Guardian, 20 jun 2001
Amnesty International i UN optuzuju kosovske sudove za etnicku
pristrasnost
Specijalni izvestaj: Kosovo
Specijalni izvestaj: ratni zlocini u bivsoj Jugoslaviji
Pise Nicholas Wood iz Pristine
Organizacije za zastitu ljudskih prava optuzili su misiju Ujedinjenih
nacija na Kosovu da i dalje pokazuje pristrasnost u svom pravosudnom
sistemu i da donosi "politicki motivisane odluke", uprkos tome sto su
imenovane medjunarodne sudije i istrazitelji.
Ove izjave od strane pravnih savetnika UN i organizacije Amnesty
International usledile su posto je jedan Srbin osudjen na 15 godina
zatvora zbog ucesca u masakru u selu Racak.
Masakr nad 45 etnickih Albanaca u januaru 1999. bio je jedan od povoda
za vazdusne napade NATO na Jugoslaviju; to je verovatno jedan od
najosetljivijih slucajeva u kosovskom sukobu.
Prema svedocima, Zoran Stanojevic, bivsi srpski policajac vidjen je
kako lisava zivota jednu od zrtava, 62-godisnjeg muskarca iz Racka.
Ali pravnici Ujedinjenih nacija tvrde da je u postupku bilo mnogo
proceduralnih nepravilnosti i da su iskazi svedoka bili u suprotnosti
sa njihovim prvobitnim iskazima i dokazima koje su izveli forenzicari.
Kako tvrdi jedan pravnik Ujedinjenih nacija upucen u slucaj, sudsko
vece koje se sastoji od dvojice medjunarodnih i jednog albanskog
sudije razmisljali su da obustave slucaj zbog nedostatka dokaza, "ali
se nisu usudili da to ucine". Politicki receno, to nije bilo moguce.
"Stanovnici Racka bi podivljali. Racak je za sve Albance simbol onoga
sto se dogadjalo tokom rata. Podlegli su pritisku, pritisku koji je
vrsen tokom citavog postupka."
Posle nekoliko pretnji sud je bio primoran da obustavi rekonstrukciju
slucaja na licu mesta. Prvi put, dva muskarca, jedan sa kalasnjikovim
a drugi s pistoljem, primorali su sluzbenike suda da odu recima: "Ne
zelimo nikakve Srbe u nasem selu". U drugom slucaju, grupa seljana
onemogucila im je pristup.
Rekonstrukcija dogadjaja je izvedena kasnije, ali bez prisustva
optuzenog i njegovog advokata, takodje Srbina.
Cetiri kljucna svedoka izmenila su svedocenje na sudu u odnosu na
iskaze date pred istraziteljima medjunarodnog krivicnog suda za ratne
zlocine pocinjene u Jugoslaviji. Dva svedoka tvrde da je zrtvama
pucano u celo, dok su forenzicari dosli do suprotnih zakljucaka.
Tom Gashe, advokat koji zastupa porodicu zrtve, upozorioje sudije da
ce "ljudi izgubiti poverenje u sudstvo" ukoliko se ne utvrdi
Stanojeviceva krivica.
"Oni veruju da ce pravdu morati da uzmu u svoje ruke", dodao je. "Bice
primorani da osvete svoje najblize, jer u suprotnom nece moci da nadju
mir, a ta osveta moze dovesti do toga da nevini ljudi postanu zrtve."
Slucaj Stanojevic usao je u proceduru dve godine posto su UN
uspostavile sudski sistem na Kosovu.
Pre godinu dana UN su najavile da ce povecati broj medjunaordnih
sudija i istarzitelja kako bi eliminisali pristrasnost primecenu u
postupcima.
Medjutim, Amnesty International je i dalje zabrinut. "Uprkos
imenovanju medjunarodnih istrazitelja i sudija, sudski sistem na
Kosovu i dalje ima ozbiljne mane," izjavioje jedan portparol ove
organizacije.
"Od slucajeva nezakonitih hapsenja pre pokretanja postupka do krsenja
proceduralnih pravila tokom vodjenja postupka, ovo sudstvo ne uspeva
da se organizuje u saglasnosti sa medjunarodnim standardima za ljudska
pava."
Jedan visi zvanicnik UN rekao je da sudjenje Stanojevicu govori o
slabosti kosovskog sudstva. "Dokazi su vrlo slabi i oslanjaju se na
svedocenja uz nedovoljno potpornog materijala. Niko ne okleva da
izmislja. Medjunarodne sudije je trebalo da uticu da se smanji
pristrasnost i postave standardi za efikasno sudstvo. Ta politika
izgleda da ne vrsi posao."
The Times, 21 jun 2001
Nato bi mogao poslati 3,000 vojnika u Makedoniju
Pise Michael Evans
Velika Britanija i Nato su juce potvrdili da razmatraju plan
upucivanja oko 3,000 vojnika u Bivsu Jugoslovensku Republiku
Makedoniju ukoliko se postigne mirovni sporazum izmedju vlade u
Skoplju i etnickih albanskih pobunjenika. Ove trupe imale bi zadatak
da asistiraju dobrovoljnom razoruzanju pobunjenika.
Medjutim, dok je Nato razmatrao ovu mogucnost, iz Makedonije je stigla
vest da su mirovni pregovori propali.
U Vasingtonu, generalni sekretar Nato, Lord Robertson upozorio je da
je Makedonija "blizu gradjanskog rata" i apelovao na politicke partije
da se vrate za pregovaracki sto.
Colin Powell, americki drzavni sekretar izjavio je da bi americke
trupe u Makedoniji bile deo operacije Nato ciji bi cilj bio da se
razoruza etnicka albanska gerila.
Albanski politicari u Makedoniji zahtevaju medjunarodno posredovanje.
Predsednik Trajkovski, makedonski lider, izjavioje da su albanske
partije izasle sa "znatno promenjenom pozicijom" kojom su blokirali
mirovne pregovore. Rekao je da oni sada zele "prakticnu podelu"
drzave.
U Londonu, zvanicnici su bili jasni da bi Britanija ucestvovala u
misiji razoruzanja, ali da nema govora o rasporedjivanju trupa po
zemlji kako bi se obezbedio dugorocni mir.
Independent, 18 jun 2001
Albanska mafija preuzima kontrolu nad trgovinom porocima u londonskom
Sohou
Pise Ian Burrell
Albanska mafija je preuzela kontrolu nad trgovinom porocima u Sohou,
kaze se u izvestaju ministarstva unutrasnjih poslova.
Za manje od godinu dana, nemilosrdna mreza kriminala Istocne Evrope
usla je u gotovo sve saune i salone masaze u srcu britanske seks
industrije. Prema jednom izvoru u vladi, rec je o revolucionarnom
dogadjaju.
U brifingu ministarstva kaze se: "Oko 70 procenata sauni i salona
masaze u Sohou sada kontrolisu Albanci/Kosovari." Jos se dodaje da ovo
"obrusavanje" albanskih bandi na trgovinu porocima "menja pejsaz"
brtianske seks industrije. Uporiste koje je albanska mafija stvorila u
Britaniji duboko zabrinjava institucije koje se bave primenom zakona i
zbog sve veceg prisustva mreze ovih bandi u drugim delovima Evrope.
Jedan od izvora navodi: "Pre samo dvanaest meseci, albanski
organizovani kriminal nije bio problem za Veliku Britaniju. Njihova
infiltracija je bila munjevita."
Albanske bande vec kontrolisu veliki deo trgovine porocima u Grckoj,
Nemackoj i Italiji, gde se spremaju da se suprotstave italijanskoj
mafiji, pre svega u Milanu. Izvestaj ministarstva usledio je posle
sokantne studije organizacije Save the Children objavljene u martu, u
kojoj se otkriva da je na hiljade albanskih devojcica, od kojih neke
imaju samo 14 godina, oteto od porodica i poslato u inostranstvo kako
bi radile kao prostitutke.
U policijskoj raciji na bordele u Sohou proslog februara, otkriveno je
da je 80 odsto zena koje rade kao prostitutke dovedeno iz
inostranstva, mahom sa Balkana i iz baltickih drzava. Prema
Nacionalnoj krivicnoj obavestajnoj sluzbi, albanske zene se salju i u
druge delove Engleske, na sever i sredisnji deo zemlje. Pre gotovo
deset godina, predvidjalo se da ce ruski organizovani kriminal
pokusati da stekne primat u Britaniji, ali umesto toga, kontrolu su
preuzele albanske bande.
Inspektor Paul Holmes iz Metropolitan Police kaze da su se Albanci
"vrlo brzo" etablirali uz pomoc dila za Maltezanima i gangsterima sa
East Enda koji tradicionalno dominiraju trgovinom porocima u Sohou.
Holmes veruje da je izmedju 70 i 75 odsto zena koje rade u bordelima
doslo iz Albanije ili sa Kosova.
"Albanci su svoje devojke ubacili u postojecu infrastrukturu
[bordela], ali te zene kontrolisu organizovani kriminalci," kaze on.
Dolazak albanske mafije jos uvek nije prouzrokovao nasilje. Inspektor
Holmes je odnos izmedju ovih Albanaca i tradicionalnog londonskog
kartela poroka opisao kao "maltene udobni bracni odnos".
"Ljudi koji rukovode ovim mestima imaju u vidu odredjen profit i nije
ih briga da li su devojke iz Albanije ili sa Marsa. Nas brine sta ce
se desiti kada se ovaj rejon napuni i kada Albanci krenu da
postavljaju svoje sopstvene baze."
Slicni dogadjaji u Italiji i Nemackoj prouzrokovali su nasilne sukobe,
a albanske bande su pokazale da su nemilosrdne i dobro naoruzane.
Ali neke zenske grupe se ne slazu sa zvanicnim pogledom na albansku
prostituciju u Londonu. One tvrde da te zene, od kojih mnoge traze
azil, nisu zrtve i da su zahvalne sto im je pruzena prilika da zarade
novac.
Niki Adams iz Engleskog Udruzenja Prostitutki kaze da albanske zene
koje je srela tvrde da "rade nezavisno" i da nijedna nije rekla da ih
reketasi eksploatisu.
"Prilican je broj zena u Sohou koje salju novac svojim porodicama. I
kazu nam, 'Ja sam jedina zaposlena u porodici'," kaze Adams.
Inspektor Holmes prihvata da je 90 odsto tih zena znalo da ce raditi
kao prostitutke kada su napustale Albaniju, ali odbija tvrdnju da one
rade nezavisno. "One veruju da ce jednom platiti odredjenu sumu novca
i da ce zatim moci da pristojno zaradjuju za sebe. Realnost je sasvim
drugacija," kaze Holmes. "U najboljem slucaju rec je o nemilosrdnoj
ekploataciji, a u najgorem imate svakodnevna silovanja." Albanske
prostitutke ne zele da svedoce protiv svojih makroa plaseci se odmazde
prema clanovima svojih porodica, kaze on.
Problem albanske mafije u Britaniji ce se razmotriti u cetvrtak u
Edinburgu gde ce se na Globalnom forumu za primenu zakona i nacionalnu
bezbednost odrzati sastanak najvecih svetskih ekperata za organizovani
kriminal kako bi se razmotrili trenutni rastuci trendovi.
Gost sutrasnjeg foruma, Mark Galeotti, direktor centra za organizovani
kriminal pri univerzitetu Keele rekao je za Independent da je albanska
mafija "trenutno kljucna grupa u povoju u Britaniji."
Stare mafijaske porodice koje funckionisu po teritorijalnom principu
pripadaju "eri dinosaurusa", kaze on.
The Times, 21 jun 2001
Ast�rix u Rusiji docekan kao heroj
Pise Alice Lagnado iz Moskve
Rusi su Asteriksa, lika iz cuvenog francuskog stripa, prihvatili kao
antikapitalistickog heroja koji se bori protiv rastuce globalizacije i
pretnje stranom agresijom.
U Moskvi se ruski prevod ovog stripa prvi put nasao u prodaji prosle
nedelje. Srcani mali Gal predstavlja pravu atrakciju za Ruse koji se
osecaju ugrozenim zbog ekspanzije Nato i nove agresivne Amerike pod
vodjstvom predsednika Busa.
Izdavac Emmanuel Durand kaze da se Rusima svidja ideja "hrabrog,
ratobornog naroda koji istrajava pred invazijom strane vojske".
Prijatelji su mu rekli kako su svojoj deci iz Francuske donosili
stripove Asteriksa i tako mu dali ideju da pocne da ih izdaje na
ruskom.
Albert Uderzo, jedan od tvoraca ovog stripa izjavio je: "Ast�rix ima i
politicku pozadinu, tim pre sto je zasnovan na stvarnim dogadjajima:
rimska kolonizacija je istorijska cinjenica."
Izmedju Francuske i Rusije postoji dugotrajna ljubavna veza. Rusi jos
uvek vrlo visoko cene francusku literaturu i film.
Energicni Gal je i u Jugoslaviji prihvacen kao anti-Nato simbol tokom
vazdusnih napada 1999.
"Reporter", 20. jun 2001.
Dosije: Zloupotreba dece
Robovi i ratnici
U zemljama u razvoju radi oko 250 miliona dece stare izmedju pet i 14
godina, dok preko 300.000 dece ucestvuje u oruzanim sukobima sirom
sveta
Pise: Vladimir Radomirovic
Cetrnaestogodisnja devojcica iz Ugande oteta je i odvedena u logor
Gospodove vojske u Sudanu. "Dali su nas muskarcima, a mene coveku koji
je upravo ubio svoju zenu", kaze ona. "Devojcice koje su odbile da
postanu zene vojnika ubili su pred nasim ocima."
Petnaestogodisnji Vambi Bakajoko prodat je prosle godine za nesto vise
od 70 maraka. Sa stotinak druge dece, Vambi u dresu minhenskog Bajerna
od jutra do veceri radi na plantazi kakaoa u Obali Slonovace. U ovoj
zemlji ima oko 15.000 dece robova.
Pre dva meseca od oboljenja bubrega koje je zaradio kao dzokej na
kamilama umro je sedmogodisnji Nazmul Hosain iz Bangladesa. Nazmul je
bio jedno od bar dvadesetdvoje dece koja su oteta u Bangladesu i
Indiji da bi zavrsila kao deo omiljenog sportskog spektakla u
Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U ovoj zemlji zvanicno je zabranjeno
koriscenje dece u izuzetno opasnim trkama kamila.
Britanski primer: Ovo su samo neki od primera zloupotrebe dece
zabelezeni u poslednja dva meseca, otkako je problem prisilnog decjeg
rada dospeo u zizu zbog sudbine broda "Etireno". Nedavno je u Gabonu
saopsteno da je uhapsen vlasnik ovog broda kojim je dvadesettroje dece
(dok je "Etireno" lutao po otvorenom moru, sumnjalo se da na njemu ima
cak 250 malisana) trebalo da bude odvedeno u ropstvo. Stanislas Abatan
iz Benina i pet njegovih saucesnika iz Toga i Benina, privedeni su
pravdi krajem maja zbog krijumcarenja dece, od kojih najmladje ima
svega tri godine.
Na drugoj strani, preko 300.000 dece ucestvuje u oruzanim sukobima
sirom sveta, a stanje je najgore u Africi. Koalicija za zaustavljanje
upotrebe dece vojnika prosle sedmice objavila je izvestaj u kojem se
navodi da ih u Africi ima najmanje 120.000. Prema ovom izvestaju, deca
u Bosni, na Kosovu i verovatno u Makedoniji koriscena su, a i dalje se
koriste, za spijuniranje, prenosenje poruka i oruzja. Uz to, mnoga od
njih sama nose oruzje, ubijaju i bivaju ubijena. Sesnaestogodisnji
Ismail iz Skoplja kaze: "Mi moramo da ostvarimo svoj san - veliku
Albaniju".
Nazalost, bolje nije ni na Zapadu. Iako po britanskom zakonu
sedamnaestogodisnjaci ne smeju da piju alkohol, da glasaju ili da budu
policajci, vlada u Londonu se jedina u Evropi ne ustrucava da ih salje
u borbu. Najmanje 50 maloletnih Britanaca sluzilo je u Kforu, a pred
intervenciju NATO-a u Jugoslaviji, gotovo 40 odsto regruta imalo je
manje od 18 godina.
Avantura: Trinaestogodisnji Sar Koroma kopa dijamante za
Revolucionarni ujedinjeni front u Sijera Leoneu. Prodajom dijamanata
na svetskom trzistu odrzava se desetogodisnji gradjanski rat u ovoj
zapadnoafrickoj zemlji. "Volim da kopam", kaze Sar, dok ga s visine
gleda komandant logora. Kad se ovaj okrene, decko prosaputa: "Jednog
dana cu naci ogroman dijamant". Decu na prinudnom radu cuvaju vojnici
naoruzani kalasnjikovima.
U najsiromasnijim selima zapadne Afrike slanje dece u "bolji zivot" ne
smatra se sramotom. Decji rad je cinjenica u ovoj oblasti gde bar 40
odsto decaka i devojcica mladjih od 14 godina radi. Roditelji veruju
da ce im dete u nekoj kuci u gradu biti nahranjeno, obuceno i
skolovano u zamenu za jednostavne kucne poslove. I jos se nadaju da ce
dobiti deo detetove zarade. U Togu i Beninu, dve najsiromasnije
africke zemlje, odlazak dece zovu "aguegue" (avantura). Bolje nije ni
u siromasnim delovima Kine, na primer. Pre dva meseca u jednom
kineskom selu izbio je protest zbog eksplozije u osnovnoj skoli u
kojoj je bilo nastradalih. Ispostavilo se da su deca u skoli bila
primorana da prave petarde i ostali pirotehnicki materijal. Peking je
zataskao ovaj slucaj.
Po procenama Medjunarodne organizacije rada, samo u zemljama u razvoju
radi oko 250 miliona dece stare izmedju pet i 14 godina. Njih 120
miliona radi celodnevne poslove koji su uglavnom bezopasni. Medjutim,
sirom sveta milioni dece rade poslove koji imaju teske posledice po
zivot.
podtekst
Slucaj "Etireno"
Laz koja je otkrila istinu
Kada su se predstavnici beninske vlade i humanitarnih organizacija
popeli na brod, umesto bar dvestapedesetoro dece robova koje su
ocekivali, nasli su 23 malisana
Krajem marta, brod "Etireno" je pod nigerijskom zastavom isplovio iz
luke Kotonu u Beninu i uputio se ka nekoj od luka na zapadnoafrickoj
obali. Cilj putovanja, verovale su beninske vlasti, bio je da se oko
dvestapedesetoro dece odvede u ropstvo - na prisilni rad na plantazama
kakaoa ili kafe u nekoj od boljestojecih drzava u regionu. Kad je
posle nekog vremena kapetan "Etirena" prestao da odgovara na radio
pozive, podignuta je uzbuna zbog bojazni da bi deca mogla da budu
iskrcana na nekoj nepoznatoj lokaciji, prebacena na neki drugi brod
ili pobacana u more. U isto vreme, ustanovljeno je da kapetan ima
kriminalni dosije. Ova misija bila je samo jedna od mnogih slicnog
tipa koje je njegova posada obavila, samo sto se dotad niko zbog toga
nije uzbudjivao. "Etireno" je, posto mu vlasti u Gabonu i Kamerunu
nisu odobrile uplovljavanje, pune dve nedelje bio na otvorenom moru.
Kada su se predstavnici beninske vlade i humanitarnih organizacija
konacno popeli na brod, umesto mnostva dece robova koje su ocekivali,
nasli su "samo" 23 malisana. Kasnije je petoro dece reklo da su
roditelji za njih uzeli novac, a osmoro je izjavilo da su na brodu
bili u pratnji nepoznatih ljudi. Vecinu putnika "Etirena" cinile su
odrasle osobe - sve beninska sirotinja u potrazi za poslom u nekoj od
prosperitetnijih susednih zemalja. Bruto drustveni proizvod po glavi
stanovnika u Gabonu, jednoj od zemalja koje su bile njihova zeljena
destinacija, iznosi vise od 3.600 dolara - preko deset puta vise nego
u Beninu. Podrucje na kome se danas nalaze Benin i susedni Togo dugo
je vazilo za centar trgovine ljudima, zbog cega je prozvano "Obalom
robova".
Precicom do ropstva Prema procenama Unicefa, svake godine 200.000
decaka i devojcica se iz bede u kojoj su rodjeni otiskuje u ropstvo.
Put koji vodi u ropstvo izgleda ovako: trgovci robljem obilaze zemlju
nagovarajuci roditelje da, u zamenu za nekoliko dolara, dozvole svojoj
deci da krenu na "skolovanje" ili dobiju "posao" koji ce im omoguciti
da deo zarade salju natrag svojima. Roditelji, nemocni da prehrane
svoje mnogoclane porodice, popustaju i rastaju se s decom. Nije mali
broj devojcica koje su naterane na prostituciju.
"Reporter", 20. jun 2001.
Ljubomir Stojadinovic- vojno-politicki komentator
Dobro je da su bili nesposobni
Teza Reporterovog sagovornika je da smo imali srecu u nesreci: da je
vojsku pocetkom decenije vodio kvalitetniji kadar, da je bila
sposobnija i odlucnija utoliko bi i nase stradanje bilo teze
Pise: RADE STANIC
Ljubomir Stojadinovic, vojno-politicki komentator, misli da ce se
logika krize koja potresa poluostrvo punu deceniju ipak iscrpsti, da
se nece siriti dalje i da ce se zavrsiti "nekom autonomijom Albanaca
na Balkanu". "Stanje stvari je da su Albanci etnicki ocistili sve
teritorije na kojima su projektovali svoju drzavu. A do nje misle
ratom jer su sve njihove dosadasnje akcije nagradjivane. Svidelo se to
nekom ili ne, autonomija je samo prelazni oblik ka drzavi", kaze
Stojadinovic.
REPORTER: Neizbezno pitanje: da li je raspad SFRJ morao biti propracen
ratnim sukobima?
Federacija je bila projektovana da se raspadne i tesko je bilo
ocekivati da razlaz bude miran, pogotovo na Balkanu. Mislim da je
generator nasilnog raspada bila Jugoslovenska narodna armija.
Nacionalisticke oligarhije uspele su da apsorbuju njene delove, koji
su kasnije ratovali za svoje nacionalne drzave. Ona je dala i oruzje i
kadar i vojnike, i u tom smislu bilo je izgleda potpuno logicno da se
raspad zavrsi nasilno. Bez obzira na intervencije medjunarodne
zajednice, politicko resenje krize s garniturama koje su bile na celu
novih nacionalnih drzava bilo je tesko ostvarivo.
Kazete da je raspad projektovan. Ko ga je projektovao?
Ta drzava je stvorena na osnovama koje nisu mogle da garantuju njen
dugorocni politicki opstanak. Naime, poslednjih deset-petnaest godina
SFRJ prakticno su negovane ideje o nacionalnoj drzavi. Uz
sovinisticko-nacionalisticke koncepcije, uz post festum ucesce vojske,
ta drzava je bila osudjena na propast.
Da li ratovi od Slovenije do Makedonije imaju zajednicka obelezja?
Svi imaju svoju regionalnu autenticnost, a to je ona prica o
balkanskoj krcmi i gasenju svetla. Ta prica moze da bude literarni
stereotip, ali nasa iskustva pokazuju da je literatura benignija od
stvarnosti. Osobina svih ratova je da se ovde sve mora dogoditi na
najgori nacin. Neobavezna definicija rata u SFRJ bila bi: iracionalni
sukob koje su potencirale nacionalisticke oligarhije uz upotrebu svih
izvora mrznje.
Kada je rec o vojnim sredstvima?
Ratovali su pripadnici istih oruzanih snaga jedni protiv drugih, istim
oruzjem koje je predato ili oteto, jer se iz JNA na bezbroj nacina
distribuiralo na sve strane gde se ratovalo. Tek u drugoj fazi, s
ratom u BiH, doslo je razno drugo oruzje krijumcarskim putevima, jer
se ratovi vode i zbog sverca oruzja. Rat je zapocet oruzjem koje je
bilo sovjetskog, odnosno ruskog porekla, a okoncace se onim koje
dolazi sa zapada. To je neka vrstra ratne tehnoloske tranzicije.
Da li je JNA morala naglavce da pobegne iz Slovenije? Neki slovenacki
politicari naknadno su rekli da bi morali da ustuknu da je rat trajao
jos neko vreme ili da je upotrebljena avijacija jer protiv nje nisu
imali adekvatno oruzje.
To su hipoteze. Nije moguce nikakvom ratnom operacijom sacuvati
drzavu, pa ni Sloveniju, niti je moguc vojni udar koji bi eliminisao
centrifugalne tendencije. Uspeh vojne operacije u Sloveniji mogao je
da bude privremen, ali vojska naprosto nije bila u stanju da sacuva
takvu drzavu. Uopste nije vazno da li je vojna garnitura iz Slovenije
pobegla ili nije upotrebila neka sredstva. Jer ta sredstva nisu mogla
da budu upotrebljena upravo zbog toga sto je operacija u Sloveniji
vodjena na amaterski, moglo bi se reci, diletantski nacin. Ali je
istovremeno vojni vrh vodio operaciju najbolje sto je znao i umeo,
uradio je najvise sto je mogao, a druga je stvar sto je to bilo lose.
Da li je nesto od slovenackih iskustava moglo biti primenjeno u
Hrvatskoj?
Svima je bilo jasno da u Hrvatskoj postoje pobunjenicke snage i posao
JNA u gusenju takve pobune bio je sasvim legitiman. Ali je tada
postojao koncepcijski haos u njenom vrhu. S jedne strane, JNA je bila
definisana kao narodna vojska, a s druge, ljudi koji su napadali
kasarne definisani su kao narod. Narodna vojska ne napada svoj narod,
svejedno sto ta grupa - "narod" - napada kasarne i ubija vojnike. Zbog
te vrednosne konfuzije, iz koje nije mogao da se izvuce, vojni vrh ne
da nije bio u stanju da spase drzavu, nego nije mogao da spase
kasarnu. To je takodje bio plod ideoloskih zabluda da se sve moze
resavati uverenjima. Dakle, bratstvo i jedinstvo i dalje vlada, ti
koji napadaju kasarne i vojsku samo su ekstremne grupe koje ce lako
biti savladane. Kada su pitali Veljka Kadijevica, saveznog sekretara
za narodnu odbranu, da li su Spegelj i njegovi ljudi uhapseni,
odgovorio je: "Necemo ih mi hapsiti. Kada hrvatski narod bude video o
cemu se radi, sam ce se obracunati s njima". To je nesposobnost da se
vidi stvarnost. Mozda je zato njihova neodlucnost, posle svega, ipak
bila dobra i dobro je sto nisu angazoane trupe da poraze Hrvatsku. Ta
vrsta vojnog udara bila bi daleko opasnija od njihovog defetizma i
nesposobnosti jer bi proizvela neuporedivo vecu tragediju od ove koja
nam se dogodila.
S ratom u BiH sve se definitivno okrenulo protiv Srba i njihove
drzave?
Iako je u BiH bilo puno energije za rat, tamo je mogao da se izbegne.
Mislim da je sukob poceo onog trenutka kada je nekom palo na pamet da
valja oteti Aliju Izetbegovica. Tada se i medjunarodna zajednica
definitivno okrenula protiv Srba. Ideja da Srbi tamo treba da imaju
svoju drzavu, da imaju vise katastarskog zemljista nego Muslimani, da
imaju vecinu u Sarajevu - to su price koje su potencirale ratnu
energiju i dovele do toga da se delovi JNA preobuku i pretvore u
Vojsku RS. Iako je u pocetku bilo dobrih nastojanja da vojska sacuva
prostore gde zive Srbi, to se pretvorilo u neopisivo surov rat za koji
su krive obe strane.
Kada je uz zeleno svetlo sa zapada 1998. izvedena ofanziva vojske i
policije na UCK, sta je u vojnom i politickom smislu nedostajalo da
akcija dozivi uspeh?
Mislim da joj nikada nije dato zeleno svetlo. Kljucna greska drzave je
to sto je dopustila da se na Kosovu formira paralelna drzava. Tek kada
je stvorena vojska od 30.000 ljudi, drzava se setila da to nekako
treba eliminisati. Ali, u to vreme je vec postojala globalna
koncepcija da krizu treba premestiti na Kosovo i kontrolisati je do
nivoa ostvarivanja interesa - a interes je da snage medjunarodne
alijanse, ako se to tako moze nazvati, dodju u pokrajinu. NATO je bio
hipertrofirani dzin bez posla i postepeno bi se raspao bez protivnika.
Na Kosovu, BiH i Srbiji, imajuci u vidu srpski vojnicki kompleks,
nadjen je takav protivnik. Nije rec, dakle, o interesima Albanaca niti
o zaveri protiv Srba, rec je samo ostvarivanju interesa. Pokusaj ove
drzave da ugusi ustanak u stvari je bilo spektakularno opravdanje za
ulazak NATO-a na Kosovo. Otuda i privid o zelenom svetlu. Drzava
pozicionom borbom ne moze da dobije rat protiv gerile. Evo, i danas ta
kompleksna albanska borba traje u Makedoniji. Tako je nastala hipoteza
o proizvodnji i kontroli krize. Kriza je proizvedena, ona moze da se
hermetizuje, ali ne i da se ugasi jer bi prisustvo NATO-a bilo
nepotrebno. Pitanje je sta se desava u Makedoniji, da li je kriza
izmakla kontroli ili je to deo koncepcije. A ne verujem da je ovo
drugo jer bi bila ponistena ideja o tome da prisustvo snaga alijanse
znaci mir.
Koju nije prihvatio ni Milosevic...
Rat s NATO-om se mogao izbeci, ali ne kada je zapoceo, vec znatno pre.
Milosevic i njegovi saradnici imali su dovoljno vremena da otkriju sta
se desava i da legitimnim drzavnim sredstvima ili uz pomoc
medjunarodne zajednice rese krizu. Ali, rat je odgovarao i jednima i
drugima, osim narodu.
Agresija u odbrani
"Mediji koji su navodno bili za Jugoslaviju ostali su na pozicijama
staljinisticke ideologije stvarajuci utisak da je u pitanju poslednji
ostatak komunizma u Evopi. Globalni sistem informisanja se okrenuo
protiv takvog agitpropovskog sistema i razumljivo je sto se smatralo
da je problem Srbija koja ima hegemonisticke ambicije prema ostatku
Jugoslavije. Otuda proizlazi informativni debakl, koji nikako nije
mogao da bude nadoknadjen. Nije tu rec ni o kakvom medijskom porazu -
mi nismo imali sanse ni za kakav medijski proboj. Nasa inferiornost
bila je u svakom pogledu jasna: vojnom, ekonomskom, informativnom. Na
tom nivou pocinje potpuni slom ideje o bilo kakvoj Jugoslaviji i u tom
medijskom debaklu je svaka legitimna akcija vojske, cak i zastita
zivota vojnika, proglasavana agresijom na Hrvatsku i njene gradjane,
pa i na one koji su napadali kasarne".
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
