AFERA DUVAN
Jugoslavija ceka
odgovor o sudbini svojih i stranih cigareta
DJINDJICA STISLI RATKO I CANE,
CANAK PODBADA, A MILO
CUTI
@ Zoran
MARJANOVIC
Tri nedelje posle otkrivanja namere da se u Kragujevcu gradi
britansko-americka fabrika cigareta, suprotstavljeni stavovi Djindjiceve
vlade i srpskih proizvodjaca o tom problemu nisu promenjeni ni za dlaku.
Okolnosti, medjutim, jesu.
Sa istinskim
razlogom ili bez njega, Vladino insistiranje na gradnji fabrike naslo se
pod upozoravajuce crvenim svetlom afere o svercu cigareta na nasim
prostorima, koju je otvorio zagrebacki "Nacional". Mada je u prvom planu
te afere obracun s Djukanovicem, ona je najdirektnije usmerena na
Djindjica, a preko njega na drzavu Srbiju i njen predstojeci izbor
strategije u oblasti duvana.
Posto od
odgovora Srbije na taj napad umnogome zavisi i odluka Crne Gore o istom
problemu, u ovaj mah cela jugoslovenska industrija duvana unezvereno ceka
sta ce da joj se desi. Potez srpske Vlade bice sudbonosan za ovu izuzetno
unosnu privrednu granu, a time, dugorocno, i za drzavni
budzet.
U najvecem balkanskom duvanskom
centru, Nisu, cini se da nemaju nikakvih dilema o sustini aktuelne afere.
Nislije smatraju da je u toku zavrsnica bespostedne bitke velikih stranih
kompanija za nase trziste cigareta, u koju su umesani i neki nasi, vrlo
bogati ili na drugi nacin mocni ljudi.
Na jednoj strani je fabrika iz Rovinja, koja je vec preuzela zagrebacku
fabriku i u koju je usao kapital najmocnijeg na svetu, "Filipa Morisa"
("marlboro"). U Rovinju se prave "Morisove" cigarete "ronhil", prema
kojima je srpska vlast bila vise nego blagonaklona. Rovinj moze da napravi
600 tona cigareta mesecno, ali nema kome da ih proda ako bar polovinu ne
ubaci u Srbiju.
Na drugoj strani je BAT
- "Britis-ameriken tabako" ("laki strajk", "lord", "pal mal"), koji se
zaglibio u Zadru. Kad je usao u tamosnju fabriku, Hrvatska je donela zakon
po kojem u svakoj cigareti BAT-a, napravljenoj u "lijepoj domovini", 60
odsto vrednosti mora poticati iz te
domovine.
Time je BAT prisiljen da
kupuje ne samo hrvatski duvan, nego i cigaret-papir iz zamrle proizvodnje
u Rijeci. Procenu ispunjenosti tog uslova davala bi strucna komisija, u
kojoj su i ljudi iz Rovinja. Pod takvim okolnostima, BAT za dve godine
nije proizveo ni jednu kutiju cigareta, a slupao je, kazu, oko 70 miliona
maraka. Monopol u Srbiji bio bi mu melem na
ranu.
Bilo bi nenormalno da za svaku od
tih velikih kompanija nije vezan bar po jedan vazan jugovic.
Covekom Rovinja i "Filipa Morisa"
smatra se Ratko Knezevic, nekadasnji prijatelj Mila Djukanovica i
trgovinski predstavnik Crne Gore u
Vasingtonu.
Covek BAT-a je Stanko
Subotic Cane iz Uba, sa hrvatskim pasosem i iskustvom francuskog
konfekcionara, koji godisnje "valja" cigarete vredne bar stotinak miliona
maraka. Jasno, njih dvojica imaju i nerasciscene licne
racune.
Zoran Djindjic se nasao stisnut
izmedju Ratka i Caneta cim je izgovorio da ce BAT praviti fabriku u
Kragujevcu. Ovo tim pre sto je u aprilu ukinuta privilegija stranih
cigareta, jedinstvena u svetu, da se na njih placaju manje dazbine nego na
domace cigarete!
Odmah je pukla afera na
stranicama "Nacionala", gde je ponajvise pisano o tome na koji je nacin
duvan svercovan u Crnoj Gori, ko je to radio, kome su isle pare i kakva je
Djukanoviceva uloga u svemu... Ali, receno je i to da Cane ima "dil" sa
ljudima u srpskoj Vladi, od kojih su se neki dzabe sluzili njegovim
avionom...
Ratko ne priznaje da je dao
podatke "Nacionalu", ciji mu je urednik dugogodisnji prijatelj. Cane
porice da ima nedozvoljene relacije sa srpskom Vladom i sve do srede uvece
pozivao se na vaznog svedoka, Blagotu Sekulica. Blagota je te veceri
ubijen u Budvi.
Dan ranije Djindjic je
rekao, u intervjuu "Svedoku", da mu "aferu pakuje duvanska mafija, kojoj
je objavio rat". Nedelju dana kasnije, u ovom broju "Svedoka", Djindjic
potvrdjuje da ce biti uporan u tom ratu.
Ali, to vise nije ista pozicija. Pomalo lici na situaciju u kojoj nekog
optuze za seksualne zloupotrebe, pa ga eliminisu ne cekajuci dokaze jer
je, eto, afera pukla i samim tim je osporen moralni integritet. Sto god
Djindjic sada bude uradio u vezi s BAT-om i Kragujevcem, vuci ce se
rep...
Dok se Djindjic vrpolji
izmedju Ratka i Caneta, lezerno ga podbada Nenad Canak, iz cijeg Novog
Sada stize vest da bi se moglo pregovarati o gradnji rovinjske fabrike u
ovom gradu! Duvanci s juga, koji su pazljivo formulisali da bi fabrika u
Kragujevcu bila "suvisna", za gradnju fabrike u Novom Sadu kazu da bi to
bila "cista glupost".
U medjuvremenu,
Milo Djukanovic dostojanstveno cuti. Kao sef drzave, uzvratio je
"Nacionalu" da su objavljene neistine, ali da bi mu bilo ispod casti da
demantuje jednu po jednu od iznetih optuzbi. A optuzen je da je Crna Gora
organizovala sverc sleperima, brodovima i avionima i da je on licno imao
od svakog tovara svoj deo. Ne zna se sta, tim povodom, rade demokratski i
nezavisni organi pravosudja i gonjenja Crne Gore. U Srbiji su Tuzilastvo i
MUP pokrenuli proveru.
Milovo cuvanje
dostojanstva, ali i problemi u kojima se nasao Djindjic, smetaju i
Duvanskom kombinatu iz Podgorice, koji takodje treba da odluci sta ce sa
sobom. Crnogorska fabrika je bila u pregovorima sa francusko-spanskim
koncernom "Altadis" ("zitan", "goloaz", tompusi "Monte Kristo" koje je
pusio i Milosevic) i sada ceka na stav svoje
Vlade.
U nastaloj situaciji i "Altadis"
bi morao da razmislja o kojecemu. Njemu je podjednako potrebno crnogorsko
odricanje od sverca kao i garantovano otvoreno trziste Srbije i Crne Gore,
jer se u tu vrstu biznisa ne ulazi ako se prostor suzi na samo 400 hiljada
ljudi.
Sudbina Duvanskog kombinata iz
Podgorice je, opet, veoma vazna duvancima iz Nisa i Vranja, jer im je u
tom trouglu glavni adut za suprotstavljanje ideji o gradnji fabrike u
Kragujevcu.
Nasi proizvodjaci cigareta
uglas kazu da se sverc moze spreciti samo tako sto bi svaka od tri
jugoslovenske fabrike pravila licencne cigarete sa razlicitim stranim
partnerima. Kad bi se u zemlji pravilo dovoljno razlicitih vrsta skupih
cigareta, pod povoljnijim ekonomskim uslovima, bio bi sasvim suzen prostor
za sverc.
Vlada Srbije misli obrnuto -
da se sverc moze spreciti davanjem monopola jednoj stranoj firmi. Pri tome
navodi da je to postignuto ulaskom BAT u Rumuniju. Domaci proizvodjaci
odgovaraju kao iz topa da su u Rumuniju usle tri svetske kompanije - BAT,
"Filip Moris" i japanski JTI, sa sirokom lepezom proizvoda. Tamo nema
monopola, pa ni sverca, ali vise nema ni rumunskih cigareta, jer ih drzava
nije zastitila.
Zato duvanci misle da je
velika greska sto predlozeni zakon o privatizaciji ne predvidja mogucnost
dokapitalizacije, koja bi njima najvise odgovarala u saradnji sa
strancima. Posebno se u Nisu ne mire s tim da BAT gradi fabriku u
Kragujevcu, a da zapoceta nova niska fabrika bude pretvorena u spomenik
neostvarenoj ambiciji.
Aktuelno
rukovodstvo niske fabrike proveravalo je ovih dana svoje stavove i na
sastanku sa iskusnim sedim glavama - svojim penzionisanim direktorima. Svi
do jednog saglasili su se da su licence i dokapitalizacija mudrije resenje
i da bi fabrika u Kragujevcu bila suvisna. Rekli su i to da je od svih
predsednika srpskih vlada jedino Dusan Ckrebic razumeo problematiku
duvana, jer je redovno zvao proizvodjace na
razgovor.
U ovom slucaju, nikakvog
razgovora s proizvodjacima nema, mada su ga Djindjic i Vlahovic obecali
jos za preprosli ponedeljak.
U
medjuvremenu su se stvari komplikovale.
Ratko i Cane pritisli, a Canak podbada.
PROIZVODNJA ZAVISI OD VLADE!
U niskoj fabrici vec godinama tvrde da njihova proizvodnja direktno
zavisi od Vlade. Ako je ona blagonaklona prema svercu, nasa
proizvodnja pada i obrnuto.
To
pravilo potvrdjeno je i ovih nedelja, kada je "pritegnut" sverc i
kada su ukinuti propisi po kojima su na domace cigarete placani veci
porezi nego na strane. U tako izmenjenim uslovima, DIN je proslog
meseca prodao 916 tona cigareta, od cega ce drzavni budzet dobiti 10
miliona maraka. Direktor Slavoljub Dragicevic
kaze:
- To je jos jedan dokaz da,
po zapocetom modernizovanju nekih nasih tehnoloskih linija, iz Nisa
i Vranja treba ocekivati 16.000 tona cigareta godisnje. Sa jos 3.000
tona stranih cigareta, nase ce trziste biti potpuno opskrbljeno.
Zasto praviti novu
fabriku?
|
NOVE
CIGARETE IZ NISA
Duvanska industrija iz Nisa
pocece ovog leta proizvodnju nove vrste cigareta "klasik", viseg
kvaliteta i po visoj ceni (oko 45 dinara). Cigarete ce biti pakovane
u cetvrtaste kutije, koje ce imati nov dizajn. Do kraja godine
pojavice se jos jedna vrsta cigareta iz Nisa, takodje "vise srednje
klase".
Te nove niske cigarete
bice odgovor strancima, koji cigaretama kvalitetnijih vrsta
pridobijaju mladje pusace.
Operacija "tvrdi best", koja je bila sracunata na pariranje
"partneru" u tvrdom pakovanju, uspela je iznad svih ocekivanja. Za
tri meseca proizvodnja je dostigla 130 tona mesecno, mada je bilo
planirano da se prodaja od sto tona postigne tek kroz godinu
dana.
|
BAT
GRADI, SRBIJA PLACA
Verzirani duvanci tvrde da
je BAT imao kalkulaciju po kojoj bi njegovu novu fabriku u
Kragujevcu platila - Srbija.
Ideja
je bila da BAT godinu dana prodaje svoje cigarete iz Madjarske kao
da su proizvod srpske privrede. U tom slucaju bi akciza spala sa 12
dinara (koliko iznosi za strane cigarete) na 5 dinara, koliko
placaju domaci proizvodjaci.
Razlika od 7 dinara bila bi dovoljna da se sagradi fabrika koju bi,
prakticno, platila Srbija!
|
MARKO TRAZIO U NISU
SAMO SPONZORSTVA ZA
TRKE
Povodom izjave Dusana
Mihajlovica, potpredsednika Vlade i ministra policije, o tome da je
u sverc cigareta bio umesan i "Milosevic mladji", u Nisu ne mogu
mnogo da kazu, bez obzira na to sto se zna da je Marko Milosevic
svojevremeno posecivao Duvansku
industriju.
Zasad se tvrdi samo
toliko da je Marko Milosevic dolazio u DIN radi sponzorstva na
automobilskim trkama, u kojima je ucestvovao. Iskusni duvanci
podsecaju da tada, sredinom devedesetih, Milosevic-junior jos nije
vazio za "uspesnog mladog biznismena" i da je bio poznatiji po 19
slupanih automobila.
Ali, od njega
su korist mogli imati tada uspesniji biznismeni. Kad je presao u
"Inter-spid", ova firma je dobila velike fri-sopove i terminal za
slepere na granicnim prelazima Presevo i Kelebija. Kad se vratio u
"Tref", prica se ponovila.
Poznavaoci prilika tvrde da je u to vreme bila rasprostranjena
praksa da se sleperi natovare cigaretama u Makedoniji i otuda upute
na fri-sopove na Kelebiji, pri cemu je tovar usput "kalirao". Onda
bi sleper bio natovaren cigaretama u Madjarskoj, pa krenuo put
Preseva, opet gubeci usput svoj
tovar.
Tvrdi se da je bilo i
medjuvarijanti sa skretanjem ka Republici Srpskoj, ali i sasvim
jednostavnih operacija praznjenja kamiona na terminalu pored
granice. Potom bi se sleperi odmah vracali, kao da su odustali od
transporta kroz Srbiju.
Osim
optuzbe koju je u petak izrekao Dusan Mihajlovic, u javnosti nema
argumentovanih sluzbenih podataka o tome da li su se, mozda, svercom
bavile firme u kojima je Milosevic-junior bio
zaposlen.
Ukoliko je bilo tako,
zvanicno se ne zna kakva je u tome mogla biti uloga Marka Milosevica
- da li je njegovo ime korisceno samo za dobijanje povlastica, ili
se, mozda, u te poslove aktivno ukljucio i "mladi uspesni biznismen"
licno, kada je tome
dorastao.
|
Dr
Zoran Arandjelovic demantuje Stanka Subotica Caneta
NIS I ROVINJ NISU
NIKAD
PREGOVARALI O PRIVATIZACIJI
Dr Zoran
Arandjelovic, prethodni direktor Duvanske industrije iz Nisa,
negirao je tvrdnju Stanka Subotica Caneta iz Uba, navodnog "srpskog
duvanskog cara", da je sa Tvornicom duvana iz Rovinja pregovarao o
privatizaciji niske fabrike.
Svedok: Da li je uopste bilo takvih kontakata sa
Rovinjom?
Zoran Arandjelovic: Ne,
nikad. Bilo ih je sasvim druge vrste, oko tehnickih detalja, ali s
Rovinjom nikad niko nije pregovarao, pogotovo ne Zoran Arandjelovic.
Imali smo poznate kontakte s velikim svetskim firmama, "Filipom
Morisom" i BAT-om, koji su bili nacelne prirode. S Rovinjom nikad
niko nije pregovarao.
S: Da li su
DIN i Rovinj saradjivali?
Z.A:
Normalno je da velike firme, kakve su Rovinj i DIN, imaju kontakte.
Zato taj Cane nesto naslucuje, a ne zna sta je sta. O privatizaciji
nikad nije bilo reci. Bilo je razgovora o licencama i o drugim
stvarima, o tehnickoj saradnji, koja traje godinama, ali o
privatizaciji nikad ni jedne reci.
S: Na sta se odnosila ta redovna
saradnja?
Z.A: Uglavnom na
tehnicke detalje i na to kako da jedni drugima pozajmljujemo ono sto
nemamo. Posle je doslo bombardovanje, pa je i to skoro zamrlo,
bavili smo se obnavljanjem
fabrike.
S: Cane tvrdi da ste
pregovarali s direktorom Rovinja, Antom Vlahovicem, i da su ti
pregovori daleko odmakli?
Z.A: S
covekom sam se video dva puta na sajmovima, jednom u Skoplju i
jednom u Zenevi. To je cela prica. Niti je on dolazio u DIN, niti
smo se drugacije sastajali.
S: O
cemu ste razgovarali na sajmovima?
Z.A: Bilo je reci o saradnji, ali o privatizaciji - ne! Naravno,
pricali smo o tome kakvi su modeli privatizacije primenjivani u
svetu, ali je sve to bilo nacelno. U to vreme su se svi interesovali
za makedonske firme, ne za nas. Za nas su bile zainteresovane velike
kompanije.
S: Jeste li ikad
razgovarali s Canetom?
Z.A: Ne!
Nikad cuo... Ni sa ostalima koji se pominju po novinama. Mozda sam
negde procitao neko ime, ali nisam video ni njih, ni tog
Caneta...
S: Bez obzira na to sto
je on saradnik BAT, koji je zainteresovan za
Nis?
Z.A: Znam, ali to je druga
prica. Mi smo imali ugovor sa BAT-om o licencnoj proizvodnji
"kenta", sto uopste nije sporno. BAT je bio zainteresovan i za vise
od toga, ali on je jedna od onih kompanija koje su stalno bile na
neki nacin prisutne kod nas, direktno ili preko svojih predstavnika,
osim u vreme bombardovanja i zategnutih odnosa sa Zapadom, posebno
sa Amerikancima. Tada su zamrzli svoja predstavnistva u
Beogradu.
S: S kim smo bili blizi
po mogucnostima licencne saradnje, sa BAT-om ili
"Morisom"?
Z.A: Sa BAT-om smo vec
imali licencu, ali tesko je reci cije su pozicije u kasnijim
razgovorima bile bolje. One nikad nisu izvedene do
kraja.
S: Jeste li ikad bili u
Rovinju?
Z.A: Ne, ni kao turista!
Nikad nisam bio tamo, niti je Vlahovic dolazio ovde. Osim ta dva
susreta na sajmovima, nista
vise.
| |
|
