http://www.reportermagazin.com/rep165/0003.htm Deset godina ratova: Slovenija, jun 1991.- Makedonija, jun 2001. Ni da radimo, ni da se bijemo _____________________________________________________ Kad je pocelo, retko ko je mogao pretpostaviti da ce trajati tako dugo. Pogotovo sto je sve to u Sloveniji juna 1991. delovalo pomalo operetski, u stilu znamenite izjave anonimnog vojnika koji na reportersko pitanje sta se tu zbiva, odgovara ironicno-ogorceno: "Oni, kao, hoce da se osamostale, a mi im, kao, ne damo". I posle je to famozno "kao" bilo cesta odrednica mnogih krvavih dogadaja koji ce na ovim prostorima teci kao na filmskoj traci punih deset godina, sve do Makedonije ovog juna, upravo po liniji puta koji su naivni Jugosloveni s ponosom zvali Autoput "Bratstva i jedinstva". Dakle, od severopazada ka jugoistoku, ratni pozar zahvatao je jednu po jednu republiku bivse SFRJ. Kao da je neka volsebna ruka vukla konce zla. Pre toga, sredinom 1990. godine, CIA je predvidela: Jugoslavija se raspada za godinu i po dana. Naravno, CIA je bila savrseno u pravu i sve je teklo upravo po njenim previdanjima. A bilo je to izneto u javnost upravo onda kada je tzv. medunarodna zajednica zastupala tezu o postovanju "teritorijalnog integriteta SFRJ". DRAGAN BELIC 1991. U junu te godine skupstine Slovenije i Hrvatske donose odluku o osamostaljenju tih dveju federalnih jedinica. Slovenacki organi krecu da preuzimaju nadleznosti savezne drzave, a jugoslovenski vrh donosi odluku o angazovanju JNA. Rat slovenackih teritorijalaca i pripadnika savezne armije bio je kratak, s mnostvom primirja u kojima se najcesce ginulo. Epilog: Slovenci priznaju deset poginulih, JNA navodi da je izgubila 40 vojnika i oficira. Jugoslovenska vojska se povlaci iz Slovenije, Slovenci slave pobedu i svog novog heroja - Janeza Jansu... Novo iskusenje, posle serije teskih incidenata (Plitvice, Borovo Selo), stize u Hrvatsku. Tudman formira Zbor nacionalne garde i za njegovog sefa postavlja prebega iz JNA Antona Tusa. Krecu napadi na kasarne. JNA se povlaci na etnicke prostore Srba u Hrvatskoj, a krvava jesen bice okoncana padom Vukovara, grada koji ce Hrvati nazvati "hrvatskim Staljingradom". Krvava drama te godine zavrsice se podelom Hrvatske na dva dela, sa srpskim enklavama pod zajednickim imenom Republika Srpska Krajina, a potom i dolaskom mirovnih trupa Ujedinjenih nacija (plavi slemovi rasporedivani su po principu "mrlja od mastila"). Za Bozic 1991. godine najpre Vatikan, a sutradan i Nemacka, prvi priznaju nezavisnost Slovenije i Hrvatske. Slede i ostali Evropljani, dok je Amerika uzdrzana. 1992. Posle relativnog smirivanja ratnih strasti u Hrvatskoj, morao je doci red na Bosnu. Amerika, a potom i ostali, priznaju suverenost Bosne i Hercegovine, rukovodstvo bosanskih Srba izlazi iz Sarajeva na Pale, a gresni vojnici JNA stradavace na sarajevskim ulicama. Krece krvavi (multi)etnicki rat Srba, Muslimana i Hrvata, sa srpskom opsadom Sarajeva i ratnim pozarima duz Drine, Une, Vrbasa, Bosne. S izbijanjem rata u Bosni, SFRJ i formalno prestaje da postoji. Srbija i Crna Gora stvaraju Saveznu Republiku Jugoslaviju. S istorijske scene nestaje i JNA posto se prethodno mirno povukla iz Makedonije. Ujedinjene nacije uvode sankcije novoj jugoslovenskoj drzavi zbog pomoci koju pruza Srbima u Hrvatskoj i Bosni. Slobodan Milosevic za jugoslovenskog premijera dovodi americkog biznismena Milana Panica, dok sef drzave postaje pisac Dobrica Cosic (obojica ce pasti nekoliko meseci kasnije). 1993. Gotovo cela godina prolazi u znaku jalovih pregovora o miru (vecinom odrzavani u Zenevi). Smenjuju se razni planovi, a pregovaraci su Amerikanac Sajrus Vens i Britanac Dejvid Oven (kasnije ce Vensa zameniti Norvezanin Torvald Stoltenberg). Naravno, uveliko se puca na svim ratistima po Hrvatskoj i Bosni. U toj godini dogadaju se i najzesci sukobi Muslimana i Hrvata u Bosni. Srbi pomazu Hrvatima. 1994. Pojavljuju se prvi znaci sukoba izmedu srpskog lidera Slobodana Milosevica i rukovodstva bosanskih Srba. Te godine Milosevic ce uvesti i blokadu na Drini posto propadne pokusaj da Radovan Karadzic prihvati Vens-Ovenov plan. I u Bosni pocinje da tinja sukob Karadzica i generala Ratka Mladica. 1995. Kljucna godina za rasplet krize zapadno od Drine. Hrvatske snage, najpre u operaciji "Bljesak" (maj), a potom i "Oluja" (avgust), proteruju gotovo kompletno srpsko stanovnistvo iz zapadne Slavonije i kninske krajine, a potom u jesen muslimansko-hrvatske snage zauzimaju veliki deo dotadasnjih srpskih teritorija u zapadnoj Bosni. Sledi Dejton. U americkoj bazi u Ohaju Slobodan Milosevic, Franjo Tudman i Alija Izetbegovic stavljaju pod budnim okom Amerikanaca potpise na mirovni sporazum. Rat staje... 1996. Prva godina mira na prostorima bivse Jugoslavije posle punih pet godina rata. Jugoslaviji se ukida tzv. spoljni zid sankcija, odobravaju ucesca sportskih timova na medunarodnim takmicenjima i letovi avioprevoznika. Obnavljaju se veze sa svetom i neposrednim okruzenjem. Americki Njujork tajms, koji je o Milosevicu pisao kao o "balkanskom kasapinu", smatra sada srpskog lidera "nezamenljivim faktorom mira na Balkanu". 1997. Prvi deo godine prolazi u "dejtonskim blagodetima". No, u drugoj polovini pocinje da se oglasava teroristicka organizacija Oslobodilacka vojska Kosova. Na njena saopstenja, Ibrahim Rugova i albanski politicari s Kosova gledaju kao na "izmisljotinu srpske Udbe". Konacno, 29. novembra 1997. pripadnici tzv. OVK javno se pojavljuju u uniformama. I na Kosovu pocinje da se gine - ne stradaju samo vojnici i policajci vec i civilna lica, pa i deca. 1998. Pripadnici Oslobodilacke vojske Kosova pojacavaju teroristicku aktivnost, a na meti je sve sto predstavlja olicenje "srpske vlasti". Vojska i policija uzvrcaju, a iz sveta stizu optuzbe na racun vlasti zbog "prekomerne upotrebe sile". U oktobru, posle jedne od bezbrojnih poseta americkog diplomate Ricarda Holbruka Milosevicu, prvi put se pojavljuje direktna pretnja: vazdusni udari! Intrvencija visi u vazduhu. 1999. U martu posle propasti pregovora u Rambujeu intervencija NATO-a postaje stvarnost. Vazdusne snage zapadne alijanse bombardovale su 78 dana ciljeve u Jugoslaviji. Na Kosovu grupacije teroristicke OVK vode kopneni rat s vojskom i policijom. NATO razmislja i o kopnenoj operaciji, ali te planove posle mirovne inicijative Cernomirdin-Ahtisari prekida potpisivanje Kumanovskog sporazuma. Vojska Jugoslavije i srpska policija povlace se s Kosmeta, trupe NATO-a ulaze u juznu pokrajinu Srbije. 2000. Ni ova godina nije prosla bez ratnih okrsaja. "Mali rat" vodio se na jugu Srbije gde su albanski ekstremisti pokusali da "oslobode" kraj koji zovu "istocnim Kosovom". Njihova akcija nece biti osujecena samo ratnim sredstvima vec, pre svega, diplomatskom akcijom novih vlasti u Srbiji i Jugoslaviji. 2001. Konacno, na udaru rata nasla se i poslednja jugoslovenska republika koja dotle nije osetila njegove strahote - Makedonija. Posle smirivanja na jugu Srbije, albanski ekstremisti preneli su zlo rata na zemlju koja se najstrpljivije borila da mirnim sredstvima resava raspaljene nacionalne strasti. Kobna ruka boga Marsa dotakla je ovog proleca i tu poslednju oazu mira na bivsim jugoslovenskim prostorima. I to u casu kada se Slobodan Milosevic, za ciju licnost su mnogi vezivali izbijanje ratova na Balkanu, nasao u beogradskom zatvoru. Bilans krvave decenije Na tlu bivse SFRJ, odnosno Druge Jugoslavije, nastalo je, bar zasad, pet drzava: Slovenija: monoetnicka drzava koja, uprkos relativnoj ekonomskoj stabilnost, ima mnogo problema da se priblizi Evropi, pre svega zbog restriktivnih zakona koji strancima onemogucavaju da u njoj poseduju nekretnine. Na vlasti su neprekidno pripadnici nekadasnje komunisticke elite - pocev od sefa drzave Milana Kucana, pa do premijera Janeza Drnovseka. Hrvatska: monoetnicka zemlja koja ce ove godine zabeleziti manji broj stanovnika nego sto ih je imala 1991. (cak za 200.000 hiljada). Posle godina Tudmanove vlasti, potresaju je ucestale korupcionaske afere. Na vlasti su, uz liberale-nacionaliste, i bivsi komunisti presvuceni u socijaldemokrate. Bosna: "dejtonska drzava" s dva entiteta i sukobima Muslimana i Hrvata unutar Federacije. Zemlja pod nekom vrstom medunarodnog starateljstva, koja tesko da bi mogla ekonomski samostalno da prezivi bez izdasne pomoci iz inostranstva. Makedonija: drzava koja je pod tim imenom ostala nepriznata u svetu (zvanicno se i dalje vodi kao BJRM, Bivsa Jugoslovenska Republika Makedonija), kao da se neko, sve do ovih dogadaja, surovo poigrao njenom sudbinom, odnosno opstankom. Jugoslavija: krhka federacija iz koje "bezi" manja clanica. Na jednom delu svoje teritorije (Kosmet) ima medunarodnog protektora. Zemlja je ekonomski iscrpljena, potresana aferama, dugogodisnjom izolacijom. Dominantnu vlast drze ljudi nekompromitovani u bivsem komunistickom rezimu (Srbija), ali je na saveznom nivou dele s jednim krilom nekadasnjih crnogorskih komunista. Tako, dakle, stoje stvari sredinom 2001. godine, deceniju posle raspada bivse drzave. A hoce li na tom prostoru biti jos novih drzavnih tvorevina, ni to, po svemu sudeci, nije iskljuceno. Mnogi su ovde voleli da crtaju granice! > Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
