Intervju: Verica Barać Vlada će zataškati priču o koncesiji
Autor: Katarina Preradović | 19.08.2007 - 00:01 Vlada će zataškati priču o koncesiji Mislim da je došlo do dogovora u Vladi da se delovi ugovora o koncesiji za autoput Horgoš - Požega objave, a da se zataška priča o samoj suštini koncesionog posla i o korupciji koja se iza toga krije. Ne treba zaboraviti da se radi o krupnoj sistemskoj korupciji, koja bi mogla biti model za dalju krupniju korupciju - kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije. Bez sastanaka s Vladom Kakva je saradnja Saveta s novom vladom, da li vas je neko primio? - Od dolaska nove Vlade sastali smo se samo s ministrom pravde Dušanom Petrovićem, a tema je bila izrada zakona o borbi protiv korupcije. S Vladom u celini nema kontakata. Poslednji razgovor Vlade i Saveta bio je u martu 2005. Tema je bio izveštaj Saveta o Nacionalnoj štedionici i u tom trenutku aktuelna prodaja poslovnog prostora ZOP-a. Od tada do danas gotovo svi podaci o državnoj imovini i načinu kako Vlada s njom gazduje ili je otuđuje nedostupni su javnosti. Postoje podaci o hiljadama kvadrata poslovnog prostora u državnoj svojini koji se godinama koriste besplatno. Karakterističan je primer Ekonomskog instituta i Diloita koji koriste oko 3300 m2 prostora besplatno na 20 godina, a koji su naplaćivali zakupninu Ministarstvu za privredu. O tome Vlada ne želi da govori i možda zato i nema sastanaka sa Savetom. - Za nedostupnost ugovora odgovorna je cela Vlada, jer je ona donela odluku o koncesiji, a ne resorni ministar. Sadašnja vlada nije donela odluku da se ugovor objavi. To je i omogućilo resornom ministru da se na konferenciji za štampu grubo naruga celokupnoj javnosti navodno založivši se da Vlada to dozvoli, iako je potpuno jasno sve vreme da se ugovor ne objavljuje zbog protivljenja ministra. Sada niko neće biti kriv što je ugovor, kao i ceo postupak, bio skriven od javnosti. Ministar Ilić je dobio mogućnost da se u javnosti predstavi kao odgovoran zastupnik javnog posla. Šta se krije iza ove ujdurme sa skrivanjem ugovora? - Stvoren je utisak u javnosti da je suština u samoj dostupnosti dokumenta, bez istraživanja šta u dokumentu piše i zašto je bio skrivan. Ovo je pokušaj da se sakrije od javnosti šta je bila suština sukoba u Vladi, zbog koga je i podignuta medijska galama. Jer problem nedostupnosti ugovora i tajnovitosti postupka je postojao od početka ovog posla, pa to nije bio dovoljan razlog da se napravi pritisak „javnosti“, što bi bilo mnogo korisnije pre zaključenja ugovora. Verovatno su tačne informacije nekih izvora „bliskih Vladi“ da je sukob nastao oko raspodele partijske kontrole nad javnim preduzećima, posebno Direkcije za puteve i Aerodroma, pa je galama oko koncesije poslužila da se izvrši preraspodela uticaja nad javnim preduzećima. Kolika je odgovornost DS, čiji ministri u Vladi pristaju na sve ovo i ćute? - Ministri u Vladi koji su se zalagali za dostupnost ugovora razotkriveni su u svojoj lažnoj nameri, jer Vlada i nije donela odluku da se ugovor objavi iako su ministri koji su to tražili bili u većini. Tako će Ilić od sutra omogućiti čitanje ugovora u prostorijama svog ministarstva i bez odluke Vlade. Za ceo posao oko koncesije odgovorna je Vlada, ne samo što je ugovor mesecima tajna, već i za sve što u njemu piše, odnosno za sve posledice koje će iz toga proizaći. Koncesija je primer dominantne, sistemske korupcije ne samo u nedostupnosti ugovora, odnosno u nepoštovanju Zakona o dostupnosti informacija, već u mnogim drugim, bitnim elementima. Vlada je prošle godine donela odluku o NIP-u i opredelila 1,7 milijardi evra za nacionalne investicije. Znači, novca ima i Vlada nije bila prinuđena da prihod od putarine na ovom najvažnijem i najprometnijem putnom pravcu ustupi na 25 godina nekom drugom, kad to može biti značajan prihod države. Najvažnija i naj! hitnija investicija u ovom trenutku je završetak Koridora 10. To je bio prioritet još 2000. Zašto je sada, posle sedam godina, potrebno završetak tog puta odugovlačiti zbog drugog putnog pravca koji nije deo ovog koridora, a za čiju izgradnju nije urađen ni idejni projekat i čija je cena izgradnje tri četvrtine ukupnog iznosa koncesije. NIP ostaje isti Kako gledate na najavu konkursa za projekte koji će se finansirati iz NIP? - Za realizaciju NIP-a je potrebno doneti zakon koji bi utvrdio kriterijume za nacionalne investicije, za načine finansiranja i postupak kontrole. Setite se da je čak i za Zajam za preporod Srbije donet zakon, znači i ona vlast se držala makar neke forme. Donošenjem odluke o NIP-u Vlada je potpuno urušila budžetski sistem, sada nije moguće, upravo zbog NIP-a, utvrditi koliki je budžet, kada se završava budžetska godina. Savet se nadao da će se zbog svih ovih razloga potpuno preispitati odluka o NIP-u i de će se on uspostaviti na zakonit način. Međutim, vidimo da nije tako. Investicije od najvećeg nacionalnog značaja, kao što je završetak Koridora 10, neće se finansirati iz NIP-a, ni drugi putni pravci, već verovatno i dalje neki uobičajeni budžetski rashodi, stvari od lokalnog značaja, verski objekti... Prema tome, novi konkursi neće ništa bitnije promeniti, jer će karakter NIP-a ostati isti. Šta s aspekta korupcije znači odbijanje Vlade da objavi ugovor? - Odbijanje Vlade da objavi ugovor deo je uobičajene prakse naše vlasti da radi na netransparentan način, da na svaki način prikrije važne činjenice, pa tako nema izveštaja o trošenju budžeta, o velikim poslovima i nabavkama koje vrši vlast, potpuno su tajne nabavke za policiju, za vojsku... I drugih primera da su informacije od javnog značaja nedostupne, odnosno tajne, zaista je mnogo: aneksi ugovora s grčkom bankom o prodaji akcija Nacionalne štedionice, podaci o povlačenju deviznih rezervi iz Euroaksiz banke, mnogi ugovori u privatizaciji, zapisnik o predaji Legije... Inače, u poslu oko koncesije ne samo da je ugovor nedostupan, već je ceo postupak tajna, toliko da su odlučujuće činjenice nedostupne i državnim organima Vojvodine. Ministar Ilić ne samo što se oglušio o odluku poverenika za informacije od javnog značaja, već je podneo i tužbu protiv te odluke Vrhovnom sudu. Kako na to gledate? - Tužba svakako predstavlja pritisak na rad institucija, posebno na poverenika za dostupnost informacija. Sud vrlo često u ovakvim slučajevima podleže pritisku izvršne vlasti. Mislim da se to dogodilo u slučaju poništenja pravosnažne odluke za zgradu Magistrata u Zemunu, u odluci o ustavnosti uredbe za nabavke za policiju i u mnogim drugim. Da li je Savet za borbu protiv korupcije tražio sporni ugovor? - Savet je sporni ugovor tražio od Vlade 7. maja ove godine, ali ga nismo dobili. Ponovo smo predložili Vladi, početkom juna, razgovor o nekoliko najvažnijih pitanja za borbu protiv korupcije, između ostalog, i o problemu koncesije i činjenici da nadležno ministarstvo odbija da ugovor dostavi državnim organima Vojvodine i javnosti i odbija da postupi po rešenju poverenika . Ponovo Savet nije dobio odgovor od Vlade, niti mu je dostavljen ugovor. http://www.blic.co.yu Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
