађено у Босни. На Косову је НАТО 
напустио историјску дефиницију самога себе као строго одбрамбене коалиције и 
инсистирао да се војно заузме покрајина једне државе. Ултиматум око 
бомбардовања био је поткрепљен пратећим захтевом за право слободног кретања 
трупа НАТО-а широм Југославије. Ово напуштање концепта поштовања националног 
суверенитета, праћено милитаристичком дипломатијом, значило је тада ступање на 
сцену новог стила спољне политике, коју заправо покреће унутрашња политика и 
позивање на универзалне моралистичке пароле.

Видећемо хоће ли самит у Лисабону остати на том курсу, јер Немачка је затражила 
да се свака будућа војна операција алијансе претходно мора одобрити у Савету 
безбедности УН. Американци су против тога. Наравно, водити политику која не 
признаје националне границе и национални суверенитет, водити такву политику на 
трајној основи неће бити нимало једноставно како би то желела да сугерише 
самозадовољна реторика. Они који се изругују историји очигледно се не сећају да 
су се правна доктрина националног суверенитета и принцип немешања, узгред 
речено, гарантовани Повељом УН, појавили на крају катастрофалног 30-годишњег 
рата не би ли спречили да се понове харања из 17. века, када је око 40 одсто 
становништва централне Европе умрло ради конкурентских верзија универзалне 
истине, односно када се једном прошири доктрина универзалне интервенције и 
надметање конкурентних истина, ризикујемо, да се послужим речима Џ. К. 
Честертона, да уђемо у свет разуздане врлине.

Лисабон ће вероватно афирмисати принцип да се НАТО мора ангажовати свуда где 
треба у свету, јер једини представља чувара реда и зато што су његови мотиви 
чисти. Ово не само да је неспојиво са представом о једном одбрамбеном савезу, 
већ и вероватно са представом о савезу уопште. Традиционално узевши, савези су 
увек изражавали заједничке националне интересе држава-чланица. Они дефинишу 
неку специјалну, а не универзалну обавезу. „Casus belli” је у начелу повреда 
националнихграница савеза, или земље за коју се сматра да је од виталног 
интереса за савез. Када границе једном престану да буду свете, како ће се 
дефинисати „casus belli” ,,хуманитарних ратова”?Будући да они одражавају једну 
универзалну, а не неку посебну обавезу, требало би, логично, да се изводе уз 
глобални консензус. Међутим, ако је НАТО подређен УН, његове високе тежње 
готово сигурно ће кочити руско-кинески вето. С друге стране, ако НАТО инсистира 
на томе да сам одређује универзалну легитимност, наићи ће на отпор великог дела 
света.

Нема важнијег задатка за алијансу у овом тренутку од довођења у склад реторике 
његових лидера и реалистичких опција. Косово је показало да су хуманитарне 
војне интервенције могуће против војно инфериорних, али да не долазе у обзир 
против војно јаких држава као што је, на пример, Северна Кореја. У Лисабону се 
још једном покушава са брисањем реторичке дистинкције између хуманитарних и 
националних интереса, али није сасвим јасно где ће и из којих то хуманитарних 
побуда НАТО у будућности пројектовати своју војну моћ. Које је ризике спреман 
да преузме? Коју је цену спреман да плати? Ако НАТО жели да постоји и даље као 
нешто више од сувенира једног доба на свом заласку мора да одговори какве су то 
стратешке претње за светски поредак, а да то нису терористи и пирати у 
Индијском океану. И којим ће се то политичким променама НАТО опирати из 
безбедносних разлога?

Еволуција, или револуција НАТО-а декларисала је само делимично нове универзалне 
максиме, али није успела да пронађе нити једну могућност за њихову конкретну 
примену, изузев једне једине, оно што се догодило на Балкану. Где су (наравно у 
Србији) амерички интереси НАТО-у били важнији од српских интереса.

Мирослав Лазански

објављено: 20/11/2010

 



http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Kosovo-promenilo-NATO.sr.html

_______________________________________________
Sim mailing list
Sim@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште