SAVEZNO MINISTARSTVO
ZA INOSTRANE POSLOVE
SEKTOR ZA STAMPU,
INFORMISANJE I KULTURU
Direkcija za informisanje
Broj: 1-312
B I L T E N V E S T I
06. JUN 2001.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA SA DANSKIM SEFOM DIPLOMATIJE
BEOGRAD (Tanjug) Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica ocenio
je u razgovoru sa MIP Danske Mogensom Luketoftom u Palati federacije da je
na Kosovu i Metohiji neophodno stvoriti uslove za bezbedan povratak
privremeno raseljenih Srba i ostalog nealbanskog stanovnistva.
Kostunica je, kako je saopsteno iz Kabineta predsednika SRJ,
upoznao sefa danske diplomatije sa aktuelnom situacijom na Kosovu i
Metohiji i naporima koje vlasti SRJ cine da se prilike u pokrajini
normalizuju, cime bi bili stvoreni uslovi za dugorocnu stabilizaciju
citavog regiona.
On je istakao da je neophodno da se stvore uslovi za bezbedan
povratak privremeno raseljenih Srba i ostalog nealbanskog stanovnistva i
izneo ocekivanje da ce u daljim kontaktima sa UNMIK i KFOR biti pronadjen
nacin za institucionalnu zastitu njihovih prava i sprovodjenje mera za
izgradnju medjuetnickog poverenja.
Razgovarano je i o znacaju uloge danskog bataljona u sastavu KFOR,
stacioniranog u Kosovskoj Mitrovici, za ocuvanje multietnickog karaktera
tog grada.
U razgovoru je izrazena obostrana zainteresovanost za svestrani
razvoj ilateralnih odnosa, a ministar Luketoft je izneo spremnost Danske da
podrzi proces postepenog ukljucivanja nase zemlje u EU.
KOSTUNICA PRIMIO VISOKOG KOMESARA UN ZA IZBEGLICE
BEOGRAD (Tanjug) Predsednik SRJ Vojislav Kostunica primio je
Visokog komesara za izbeglice UN Ruda Lubersa, s kojim je razgovarao o
teskom polozaju izbeglih i interno raseljenih lica u SRJ, kao i o
mogucnostima za stvaranje uslova za njihov bezbedan povratak ili lokalnu
integraciju.
Ukazujuci na cinjenicu da je dve trecine nealbanskog stanovnistva
sa Kosova i Metohije interno raseljeno, Kostunica je istakao neophodnost
zapocinjanja procesa njihovog povratka, koji bi se odvijao korak po korak,
najpre u seoskim sredinama.
Time bi se, kako je saopsteno iz predsednickog kabineta, postepeno
normalizovalo stanje u Pokrajini, povecavala bezbednost Srba i ostalog
nealbanskog stanovnistva i ohrabrivao dalji povratak raseljenih.
Kostunica je ponovio zalaganje SRJ za odrzavanje trojnog sastanka
na najvisem nivou, na kome bi se, uz ucesce BIH i Hrvatske, ubrzalo
resavanje problema s kojima se susrecu povratnici i stvorili uslovi za
povratak izbeglica.
ZIZIC SE SASTAO SA ARAPSKIM DIPLOMATAMA
BEOGRAD (Beta) - Jugoslovenski premijer Zoran Zizic razgovarao je
sa sefovima diplomatskih misija arapskih zemalja akreditovanih u SRJ o
intenziviranju politicke i ekonomske saradnje.
Nakon sastanka je saopsteno da je Zizic sa sefovima arapskih
diplomatskih misija razgovarao i o pitanju saradnje sa Haskim tribunalom i
o odnosima Crne Gore i Srbije. Zizic je ocenio da "model kojim je
prevazidjena kriza na jugu Srbije moze posluziti kao primer da konflikti
mogu biti reseni bez upotrebe sile", pise u saopstenju. "Sada je pred nama
nista manje osetljiv deo procesa vracanje poverenja gradjana u drzavu kao i
demilitarizacija kopnene zone bezbednosti i uz punu podrsku medjunarodne
zajednice", rekao je Zizic.
RUSIJA-SRJ-AMB.VUKSANOVIC: ODNOSI RUSIJE I SRJ NA UZLAZNOJ LINIJI
MOSKVA (Beta) - Novi jugoslovenski ambasador u Moskvi Danilo
Vuksanovic ocenio je da su odnosi SRJ i Rusije veoma dobri i da se krecu
uzlaznom putanjom. U intervjuu Interfaksu, on je rekao da je Rusija uvek
imala "izuzetno vazan" znacaj za Jugoslaviju "bez obzira na sisteme vlasti
kroz koje su prolazile obe drzave".
Vuksanovic je rekao da ulogu ambasadora vidi u razvoju ukupnih
odnosa izmedju Beograda i Moskve, kao i da ce osnovna paznja diplomatske
misije biti posvecena bilateralnim sporazumima, politickim i ekonomskim
odnosima, intenzivnim politickim kontaktima, saradnji u oblasti kulture,
nauke.
On je ocenio da za takvu saradnju postoje pretpostavke, jer je rec
o dve bratske, prijateljske drzave, koje imaju podudarne interese u mnogim
oblastima.
Kao vazan spoljnopoliticki zadatak, koji stoji pred obe drzave, on
je naveo suzbijanje medjunarodnog terorizma, separatizma, religioznog
ekstremizma, u cilju zastite sopstvenog suvereniteta, teritorijalne
celovitosti i demokratskog razvoja drustva.
Na pitanje da ce vlasti SRJ postaviti za cilj ulazak zemlje u
NATO, on je rekao da Jugoslavija stremi obnavljanju svog mesta u Evropi,
normalizaciji odnosa sa drugim drzavama, evropskom i medjunarodnom
zajednicom, i da je "u okviru toga, neophodno razmotriti razvoj odnosa sa
medjunarodnim organizacijama, ukljucujuci i sa NATO".
Upitan da li ce bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic biti
izrucen Haskom tribunalu, Vuksanovic je rekao da ce vlasti Jugoslavije
raditi "u skladu sa zakonom" o saradnji sa tribunalom, koji ce biti usvojen
u Saveznoj skupstini.
"Savezna vlada usaglasava projekat zakona o saradnji sa
tribunalom. Kao drzava izjasnili smo se za saradnju, a kakva ce zakonska
resenja i obaveze biti stvorene tim zakonom, znace se posle usvajanja u
saveznoj skupstini. Vlasti Jugoslavija ce raditi u skladu sa tim zakonom",
kazao je ambasador SRJ.
ORLIC: NEOPHODNI SAVEZNI IZBORI
KRAGUJEVAC (Beta) - Savezni sekretar za informisanje Slobodan
Orlic izjavio je da su "savezni izbori neophodni", ali da je prethodno
neophodno razraditi platformu o novim odnosima izmedju Srbije i Crne Gore,
i dodao da se sada otvorio nov problem u vezi donosenja zakona o saradnji
sa Haskim tribunalom za ratne zlocine.
U intervjuu za Televiziju Kragujevac, Orlic je u utorak uvece jos
rekao da DOS "ima problema u tempu sprovodjenja reformi", jer postoje
odluke druge federalne jedinice, Crne Gore, kojima se te reforme koce,
medju kojima je i problem saradnje sa Haskim tribunalom, zbog koalicionog
partnera, SNP, koja je obija.
Isticuci kao veoma vaznu cinjenicu da unutar DOS ne postoje
potresi po pitanju saradnje sa Haskim tribunalom, on je rekao da je
"obaveza nase zemlje prema UN saradnja sa Haskim tribunalom", posto su ga
one osnovale, i ocenio da je odluka SNP da odluku o saradnji prepusti
vladama i sudskim organima republika "nekorektna" i predstavlja pokusaj da
sa sebe spere tu dozu odgovornosti.
"Nas Ustav je veoma jasan i mi moramo da stvorimo zakonsku formu i
pravni okvir na saveznom nivou, kako bi odredjenu pravnu regulativu
uskladili sa nasim zakonima i nasim ustavom i omogucili da oni koji su
optuzeni za ratne zlocine budu i izruceni", rekao je Orlic.
VARADI: SRJ NE BI IMALA CIME DA PLATI ODSTETU BIH
SARAJEVO (Beta) - Pravni zastupnik SRJ u Medjunarodnim sudom
pravde u Hagu Tibor Varadi izjavio je da Jugoslavija ne bi mogla da plati
odstetu u slucaju da izgubi proces koji BiH od 1993. godine protiv nje vodi
"zbog agresije i genocida".
Varadi je, u intervjuu sarajevskom nedeljniku "Slobodna Bosna",
pretpostavio da Sud donese presudu kojom se SRJ obavezuje da plati vise
milijardi dolara odstete BiH i postavio pitanje: "Da li bi takva presuda
donela srechu BiH ? Pare sigurno ne bi donela, jer je SRJ jednostavno u
takvoj ekonomskoj situaciji da ne bi mogla da plati".
"Breme takvog duga otezalo bi pristup zajmovima i ekonomskim
integracijama SRJ. Bili bi jednako ugrozeni i oni koji su navijali za
Milosevicha, kao i oni koji su navijali protiv njega. Najmanje bi bili
ugrozeni oni koji su stvarno cinili zlodela, oni verovatno neche biti
poreske platise, vech che biti u zatvoru u Beogradu ili u Hagu na teret
poreskih platisa", izjavio je Vardi.
Ugledni jugoslovenski pravnik je ipak izrazio uverenje da je na
prostoru bivse SFRJ tragedija u BiH bila najteza: "Svako zna i nisam ni ja
propustao da kazem da je sa brda pucala Karadzicheva vojska, a da je medju
onima koji su to dole u gradu trpeli bilo daleko najvise Muslimana, ali da
je bilo i Srba i Hrvata. Sretao sam i Jevreje, pa i Madjare koji su trpeli
zajedno sa ostalim gradjanima Sarajeva".
On je naglasio da pocinioci zlodela treba da odgovaraju i izrazio
uverenje da se to ne moze ni pravedno ni efikasno raspraviti pred
Medjunarodnim sudom pravde u sporu "koji je tako trasiran da je jedna
strana kolektivitet gradjana BiH, a druga strana kolektivitet gradjana SRJ".
"Verujem da je pravi kolosek put individualne odgovornosti. Ako se
tuzi SRJ kao sto je ucinjeno, tuzeni su Srbi kojih je oko 65 odsto i nesrbi
kojih je oko 35 odsto. Tuzeni su i oni koji su glasali i navijali za
Milosevicha, tuzeni su oni koji su mu se suprotstavljali, pa i oni koji su
od njega proganjani", zakljucio je Varadi.
KONFERENCIJA SAVETA EVROPE O IZBEGLICAMA U SRJ
SE-SRJ-IZBEGLICE: JEDNODNEVNA KONFERENCIJA SE O IZBEGLICAMA U SRJ
BEOGRAD (Beta) - Predsedavajuci Potkomiteta za izbeglice
Parlamentarne skupstine Saveta Evrope (SE) Lord Dzad obecao je da ce taj
odbor posvetiti jednu sednicu stanju izbeglica u Jugoslaviji, kao i da ce
detaljno izvestiti SE o uocenom stanju.
Na jednodnevnoj konferenciji o stanju izbeglih i raseljenih lica u
Jugoslaviji, koju je u Beogradu organizovala Parlamentarna skupstina SE,
Lord DZad je ocenio da je tretman izbeglica mnogo bolji nakon demokratskih
promena, ali da je neophodan dalji rad svih aktera na realizaciji njihovih
prava. On je pozvao vlasti u Jugoslaviji da nastave dijalog sa SE povodom
tog pitanja, kao i da se u njegovo resavanje ukljuce predstavnici
medjunarodne zajednice i nevladinih organizacija.
Predsednik Veca gradjana u saveznoj skupstini i clan stalne
jugoslovenske parlamentarne delegacije u SE, Dragoljub Micunovic, izrazio
je nadu u uspesnije resavanje izbeglickih problema, kao i u pomoc evropskih
kolega i predstavnika medjunarodne zajednice. Govoreci o "stvarnim, teskim
humanitarnim potrebama" izbeglica, Micunovic je izrazio zadovoljstvo zbog
zainteresovanosti predstavnika SE za to pitanje i mogucnosti da se,
boraveci u Jugoslaviji, upoznaju sa njihovim konkretnim problemima.
"Izbeglice nemaju dom i time, narusavanjem egzistencijalne osnove,
najdublje su prekrsena njihova ljudska prava", ocenio je Micunovic.
Govoreci o rezultatima nedavnog popisa koji je pokazao da dve
trecine izbeglica u Jugoslaviji zeli da se integrise u lokalne zajednice,
visoki komesar za izbeglice UN u Jugoslaviji Erki Hajnonen, je istakao da
se smanjuju sredstva za pomoc tim licima. "Godisnji budzet je sa 50 miliona
dolara smanjen na oko 30", kazao je Hajnonen istakavsi da se pitanje
integracije izbeglica treba traziti u ekonomskim i socijalnim resenjima.
Hajnonen je ocenio da izbeglice u Jugoslaviji nisu diskriminisane i da nema
socijalnih barijera za njihovu integraciju, dodavsi da je drzava pokrenula
proces njihovog ukljucivanja u drustvo.
Republicki komesar za izbeglice Sanda Raskovic Ivic ocenila je da
su medjunarodni zvanicnici konacno prihvatili cinjenicu da vecina izbeglica
zeli da ostane u Jugoslaviji, za razliku od ranijeg stava kojim su
iskljucivo insistirali na njihovom povratku u maticnu zemlju. Ocenjujuci
uslove repatrijacije, Sanda Raskovic Ivic je, isticuci da taj proces znaci
ostanak, a ne samo povratak izbeglica kucama, kazala da u BIH, a narocito u
Hrvatskoj, nisu stvorene okolnosti za njihov povratak.
Predsednik Odbora za izbeglice i raseljena lica sa Kosova Momcilo
Trajkovic je istakao da je "katastrofalna situacija" zivotnih uslova u
juznoj srpskoj pokrajini i da nema naznaka za mogucnost povratka Srba.
Optuzujuci medjunarodnu zajednicu za jednostranost sagledavanja ljudskih
prava u korist Albanaca, Trajkovic je predlozio da se oformi mesoviti
komitet za povratak raseljenih lica, koji bi cinili predstavnici svih
nacija na Kosovu i relevantnih medjunarodnih organizacija. Trajkovic je
kazao da vecina raseljenih Srba sa Kosova zeli da se vrati u svoje domove.
On se slozio sa idejom Sande Raskovic Ivic da se omoguci povratak kosovskim
Srbima, u "relativno bezbedne" enklave i tako priblizi mogucnost njihovog
povratka kucama.
Sanda Raskovic Ivic je upozorila na opasnost da se, odugovlacenjem
pitanja povratka raseljenih Srba na Kosovo, moze ponoviti "hrvatski
sindrom". Tim imenom oznacili smo situaciju u kojoj danas, nakon 10 godina
izbeglistva, samo cetiri odsto prognanika iz Hrvatske zeli da se vrati
kucama, objasnila je Sanda RaskovicIvic.
Na konferenciju o izbeglicama u SRJ, koju je organizovao Komitet
za migracije, izbeglice i demografiju Parlamentarne skupstine SE, bice
razmotrene kratkorocne i dugorocne mere, kao i predlozena resenja, koja bi
trebao da preduzme SE u cilju poboljsanja polozaja izbeglica i raseljenih
lica u SRJ.
IOMPONCIANI: POLITICKA SITUACIJA NA KOSOVU GLAVNA PREPREKA POVRATKU
IZBEGLICA
BEOGRAD (Tanjug) Sef misije Medjunarodne organizacije za
migraciju (IOM) u Beogradu Enriko Ponciani rekao je da je politicka
situacija na Kosovu glavna prepreka za povratak raseljenih.
"Raseljeni dolaze iz siromasnih zajednica. Bezbednost je problem
ali je glavna prepreka povratku politicka situacija na Kosovu", ocenio je
on na konferenciji o izbeglicama i raseljenima u Jugoslaviji koja se
odrzava u Saveznoj skupstini.
Ponciani je naglasio da je IOM spremna da pomogne povratnicima, da
priprema program sprovodjenja vakcinacije protiv tuberkuloze, pomoc
zdravstvenim ustanovama na Kosovu i program za prekvalifikaciju ljudi u
cilju obezbedjenja lakseg posla po povratku.
"SRJ je ucinila velike napore da pomogne porodicama koje su
primile raseljene i to se mora istaci", rekao je Ponciani.
DZAD: NE ZABORAVITI KRIVICU MEDJUNARODNE ZAJEDNICE
BEOGRAD (Tanjug) Ne sme se zaboraviti odgovornost medjunarodne
zajednice za ono sto se desilo u ovom regionu i u Jugoslaviji, porucio je
Lord Dzad, predsednik Odbora za izbeglice parlamentarne skupstine Saveta
Evrope na konferenciji o izbeglicama i raseljenima u SRJ.
"Bitno je da medjunarodna zajednica nije voljna da pomogne
postizanje trajnog mira u regionu i istorija ce biti vrlo kriticna prema
nasem ponasanju u ovom vremenu", rekao je Lord Dzad.
On je naglasio da se u svoj deo Evrope vraca ponizen, jer se u tom
delu sveta, kako je rekao, razmislja samo o tome kako iskljuciti izbeglice
iz drustva, a ne kako ih integrisati.
"Nadam sam da cete vi preuzeti vodjstvo i svojim humanizmom i
pluralizmom koji zrace odavde uciniti svet boljim", rekao je Lord Dzad.
ZAKLJUCCI: MEDJUNARODNA ZAJEDNICA OBAVEZNA DA FINANSIJSKI POMOGNE
BEOGRAD (Tanjug) Medjunarodna zajednica ima obavezu da podrzi
ekonomsku strategiju u cilju resavanja problema izbeglica, jer se situacija
u Jugoslaviji ne moze posmatrati apstraktno, odvojeno od situacije u celom
regionu, zakljuceno je na konferenciji o izbeglicama u SRJ, koju je
organizovao Odbor za izbeglice parlamentarne skupstine Saveta Evrope u
Saveznoj skupstini.
U tom cilju potrebna je jasna politicka podrska zemalja u regionu
i garancija pravnog okvira za povratnike, sto podrazumeva pravo na imovinu,
penzije, priznavanje dokumenata i, pre svega, osiguranje licne sigurnosti i
bezbednosti povratnika.
Sa skupa je, takodje, poruceno da je za programe integracije
potrebna jasna finansijska podrska spolja, ali i da se mora postovati i
volja izbeglica, koje zele da se vrate. Istaknut je i znacaj procesa
pomirenja, posebno u obrazovanju i kulturi, i predlozeno obnavljanje
bratimljenja gradova na prostoru bivse Jugoslavije.
Ucesnici medjunarodne konferencije o izbeglicama u Jugoslaviji
sutra ce obici jedan broj kampova, odnosno centara za izbeglice u
Jugoslaviji.
SVET I JUGOSLAVIJA
MINISTRI EU NACELNO ODOBRILI POMOC SRJ OD 300 MILIONA EVRA
LUKSEMBURG (Beta) - Ministri ekonomije i finansija EU su u
Luksemburgu doneli "nacelnu odluku" o pruzanju pomoci SRJ od 300 miliona
evra, cime bi se, preko "poklona" i kredita Evropske investicione banke
(EIB), u potpunosti pokrile ovogodisnje finansijske potrebe SRJ od 530
miliona dolara.
Ovo su agenciji Beta rekli zvanicnici ministarskog zasedanja u
Luksemburgu, koji su naglasili da "radna tela" Saveta ministara EU i
Evropska komisija treba da utvrde "modalitete" i da li ce od 300 miliona
evra pomoci biti dato 180 miliona evra u vidu pozajmica, a ostatak kao
nepovratna finansijska podrska, kako je to predlozila Evropska komisija.
Buduci da SRJ ima 300 miliona evra ranijih nepokrivenih dugovanja
prema Evropskoj investicionoj banci, koja je ustanova EU, evropski ministri
su zakljucili da vlasti u Beogradu prethodno, ali iz drugih izvora izvan
Evropske unije, moraju namiriti taj dug da bi ubuduce SRJ mogla dobijati
veoma povoljne pozajmice Evropske investicione banke.
EU je, izgleda, spremna da u tom cilju vanredno prosiri i tzv.
"opste garantije" EU i na davanje kredita EIBa Jugoslaviji.
Predlog o tome trebalo bi da bude podnesen sefovima diplomatija
evropske petnaestorice, koji se sastaju 11. i 12. juna. Ministri
ekonomije i finansija EU juce nisu izricito insistirali da SRJ pre
donatorske konferencije 29. juna u Briselu nadje resenje za svoje odnose s
Medjunarodnim fondom, odnosno sklopi stendbaj aranzman. "Neki ministri su
predocili da takva ocekivanja treba da budu zadovoljena, ali izricitih
zakljucaka u tom smislu nije bilo", naveli su evropski zvanicnici u
Luksemburgu.
Oni su dodali da niko u raspravi nije spominjao "uslov" da SRJ
usvoji zakon o saradnji s Haskim sudom za ratne zlocine pre odrzavanja
donatorske konferencije za prikupljanje sredstava za obnovu i dugorocni
oporavak jugoslovenske privrede.
Izvori Saveta ministara EU su uoci zasedanja rekli da, pored
insistiranja vise zemalja EU na "politickom preduslovu" da SRJ usvoji zakon
o saradnji s Haskim sudom medju ministrima finansija i ekonomije
petnaestorice ima misljenja da vlasti u Beogradu pre odrzavanja donatorske
konferencije, treba da sklope i stendbaj sa MMF. Time bi se sredile
"sveukupne potrebe spoljnog finansiranja SRJ od 11 milijardi dolara,
ukljucujuci spoljni dug", a omogucilo i da SRJ dobije pomoc koju je resena
da joj pruzi EU.
SVETSKA BANKA: VLADA U BEOGRADU USPESNO STABILIZUJE EKONOMIJU
BEOGRAD (Beta) - Vodeci funkcioner Svetske banke za Balkan
Kristijan Portman izjavio je da je reformisticka vlada u Beogradu
zabelezila pocetni uspeh u stabilizaciji ekonomije i stvaranju osnova za
njen rast, otkako je preuzela vlast pre osam meseci.
Portman, koji je kopredsedavajuci donatorskih konferencija na
kojima se prikuplja pomoc za ekonomije balkanskih zemalja, rekao je za Glas
Amerike da je, nakon upravo zavrsene posete Jugoslaviji i Albaniji,
ohrabren razvojem dogadjaja u tim zemljama.
Prema njegovoj oceni, najveci ekonomski problem nove vlasti u
Beogradu je kako da ozivi privatni sektor, koji je unisten i korumpiran
tokom trinaestogodisnje vladavine bivseg jugoslovenskog predsednika
Slobodana Milosevica.
"Treba uraditi dosta toga u pogledu stvaranja i osposobljavanja
povoljne sredine za privatni sektor da bi mogao da se oporavi, da bi puno
malih i srednjih firmi pocelo da posluje i da siri svoju poslovnu
aktivnost", rekao je Portman.
On je dodao da bi zatim trebalo sprovesti privatizaciju delova
drzavne industrije, istakavsi da je ipak "najvaznija stvar da se ozivi
privatni sektor u svim svojim vidovima".
Portman je podsetio da su srpska i crnogorska privreda sada na
nivou samo polovine one od pre 10 godina, dok je prosecna plata u
Jugoslaviji manja od 70 dolara mesecno.
Svetska banka ocekuje da ce na Donatorskoj konferenciji za
Jugoslaviju, koju organizuje zajedno sa EU 29. juna u Briselu, uspeti da
prikupi preko milijardu dolara pomoci za Srbiju i Crnu Goru.
JUGOSLAVIJA - ZAKON - HASKI TRIBUNAL
DJINDJIC: VERUJEM DA CE SNP PRIHVATITI ZAKON O HAGU
BEOGRAD (Beta) - Predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjic izrazio je
uverenje da ce SNP prihvatiti predlog Zakona o saradnji sa Haskim
tribunalom, koji je predlozila DOS. On je istakao da je postignuto
apsolutno jedinstvo u DOS oko donosenja samo jednog Zakona o saradnji sa
Haskim tribunalom, u kome treba da bude stav o izrucenju nasih drzavljana.
Djindjic je kazao da je ucinjen ustupak SNP time sto je Zakonom
predvidjeno da se sve operativne radnje prenesu na republicke organe.
Premijer je rekao da Jugoslavija "nece biti talac ni Milosevica ni
SNP".
On je pri tom naglasio da ne mogu biti dva Zakona o saradnji sa
Haskim tribunalom, jer bi to "bilo neustavno i lako oborivo pred Ustavnim
sudom". Srpski premijer je kazao da bi u medjunarodnoj zajednici donosenje
dva zakona bilo shvaceno kao "pokusaj manipulacije", jer bi se odrzala
Donatorska konferencija, a onda bi "Ustavni sud u septembru ukinuo
republicki Zakon".
Ako je neko protiv donosenja zakona, on je protiv integrisanja SRJ
u medjunarodnu zajednicu i protiv opstanka zajednicke drzave, kazao je
srpski premijer.
Djindjic je istakao da ce u slucaju nedonosenja Zakona, Donatorska
konferencija biti odrzana na niskom nivou, ali je dodao da tada Pariski
klub nece zasedati, cime Jugoslaviji nece biti reprogramirani i otpisani
dugovi.
DJINDJIC: STAV SNP DOVODI U PITANJE SAVEZNU DRZAVU
BEC (Beta) - Premijer Srbije Zoran Djindjic upozorio je da
negativan stav SNP prema nacrtu zakona o saradnji sa Haskim tribunalom
dovodi u pitanje saveznu drzavu. "Sa ili bez SNP, mi cemo, kao DOS, kao
srpska vlada, kao srpski deo savezne vlade, regulisati saradnju sa Hagom",
najavio je Djindjic u razgovoru za austrijsku novinsku agenciju APA.
"Nasoj zemlji je potreban zakon i moguce je imati samo jedan
zakon, koji mora sadrzati i odredbu vezanu za izrucenje jugoslovenskih
drzavljana", rekao je premijer.
On je naglasio da SNP mora da se odluci da li je za ukljucenje SRJ
u medjunarodnu zajednicu ili je za izolaciju savezne drzave.
"Mi cemo naci izlaz", najavio je on, isticuci da je u pitanju
verodostojnost zemlje.
Djindjic je ocenio da je uzrok sadasnjih problema to sto se, na
saveznom nivou, uslo u koaliciju sa bivsim koalicionim partnerom Slobodana
Milosevica. "Sada moramo platiti ceh", naglasio je premijer.
Ukoliko ne dodje do usvajanja zakona, smatra Djindjic, Beograd
nece biti suocen sa medjunarodnim sankcijama, ali ce izostati podrska za
sprovodjenje reformi. "Bez podrske ne mozemo sprovesti reforme u narednih
sest meseci. Tada se postavlja pitanje sta je alternativa", zakljucio je
Djindjic.
KORAC: SRBIJA CE NACI RESENJE U OKVIRIMA ZAKONA
BEOGRAD (B92) - Potpredsednik Vlade Srbije Zarko Korac izjavio je
agenciji Srna da ce, ako SNP CG ne podrzi donosenje zakona o saradnji sa
Haskim tribunalom na saveznom nivou, Srbija naci resenje u okvirima zakona
i onoga sto se zove nacionalni interesi drzave Srbije.
"Srbija ce se pozabaviti saradnjom i isporucivanjem Hagu", rekao
je Korac, prenosi Srna.
SMUP ZIVKOVIC: AKO NUZDA NATERA, SARADJIVACEMO I BEZ ZAKONA
BEOGRAD (B92) - SMUP Zoran Zivkovic izjavio je da je "bolje
saradjivati sa Haskim tribunalom uz pomoc zakona, ali ako nuzda natera,
doci ce do saradnje i bez zakona". U intervjuu za Radio B92, Zivkovic je
rekao da je "moguce saradjivati sa Haskim tribunalom i bez Zakona, ali ce
SRJ biti u daleko boljoj poziciji ako tu oblast reguliste zakonom". "Cemu
savezna drzava i vlada ako o svemu pa i o tome odlucuje vlada republike. U
platformi premijera Zorana Zizica za rad savezne vlade pise da ce vlada
saradjivati sa medjunarodnim institucijama. Takva institucija je i Haski
tribunal", rekao je Zivkovic.
On je kazao da predlog SNP Crne Gore o Zakonu o saradnji sa Haskim
tribunalom "nije odbacen, vec je nemoguc". "Nasi pravni eksperti kazu da je
nemoguce prebacivati nadleznosti federacije na republicki nivo. Obrnuto je
moguce".
On je pozvao celnike SNP da "jos jednom pogledaju predlog zakona",
za koji je rekao da "ima 30tak clanova i nema smisla deliti ga na dva manja
zakonska akta".
Zivkovic je rekao da je DOS sa SNPom pre dva meseca razgovarao o
Zakonu o saradnji sa Haskim tribunalom. "Sve je bilo dogovoreno. Ne razumem
da su nas kolege iz SNP stavile u poziciju da budemo u cajtnotu", rekao je
Zivkovic.
On je kazao da Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom treba da ima
"uporiste u osnovnim stavovima vlade sto znaci da zelimo da budemo deo
sveta i da necemo da tolerisemo niciji kriminal. To znaci da moramo da
prihvatimo neke obaveze u svetu. Jedna od tih obaveza je saradnja sa Haskim
tribunalom, bez obzira na sve ocene o tom sudu", rekao je Zivkovic.
DOS: SNP DOBILA DVA DANA DA PODRZI ZAKON O SARADNJU SA HAGOM
BEOGRAD (Beta) - SNP Crne Gore dobila je dva dana da se izjasni o
prihvatanju zakona o saradnju sa Haskim tribunalom, potvrdio je agenciji
Beta izvor iz vladajuce koalicije DOS. Svi lideri DOS su, prema njegovim
recima, na preksinocnjem sastanku bili jedinstveni u zahtevu da se usvoji
zakon o saradnju sa Haskim tribunalom i da se obaveze prema tom sudu
ispune, a rasprava je zavrsena stavom da SNP treba pruziti jos jednu
priliku.
DOS jos nije doneo definitivnu odluku o tome kakve ce korake
preduzeti ukoliko SNP ponovo odbije da se saglasi sa donosenjem zakona o
saradnju sa Haskim tribunalom.
"Vanredni savezni izbori mogu biti smisleni, ukoliko bi se
uspostavio dogovor o tome i sa drugim strankama u Crnoj Gori, a ne samo sa
SNP", rekao je izvor u DOS.
BEOGRAD (Beta) - Predsednik DA i potpredsednik vlade Srbije
Nebojsa Covic, komentarisuce preksinocnju sednicu Predsednistva DOS, kao
poseban "kvalitet" oznacio je jedinstveno funkcionisanje DOS, jer je
"postojala opasnost da dodje do podele na one koji su za Zakon o saradnji
sa Hagom i na one koji bi mozda da izbegnu ili da prolongiraju rok".
"Nece moci da se izbegne i svako prolongiranje nas uvodi u
opasnost ili zamku da ce javnost razmisljati po sistemu da je to
medjunarodni pritisak. Inicijativa mora da bude na nasoj strani i ne sme
niko da nas gura, to su normalni poslovi koji moraju da se urade", rekao je
Covic.
On je kazao da je SNP data "jos jedna mogucnost da se izjasne oko
jednog i jedinog zakona. Mora da se dodje do jednog zakona i ne treba
razvodnjavati na saveznu skupstinu pa na republicku jednu, drugu...
Videcemo razmisljanja SNP, delimicno razmumemo njihov strah, ali treba da
imaju u vidu da su uznapredovali u rejtingu time sto se druze sa DOS",
kazao je Covic i dodao da treba razdvojiti to da se veliki broj ljudi casno
borio za zemlju i naciju, a mali broj cinio zlocine.
Covic je naglasio i da "njih (SNP) ne treba da plasi ni Dubrovnik
ni nista drugo".
BULATOVIC: SNP OTVOREN ZA KOMUNIKACIJU, NASTAVLJAMO RAZGOVORE
BEOGRAD (Beta) - Predsednik SNP Crne Gore Predrag Bulatovic
izjavio je da je ta stranka "otvorena za dalju komunikaciju" sa koalicionim
partnerom DOS o zakonu o saradnji sa Haskim tribunalom za ratne zlocine. U
izjavi agenciji Beta, on, medjutim, nije mogao da kaze kada ce doci do
sledeceg razgovora SNP i DOS o zakonu o saradnji sa Hagom, navodeci da se o
susretima sa DOS "odlucuje iz sata u sat".
"Naravno da je pozeljno da se susreti nastave. Mi smo otvoreni za
dalju komunikaciju, jer prekid komunikacije znaci da se ne trazi resenje, a
SNP je za trazenje resenja", kazao je Bulatovic.
Bulatovic je Beti kazao i da ce SNP danas imati sednicu Izvrsnog
odbora, na kome ce biti upoznati "sa onim sto je DOS odlucio". "Ocenicemo
da li je napravljen korak ka trazenju resenja izmedju dve koalicije. SNP
zeli da ucestvuje u donosenju odluka koje su za nas prihvatljive. Mislim da
se resenje moze naci ako postoji politicka volja", kazao je Bulatovic.
On je kazao i da su razlozi za prihvatanje nacrta zakona o
saradnji sa Haskim tribunalom koje je DOS do sada iznosio, "neuverljivi", i
ocenio da kod jednog broja stranaka u okviru DOS, za koje je rekao da imaju
"veoma mali uticaj na birace", "nema politicke volje, nego nestrpljivosti".
"Ne zelim da stvaram podele u DOS, ali je u ovom trenutku od jedinstva
stranaka ili jedinstva DOS ili SNP vaznije ono sto znaci dobro za drzavu",
kazao je Bulatovic.
On je ocenio i da je jedan od lidera DOS, Vladan Batic, svojim
izjavama "do sada naneo ogromnu stetu koaliciji SNP i DOS". "Izjave
gospodina Batica necu vise ni da citam, ni da slusam. On je do sada naneo
stetu resenju problema, a pokusajem omalovazavanja nase partije i Crne Gore
iritirao veliki broj jugoslovenski opredeljenih gradjana. On jeste lider
jedne od stranaka u DOS, ali ja prestajem da ga konstatujem", kazao je
Bulatovic agenciji Beta.
SNP CG CE NASTAVITI RAZGOVORE SA DOS O ZAKONU
PODGORICA (Beta) - SNP Crne Gore nastavice razgovore sa DOS o
zakonu o saradnji SRJ sa Hasskim tribunalom, najavio je predsednik SNP
Predrag Bulatovic. "Razgovoracu u toku dana sa jugoslovenskim predsednikom
Vojislavom Kostunicom i moguce je da jos veceras ili sutra nastavimo
razgovore", rekao je Bulatovic. On je rekao da "mozda ima nekih novih
elemenata u stavovima DOS oko spornog zakona".
Bulatovic je naglasio da, u vezi sa zakonom o saradnji sa Haskim
tribunalom, ne treba dramatizovati situaciju. "Ukoliko se i desi 'sukob'
izmedju koalicionih partnera, to ne znaci i kraj zajednicke drzave Crne
Gore i Srbije", rekao je Bulatovic i dodao da je SNP u situaciji, ako se ne
postigne saglasnost oko tog zakona, da "nadje razne varijante koje daju
garancije opstanku drzave".
Bulatovic je rekao da je SNP "spremna da se raspisu novi izbori,
kao i da podrzi manjinsku vladu". Bulatovic je podsetio da je SNP
ponudila da se u tekst zakona o saradnji sa Haskim tribunalom unesu one
odredbe koje su u potpunoj saglasnosti sa Ustavom SRJ". "Trebalo bi pitati
pravne i druge strucnjake da li je moguce izrucivati jugoslovenske
drzavljane prema Ustavu SRJ, a posebno prema Ustavu Srbije", rekao je
Bulatovic.
REPUBLIKA SRBIJA
PITIC: NE POSTOJE NAJAVE ODLAGANJA DONATORSKE KONFERENCIJE
BEOGRAD (Beta) - Republicki ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom Goran Pitic izjavio je da ne postoje nikakve najave da bi
mogla biti odlozena donatorska konferencija za SRJ, koja je zakazana za 29.
juni.
Od Svetske banke i Evropske komisije "nismo dobili nista sto bi
nam znacilo da ce taj skup biti odlozen". Svesni smo, medjutim, da sadasnja
desavanja na politickom planu u SRJ mogu uticati na smanjenje planiranog
broja donatora, rekao je Pitic na otvaranju Sajma reizgradnje
infrastrukture Balkana.
On je izrazio nadu da nece doci do odlaganja donatorske
konfenrecije ukoliko se unutrasnja politicka situacija "dodatno
zakomplikuje" i ne budu postgnutu vazni politicki dogovori.
"Odlaganje dogovora Srbije i Crne Gore na neki nacin odlaze
spremnost i pripremljenost donatora da odreaguju na ono sto im se trenutno
nudi iz Srbije", rekao je Pitic.
VOJVODINA: AMERICKI STRUCNJACI NUDE POMOC U PROCESU PRIVATIZACIJE
NOVI SAD (Beta) - Predstavnici Medjunarodne finansijske
korporacije, koja je clanica grupe Svetske banke, juce su u razgovorima sa
predsednikom Skupstine Vojvodine Nenadom Cankom ponudili da "svojim
savetima pomognu privatizaciju preduzeca u Vojvodini", saopsteno je iz
Pokrajinskog sekretarijata za informacije.
Gosti su Canka upoznali sa investiranjem Korporacije u privatnom
sektoru, prvenstveno u oblasti infrastrukture, od izgradnje saobtracajne
mreze, vodoprivrede do komunalnih investicija u gradovima.
Canak je "zahvalio na ponudjenim dobrim uslugama" u oblasti
svojinske transformacije koje ce vojvodjanske firme moci da koriste "tek
posle donosenja republickih zakona koji se odnose na vlasnicku
transformaciju".
JUG SRBIJE
BUJANOVAC- KOMANDA ZSB: NA JUGU SRBIJE VLADA MIR
BUJANOVAC (Beta) - Povratkom jugoslovenskih snaga u sektor B
Kopnene zone bezbednosti, na jugu Srbije je zavladao mir, saopstila je
Komanda Zdruzenih snaga bezbednosti (ZSB).
Potpunim razoruzanjem albanskih ekstremista u opstinama Presevo,
Bujanovac i Medvedja stvoreni su bezbednosni i drugi uslovi za povratak
interno raseljenih osoba i onih koje su se privremeno sklonili na Kosovo i
Metohiju.
Dodatno angazovane snage vojske i policije vracaju se u maticne
jedinice i na mirnodopske lokacije. U Konenoj zoni bezbednosti jedinice
ZSB vrse pretrazivanje terena, obezbedjuju teritoriju, grade smestajne
objekte, popravljaju postojece i grade nove putne pravce, saopstila je
komanda ZSB.
POVRATAK ALBANACA
BUJANOVAC (Tanjug) Pres centar u Bujanovcu saopstio je da je na
podrucje bujanovacke opstine sa Kosova tokom jucerasnjeg dana doslo 90
Albanaca.
Albanci su, kako istice isti izvor, presli preko administrativne
granice na bezbednosnim punktovima u selima Dobrosin i Konculj, na zapadu
bujanovacke opstine.
U istom periodu preko ovih bezbednosnih punktova na podrucje
Kosova, navodi vladin prescentar, otislo je 35 Albanaca.
Pre dva dana preko bezbednosnog punkta u Dobrosinu na podrucje
Bujanovca sa teritorije Kosova doslo je 34 Albanaca, dok je ovo podrucje u
suprotnom smeru napustilo 20 Albanaca.
KOSOVO - METOHIJA
SRJ-EU: MOMCILO TRAJKOVIC RAZGOVARAO SA AMBASADOROM BELGIJE
BEOGRAD (Tanjug) Predsednik Saveznog komiteta za Kosovo i
Metohiju Momcilo Trajkovic izjavio je u razgovoru sa ambasadorom Belgije u
Jugoslaviji Vilfridom Nartusom da medjunarodna zajednica treba da pokaze
vise razumevanja za stavove Jugoslavije, koja treba da bude uvazavana kao
aktivan, a ne pasivan partner u resavanju kosovske krize.
Trajkovic je sa ambasadorom Belgije, koja u julu preuzima
predsednistvo EU, razgovarao o pitanjima bezbednosti, povratka prognanih i
raseljenih lica na Kosmet, o sudbini kidnapovanih, kao i o uslovima za
ucestvovanje srpske zajednice na predstojecim kosovskim izborima, saopstio
je Informativni centar Saveznog komiteta za Kosovo i Metohuju.
Takodje, jos jednom je otvoreno pitanje povratka odredjenog broja
pripadnika jugoslovenske vojske, policije i carinskih sluzbenika na Kosovo
i Metohiju, predvidjeno Rezolucijom SB UN 1244.
IZBEGLICE: RASKOVIC PREDLOZILA NACIN ZA VRACANJE SRBA NA KOSOVO
BEOGRAD (Beta) - Republicki komesar za izbeglice Sanda Raskovic
Ivic predlozila je da se povratak kosovskih Srba kucama "priblizi" njihovim
nastanjivanjem u "relativno bezbednim" enklavama u juznoj srpskoj
pokrajini. Ona je, govoreci na konferenciji za novinare povodom skupa
Saveta Evrope (SE) u Beogradu o stanju izbeglica u Jugoslaviji, upozorila
na opasnost da se odugovlacenjem povratka izbeglica na Kosovo onemoguci
njihovo vracanje kucama i ponovi "hrvatski sindrom".
"Hrvatski sindrom" oznacava situaciju u kojoj danas, nakon
visegodisnjeg izbeglistva, samo cetiri odsto Srba iz Hrvatske zeli da se
vrati kucama, objasnila je Sanda Raskovic Ivic. Ona je ocenila da u
Hrvatskoj "postoji velika birokratska" opstrukcija za povratak izbeglica,
navodeci da prilikom nedavnih razgovora sa hrvatskim predstavnicima nisu
postignuti pomaci u resavanju tog pitanja.
Republicki komesarijat za izbeglice je, u saradnji sa Ekonomskim
institutom, izradio program za integraciju izbeglica, koji obuhvata
resavanje njihovih stambenih, finansijskih, socijalnih i kulturnih pitanja,
navela je Sanda Raskovic Ivic.
Ona je ponovila program komesarijata, predstavljenog na nedavno
odrzanoj konferenciji o integraciji izbeglica, koji je sacinjen na osnovu
potreba oko 100.000 izbeglickih porodica.
Zavisno od obrazovnog i interesnog profila, izbeglice bi se
stambeno zbrinjavale izgradnjom stanova u gradskim naseljima, otkupom
napustenih seoskih imanja, ili gradjevinskom pomoci za objekte koje sami
poceli da grade.
Problem zaposljavanja izbeglica mogao bi da bude resen
stipendiranjem djaka i studenata, programima prekvalifikacije i
dokvalifikacije radnika, kreditiranjem malih i srednjih preduzeca i
samozaposljavanja izbeglica, navela je Raskovic Ivic.
Ona je istakla da bi sredstva za integraciju izbeglica mogla biti
obezbedjena od medjunarodnih humanitarnih i nevladinih organizacija,
izrazavajuci nadu i u pozitivan ishod najavljene donatorske konferencije.
PAVK RASPRAVLJAO O POJEKTU ZA POVRATAK ISELJENIH GRADJANA
PRISTINA (Beta) - PAVK je raspravljalo o projektu za povratak
gradjana iseljenih sa Kosova.
"Niko nije protiv povratka bilo kog gradjanina Kosova, ali pre
toga treba stvoriti uslove za njihov povratak i taj povratak treba da se
odvija postepeno", izjavio je potpredsednik DSK Kolj Berisa, nakon sastanka
PAVK. On je istakao da na Kosovo, pored raseljenih Srba, treba da se vrate
i Albanci koji su "zbog srpskog terora" bili prisiljeni da napuste
pokrajinu.
Predsednik Alijanse za Buducnost Kosova Ramus Haradinaj pozvao je
na integraciju manjina u kosovsko drustvo, posebno Srba, i usprotivio se
formiranju novih enklava u pokrajini, ocenjujuci da se time ugrozava
bezbednost Kosova. Haradinaj je rekao da je vodjena rasprava i o izradi
uredbe za borbu protiv terorizma. On je dodao da je izrazio protivljenje da
se u taj dokument unese clan Krivicnog zakona SRJ i da je zatrazio da se
primeni odgovarajuci clan zakona SAD, "kao naprednog drustva".
Zamenik sefa UNMIK Gari Metjuz izjavio je da u projektu za
povratak iseljenih gradjana, o kome se juce raspravljalo, nije naveden
tacan broj iseljenih lica koja bi trebalo da se vrate, vec da se radi o
povratku svih gradjana Kosova. On je istakao da je povratak iseljenih osoba
univerzalno pravo u okviru ljudskih prava i da medjunarodna zajednica, s
obzirom na to, podrzava takav projekat.
RAMSFELD NA KOSOVU, KFOR POJACAVA KONTROLU GRANICE
BONDSTIL (Beta-Rojters) - Ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld
pohvalio je americke jedinice stacionirane na Kosovu, istakavsi u svom
obracanju u logoru Bondstil da oruzane snage ne predstavljaju teret
privredi zemlje, vec su, kao faktor mira i stabilnosti, osnovica razvoja.
"Vi niste teret ekonomiji, vi ste sustinska osnova razvoja. Bez
mira i stabilnosti koje vi omogucavate nema ekonomskog napretka, a samim
tim ni ekonomskih mogucnosti", rekao je Ramsfeld americkim vojnicima u bazi
Bondstil kod Urosevca.
Istovremeno sa Ramsfeldovom posetom Bondstilu, snage Kfora,
pojacane britanskim, svedskim, finskim i norveskim vojnicima prebacenim iz
drugih podrucja, upucene su na granice prema Albaniji i Makedoniji, kako bi
medjunarodna zajednica javno pokazala da ne podrzava albanske ekstremiste.
PRISTINA (B92) - Americki sekretar za odbranu Donald Ramsfild
izjavio je da ga je poseta Kosovu uverila u potrebu produzavanja americkog
vojnog prisustva na terenu, javlja Rojters. "Da, naravno", glasio je kratak
Ramsfildov odgovor na novinarsko pitanje da li bi americke trupe trebalo da
ostanu u sastavu multinacionalnih snaga KFOR na Kosovu.
On je u utorak vojnim helikopterom doputovao na Kosovo, gde su mu
americki vojni komandanti podneli poverljive izvestaje o situaciji na tom
podrucju. "Nema sumnje da snage SFOR i KFOR na Balkanu znacajno doprinose
stabilnosti regiona", rekao je Ramsfild i dodao da Vasington nece
smanjivati americko vojno prisustvo u sastavu trupa SFOR i KFOR bez
konsultacija za saveznicima, prenosi Fonet.
MISEL: KOSOVO I DALJE U SASTAVU SRJ
BRISEL (Beta) - MIP Belgije Luj Misel je u nezvanicnom razgovoru s
prvakom DSK Ibrahimom Rugovom, u Briselu, naglasio da se "Kosovo zvanicno i
dalje nalazi u sastavu SRJ" i da je "stav Belgije da Kosovo treba da dobije
siroku autonomiju u skladu s rezolucijom 1244", rekao je portparol
belgijskog MIP Misel Malerb.
Lider DSK Ibrahim Rugova zatrazio je, u razgovoru s MIP Belgije
Lujom Miselom da Kosovo "sto je brze moguce dobije nezavisnost", ocenivsi
da ce to "povratiti mir u regionu i biti korisno za Kosovo i, takodje, za
Srbiju".
Prema zvanicniku belgijskog MIP, Micel i Rugova su "razmenili
misljenja o prilikama na Kosovu i posebno o ustavnom okviru koji je utvrdio
administrator UN za Kosovo Hans Hekerup". Belgijski predstavnik je dodao da
je cilj susreta bio i da se sazna stav Rugove u vezi sa izborima na Kosovu
17.novembra.
ISTEKAO ROK ZA DOBROVOLJNO PREDAVANJE ORUZJA
PRISTINA (Beta) - Na Kosovu je istekao rok za dobrovoljnu predaju
oruzja medjunarodnim policijskim i vojnim snagama, bez posledica po
vlasnike. Poslednjeg dana civili su u centralnom i severozapadnom delu
Kosova predali veliki broj oruzja i eksploziva, saopstio je danas Kfor.
Ukupno 30 pusaka "Ak47", 44 drugih pusaka, pet puskomitraljeza, tri
sacmare, jedan pistolj, dva suzavca, 21 rucna granata, sest tromblona,
jedna protivpesadijska mina, jedna bazuka i vise od 11.800 metaka je
dobrovoljno predato patrolama Kfora.
Patrole Kfora su tokom jucerasnjeg dana na podrucju Pristine i
Podujeva, u akciju zaplene i prikupljanja nelegalno posedovanog oruzja,
pronasle sedam razlicitih pusaka, jedan revolver "magnum", 23 tromblona,
sedam granata za rucni bacac i devet punih okvira za municiju.
Na jugu Kosova, u regionu pod kontrolom multinacionalne brigade
Istok, tokom protekla 24 casa gradjani su dobrovoljno predali sedam pusaka
"AK47", devet drugih pusaka i skoro 2.500 metaka.
Kfor nije saopstio ukupan broj sakupljenog oruzja u drugoj po redu
akciji dobrovoljne predaje oruzja gradjana Kosova.
PRIJAVE PROTIV 66 PRIPADNIKA MUP NA KOSOVU
BEOGRAD (Tanjug) Nacelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije
general pukovnik Sreten Lukic saopstio je da su u periodu od 1. januara do
10. juna 1999. godine protiv 66 pripadnika policije podnete krivicne
prijave zbog raznih krivicnih dela pocinjenih na Kosovu.
Lukic je naveo da se radi o krivicnim delima od
najtezih ubistava, do kradje vozila, koje su pocinili pripadnici aktivnog
i rezervnog sastava policije, dodajuci da veruje da se te prijave nalaze u
tuzilastvu.
On je naveo da je u tom periodu na Kosovu izvrseno 839 krivicnih
dela na stetu Albanaca, zbog cega su protiv 744 lica podnete krivicne
prijave, od kojih su 244 lica uhapsena i drzana u pritvoru 30 dana, kako je
bilo predvidjeno uredbama o ratnom stanju.
UN POLICIJA UHAPSILA U MITROVICI RADOSLAVA KOSTICA
KOSOVSKA MITROVICA (Beta) - Medjunarodna policija uhapsila je u
Kosovskoj Mitrovici penzionera Radoslava Kostica (59), osumnjicenog da je
tokom rata na Kosovu ucestvovao u ubistvu vise Albanaca. Kostic je uhapsen
juce u severnom delu Mitrovice, pod optuzbom da je zajedno sa Igorom
Simicem, Srdjanom i Vlastimirom Aleksicem i Branislavom Popovicem, 14.
aprila 1999. ucestvovao u ubistvu 26 Albanaca u juznom delu Kosovske
Mitrovice.
Zastupnik javne tuzbe Zuhra Ademi je to delo okvalifikovala kao
"genocid", a istrazni sudija medjunarodnog suda u Mitrovici Avdi Dinaj
odredio mu je pritvor u trajanju od mesec dana.
Advokat pritvorenog Ljubomir Pantovic je izjavio da Kostic negira
sve navode i tvrdi da je sa komsijama Albancima bio u dobrim odnosima i
pomagao im u vreme NATO bombardovanja.
KOSOVO-BLOKADE: OD JUTROS PONOVO BLOKIRANI PUTEVI NA SEVERU KOSOVA
KOSOVSKA MITROVICA (Beta) - Srbi na severu Kosova od jutros ponovo
u blokadi drze magistralni putni pravac Raska-Pristina, zbog odluke UNMIK
da sa kosovske strane administrativne granice sa Srbijom postavi punktove
za naplatu taksi.
UNMIK je juce u Jerinju postavio punkt za ubiranje poreza na robu
koja na Kosovo stize iz pravca Raske.
Politicki predstavnici Srba na severu Kosova su pozvali
jugoslovenske vlasti da hitno reaguju, s obzirom da srpska zajednica u
pokrajini nije upoznata sa sporazumom UNMIKa i jugoslovenske vlade o
ponovnom uspostavljanju tih punktova. Srbima na severu Kosova nije jasno
sta je savezna vlada dogovorila sa predstavnicima UNMIK, naveli su
politicki predstavnici Srba u Mitrovici.
REPUBLIKA CRNA GORA
SKUPSTINA: VESNA PEROVIC JEDINI KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA PARLAMENTA
PODGORICA (Beta) - Portparol LS CG Vesna Perovic jedini je
kandidat za novog predsednika Skupstine Crne Gore. To je na pocetku
zasedanja Skupstine Crne Gore saopstila poslanik DPS Ljubica Dzakovic,
koja, kao najstariji poslanik,,vodi sednicu. Vesnu Perovic su za
predsednika predlozili sest poslanika Liberalnog saveza, tri iz
Socijaldemokratske partije socijalista i jedan iz DPSa.
Prema zakonskim odredbama, kandidata za predsednika Skupstine mogu
predloziti najmanje 10 poslanika.
PEROVICEVA NIJE IZABRANA ZBOG VELIKOG BROJA REPLIKA
PODGORICA (Beta) - Skupstina Crne Gore nije juce izabrala
predsednika u novom sazivu vec ce sednica zbog velikog broja replika biti
nastavljena sutra.
Skupstinska sednica protekla je u raspravama oko pisanja hrvatskog
lista "Nacional", referednuma o drzavnom statusu, ratovima na prostoru
bivse Jugoslavije, ratnim zlocinima. Poslanici koalicije "Zajedno za
Jugoslaviju" optuzili su vladajucu koaliciju za kradju na aprilskim
paralmentarnim izborima, losu politiku i najavili da ce predloziti
formiranje anketnog odbora koji ce ispitati odgovornost i umesanost
crnogorskih politicara u sverc cigareta.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
Lista: [EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
