VLADIMIR VOLKOV O POLITICI ZAPADA NA BALKANU 8.6.2001. 12:0 POLITIKA ZAPADA DOVELA U OPASNOST ETNICKO PREKRAJANJE BALKANA Vladimir VOLKOV, profesor, direktor Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka (Moskva, RIA “Novosti”) Poslednji dogadjaji u Makedoniji pokazuju, da ta zemlja brzim koracima grabi ka politickoj krizi i medjuetnickom ratu. Formirana 4. maja pod pritiskom NATO i Evropske unije koaliciona vlada Makedonije pokazuje svu svoju neefikasnost. Lideri dve albanske partije, koje su usle u vladu, zakljucile su sporazum sa albanskim pobunjenicima, obavezavsi se da ce podrzati njihove seperatisticke teznje, sve do odvajanja od Makedonije. I mada je potom rukovodstvo NATO i EU posredstvom Dzordza Robertsona i Havijara Solane primoralo albance koji su usli u vladu da se ograde od takvog sporazuma koji ih kompromituje, sama cinjenica njegovog zakljucivanja veoma je indikativna i govori o ociglednoj labavosti vladine koalicije. A to cini veoma sumnjivom i mogucnost stabilizovanja situacije, koja se sada ponovo zaostrila povodom aktivizacije delovanja albanskih terorista. Sve ono sto se desava u Makedoniji, kao i dogadjaji na Kosovu, direktna je posledica politike Zapada na Balkanu, koja je od pocetka zauzela kurs u pravcu podrske albanskom separatizmu. Mogli bismo se sloziti sa bivsim predsednikom Bugarske Zeljom Zelevom koji je na nedavno odrzanom u Sofiji savetovanju Balkanskog “poliitckog kluba” celokupnu natovsku strategiju razvoja Balkana nazvao pogresnom. Medjutim, bez obzira na svu ociglednost krize svoje balkanske politike, Zapad ne namerava da je kardinalno preispita. I ako u Makedoniji NATO i cini kakve-takve pokusaje da tek malkice obuzda albanske separatiste, to na Kosovu oni i dalje uzivaju potpunu podrsku severnoatlantske alijanse. A to, naravno, daje krila ekstremistima koji, sudeci po svemu, ne nameravaju da ogranicavaju sferu svojih aktivnosti samo na Kosovo i Makedoniju. Sasvim nedavno pojavilo se saosptenje da su aalbanski separatisti istupili sa izjavom o stvaranju nacionalne Armije za oslobodjenje na teritoriji severne Grcke, gde zivi oko 500 hiljada albanaca. Grcko ministarstvo inostranih poslova okvalifikovalo je to saopstenje kao fantasmogoriju, ali u tako eksplozivnom regionu kakav je Balkan fantastika je ne jednom postajala realnost. Nije zgorega prisetiti se, da su kosovski dogadjaji pocinjali od stvaranja takozvane OVK. Albanski ekstremisti, dakle, “funkcionisu” prema vec odslifovanim shemama. Pojavili su se znaci da na Zapadu pocinju da shvataju opasnost od sirenja albanskog terorizma. Medjutim, vojne mere profilaktickog karaktera tesko da ce se pokazati efikasnim dok se Zapad u principu ne odrekne od politicke podrske seperatizmu, koji je on izabrao kao glavni instrument svoje balkanske strategije. Politika Zapada na delu dovodi do etnickog prekrajanja Balkana. Sa Kosova su proterene stotine hiljada Srba, cigana, jevreja, ali NATO niposto nije postavio sebi za cilj da stvori uslove za povratak izbeglica, niti ima nesto protiv odrzavanja u novembru evidentno nelegitimnih izbora za zakonodavni parlament pokrajine, na kojima ce ucestvovati jedino albansko stanovnistvo. Izbeglice ne mogu da ucestvuju na izborima. One ne zele da se vracaju u napustene domove bez garantovanja bezbednosti, jer ne zele da se svakodnevno izlazu opasnosti da budu ubijeni od strane ekstremista. U Srbiji se prica da je zajednicki zivot albanaca i Srba sada tesko moguc i da bi najbolje resenje problema bilo da se za Srbe-izbeglice na teritoriji Kosova odvoji zaseban region u kome bi nasli utociste i drugi predstavnici nealbanskog zivlja. Analogne ideje iznose se i u Makedoniji. Akademija nauka te zemlje predlozila je svojoj vladi za zakljuci sporazum sa Albanijom o razmeni teritorija i stanovnistva, kako bi se razresio zaostreni etnicki problem. Zbog kratkovide politike Zapada na Balkanu je zapoceo proces medjuetniuckog razgranicenja, koji moze poprimiti opasne dimenzije. Rezultat bi mogao biti raspad visenacionalnih drzava regiona i stvaranje monoetnickih tvorevina. Zemlje Balkanskog poluostrva, koje su u XX veku prevalile veliki i tezak put, bice odbacene u svom razvoju stoleca nazad. Naravno, slicna perspektiva nije kompatibilna sa realitetima XXI veka, ali se opasnost ipak ne sme potcenjivati. I upravo stoga su neophodne odlucne mere u cilju obuzdavanja albanskog ekstremizma i separatizma koji, zahvaljujuci popustljivosti Zapada, i dalje destabilizuje situacijui na Balkanu, jednom od najznacajnijih strateskih regiona Evrope. Moskva, 8. juna. RIA “Novosti” Miroslav Antic, http://www.antic.org/ > Serbian News Network [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
