[Sim] Pljačka!
Press KOMENTAR DANA - ĐOKO KESIĆ Komentar dana, Đoko Kesić: Pljačka! Nerviraju me političari koji, da bi opravdali sva sopstvena i tuđa razbojništva u divljoj privatizaciji srpske privrede, godinama pričaju da je „Ju-Es stil najveći izvoznik, sva sreća da smo privatizovali Železaru u Smederevu. U stvari, ta privatizacija je svetsko ekonomsko čudo, podseća na Pol Potovo ukidanje monete kao sredstva privredne komunikacije. Vlada Srbije je 2001. uz Železaru dala je smederevsku luku i još pola grada, sve za dvadeset i četiri miliona dolara. Oprostili su Železari dug od oko 1,6 milijardi dolara, jeftiniju struju na deset godina. Nevesela priča ima i nastavak, jer i danas našoj političkoj eliti je nebitno što je u svetu ta ubitačna forma liberalnog kapitalizma na samrti, mi ćemo ga braniti kao na Ljubinom grobu. Nostalgičari sad razvijaju teoriju kako su multinacionalne korporacije i liberalni kapitalizam osvojili svet onog trena kada su Rusi prodali Lenjina za „koka-kolu. Ali, imamo mi svoju muku, odnosno obavezni jelovnik koji nam je ispisao Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Srbiji, koji pre dva dana reče da je neophodno nastaviti sa privatizacijom u Srbiji. Hvali nas, kaže da je dobro to što će „Telekom Srbija biti prodat, a bilo bi potrebno privatizovati i EPS, „Železnice, „Jat i druge državne firme! Da se razumemo, i ja sam za privatizaciju dela privrede, ali nikako po modelu koji nas je doveo do prosjačkog štapa. Rezultat aktuelne privatizacije svodi se na nekoliko odvratnih činjenica: Srbija je u vlasništvu nekoliko banaka čiji profit teško da završava u našoj zemlji. Isto važi za cementare, konditorsku i prehrambenu industriju, pivare, poljoprivredu. Prodajemo i ono što normalne društva ne prodaju - vodu, naftne i gasne izvore... A iz Srbije se godišnje iznese u gotovini nekoliko milijardi evra i investira u druge, tuđe poslove. Ako nastavimo ovim putem, neće nam trebati ni Vlada, nego samo poreska uprava, jer nećemo imati privredu. Ili smo to, što bi rekao Ostap Bender, dali nekom ključ od stana i rekli gde nam pare stoje? Gde je tome kraj? Neka strateška dobra ostaju u državnom vlasništvu u mnogim zapadnim društvima. Recimo, „Dojč telekom je državna firma. Za to gospodin Dežer možda nije čuo. Pametne vlasti do sada bi oformile razvojnu banku, osnovale bi društvo za osiguranje, od čega bi namicale novac za krupne investicije. Ali pamet ne stanuje ovde. Đoko Kesić http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/140681/Komentar+dana%2C+%C4%90oko+Kesi%C4%87%3A+Plja%C4%8Dka!.html ___ Sim mailing list Sim@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
[Sim] PLJAČKA 21. VEKA?
PLJAČKA 21. VEKA? Izvor: Pravda, 24.06.2010; Strana: 8 ZAMRŠENO KLUPKO VLASNIČKE STRUKTURE U „VEČERNJIM NOVOSTIMA“ RAZMRSIĆE ZAPOČETA ISTRAGA PO NALOGU TUŽILAŠTVA Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je po službenoj dužnosti istragu povodom privatizacije „Večernjih novosti“ i, shodno tome, naložilo policiji da prikupi sve relevantne podatke o ovom slučaju, koji nekoliko meseci zaokuplja pažnju srpske javnosti. Teško je unapred reći ko bi se mogao, posle obavljene istrage, naći na optuženičkoj klupi, ali je nesumnjivo da će se time preseći višemesečna medijska prepucavanja na relaciji Stanko Subotić–Milan Beko–medijski koncern VAC–generalni direktor i glavni urednik „Večernjih novosti“, Manojlo Vukotić. Poslednja javna informacija je da je nemački koncern VAC preuzeo akcije firme Milana Beka u ovom dnevnom listu, zbog čega oni najavljuju sudski postupak!? Osnovni kamen spoticanja ovoga slučaja je, izgleda, zakasnelo javno obznanjivanje „da je srpski medijski nacionalni brend izgleda od starta bio prodat strancima“, i pored izričite zabrane Vlade Srbije iz tog perioda, da se „Novosti“ nikako ne mogu prodati tuđinima. E, sad se postavlja i glavno pitanje za istražne organe: da li je priča o Bekovoj kupovini „Novosti“ od početka bila samo maska, što danima tvrdi VAC i njihov poslovni saradnik Stanko Subotić, ili je u pitanju samo njihov javni pritisak da se posle „Politike“ domognu i drugog najznačajnijeg srpskog medijskog brenda u dnevnom novinarstvu!? Odnosno, da li je i ondašnja vlada Vojislava Koštunice imala dvostruke aršine: dok je javno zagovarala da nema prodaje „Novosti“ strancima, „ ispod žita“ njeni operativci su radili sasvim suprotno, što sada javno tvrdi Stanko Subotić, glavna veza zvaničnih kupaca većinskog paketa akcija ovog dnevnog lista sa koncernom VAC? Da slučaj bude zamršeniji i komplikovaniji, pobrinuo se Subotić, tvrdnjama da je za kupovinu „ Večernjih novosti“ firmi Milana Beka prebacio višemilionske iznose u evrima, a zarad poslovnih interesa VAC-a, koji mu do današnjeg dana nisu vraćeni. On takođe tvrdi da je Milan Beko bio u obavezi da za vrlo kratko vreme kupljene „Novosti“ „preda u posed“ VAC-u, ali da je to odugovlačio, mesecima pronalazeći političke izgovore po sistemu „nije pogodan trenutak“ i tezom kako bi se time u javnosti obrukao Vojislav Koštunica!!! Sa druge strane, Bekovi ljudi su brže bolje sve to demantovali. Za razumevanje svega onoga što se pre nekoliko godina dešavalo u vreme privatizacije „Večernjih novosti“, najbolji su dokaz žestoki sukobi akcionara podeljenih u nekoliko tabora. Skupštine akcionara su trajale do kasno u noć. Vladala je apsolutna podeljenost kome će se prodati akcije. Dodatnu tenziju unela je i država, činjenicom da prodaja lista nije išla na tender, nego su se akcije pojavile na berzi. A, kada je Vlade Divac „volšebno“ odustao od kupovine lista, i to u trenutku kad je obezbedio većinski paket akcija, bilo je jasno kome će nacionalni medijski brend pripasti... U toku tih, nimalo naivnih dešavanja unutar akcionara „Novosti“, na Skupštinama akcionara ispred vlade Srbije bio je Srđan Đurić. Srđan Đurić, bivši šef kancelarije za odnose sa javnošću premijera Koštunice, za „Pravdu“ tvrdi da je njegov zadatak u privatizaciji „Večernjih novosti“ bio da kao zastupnik države zaštiti državni kapital: – Moj jedini zadatak je bio da jasno stavim do znanja akcionarima da država neće da proda svoj paket akcija, koji je nepunih 30 odsto, i tako je i bilo – priseća se tih dešavanja Đurić. – Mnogi, međutim, nisu shvatali moju ulogu, pa su me opsedali nekim drugim temama i pričama, sa kojima ja nisam imao nikakve veze. Ja sam zadatak države ispunio, a sve oko prodaje paketa akcija malih akcionara je neka druga priča, sa kojom nemam baš nikakve veze. Ni tada, ni danas... Jedan od lidera grupe malih akcionara iz ondašnje redakcije, Đuro Bilbija, u nameri da preseče sve ondašnje spekulacije oko toga kome će „na kraju priče pripasti ‘Novosti’“ uspeo je da se sretne „u četiri oka“ sa premijerom Koštunicom. – Šta su razgovarali može se pretpostaviti, ali, po onom što se potom desilo, takođe je više nego jasno da Đurina misija nije uspela – tvrde dobro obavešteni o ovom slučaju. Antrfile: VAC: Bekova firma legalno preuzeta Član uprave nemačke medijske grupa VAC, Peter Lange, demantovao je izjavu pravnih zastupnika firme „Ardos“ iz Salcburga, koja se nalazi u vlasništvu Milana Beka, da je VAC na prevaru i bez dokumentacije preuzeo tu firmu, koja poseduje 24,89 odsto akcija u „Večernjim novostima“ i ponovio da će se ta kompanija povući iz Srbije. On je ujedno najavio da će i te akcije biti prodate prilikom povlačenja iz Srbije. VAC je te akcije za veću svotu novca kupio još pre više od dve godine, a jedini razlog što je preuzimanje odloženo je što se čekalo na dozvolu srpske Antimonopolske komisije, poručio je Lange koji je nadležan za sve poslove VAC-a u Srbiji. On je najavio da će VAC uskoro da
[sim] Pljačka građana po nalogu strana ka
Pljačka građana po nalogu stranaka Autor: Tamara Spaić | Foto:B.P. - Z.R. | 27.11.2008. - 07:42 Da sada već bivši direktor beogradskog aerodroma Bojan Krišto nije pogrešio i izazvao nezadovoljstvo zaposlenih kad je njima smanjio plate a sebe nagradio sa 11.500 evra, i danas bi bio direktor, a stranka koja ga je postavila zadovoljno bi uživala u partijskom plenu. Ovako, sve se saznalo - Krišto je pod političkim pritiskom podneo ostavku, Vlada se najavom kontrole pere od zloupotreba, a stranke traže utvrđivanje kršenja zakona. Problem je, međutim, ostao jer, kako kaže Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, „u svakom javnom preduzeću postoji po jedan Krišto“. Najnovija afera sa bahato visokim nadoknadama za rad menadžerima u Aerodromu samo je još jedan dokaz da stranke javna preduzeća sistematski koriste za svoje finansiranje. Jer, ovo nije prva otkrivena malverzacija u ovom preduzeću. Setimo se samo renoviranja VIP salona, za koji je potrošeno neverovatnih dva miliona evra, a uloga tadašnje resorne ministarke i funkcionerke DS Marije Rašete Vukosavljević još nije rasvetljena na sudu. Primera radi, novac je tada isisavan iz Aerodroma, odnosno budžeta Srbije tako što je četvorosed vredan 35.000 dinara plaćen 982.000, a držač za salvete 12.342 dinara. I tako redom. - Stranke se sistematski s javnom imovinom ponašaju kao sa partijskom svojinom. Mi ništa ne znamo o načinu na koji oni posluju ovim preduzećima jer rade netransparentno i nikome ne dozvoljavaju kontrolu. Među strankama u Vladi prosto postoji saglasnost da im to pripada. Kada je afera izbila, svi su počeli da insistiraju na ostavci i na vraćanju para samo da bi se sve zataškalo - kaže Baraćeva za „Blic“. Ona naglašava da je najveći problem taj što nezavisne institucije nemaju nikakav pristup poslovanju javnih preduzeća, što Skupština ne dobija izveštaje budžetske inspekcije već godinama, a trebalo bi dva puta godišnje da poslanike obaveštava o tome kako se koristi novac građana. Sve dok se ne uvede redovna sistemska kontrola trošenja budžetskih para i rukovanja javnom imovinom, stranke će moći da potkradaju građane nesmetano. Moraće samo da paze da ne naprave grešku kao Bojan Krišto i ne naljute podređene da bi mogli da nastave sa bahatim trošenjem budžetskih sredstava. Dokaz o tome da Krišto nije usamljena pojava i izdvojen incident jeste činjenica koju on sam ističe - Upravni odbor Aerodroma, u kome su predstavnici bivše vlade (DS - dva, G17 plus -jedan, DSS - jedan, SDP - jedan, Nova Srbija - jedan), znali su i odobrili nemoralne isplate od nekoliko stotina hiljada dinara članovima menadžmenta. Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić najavio je da će stranka preispitati ulogu člana UO Aerodroma „Nikola Tesla“ iz DSS u isplati bonusa od oko pola miliona dinara članovima kolegijuma Aerodroma. Čedomir Jovanović, lider LDP, rekao je juče da ostavka Krišta svakako ne može staviti tačku na sve probleme o kojima govorimo kada ukazujemo na to da su javna preduzeća partijski plen. - Iznos koji je isplaćivan u Aerodromu je nemoralan, pogotovo u uslovima kada se borimo za štednju u trošenju budžeta. Međutim, Upravni odbor je svakako takođe odgovoran za to. Morali su znati. Takođe, sigurno je da postoje pravila o tome kako oni izveštavaju Vladu. Budžetska inspekcija će sledeće nedelje prekontrolisati poslovanje Aerodroma, a što se tiče državnih revizora, nama će kontrola javnih preduzeća biti jedan od prioriteta - kaže za „Blic“ Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije. Poverenik za informacije Srbije Rodoljub Šabić apelovao je juče na Vladu Srbije da ekscesnu situaciju u vezi sa platama i bonusima rukovodstva beogradskog aerodroma „iskoriste kao povod za aktiviranje mehanizama koje odavno imamo u normativnom sistemu, ali koji se ne primenjuju“. - Takve situacije ne treba da budu povod za egzaltacije i verbalne najčešće neiskrene proklamacije spremnosti da se pravo javnosti poštuje, nego za realno unapređenje odnosa vlasti i javnosti - navodi Šabić i dodaje da „pravo javnosti na informacije o radu vlasti i državnih preduzeća ne sme da se ostvaruje samo povremeno kad je to nekom politički zgodno, od prilike do prilike“, i da „prava javnosti treba afirmisati u kontinuitetu, a ne sećati ih se samo povodom povremenih, ekscesnih situacija“. Vlada Srbije obavestila je Skupštinu da priprema analizu plata i ukupnih primanja u javnim preduzećima kako bi utvrdila da li su isplaćivana u skladu sa propisima. Afera blokirala Skupštinu Poslanici Skupštine, nezadovoljni objašnjenjem Vlade o tome šta će biti preduzeto povodom malverzacija u javnim preduzećima, nastavili su blokadu rada parlamenta, koja je počela pre dva dana raspravom o platama u Aerodromu, umesto o setu pravosudnih zakona. Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović prekinula je sednicu i na sastanku sa šefovima poslaničkih klubova pokušala da reši problem, ali neuspešno. Krišto:
[sim] PLJAČKA NA BALU POD MASKAMA
PLJAČKA NA BALU POD MASKAMA Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, kaže za Vesti da afere i spektakularna hapšenja raznih mafijaša služe da se prikriju veliki igrači i krupne krađe. Ona ukazuje da su tajkuni iz vremena režima Miloševića jedini spremno dočekali njegov pad. - Socijalisti, julovci i radikali bili su ozbiljno zabrinuti posle petooktobarskih promena. Očekivali su da će biti sudski procesuirani, a onda su shvatili da su njihovi naslednici na vlasti isti kao i oni. Zato sada imamo priliku da gledamo kako njihovi kadrovi, za koje se zna da su bili upleteni u mutne radnje, vraćaju važne i bogato plaćene funkcije u državi. • Nisu uvek političari u centru zbivanja? - Tajkuni su, međutim, imali novac, pa samim tim i najbolje kadrove. Osim toga, na vreme su uložili novac u političke stranke koje su sebe nazivale demokratskim. Može se reći da su oni presudno uticali da Milošević padne. Tragikomedija • Koliko su prijave protiv nekih funkcionera SPS-a bile ozbiljne? - Tokom '90-ih godina prošlog veka dogodila se masovna pljačka države. Posle toga imali smo priliku da slušamo da se nekadašnji funkcioneri sumnjiče za grehove sitne u odnosu na one koji su se u to vreme događali. To su većinom tragikomične priče. • Zašto im je to bilo u interesu, kad su se lepo bogatili i pod njim? - Na taj način legalizovali su poslove. Osim toga, posle Miloševićevog pada skrojen je model privatizacije koji je služio samo za bogaćenje pojedinaca. • Bilo je i klasičnih afera, recimo poput Šećerne? - Miodrag Kostić verovatno nije jedini koji je u tom poslu zaradio. Služba za borbu protiv kriminala se pretvarala da to proverava, ali reč je samo o zamazivanju očiju. Tragična je bila privatizacija te grane privrede koja je mogla da uposli nekoliko stotina hiljada radnika. Šećerane su upropaštavane, a poseban slučaj predstavljala je privatizacija one u Padinskoj Skeli. Ministar Aleksandar Vlahović odbio je da je ustupi u zakup italijanskoj firmi koja je htela samo pravo preče kupovine. U međuvremenu, šećerana je uzela zajam od države jer navodno nije bilo novca za redovne obaveze. Država je na osnovu tog zajma odvela šećeranu u bankrot, pa ju je Kostić kupio za tri evra. A samo na zalihama je bilo 75.000 tona šećera. Novi vlasnik to je kasnije prodao za 600 evra po toni. Sudije ucenjene • Šta može da se preduzme da se spreče korupcija i krađa na državnom nivou? - Samo razvojem nezavisnih institucija. Sada je sve podređeno strankama koje se dogovaraju kako da ostanu nedodirljive, policija u službi politike, a svi republički tužioci u poslednjih godina imali su status vršioca dužnosti i samim tim mogli su uvek da budu smenjeni. Sudije za to vreme nikada ne znaju kada će biti reizbor i da li će zadržati posao. Sistem kontrole nad pravosuđem razvijen je kao mehanizam ucena i korupcije. • U poslednje vreme procesuiraju se samo mafije od nekoliko desetina osumnjičenih i sa minimalnim plenom za takav posao? - Afere i oglašavanje hapšenja sitnih kriminalnih grupa u medijima odvraćaju pažnju javnosti od velikih i sumnjivih državnih poslova kao što je to bila koncesija za autoput Horgoš - Požega ili privatizacija Zastave. Zato ne znamo nijedan ozbiljan detalj tih poslova, pa ni obaveze koje je država preuzela u ime poreskih obveznika. • U stečajnoj mafiji nisu bile samo sitne ribe? - Da se pojedini optuženi nisu zamerili Miroslavu Miškoviću u vezi sa privatizacijom C marketa ni od tog postupka ne bi bilo ništa. http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=10912
[sim] Pljačka veća nego u vreme Miloše vića
Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove, o novoj knjizi, sebi, svojim i tuđim greškama Pljačka veća nego u vreme Miloševića Nikada nije postojala ovolika provalija između obesnih na jednoj i nemoćnih na drugoj strani. Srbija je danas zemlja bez strateških vizija i putokaza, zemlja u kojoj se kriju mnoge istine, kao i ona o Kosmetu. Samo 5. oktobra nisam bio na čelu demonstracija, stvorili su pakt sa đavolom i SPO i ja smo odneseni na nosilima. U Srbiji će se tek svoditi računi Neka sude čitaoci zbog čega sam napisao ovu knjigu. Mislim da sam u njoj prvooptuženi i da sam ja najviše na meti, kaže za Glas Vuk Drašković, lider SPO, odgovarajući na pitanje da li pisanje knjiga bivših političkih lidera zapravo predstavlja pokušaj pranja biografije. Upravo je iz štampe izašla njegova knjiga „Meta“, u kojoj on iznosi sećanja na period do 2000. godine, vreme u kojem je, po mnogima, bio neprikosnoveni lider opozicije Kako ste se odlučili da napišete „Metu? - Teško. Nije bilo lako ponovo prisiljavati pamćenje da se vrati na sve one tragične događaje čiji sam bio učesnik, a najčešće i glavni akter. Ipak, morao sam da je napišem, jer bi nesnošljivo po mene bilo da knjigu nisam napisao i bilo bi nepošteno prema onim kolonama ljudi koji su ubijeni jer su bili sa mnom, zbog stotina hiljada onih koji su deceniju išli za mnom i desetina hiljada onih koji su hapšeni, gubili posao ili su morali da odu iz zemlje jer su bili sa mnom. U delu gde opisujete Ibarsku magistralu, na jednom mestu čak navodite da bi bilo bolje da niste živi jer da je tako, ne bi bilo ni tih pogibija ni stradanja ljudi oko vas. Da li vam je i sada krivo što uopšte postojite? - Ima trenutaka kada jeste. To su oni trenuci kada ja u samooptuživanju odem toliko daleko razmišljajući da bi ti ljudi zaista danas bili živi da se ja nikad nisam ni rodio. Svestan sam ja da je ovo izvrnuta logika, da u njihovim pogibijama nema ni malo moje krivice, ali i toga da je smrt namenjena meti kosila i pored mete, a da je glavna meta Božjom voljom ostala živa. Ipak, činjenica je da ne bilo 5. oktobra da nije bilo vas. Jeste li danas razočarani posle svega? - Nema razočarenja i nije ovo vreme koje izriče presude. Svi smo se mi slikali za neki pasoš budućnosti, a ja sam siguran da će se čak i u Srbiji svoditi pravi računi i da ni ovde neće biti da će pobednik biti Dantes, a poraženi Puškin, bez obzira na to što je Dantes ubio Puškina. Naveli ste u knjizi dva momenta koja su, moguće, bila vaše najveće greške - prvi put kad posle 9. marta niste dozvolili Giški da narod uđe u Skupštinu i drugi, kad na izborima 2000, niste hteli da odustanete od Vojislava Mihailovića, kao protivkandidata Koštunici. Koja je greška bila veća? - Mnogo je bilo grešaka ako se meri jednom vagom, a bilo ih je manje ako bi se merilo nekom drugom. Hteo sam da uđe narod u Skupštinu, planirao sam to i likovao pred sobom kako ću nadmudriti Miloševića i proglasiti novi parlament... Pišete da ste se uplašili... - Jesam, jer je stigao raport da je Branimir Milinović ubijen i da je poginuo policajac Nedeljko Kosović i to me je pogodilo kao grom. Jednostavno sam razmišljao - ako uđe narod, poslaće specijalne jedinice, možda i vojsku i sva će ta krv na moju dušu i moju savest. Trebalo je da žrtvujem ljude jer su u Srbiji na ceni naročito dobrovoljni davaoci tuđe krvi, a ja to nikad nisam hteo da budem. Uvek sam, na svim demonstracijama prvi išao, uvek prvi primao pendreke i policijsku silu. A što se tiče Mihajlovića, postoji mišljenje da je retko ko kao vi uspeo da protraći deceniju kapitala i borbe za samo nekoliko meseci? - Imate situaciju da su se svi iz tog boja od 5. oktobra vratili s pobedničkim zastavama, a SPO na nosilima. Iz inata niste hteli da povučete kandidaturu, a i pišete da ste znali dokle će vas dovesti takva odluka? - Iz inata, ali tu me je u čvor uvezla istorija i moje poimanje istorijskog morala. Da je Voja bio nečiji drugi unuk, a ne Draže Mihailovića, sve bi bilo drukčije. Izgleda vam to čudno? BOLJE BI BILO DA SAM POSLUŠAO DANU! U vreme Miloševića važilo je da on i njegova supruga vladaju Srbijom iz kreveta. Međutim, nešto slično važilo je i za vas. Koliko je zapravo Danica imala uticaj na vaše odluke? - Bolje bi bilo da sam je slušao, ali često je nisam slušao i pravio greške. Pa ona me je preklinjala da se odreknem Mihailovića! I nikad nisam pogrešio kada bih je poslušao, ali učinio bih to onda kada bi me savetovala da uradim ono što ja hoću. A znate gde mi je najveća politička greška, kad već pitate? To što sam dozvolio da se smeni Đinđić sa mesta gradonačelnika 1997. Da nisam to uradio, pobedila bi struja u DS koja je bila ogorčena i razbijanjem „Zajedno“ i bojkotom izbora i sve bi bilo drukčije. SLIKE U TAJNOJ SOBI Jedan od veoma misterioznih i kratkih delova u knjizi je onaj u kojem kratko opisujete kako ste krajem devedesetih išli u posetu Moskvi kod tadašnjeg ministra
