Bogati ce biti bogatiji, siromasni - siromasniji 30.12.2005 dnevnik
NOVA GODINA U PROJEKCIJI SRPSKIH EKONOMISTA Godinu, koju ostavljamo za sobom, Srbija je zavrsila sa dvojbenim rezultatima. Relativno dobrim makroekonomskim i relativno losim socijalnim. Uz rast bruto domaceg proizvoda (BDP) od oko 6 odsto, suficit na drzavnom racunu od oko 0,5 procenata BDP-a, boljim spoljnotrgovinskim rezultatom koji se ogleda u vecoj pokrivenosti uvoza izvozom, stranim direktnim investicijama od 1,5 milijardi dolara i deviznim rezervama od 5,7 milijardi dolara, na listi ucinka zvanicne ekonomske politike stoje i inflacija od oko 18 odsto i nezaposlenost koja je dostigla 27 procenata. Sta gradani Srbije mogu da ocekuju od 2006, ako drzavni planeri najavljuju suzbijanje inflacije (9,3 odsto), odrzavanje ekonomskog rasta (5 procenata) i nastavak cvrste monetarne i fiskalne politike. Razmisljanja srpskih ekonomista svode se na zakljucak da ce 2006. biti teska, mozda i prelomna godina, i da ce prevazilazenje teskoca zavisiti, ne samo od ekonomskog, vec mozda i vise od politickog umeca i doslednosti. Kosta Josifidis Restriktivna monetarna politika ostaje neminovno opredeljenje, a to podrazumeva i dalje visoku cenu kapitala - kaze dr Kosta Josifidis, predsednik Saveza ekonomista Vojvodine. - Visina kamatnih stopa nepovoljno ce se odraziti na rasta BDP-a, premda na klackalici inflacija ili rast, nazalost, nema alternative. Ako bi se ozbiljnije ugrozila makroekonomska stabilnost u oblasti cena, to bi, po principu domina, poremetilo ukupnu ekonomsku aktivnost, narocito, investicionu, bez cije dinamicnosti ne mozemo racunati na skori povratak na stanje iz 1989-1990. (trenutno dostignuti nivo je oko 50 procenata). Projektovana inflacije od 9,3 odsto samo je psiholoski umirujuca za stanovnistvo i privredu, posto je veoma tesko odrziva. Dakle, dvocifrenost inflacije je neizbezna, pitanje je samo intervala. Za sve segmente - stanovnistvo, privredu, strane investitore, trzista dobara i usluga, rada i novca, vazno bi bilo da bude ispod psiholoskih 20 procenata. Moze se ocekivati i nastavak dosadasnje politike kursa. Ozbiljnije ljuljanje dinara se ne nazire, bez obzira sto je NBS najavila postepeno smanjivanje vlastitog uticaja i prepustanje kursa ponudi i traznji. Kurs kao sidro makroekonomske stabilnosti u nasim uslovima jos nije zreo za plivanje po principu slobodnog stila, jer bi se time neutralisali napori monetarne politike na podrucju inflacije. Jos je manje moguca jednokratna devalvacija, ne samo zato sto bi efekti brzo nestali i uzidali se u inflaciju, vec i zato sto bi izazvala opasna inflatorna ocekivanja stanovnistva i privrede, koja bi se automatski ugradivala u cene, sa poznatim spiralnim efektima. Osnovni problem fiskalne politike je visok nivo javne potrosnje i tu tek slede bolni rezovi na svim podrucjima. Problem nije kratkorocno resiv, vec samo u dugim rokovima, visokim stopama rasta, smanjivanja nezaposlenosti, ekstremnom investicionom aktivnoscu (do i preko 30 procenata BDP-a!), snaznijim ulazom multinacionalnih kompanija i zazivljavanjem glavnog amortizera privatizacije i rasta nezaposlenosti - malih i srednjih preduzeca. Vruc krompir, svakako, ostaje u rukama, ali se mora istrajati u pravcu smanjenja inflacije u kratkom roku, a u dugom roku na navikavanju korisnika drzavnog proracuna da je budzet nista drugo do ravnoteza njegovog punjenja i praznjenja. Primanja stanovnistva su, bez obzira na nivo koji ne omogucava ocuvanje ljudskog dostojanstva, izuzetno visoka, jer ne prate rast produktivnosti. Nezaradene su, i zidaju inflaciju. Ovo je posebno uocljivo kod javnih i komunalnih preduzeca, monopolski zasticenih i bahatog troskovnog ponasanja. Problem je u tome sto tvrdo budzetsko ogranicenje mora vaziti i na mikro planu - u domacinstvima i firmama. Jagma za potrosackim kreditima, ne nosi samo opasnost prezaduzivanja, vec i neutralise efekte cvrste monetarne i fiskalne politike, posto su udari na strani traznje jaci nego sto su napori za suzbijanje iste. Vladimir Gligorov Srbija naredne godine treba da donese tri vazne odluke, koje se ticu njenog ustavnog statusa, demokratizacije i reforme privrednog sistema - kaze analiticar Beckog instituta za medunarodnu trgovinu dr Vladimir Gligorov. - U poslednjih pet godina, Srbija je propustila sansu da sama definise svoju drzavu, tako da ce se kljucne odluke doneti mimo nje ili uz njeno ucesce. Tu mislim na pitanje suvereniteta Crne Gore i resavanje statusa Kosova. Mada ce primena, posebno ove druge odluke, potrajati neko vreme, time ce biti odredena teritorija Srbije. Posle svega toga ce Srbija mozda biti spremna da donese sopstveni ustav. Da li ce biti i sposobna, zavisi od toga hoce li konacno doci do demokratizacije Srbije. Sledece bi godine gradani Srbije trebalo da se odluce da li hoce da vlast povere demokratskim snagama ili onima drugima. U ovom casu nije jasno koji ce tacno biti ishod, ali je sva prilika da ce ipak demokratska javnost prevladati jednom kada se sva pitanja od znacaja za nacionaliste skinu sa dnevnog reda. Konacno, sledece bi godine trebalo da se krene sa stvarnom promenom privrednog sistema, to jest sa stvarnom tranzicijom. Kako sada stoje stvari, ekonomska ce politika biti restriktivna upravo u vreme kada je potrebno poceti sa reformom javnog sektora. Zbog toga ce socijalni troskovi biti veci, sto moze da ide na ruku populistima. U tranziciji je cilj da se suzavanje javnog sektora nadoknaduje sirenjem privatnog sektora, da se smanjenje javne potrosnje kompenzuje rastom privatne potrosnje. Nije dobro ako se obe smanjuju, sto ce mozda biti slucaj sledece godine u Srbiji. Sasvim je moguce da 2006. bude obelezena visokom inflacijom, nizom stopom rasta i odlaganjem transformacije javnog sektora. Hoce li u tome i uspeti zavisi od unutrasnjih politickih prilika, ali jos vise od medunarodnih sansi i obaveza. Recju, i 2006. godine ce odluke koje ce doneti drugi, kao i uslovljavanja medunarodnih cinilaca, imati odlucujuci uticaj na srpsku politiku. Jedina nada da ce se nesto samostalno uciniti jeste da ce valjanu odluku doneti srpski glasac na izborima. Miroslav Prokopijevic Mnogo je teze prognozirati ekonomska zbivanja u Srbiji 2006, nego sto je to bilo 2004. ili 2005. godina - kaze direktor Centra za slobodno trziste u Beogradu dr Miroslav Prokopijevic. - Prethodne dve, bile su deo zatisja u kome je Zapad osiguravao znatnu pomoc Srbiji. Donacija, "jeftinih" kredita i prihoda od privatizacije ce biti i 2006, ali oni, verovatno, nece biti kljucne determinante ekonomske situacije. Osnovno pitanje je koliko ce politicka zbivanja uticati na ekonomske tokove (Crna Gora, Kosovo, Republika Srpska, Hag, MMF...). Da nije toga, bilo bi lakse govoriti o tome sta se moze ocekivati. Drustveni proizvod ce nastaviti da raste, ali po nizoj stopi od oko 6 odsto, koliko je rastao u 2005. Inflacija ce u najboljem slucaju biti oko 14 procenata, a u losijem oko 20 odsto. Dinar bi mogao izgubiti vise u odnosu na vodece valute nego 2005. godine. Nezaposlenost ce nastaviti da raste. Ekonomski rast ce biti veci ako se konacno krene u likvidaciju bankrotiranih firmi i otpustanje po javnim i javnim komunalnim preduzecima i u drzavnoj upravi. Ulaganja ce ostati na nivou od oko 16 procenata BDP-a, skoro duplo nize od najuspesnijih tranzicionih privreda. Strana ulaganja ce biti priblizna ovogodisnjim, ako ne bude prodaje neke vece firme (Telekom, NIS...) ili vece koncesije. Trgovinski i deficit tekuceg racuna bi mogli biti nesto nizi nego 2004, ali nesto visi nego 2005. Najveci broj stanovnika Srbije nece ziveti nista bolje u 2006. godini. Cak subjektivni osecaj moze biti da im se ekonomski polozaj pogorsao. Tri su osnovna razloga za to. Iako se nacionalni dohodak nesto povecava, to povecanje se ne raspodeljuje jednako na sve. U zemlji rastu ekonomske nejednakosti, koje su tipicne za prvobitnu akumulaciju kroz koju Srbija prolazi. Bolje stojeca manjina imace vise, ogromna vecina - sve manje para. Vladimir Harak http://www.dnevnik.co.yu/ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
