Glas javnosti, 15. jun 2001. godine
"Glas" saznaje: Imena i prezimena staresina VJ iz Ukaza Vojislava
Kostunice, predsednika SRJ
PENZIONISAN 21 GENERAL I ADMIRAL
Pise: D. V.
Povodom dana Vojske Jugoslavije, 16. juna, predsednik SRJ Vojislav
Kostunica penzionisao je 20 generala i jednog admirala, saopstila je u
cetvrtak Informativna sluzba Generalstaba VJ.
U penziju su otisli general pukovnici: Svetozar Marjanovic, Milorad
Obradovic, Blagoje Kovacevic, Ratomir Ristic, Slavoljub Susic i
Miodrag Simic. Vice-admiral Vlade Nonkovic, general-potpukovnici:
Jovan Milanovic, Momir Vukadinovic, Djordje Curcin, Sinisa Borovic i
Jovan Cekovic. Penzionisani su i general-majori: Milomir Todoric, Asim
Hadziefendic, Milenko Zaric, Slobodan Nikolic, Milivoje Vranic,
Slobodan Vukomanovic, Ljubisa Vukovic, Branko Bilbija i Branko Gajic.
"Postupak penzionisanja generala i admirala u VJ u skladu je sa
potrebama VJ i najnovijim organizacijsko-formacijskim resenjima koja
se uklapaju u viziju reorganizacije VJ u modernu, brojno manju i
efikasniju oruzanu snagu" navodi se u saopstenju u kojem se jos,
izmedju ostalog, kaze da je od 31. decembra 2000. do kraja maja 2001.
penzionisano 29 generala i admirala, a sa ovih 21 ukupno 50 generala i
admirala VJ.
Vreme, 14. jun 2001. godine
Posledice oporezivanja knjiga:
PRAVEDNIK I PRESTUPNIK
Nova vlast narugala se svima koji citaju, pa samim tim i koriste mozak
i razmisljaju, cime po prirodi stvari spadaju medju one koji su
sigurno ucinili nesto da dodje do politickih promena u zemlji
Pise: Slobodan Kostic
Kada se pometu tragovi birokratskih smutnji i ispraznih obecanja
nadleznih, preostaje ogoljena cinjenica da su knjige u Srbiji vec duze
od dva meseca skuplje za petinu u odnosu na raniju cenu. Jednostavno,
udjete u knjizaru, posegnete za knjigom, a na kasi vam uredno naplate
porez na promet kojim republicka vlast lupa po prstima one koji
dopustaju sebi taj luksuz. Mada su tokom usvajanja novog zakona o
porezu na promet uznemireni izdavaci uljuljkivani pricicama kako ce
vredna izdanja biti oslobodjena ovog opterecenja, porez se i dalje bez
razlike placa na dela gnevnih tradicionalista, nevernih
postmodernista, autora sanovnika, rozdestvenika, boljeg zivota, redjeg
puta ili treceg oka. Protiv tog izjednacavanja za sada je od pisaca
ustao jedino Milorad Pavic rekavsi u jednom intervjuu, lapidarnim
jezikom oglodanim vetrovima i iscedjenim mrazevima, da ce razmisliti
treba li da objavljuje u Srbiji. Ostale pisce, ako je suditi prema
njihovim javnim reakcijama, nije previse pogodilo sto su se nasli u
drustvu kolega trivijalnog zanra.
Primena novog zakona o porezu na promet brza je i efikasna, sasvim
suprotno nacinu na koji sluzbe republicke vlade nedeljama razmisljaju
kako da pomenutog oslobode "publikacije od posebnog interesa za nauku,
umetnost i kulturu". Nikada se, na primer, nije desilo da neko do
iznemoglosti odugovlaci s naplacivanjem poreza kad kupujete kakvu
knjizicu kao sto republicka ministarstva gnjave s usvajanjem necega
sto se u maniru dobrih birokratskih vremena naziva "kriterijumima za
primenu Zakona o porezu na promet". Nisu, ako vec naviru i druge misli
na tu temu, do sada zabelezeni slucajevi da se prodavac premislja kako
bi vam naplatio porez, kao sto drzavna administracija mobilisana iz
sektora kulture, finansija i zakonodavstva provodi sate i dane da bi
smislila kako da prepozna kic i sund. I nikada se, na kraju, nije
desilo da nesto zaskripi u mehanizmu naplate kao sto vec dva meseca
zakazuju oni koji bi trebalo da odobre formiranje komisije koja ce
primenjivati pomenute kriterijume.
U medjuvremenu, prodaja knjiga u pojedinim knjizarama opala je za
polovinu. Niko ne porice da se na knjige mora placati porez jer se to
radi svuda u svetu, ali novi zakon o porezu na promet obrusio se na
sve izdavace bez razlike, posto je zaziveo pre nego sto su usvojeni
kriterijumi za njegovu primenu. Receno je: neka knjige budu kao ostala
roba i neka se na njih placa porez. I bi tako.
Mada su time promenjeni njegov smisao i sustina, ocito je da su oni
koji upravljaju zemljom savladali prvu lekciju dugovecnosti: vedrina i
polet tamo gde se nalazi neka mala vajdica, a lenjost i sporost kad
treba zastititi malu pravdicu gradjanstva. Nova vlast narugala se
svima koji citaju, pa samim tim koriste mozak i razmisljaju, cime po
prirodi stvari spadaju medju one koji su sigurno ucinili nesto da
dodje do politickih promena u zemlji. U znak zahvalnosti dobili su
samo cinican osmeh, mada je i to manje neprijatno od onoga sto su
mogli da dozive tokom prethodne decenije. Barem nema ponizenja.
Hladno i proracunato, jedan prozvod ucinjen je skupljim da bi drzava
stekla koji dinar vise i funkcionisala bolje. Nakon tog inicijalnog
investiranja u drzavu, valja ocekivati da ce administracija raditi
svoj posao i da ce najveci broj knjiga, koliko sutra, osloboditi nicim
izazvanog poreza.
Dok cekamo taj dan, polako naviru secanja na skolske knjige u kojima
je pisalo da normativni akti vaze od trenutka stupanja na snagu, sto
znaci da su okrenuti buducim dogadjajima. U suprotnom, ovaj krhki svet
preplavila bi nevidjena konfuzija jer niko ne bi bio siguran da se
jednog jutra nece probuditi kao okoreli kriminalac. Onima koji
retroaktivno primenjuju zakon moze, na primer, pasti na pamet da do
juce legalno ponasanje i nije bas nesto tako pozeljno, usvoje novu
zakonsku regulativu, a bezbriznog pravednika preko noci pretvore u
prestupnika.
Nesto slicno desilo se s izdavacima koji su ranije objavljivali
trivijalnu i komercijalnu literaturu znajuci da njihove knjige nece
biti mnogo skuplje od ostalih, jer je tako propisivalo slovo starog
zakona. Sada ce zagadjivac duhovnog zdravlja biti kaznjen visokim
porezom, bez obzira na to sto mozda i ne bi objavljivao razne gadosti
da je znao kakva ce ga sudbina zadesiti.
Malu nedoumicu budi odredba Zakona o porezu na promet koja opisuje
pomenute "publikacije od posebnog interesa za nauku, umetnost i
kulturu", gde se kaze: "Blize propise o tome sta se u smislu ovog
zakona smatra publikacijom od posebnog interesa za nauku, umetnost i
kulturu donosi ministar nadlezan za poslove nauke, odnosno ministar
nadlezan za poslove kulture, po pribavljanju misljenja ministra
nadleznog za poslove finansija i ekonomije." Ove propise, dakako, nece
sprovoditi sami ministri, jer ko bi imao vremena da cita hiljade
knjiga, vec posebna komisija koju ce formirati Ministarstvo kulture.
Cak ni s viskom slobodnog vremena nije lako pobrojati dosadasnje
greske slicnih "komisija", cuvenih po presudama o "kvarenju omladine",
"krivoverstvu", "otpadnistvu" i drugim nepocudnostima zbog kojih su
zigosali one sklone zastranjivanju. Naravno, proslo je vreme kukute
("kriv je sto ne veruje u bogove u koje veruje drzava"), ognja
("blagog postupanja bez prolivanja krvi"), bacanja anatema ("neka je
proklet danju i neka je proklet nocu... neka je proklet kad leze i
neka je proklet kada ustaje... neka je proklet kada polazi i neka je
proklet kada se vraca"), progonstava, izlaganja javnoj poruzi ili
zatvaranja u kaveze.
Moderna drzava samo se finansijski sveti onima koji kupuju ono sto
nije od interesa za nauku, umetnost i kulturu mada se na osnovu ove
nesrecne formulacije namece utisak da su nauka, umetnost i kultura
nekakvi zasebni entiteti koji kao jednu od osobina imaju i vlastiti
interes. Sluzbenicima Ministarstva kulture, kao drevnim posvecenicima
u tajne kultove, preostaje da taj interes prepoznaju, shvate i
zastite. Kako - videce se, mada izgleda da Ministarstvo kulture ne
uliva dovoljno poverenja republickoj vladi, s obzirom na to da za
tumacenje tih interesa mora da konsultuje ministra nadleznog za
poslove finansija i ekonomije, koji su valjda bolje upuceni u ove
tajne.
Kada se jednog dana konacno ostvari zamisljeni sklad: stampanje knjige
- procena - (ne)oslobadjanje od poreza - prodaja, ostaje nada da se
komisija Ministarstva kulture nece okomiti na knjige ideoloskih
neistomisljenika, kao sto su prethodnih godina bile oporezivane knjige
Mladjana Dinkica, Slobodana Vucetica ili Slavoljuba Djukica. Ona ce i
tako biti do grla u poslovima odvajanja Balardovog Sudara od Sudara
Zeljka Simica, Velsovog Ekstazija od Mamfordove Ekstaze kroz tantru, O
zavodjenju od Seviljskog zavodnika, Jedne ljubavi od Andjelike - i
njene ljubavi, stripova Huga Prata od Bonelijevih izdanja, viteskih
roman od Zenskog viteskog romana, dnevnike od sentimentalnih
nagvazdanja, erotskog od pornografskog, religioznog od misiticnog,
inicijacije od pseudoritualnog, kao sto je potrebno razgraniciti
interesum od interesse, interes umetnosti od interesa na interes i
sopstvenog interesa od politike interesa. Mozda zaista treba povuci tu
klizavu granicu izmedju izdanja, ali su citaoci to ucinili mnogo
ranije, prepustajuci nemilosrdno pojedina izdanja prasnjavim uglovima
magacina izdavackih kuca.
Gojko Bozovic, urednik u "Stubovima kulture"
U svakoj ozbiljnoj drzavi mora da postoji ozbiljna poreska politika. U
tom smislu je izuzetno znacajno da porezi budu ujednaceni i
profilisani, kao sto je od velikog znacaja i da pojedine oblasti koje
nisu profitne a koje su poslednjih deset godina bile na udaru
antikulturne politike budu zasticene time sto ce biti oslobodjene
placanja poreza.
Mislim da je veoma vazno da se knjige razdvoje u dve kategorije - na
onu vrstu koja predstavlja ozbiljne knjizevne, kulturne, umetnicke i
naucne vrednosti, i na one knjige koje su zapravo izraz kica i sunda,
koje su populisticke i komercijalne a po svojim vrednostima jeftine.
Ne mogu u istoj kategoriji biti knjige koje pisu Dusan Kovacevic ili
Svetlana Velmar-Jankovic i knjige u kojima se iznose predlozi za
bracni zivot, ili zbornici kuvara, sanovnika, ovakvih ili onakvih
saveta.
Izmedju tih izdanja mora da postoji jasna vrednosna, samim tim i
poreska granica. Proteklih deset godina ozbiljnim delima u
knjizevnosti i kulturi bilo je veoma tesko da dodju do prava glasa. Za
njih je bila zatvorena javna scena, ona nisu imala dovoljan medijski
prostor i politika rezima bila je antikulturna. U tom smislu verujem
da je odluka da postoje dve kategorije knjiga sa stanovista poreskih
prava veoma vazna, i da to na izvestan nacin predstavlja ulaganje u
ozbiljnu kulturu.
Nikad nije lako uspostaviti granice, ali se one moraju povuci. Mislim
da nije tesko povuci granicu izmedju onoga sto je kic i onoga sto je
deo ozbiljne kulture. Izmedju dela Davida Albaharija i autora cije
knjige predstavljaju pokusaj da se komercijalnim stilom obuhvati nasa
stvarnost ili zarade pare postoje jasne razlike. Mozda su u pojedinim
slucajevima te razlike manje jasne, ali onda moraju da postoje cvrsti
kriterijumi. Kriterijumi moraju da budu javni, kao i rad komisije koja
ce se time baviti. Verujem da granica izmedju ozbiljne literature i
kica i sunda ni u jednom trenutku ne sme biti zamucena.
Zoran Hamovic, urednik "Clia"
Nesporazumi oko novog zakona na promet pojavili su se posto je zakon
dosao go, nedovoljno opremljen uputstvom i instrumentarijumom koji
svaki zakon neminovno mora pratiti u njegovom sprovodjenju.
U tom kontekstu moze se videti da je tekuca produkcija opterecena
dvadeset odsto, a da nesporazum bude i veci oporezovane su i knjige
koje su objavljene ranijih godina i vec su bile oslobodjene poreza.
Odatle i neka vrsta interregnuma jer novi zakon o porezu na promet
nije mogao da ozivi kako valja. Ministarstvo kulture trebalo bi da
sprovede u delo deo Zakona koji se odnosi na oporezivanje ili
vrednosno usmeravanje jer se tu radi o rigoroznoj kontroli onoga sto
se oslobadja poreza.
Autoritet komisije mora biti takav da nema mogucnosti da se poreza
oslobode razne publikacije koje su objavljivali oni koji su prethodnih
godina bili zasticeni a mogli su da se bave stvarima koje apsolutno
nisu od profesionalnog integriteta i usmerenja. Ministarstvo za
kulturu trebalo bi da spreci zloupotrebu bilo koje vrste kako bi se
zakonski kanalisali i vrednosno usmerili svi procesi vezani za put
knjige od izdavaca do citalaca. To sto treba da radi komisija za
procenu jeste opasna materija koja nosi veoma veliku odgovornost, mada
bez suceljavanja s odredjenom vrstom odgovornosti nema ni rezultata.
Sigurno je da ce uvek biti pitanje da li je neko procenio kako valja i
uvek ce oko toga biti sporenja.
Cenzure svakako nece biti jer ta komisija nece sluziti u propagandne
rezimske svrhe vec bi trebalo da sluzi za vrednosno orijentisanje
podukcije i kanalisanje prema odredjenim ciljevima. U tom smislu
postoji i politicka mada je to prevashodno kulturna odgovornost, zato
sto ta vrednosna orijentacija odredjuje jednu vrstu politike.
Verujem da je ono sto je postojalo u prethodnom rezimu bilo vrsta
zloupotreba, jer je nacin orijentisanja te produkcije bio populisticki
i posluzio je da cementira odredjene vrednosti. Nama je potrebno nesto
drugo. Orijentacija prema obrazovnim knjigama koje ce nam davati prave
i nove informacije iz sveta, koje ce podsticati nase naucnike i
citaoce. Ono sto je za zabavu i sto je efemerno sigurno nece dobijati
neku vrstu zelenog svetla. Naravno, trebalo bi da bude promisljeno do
koje granice se moze ici i niko ko profesionalno i ozbiljno radi svoj
posao ne bi trebalo da bude ostecen.
NIN, 14. jun 2001. godine
ELEKTRONSKA VLADA
Uskoro ce se racuni placati preko Interneta, a sa sluzbenicima na
salterima komunicirati audio-vizuelnim prenosom sa Mreze
Pise: Ana Otasevic
Evropa je na pragu nove digitalne ere. Buducnost Internet komunikacije
je u povezivanju javnih i drzavnih servisa (on-line servisa) koje ce
ubrzo zauvek promeniti nas svakodnevni zivot. Placanje racuna, poreza,
promena adrese prebivalista, produzavanje vaznosti dokumenata, jednom
recju, ma koji posao koji podrazumeva neprijatno iskustvo u dugim
redovima ispred saltera, moci ce uskoro da se obavi na Mrezi. To je
sustina koncepta elektronske vlade (e-Governmenta) koji vec nekoliko
godina razvijaju velike softverske kompanije poput "Majkrosofta",
zajedno sa drugim kreatorima IT (Information tehnologdz). U mnogim
zemljama ovaj koncept se vec sprovodi u razlicitim oblastima - u
obrazovnom, poreskom, carinskom ili bankarskom sistemu, na primer -
gde su podaci javno dostupni na Mrezi. Umrezavanjem javnih i drzavnih
servisa, njihove usluge se pojednostavljuju i pojeftinjuju - umesto da
posle pet dana cekanja na neki dokument platite na primer, 250 dinara
za usluge one tri sluzbenice koje su marljivo ceprkale po arhivi da bi
pronasle to sto vam treba, platicete 50 dinara prilikom popunjavanja
elektronskog formulara na Internetu, gde cete zahvaljujuci primeni
kompjutera dobiti podatke istog trenutka.
Sa razvojem tehnologije te usluge postaju sve raznolikije. Tako bi se
uskoro mucan posao oko vadjenja pasosa mogao svesti na odlazak na sajt
MUP-a, gde bi automatskom proverom vasih podataka (izvodom iz maticne
knjige, potvrdom sa fakulteta..) pasos bio gotov u roku od nekoliko
minuta. Ili zamislite da se povredite negde na putu. Naravno, odmah
cete pozvati vaseg lekara mobilnim telefonom sa Internet prikljuckom i
zatraziti savet. Posle provere identiteta preko pametne kartice (smart
card), lekar koji ima vas elektronski karton u kompjuteru, uputice vas
na najblizu bolnicu ili ambulantu u kraju gde se nalazite i u isto
vreme prebaciti potrebne podatke zdravstvenoj ustanovi u koju vas
salje. Uskoro ce mocni pi-si biti u stanju da prepoznaju glas
korisnika, pa cete, na primer, avionske karte narucivati preko
Interneta razgovarajuci direktno sa sluzbenikom na salteru ciji lik ce
vam se pojaviti na ekranu. Nestvarno, zar ne? Ipak, u nekim zemljama
vec ove godine bice moguce, najavljuju strucnjaci iz "Majkrosofta".
Vlade sirom sveta uveliko upotrebljavaju softver na raznim nivoima
drzavne uprave. Procene su da ce do 2003. svaki elektronski uredjaj
biti prikacen na Internet, sto ce stvoriti nove mogucnosti za
funkcionisanje drzavnih institucija.
Koristeci tehnologije koje su vec razvijene u e-commerce-u
(elektronskoj trgovini), gradjanima se vec nudi niz personalizovanih
servisa kao i mogucnost razlicitih finansijskih i informacionih
transakcija preko Interneta. Vrednost tih servisa povecava se
povezivanjem vladinog i privatnog sektora i ustanovljavanjem
odgovarajucih finansijskih servisa za on-line narucivanje i
distribuciju.
Najnoviji primer je izrada ulaznog sajta za preko dvesta drzavnih i
skoro petsto lokalnih vladinih institucija u Velikoj Britaniji. Plan
britanske vlade da prenese sve svoje servise na Internet poveren je
pre nekoliko meseci "Majkrosoftu", sto je izazvalo kontroverzne
reakcije i optuzbe na racun najvece softverske kompanije da ne
odustaje od monopolske taktike, posto se na sajt britanske vlade moze
uci samo ako posedujete najnoviju verziju njihovog njeb citaca (njeb
bronjser). Cinjenica je, medjutim, da je odnos koriscenja razlicitih
verzija njeb citaca na Mrezi osamdeset prema dvadeset odsto u korist
"Majkrosofta".
Sirom Evrope radi se na on-line povezivanju lokalnih sredina sa
velikim centrima. Bavarska je jedna od oblasti u Nemackoj gde se
najvise uradilo na umrezavanju lokalnih organa vlasti i drzavnih
institucija. Ministarstva su se elektronski povezala sredinom
devedesetih, tako da je e-mail kontakt sa politickim vrhom moguc u
Bavarskoj jos od '97. Vec sledece godine mreza nemackih univerziteta,
kao i raznih administrativnih tela, bila je dostupna na Internetu.
"Koriscenje visoke tehnologije mora da postane svakodnevna stvar, kao
koriscenje telefona", smatra Edmund Stojber, bavarski predsednik. U
jednoj ruralnoj oblasti u zapadnoj Francuskoj "digitalna era" pocela
je 96. otvaranjem Internet centra u prostorijama sluzbe za socijalni
rad. Ubrzo je otvoreno jos nekoliko centara i krenuli su projekti na
upoznavanju lokalnog stanovnistva sa servisima elektronske vlade, kao
sto je, na primer, sistem glasanja za lokalne organe vlasti. U Italiji
vozaci mogu da placaju putarine i dobiju informacije kroz javni
automobilski registar kome se moze pristupiti na postanskim
terminalima. Poslednjih godina slabije razvijene evropske zemlje sve
brze hvataju korak sa tehnoloski razvijenim drzavama, investirajuci u
infrastrukturu nove ekonomije. U Poljskoj je, na primer, "Majkrosoft"
uradio projekat digitalizovanja licnih podataka, koji zamenjuje
koriscenje licnih karata.
Evropska komisija za IT uveliko radi na razvijanju evropskog modela
digitalnog grada. Ovaj projekat, u koji su ukljuceni gradovi u
Nemackoj, Francuskoj, Italiji i Spaniji, treba da testira, razvije i
prosiri on-line ponudu lokalnih institucija, na osnovu potreba
stanovnika. Prednost je na usavrsavanju onih oblasti koje gradjani
smatraju prioritetnim: obrazovanje, zaposlenje, kultura, odmor i
razonoda, komunalni servisi...
Da bi se uopste moglo govoriti o elektronskoj vladi potrebni su neki
osnovni preduslovi, kao sto je, na primer, zakon o elektronskom
poslovanju i elektronskom potpisu, za koji je nedavno napravljen nacrt
i u nasoj zemlji. Autentifikacija poruka i odobravanje transakcija
moguci su samo ako posedujete odredjeni sertifikat (elektronski
kljuc). Postoje i drugi nacini kako se problem sigurnosti i
verodostojnosti elektronske poruke resava, a jedan od njih je pametna
kartica. Identifikacija se obavlja preko mikrocipa i otiska prsta koji
je utisnut na karticu. Ova tehnologija se razvija u Evropi vise nego u
Americi. Spansko Ministarstvo za rad i socijalna pitanja usvojilo je,
tako, sistem koji kombinuje pametne kartice i tzv. multimedijalne
kioske zasnovane na NJindonjs-u, koji su otvoreni i u drugim evropskim
gradovima, radi lakseg sakupljanja, provere i pristupa informacijama o
socijalnom osiguranju.
Mogucnost direktnog povezivanja svakog korisnika sa administracijom
vodi ka labavijoj organizacionoj strukturi institucija i uklanjanju
tradicionalne hijerarhije unutar njih. I ne samo to. U prednosti
digitalnog sistema poslovanja spada i smanjeno vreme koje drzavni
sluzbenici provedu nad nekim dokumentom pisanim na papiru, da ne
pominjemo ogromnu ustedu prostora. NJihov generalni ucinak je tako
znatno bolji, a vrednuje se prema tome koliko su u stanju da pruze sto
brze i potpunije informacije korisnicima.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
