Postiram jos jednom govor Slobodana Milosevica iz oktobra 2000 godine ociscen od kompjuterskih izostavljanja pojedinih latinicnih slova tipicnih za Srpski jezik
======================================================== Pred sutrasnje pojavljivanje predsednika Milosevica u Hagu, podsetimo se sta je rekao u obracanju gradjanima SRJ 02. oktobra 2000. godine NE NAPADAJU SRBIJU ZBOG MILOSEVICA, NEGO NAPADAJU MILOSEVICA ZBOG SRBIJE Postovani gradjani, Pred drugi krug izbora zelim da vas na ovaj nacin upoznam sa svojim vidjenjem izbornih i politickih prilika u nasoj zemlji, posebno u Srbiji. Kao sto i sami znate punu deceniju traju napori da se celo Balkansko poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila. Veliki deo tog posla je obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama, pretvaranjem tih zemalja u zemlje ogranicenog suvereniteta ili lisene svakog suvereniteta. Zbog naseg otpora takvoj sudbini za nasu zemlju, mi smo bili izlozeni svim pritiscima kojima u savremenom svetu ljudi mogu biti izlozeni. Broj i intenzitet tih pritisaka umnozavao se kako je vreme prolazilo. Svoje iskustvo u drugoj polovini dvadesetog veka koje velike sile imaju u rusenju vlada, izazivanju nemira, podsticanju gradjanskih ratova, kompromitovanju i likvidiranju boraca za nacionalnu slobodu, dovodjenja drzava i naroda na rub siromastva - sve je to primenjeno na nasu zemlju i nas narod. Dogadjaji koji su organizovani za nase izbore su, takodje, deo te organizovane hajke na zemlju i narod, zato sto su nasa zemlja i narod barijera uspostavljanju potpune dominacije na Balkanskom poluostrvu. U nasoj javnosti je vec dugo prisutna grupacija koja, pod imenom opozicione politicke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koje su nosioci pritisaka na Jugoslaviju, a posebno na Srbiju. Ta grupacija se na ovim izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije. Njen stvarni sef nije njihov kandidat za predsednika drzave. Njen dugogodisnji sef je predsednik Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv nase zemlje. On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da sakrije. Uostalom, citavoj nasoj javnosti je poznat njegov apel NATO-u da se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen otpor slomio. Na celu tako organizovane grupacije na ovim izborima nalazi se, dakle, zastupnik vojske i vlada koje su nedavno ratovale protiv Jugoslavije. Zastupajuci te interese, iz ove grupacije su nasoj javnosti poslate poruke - da ce sa njima na celu Jugoslavija biti izvan svake opasnosti od rata i nasilja, da ce doci do ekonomskog prosperiteta, vidno i brzo ostvarenog viseg standarda, takozvanog povratka Jugoslavije u medjunarodne institucije, i tako dalje. Postovani gradjani, Moja je duznost da vas javno i na vreme upozorim da su ta obecanja lazna. I da stvari stoje obratno, jer upravo nasa politika garantuje mir - a njihova samo trajne sukobe i nasilje. A evo zasto. Uspostavljanjem vlasti koju podrzava, odnosno koju instalira zajednica zemalja okupljenih u NATO alijansi, Jugoslavija bi neizbezno postala zemlja cija bi se teritorija brzo rasparcala. To nisu samo namere NATO, to su i predizborna obecanja Demokratske opozicije Srbije. Od njihovih predstavnika smo culi da ce Sandzak dobiti autonomiju za koju se clan njihove koalicije Sulejman Ugljanin, vodja separatisticke muslimanske organizacije, zalaze vec deset godina i koja fakticki definitivno izdvaja Sandzak iz Srbije. Njihova su obecanja takodje vezana za davanje autonomije Vojvodini koja je takva da je ne samo izdvaja iz Srbije i Jugoslavije, vec je, po svemu, cini sastavnim delom susedne Madjarske. Na slican nacin bi se odvojila od Srbije i druga podrucja, narocito neka njena rubna podrucja. Njihovo pripajanje susednim drzavama odavno je vruca tema tih drzava, a koje stalno podsticu pripadnike manjina tih drzava u Jugoslaviji da daju svoj doprinos prisajedinjenju delova nase zemlj! e susednim drzavama. U sklopu te politike za rasparcavanje Jugoslavije Kosovo bi bila prva zrtva. Njegov sadasnji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi deo Srbije sa kojim bi se ona morala da oprosti, ne izrazavajuci, pri tom, cak ni nadu da ce joj taj deo njene zemlje jednom moci da bude vracen. Teritorija koja bi preostala da nosi ime Srbije bila bi okupirana od strane medjunarodnih, americkih ili nekih trecih vojnih snaga koje bi tu teritoriju tretirale kao vojni poligon i kao vlasnistvo kojim se raspolaze u skladu sa interesima sile cija se vojska na njoj nalazi. Sliku tog raspolaganja i posledice toga raspolaganja, gledali smo vec decenijama, a narocito, u ovoj deceniji u mnogim zemljama sirom sveta, nazalost poslednjih godina i u Evropi, na primer na Kosovu, Republici Srpskoj, Makedoniji, u nasem neposrednom okruzenju. Srpski narod bi snasla sudbina Kurda, sa perspektivom da budu istrebljeni brze jer ih je manje od Kurda i jer bi im kretanje bilo ograniceno na manji prostor nego sto je onaj na kome se Kurdi vec decenijama nalaze. Sto se Crne Gore tice njena sudbina bi bila prepustena mafiji cija bi pravila igre gradjani trebalo dobro da znaju. Svaka nedisciplina, a pogotovo svako protivljenje interesima mafije stavlja vas na listu za odstrel koja iskljucuje pravo na svako pomilovanje. Dao sam ovaj prikaz o sudbini Jugoslavije u slucaju da se prihvati izbor NATO-a za nasu zemlju, sa ciljem da upozorim i na to da bi u tom slucaju osim gubitka zemlje i ponizenja njenih gradjana, svi ziveli pod neprekidnim nasiljem. Novi vlasnici drzavne teritorije nekadasnje Jugoslavije kao i okupatori preostale srpske teritorije vrsili bi, po prirodi stvari, teror nad stanovnistvom, ciju su teritoriju okupirali. Sam srpski narod bi istovremeno vodio neprekidnu borbu za ponovo uspostavljanje srpske drzave i za svoje ponovno okupljanje u njoj. Oni ne zele mir i blagostanje na Balkanu, oni zele da ovo bude zona stalnih sukoba i ratova koji bi im pruzili alibi za trajno prisustvo. Marionetska vlast, dakle, garantuje nasilje, moguci dugogodisnji rat, sve samo ne mir. A samo nasa sopstvena vlast garantuje mir. Zatim, sve zemlje koje su se nasle u statusu ogranicenog suvereniteta, sa vladama pod uticajem stranih sila, vrtoglavom su brzinom postajale siromasne. I to na nacin koji iskljucuje nadu u pravednije i humanije socijalne odnose. Velika podela na vecinu siromasnih i manjinu bogatih - to je slika Istocne Evrope vec nekoliko godina i nju svi mozemo da vidimo. Ta slika ne bi mimoisla ni nas. I mi bismo, pod komandom i kontrolom vlasnika nase zemlje, brzo stekli ogromnu vecinu veoma siromasnih cija je perspektiva da iz tog siromastva izadju veoma, veoma neizvesna i daleka. Manjina bogatih bila bi sastavljena od svercerske elite, kojoj bi bilo dopusteno da bude bogata samo pod uslovom da bude u svakom pogledu lojalna komandi koja odlucuje o sudbini njihove zemlje. Javna i drustvena svojina bi se brzo transformisale u privatnu, ali vlasnici te svojine, iz dosadasnjeg iskustva nasih suseda, bi po pravilu bili stranci. Mali izuzeci bi bili iskljucivo oni koji bi pravo na vlasnistvo kupovali lojalnoscu i pokornoscu koja ih izmesta iz sfere elementarnog, i nacionalnog i ljudskog, dostojanstva. Najveca nacionalna dobra u tim prilikama postaju vlasnistvo stranaca, a oni koji su njima do sada upravljali, cinili bi to, u ovim izmenjenim prilikama, kao sluzbenici stranih firmi u sopstvenoj drzavi. Uz nacionalno ponizenje, rasturanje drzave i socijalnu bedu nuzno bi moralo da dodje do mnogih oblika socijalne patologije, medju kojima bi kriminal bio prvi. To nije puka pretpostavka vec iskustvo svih zemalja koje su prosle taj put koji mi izbegavamo po svaku cenu. Prestonice evropskog kriminala vec skoro decenijama nisu na Zapadu, kao sto je nekada bilo, vec na istoku Evrope. Nasem narodu i ovaj sadasnji kriminal tesko pada jer smo dugo, od Drugog svetskog rata do 90-ih godina, ziveli u drustvu koje za kriminal tako reci nije znalo. A neki veci kriminal koji se ne moze izbeci u drustvu koje bismo postali, gubljenjem suvereniteta i velikog dela teritorije, taj veci kriminal bio bi za nas mali i na kriminal nenaviknut narod, opasan kao sto je za drustvo i njegove gradjane opasan rat. Jedan od bitnih zadataka marionetske vlasti u svakoj zemlji, pa i u nasoj, ako bismo je imali, jeste gubljenje identiteta. Zemlje kojima se komanduje spolja, relativno se brzo rastaju sa svojom istorijom, sa svojom prosloscu, sa svojom tradicijom, sa svojim nacionalnim simbolima, sa svojim navikama, cesto i sa sopstvenim knjizevnim jezikom. Nevidljiva na prvi pogled, ali veoma efikasna i nemilosrdna, selekcija nacionalnog identiteta, svela bi ga na nesto nacionalnih jela, poneku pesmu i kolo, imena nacionalnih heroja nadenuta prehrambenim proizvodima i kozmetickim sredstvima. Jedna od zaista nesumnjivih posledica zaposedanja teritorije neke zemlje od strane velikih sila u dvadesetom veku je ponistavanje identiteta naroda koji u toj zemlji zivi. Iz iskustva drugih zemalja vidi se da narod jedva da je u stanju da prati brzinu kojom pocinje da upotrebljava tudji jezik kao svoj, da se identifikuje sa tudjim istorijskim licnostima zaboravljajuci svoje, da poznaje bolje knjizevnost svog okupatora od svoje knjizevnosti, da glorifikuje tudju istoriju cesto se rugajuci svojoj, da lici na druge umesto na sebe... Gubljenje nacionalnog identiteta je najveci poraz jedne nacije, a to se ne moze izbeci u savremenom obliku kolonizacije. Osim toga, taj novi oblik kolonizacije iskljucuje, vec po svojoj prirodi, svaki uslov za izrazavanje misljenja, ispoljavanje volje, a pogotovo iskljucuje mogucnost za stvaralastvo bilo koje vrste. Neslobodne zemlje ukidaju pravo gradjana koji u njima zive da slobodno izraze svoje misljenje, jer bi se to misljenje, pre svega, suko! bilo sa neslobodom. Otuda je tortur a nad misljenjem najdosledniji i najneophodniji oblik torture u zemlji koja je izgubila slobodu. A o ispoljavanju volje, razume se, tek o tome nema ni govora. Manifestovanje volje je dopusteno samo u vidu farse, ispoljavaju ga samo skutonose stranih gazda. A njihova simulacija slobodne volje sluzi kao pokrice okupatoru da je uspostavio demokratiju u cije ime je i zaposeo teritoriju tudje zemlje. Narocito zelim da naglasim, zbog mladih ljudi, intelektualaca, naucnih radnika, da su zemlje lisene suvereniteta po pravilu lisene i prava na stvaralastvo, a narocito na stvaralastvo u oblasti nauke. Veliki centri, velike moci, finansiraju naucno stvaralastvo, kontrolisu domasaje i odlucuju o primeni njegovih rezultata. Zavisne drzave, ukoliko imaju naucne laboratorije i naucne institute nemaju ih kao samostalne subjekte, vec kao ispostave centrale koja im kontrolise sve, a narocito domasaje u stvaralackom misljenju i radu. Ti domasaji se moraju kretati u granicama koje u okupiranu z! emlju i okupirani narod nece uneti seme pobune ili emancipacije. U ovom trenutku, pred drugi krug izbora, zbog sumnje Demokratske opozicije Srbije da moze da ostvari rezultat koji im je potreban, pripadnici vrha DOS-a, novcem unesenim u zemlju potkupljuju, ucenjuju i zastrasuju gradjane i organizuju strajkove, nemire i nasilje, ne bi li zaustavili proizvodnju, svaki rad i svaku aktivnost. Sve, razume se, sa ciljem da u Srbiji stane zivot i sa obrazlozenjem da taj zivot moze ponovo da pocne i da se odvija uspesno i dobro, kada pocnu da ga organizuju oni koji ovde zastupaju okupatorske namere, planove i interese. Nasa je zemlja suverena drzava, ima svoje zakone, svoj Ustav, svoje institucije. Srbija je duzna a i zasluzila je da se odbrani od invazije koja joj je pripremljena kroz razne oblike subverzije. A gradjani su duzni da znaju da ucescem u subverziji kojoj je cilj spoljna dominacija nad njihovom zemljom, odnosno okupacija njihove zemlje, snose istorijsku odgovornost za ukidanje prava svojoj zemlji da postoji, ali snose odgovornost i za gubljenje kontrole nad sopstvenim zivotom. Prepustajuci svoju zemlju drugima, tudjoj volji, prepustaju isto tako tudjoj volji i sopstveni zivot i zivot svoje dece. I mnoge druge ljude. Smatrao sam kao svoju duznost da upozorim gradjane nase zemlje na posledice aktivnosti koje finansiraju i podrzavaju vlade zemalja NATO alijanse. Gradjani mogu da mi veruju i ne moraju da mi veruju. Moja je zelja da se u moja upozorenja ne uvere kasno, da se ne uvere tek onda kada bude tesko da se isprave greske koje su gradjani u svojoj naivnosti, povrsnosti ili zabludi sami ucinili. Pa ce se te greske tesko otklanjati, a neke mozda nece moci nikada da se otklone. Moj motiv da izrazim svoje misljenje na ovaj nacin nije uopste licne prirode. Dva puta sam biran za predsednika Srbije i jednom za predsednika Jugoslavije. Valjda bi svakome posle ovih deset godina trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Milosevica, nego napadaju Milosevica zbog Srbije. Moja savest je u tom pogledu savrseno mirna. Moja savest, medjutim, ne bi bila ni najmanje mirna ako svom narodu ne bih, posle svih ovih godina na njegovom celu, rekao sta mislim o njegovoj sudbini ako bi mu tu sudbinu nametnuo neko drugi, makar i tako sto bi narodu objasnjavao kako je takvu sudbinu izabrao sam. Ta zabluda da bira sam ono sto za njega bira neko drugi najopasnija je zabluda i glavni je razlog moje odluke da se javno obratim gradjanima Jugoslavije. Hvala. ________________________________________________ Za odjavljivanje sa liste posaljite mail na [EMAIL PROTECTED] NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
