|
Nemački KisindžerJugoslavija mora što pre steći stabilnost i svoje "kritične tačke (Kosovo, Crna Gora) učiniti nekritičnim". - Ozbiljno upozorenje: posle terorističkih napada svet je izgubio interesovanje za JugoslavijuUpoređuju ga često s (nešto) poznatijim savremenikom Kisindžerom: po dugovečnosti (upravo će osamdeseta), bogatom političkom iskustvu (praktično od šezdesetih minulog veka), neprestanom i aktivnom prisustvu na nemačkoj (i evropskoj) političkoj sceni i, posebno, političkom instinktu, u kojem je sadržana sposobnost da složene pojave i fenomene "pročita" s analitičkom minucioznošću i potvrđenom vidovitošću. Egon Bar.
Jednostavne istine Ovo poslednje jednostavno preskače. Sažeto ocrtava nemačke i evropske koordinate istočne politike i Brantovih motiva da uđe u veliku avanturu. Shvatili smo, kaže, jednostavnu istinu: niko Nemcima neće pomoći ako sami sebi ne pomognu. Otvaranje istočnog dijaloga dovelo je do razbijanja statusa kvo u međublokovskim odnosima i pokrenulo (nezaustavljiv) proces čiji su kapitalni rezultati: okončanje istočno-zapadnog konflikta, nemačko ujedinjenje i garantovanje nepovredivosti granica u Evropi, sa Završnim helsinškim dokumentom i, napokon, Pariskom poveljom. Sam se, pre našeg pitanja, dotiče slučaja Jugoslavije u tom kontekstu. Njena drama, koja je brzo prerasla u tragediju, upravo je posledica nedopustivog presedana: u jugoslovenskom slučaju prenebregnut je suštinski, i za njega očigledno posebno važan, princip nepovredivosti granica na evropskom tlu. A šta onda misli o fatalnoj nemačkoj ulozi u svemu tome? Tada sam oštro kritikovao Genšera (Ditrih Genšer, u vreme jugoslovenske krize šef nemačke diplomatije, prim. autora), kaže Bar i saopštava dosad nepoznat podatak: Sajrus Vens, bivši državni sekretar SAD, specijalni emisar u Jugoslaviji i koautor čuvenog Vens-Ovenovog (bivši engleski ministar spoljnih poslova) plana, lično ga je molio (zajedno su tada radili u Palmeovoj komisiji) da se angažuje kako bi se, na svaki način, osujetilo jednostrano priznavanje Slovenije i Hrvatske, na čemu je tada Bon insistirao i u čemu je, uprkos svemu, istrajao. Vensovo proročanstvo Vens mu je predočio katastrofalne posledice takvog poteza: neizbežni rat, pre svega u Bosni i Hercegovini. "Nisam u tome imao uspeha, a Vens je, nažalost, bio u pravu", konstatuje i sada s neskrivenom gorčinom. S naglašenom kritičnošću govori i o tromesečnom bombardovanju Jugoslavije. Ako je, kaže, s vojničkog stanovišta bilo opravdanja da se "Milošević baci na kolena", to je, u političkom i svakom drugom smislu, " bila stravična greška". Što se Kisindžera tiče, Bar priznaje da je bio impresioniran njegovim intelektom. "Imali smo kritički odnos, ali smo postali prijatelji koji se mogu osloniti jedan na drugog. "Među svetske političke ličnosti o kojima i danas ima visoko mišljenje spominje (sledećim redom) Brežnjeva, Gorbačova, De Gola i Tita. Uz kratka (i zanimljiva) obrazloženja: Brežnjev je, bez obzira što se njegova vladavina u zemlji ocenjuje kao "vreme stagnacije", u spoljnoj politici bio vrlo dinamičan i mudar, i danas se divi Gorbačovljevoj hrabrosti da sledi svoja politička ubeđenja i žali što je njegov veliki reformski projekat propao u sopstvenoj kući, veliki De Gol je "imao peh da bude na čelu zemlje koja je za njega bila mala" i, napokon, divi se Titovoj veštini i sposobnosti da tako dugo održava unutrašnju koheziju zemlje i njenu spoljnu nezavisnost. Investitori vole čiste situacije Povratak u sadašnjost i situaciju u Jugoslaviji. Najbitnije od svega je da zemlja što pre stekne stabilnost, što je preduslov za njen ekonomski oporavak. A to znači da "dve kritične tačke - Kosovo i Crnu Goru - učini nekritičnim". A sam Egon Bar je u tome do kraja jasan i izričit: mora se i za Kosovo i za Crnu Goru pronaći "za sve zadovoljavajuće rešenje" u okviru Jugoslavije, a kad se raščiste nejasnoće koje oko toga još postoje, stići će i investicije. I Egon Bar je, kaže, bio očaran činjenicom da su se ovdašnji ljudi sopstvenom snagom izborili za demokratiju, i to u zemlji bez velike demokratske tradicije. Veruje da će partikularizmi i egoizmi biti nadvladani. Posle čitave serije razgovora koje je imao tokom kratkog boravka u Beogradu (a sreo se sa Koštunicom, Đinđićem, Mićunovićem...) misli da je ključ daljeg razvoja u "pomirenju i skladnom funkcionisanju dvojice ljudi". Ne spominje njihova imena (kao ni sadržaj razgovora koje je imao, označavajući ih kao "privatne i poverljive"), ali primećuje da je čuo "kako oni to znaju" i dodaje: "Nadam se da oni to zaista i mogu". Bar, međutim, upozorava na jednu činjenicu: svet je, kaže, izgubio interesovanje za Jugoslaviju, najviše zbog terorizma. Sva pažnja je tamo usmerena. Ide se tako daleko da su i doskora tako važna i sporna pitanja kao što su rakete (antiraketni štit) i širenje NATO gurnuti u stranu, a zašto bi, u tom kontekstu, Jugoslavija bila važnija... Iz ove konstatacije Bar izvlači sledeći zaključak i - poruku: problemi u Jugoslaviji se, dakako, ne tiču samo nje, ali su posledice njihovog odlaganja i nerešavanja najteže za nju samu. Miroslav Stojanović NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
<<01_15.jpg>>
