SMENA GENERALA. KRSTICA Od vremena Josipa Broza, pa preko vremena Slobodana Milosevica, kod nas postoji praksa komuniciranja i odlucivanja iskljucivo na liniji nacelnik Generalstaba - Predsednik Republike, uz zaobilazenje svih drugih institucija politickog sistema. Da li je ta pogubna inercija uzela maha i u nasoj sadasnjoj politickoj stvarnosti, olicena u relaciji Predsednik Republike - general Pavkovic, pita se dr Milorad Timotic Smena komandanta zdruzenih snaga bezbednosti na jugu Srbije, general-potpukovnika Ninoslava Krstica je jos vise podigla tenzije u sferi nase nacionalne bezbednosti, odnosno medju granama koje u ime drustva raspolazu oruzanom silom. Prethodnih dana, neuobicajeno za nase politicke prilike i obicaje, izbio je javni spor izmedju generala Pavkovica i Dusana Mihailovica oko kontrole policijskih snaga za vreme akcije na Kosovu i Metohiji 1998-99. godine.. Dok je predsednik SRJ dr Vojislav Kostunica doneo odluku o smeni Krstica, prema medijima na predlog generala Pavkovic, i na taj nacin preuzeo iskljucivu odgovornost, dotle je Vlada Srbije 15. juna odrzala sednicu sa koje se obratila nacelniku Generalstaba VJ. U vidu zakljucaka sa sednice, vlada je izjavila da "ocekuje i preporucuje da nacelnik Generalstaba VJ, u skladu sa nacionalnim i drzavnim interesima, promeni svoju odluku o smeni komandanta Zdruzenih snaga bezbednosti". Dakle, sada i Vlada Srbije otvoreno izrazava neslaganje sa predlogom nacelnika Generalstaba, a samim tim neposredno i sa odlukom Predsednika SRJ. Time se, nazalost, zbog situacije koju je svakako trebalo izbeci, podgreva tema o liderskim rivalitetima na nasoj politickoj sceni. Osim toga, slucaj moze biti i indikator jacanja tvrde linije u vojnom vrhu, kojoj se ne svidjaju generali-mirotvorci. Verovatnije je, ipak, da je general Krstic ucescem u resavanju krize na jugu Srbije stekao nepodeljene simpatije i ugled, kako medju Zdruzenim snagama bezbednosti, tako i u Koordinacionom telu za jug Srbije. To je general Pavkovic protumacio kao opasnost za sopstveni polozaj i predlozio Predsedniku SRJ da ga, u skladu sa taktickim nacelom isturene odbrane, preventivno eliminise iz konkurencije. Da li mu je takticka procena bila dobra ili losa pokazace skoro vreme, a strategijska je svakako pogresna. Predsednik SRJ dr Vojislav Kostunica, covek od neospornog moralnog integriteta i velikog ugleda u srpskom narodu i u svetu, dozvolio je da, iz samo njemu znanih razloga, bude naveden da donese po sebe stetnu odluku kojom je iritirao znatan deo javnosti i Vladu Srbije. Saopstenje njegovog Kabineta da general Krstic nije smenjen i da ostaje na vaznoj duznosti je neuspeo pokusaj umanjivanja politicke stete, koji zvuci cinicno i pomalo orvelijanski. Ne moze se niposto prihvatiti pretpostavka da Predsednik nije bio dobro informisan, jer on za ovakve odluke mora biti dobro informisan. Od vremena Josipa Broza, pa preko vremena Slobodana Milosevica, kod nas postoji praksa komuniciranja i odlucivanja iskljucivo na liniji nacelnik Generalstaba - Predsednik Republike, uz zaobilazenje svih drugih institucija politickog sistema. Da li je ta pogubna inercija uzela maha i u nasoj sadasnjoj politickoj stvarnosti, olicena u relaciji Predsednik Republike - general Pavkovic? Ako jeste, potrebno je hitno reaktivirati politicke mehanizme koji omogucuju ucesce u odlucivanju i podelu odgovornosti izmedju Predsednika Republike, kao Ustavom ovlascenog vrhovnog komandanta, i drugih demokratski izabranih organa vlasti - Parlamenta, Savezne vlade, Vrhovnog saveta odbrane, a u okviru ustavnih ovlascenja, i republickih vlada Autor je pukovnik u penziji i generalni sekretar Centra za civilno-vojne odnose www.yumediacenter.com Miroslav Antic, http://www.antic.org/ > Serbian News Network [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
