ANA FILIMONOVA: ZAŠTO JE MONTGOMERI ODJEDNOM REŠIO DA BUDE ISKREN četvrtak, 28 oktobar 2010 10:18
Otkrića bivšeg američkog ambasadora su samo propagandistička priprema SAD za osvetljavanje događaja u Haškom tribunalu Vilijam Montgomeri, bivši ambasador SAD u Hrvatskoj i Srbiji, objavivši knjigu o događajima u Srbiji u periodu od 2000. do 2004. godine, jasno je podelio svoja znanja i utiske o događajima iz tog vremena. Neočekivano otvoreno i detaljno on je govorio o ulozi SAD u rušenju „režima Slobodana Miloševića". Između ostalog, on kaže, da je Milošević izgubio kontakt sa društvom i okružio se ljudima koji mu nisu saopštavali loše vesti. On je mislio da će pobediti (...) A mi smo odlučili da udvostručimo svoje napore (...) ja zaista ne znam koliko je para bilo potrošeno, ali mogu reći samo da su Sjedinjene Države smatrale da Milošević mora pasti (...) ključnim liderima opozicije mi smo stavili na raspolaganje mobilne telefone, koji su funkcionisali nezavisno od srpske telefonske mreže." Interesantna je njegova karakteristika dvojice čelnih figura opozicije - Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice: „Đinđić i drugi želeli su revoluciju, brze promene, a Koštunica je bio protiv naglih rešenja, smatrao je da sve treba da se odvija striktno po zakonu (...) Đinđić je krio svoje veze sa Miloradom Ulemekom (Legijom) i zemunskim klanom, koji su mu pružali podršku". Montgomeri ističe da su se Đinđić i Legija uoči 5. oktobra sastali i na tom sastanku „Legija i njegovi ljudi su pristali na pad Miloševića". Uporedo sa takvim otvorenim svedočenjem, ipak teško se može sumnjičiti tako iskusni predstavnik američke administracije za iznenadnu želju da otvoreno podeli sećanja o ionako zagonetnom trenutku srpske istorije - prevratu 5. oktobra i kasnijim događajima od sudbonosnog značaja za Srbiju. Cilj njegovog neočekivanog oglašavanja sa memoarskim sižeima otvara se i dalje. I on pokazuje da se čak i u bezazlenoj, reklo bi se, želji da podeli sećanja, sadrži oštar i pragmatični zadatak čoveka koji je involviran i koji utiče na političke procese u Srbiji. SUSRET SA MIROM On govori o svom susretu sa Mirjanom Marković krajem 2002. godine, na kome je tobože insistirala sama gospođa Marković. Na susretu je „ona bila nervozna, želela je samo da uruči svoje pismo, adresirano na predsednika SAD Dordža Buša". Praktično odbivši da razgovara, Mirajan Marković je ipak saopštila sadržinu pisma u kome moli Buša da se umeša i utiče na Haški tribunal kako bi on odobrio njenom mužu da ode na lečenje. I kao kulminacija i smisao Montgomerijevih otkrovenja stoji izjava da njen muž ima ozbiljne probleme sa zdravljem, sa pritiskom, i da će on pre umreti braneći se, nego da izdržava bilo kakvu zatvorsku kaznu. I dodala, da „pouzdano zna, da već neko vreme on ne uzima lekove za svoj krvni pritisak i da bi tako mogao ubiti samog sebe". Izjava Montgomerija direktno je vezana sa maksimalno aktuelnim pitanjem koje se danas postavlja - sa zdravljem lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji se skoro osam (!) godina nalazi u tamnici Haškog tribunala. U javnosti je na najširi odjek naišla više nego sumnjiva priča u vezi sa lekovima protiv astme, koji su mu prepisani od tribunala, a koji izazivaju aritmiju (najpre su lekovi prepisani, potom neočekivano povučeni, da bi opet bili prepisani). Zahtevu sudskog veća o medicinskom konzilijumu ne udovoljava se već više meseci, pre toga je Šešelja uglavnom pregledao lekar opšte prakse ne upućujući ga čak ni na EKG. Kod Šešelja se u poslednje vreme puls stalno povećava do pokazatelja preko 130 otkucaja u minuti, njemu su neophodni hitna konsultacija kompetentnih stručnjaka i adekvatno lečenje. Stav Vojislava Šešelja je ovakav: on ne odbija i izvršava sve zahteve tribunala koji se tiču njegovog zdravlja upravo radi toga da tribunalu ne da povoda da ga optuži za izbegavanje lečenja i nepravilnu primenu lekarskih uputstava - tojest da ponovi slučaj sa Miloševićem, koji je, kao što se zna, doveo do njegove smrti. ŠEŠELJEVO LEČENJE Otkrovenja Vilijama Montgomerija veoma očigledno i grubo zidaju platformu za tumačenje događaja koji slede, za koje su scenarij, po svoj prilici, već napisli tribunal (i njegovi pokrovitelji). Ukorak sa Montgomerijem sva medijska sredstva u Srbiji, prozapadna partijska avangarda i nevladine organizacije - resurs SAD - slediće svoga „gurua" i ponavljati klišee koje je on lansirao o svesnom odbijanju Šešelja da se leči ili nepravilnom lečenju itd. I učiniće to tako da njega samog prikažu kao krivca za tragični ishod, pripremljen za lidera srpskih radikala. Sve istinski progresivne snage srpske javnosti, zemlje prijatelji Srbije, i u prvom redu Ruska Federacija trebalo bi da najozbiljniju pažnju obrate na situaciju u Haškom tribunalu, na monstruozna kršenja ljudskih prava, koja praktikuje tribunal. Uoči okončanja roka njegove delatnosti, tribunal se vrpolji u agoniji. S jedne strane, on treba da „pročešlja sve do kraja", a s druge - da maksimalno produži rok svog funkcionisanja, jer niz političkih zadataka još nije izvršeno. Prevod Rajko Dosković <http://srb.fondsk.ru/news/2010/10/27/montgomeri-propagandistichka-priprema-sad-za-osvetlavane-dogadzhaia-u-hashkom-tribunalu.html> Fond Strateške kuture, Moskva
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
