"POLITIKA", 24. jun
"Zelene" tehnologije za zdrav zivot
U Skupstini grada Beograda juce odrzan prvi razgovor sa predstavnicima
Instituta za transfer nemackih tehnologija koje stite zivotnu sredinu
Autor: S. Beara
"Dugorocni program razvoja grada Beograda u "ozdravljenju" zivotnog
prostora nametnuo nam je potrebu da se u nasem glavnm gradu nadju
najsavremenije svetske tehnologije koje ce ubuduce stititi zivotnu
sredinu. U kontekstu ovih inicijativa, jucerasnji skup je bio posvecen
prvim razgovorima o uvodjenju "zelenih" tehnologija sa predstavnicima
Instituta za transfer nemackih tehnologija kojima se stiti zivotna
sredina. " Ovo je juce, na skupu u Skupstini grada, saopstio gradski
sekretar za zastitu zivotne sredine Branislav Bozovic i dodao: "Nasu
viziju buduceg razvoja projekata iz oblasti zastite zivotne sredine
podrzala je i Republicka uprava za zastitu zivotne okoline koja razvoj
Srbije takodje vidi u resenjima koje je inicirao Gradski sekretarijat
i gradska vlada." Bozovic je, dalje, objasnio da je rec o principu
"korak po korak" u resavanju svih problema u domenu upravljanja
otpadom, komunalnim problemima, otpadnim vodama u slivu Dunava, sto je
uostalom, i zadatak ne samo Beograda vec i Jugoslavije.
Takav nacin rada podrazumeva uvodjenje najnovijih tehnologija koje
stite zivotnu sredinu kroz sve buduce projekte razvoja i obnove
prirode u Beogradu i Srbiji.
Institut se bavi i edukacijom kadrova za izradu programa i projekata,
upravljanje raznim sistemima za opasan otpad, otpadne vode te je
ponudio i nasim strucnjacima da se usavrsavaju i sticu nova iskustva u
ovom nemackom Institutu.
Vilhelm Kulke, direktor Instituta za transfer nemackih tehnologija za
zastitu zivotne sredine sa sedistem u Lajpcigu, objasnio je principe
rada Instituta i ukazao na izuzetno razgranatu mrezu u celom svetu u
koju je povezano oko 10.000 nemackih firmi koje rade na principu
zastite zivotne sredine. I Jugoslavija ima priliku da se ukljuci u ovu
mrezu kao sto su to ranije uradile Ceska, Poljska, Madjarska. Cilj je
da se napravi sto veci transfer znanja, razmena iskustava u resavanju
"crnih" ekoloskih tacaka u svim zemljama gde one postoje.
Nemacka je pre 20 godina imala isti problem ostecene zivotne sredine
kao sto to danas ima Srbija i Jugoslavija, ali zahvaljujuci stvaranju
snaznog sistema zastite zivotne sredine sa "zelenim" tehnologijama i
jakom zakonodavnom regulativom Nemacka vise nema ovaj problem, naveo
je Vilhelm Kulke. uvod/enju "zelenih" tehnologija sa predstavnicima
Instituta za transfer nemackih tehnologija kojima se stiti zivotna
sredina. " Ovo je juce, na skupu u Skupstini grada, saopstio gradski
sekretar za zastitu zivotne sredine Branislav Bozovic i dodao: "Nasu
viziju buduceg razvoja projekata iz oblasti zastite zivotne sredine
podrzala je i Republicka uprava za zastitu zivotne okoline koja razvoj
Srbije takod/e vidi u resenjima koje je inicirao Gradski sekretarijat
i gradska vlada." Bozovic je, dalje, objasnio da je rec o principu
"korak po korak" u resavanju svih problema u domenu upravljanja
otpadom, komunalnim problemima, otpadnim vodama u slivu Dunava, sto je
uostalom, i zadatak ne samo Beograda vec i Jugoslavije.
Takav nacin rada podrazumeva uvod/enje najnovijih tehnologija koje
stite zivotnu sredinu kroz sve buduce projekte razvoja i obnove
prirode u Beogradu i Srbiji.
Institut se bavi i edukacijom kadrova za izradu programa i projekata,
upravljanje raznim sistemima za opasan otpad, otpadne vode te je
ponudio i nasim strucnjacima da se usavrsavaju i sticu nova iskustva u
ovom nemackom Institutu.
Vilhelm Kulke, direktor Instituta za transfer nemackih tehnologija za
zastitu zivotne sredine sa sedistem u Lajpcigu, objasnio je principe
rada Instituta i ukazao na izuzetno razgranatu mrezu u celom svetu u
koju je povezano oko 10.000 nemackih firmi koje rade na principu
zastite zivotne sredine. I Jugoslavija ima priliku da se ukljuci u ovu
mrezu kao sto su to ranije uradile Ceska, Poljska, Mad/arska. Cilj je
da se napravi sto veci transfer znanja, razmena iskustava u resavanju
"crnih" ekoloskih tacaka u svim zemljama gde one postoje.
Nemacka je pre 20 godina imala isti problem ostecene zivotne sredine
kao sto to danas ima Srbija i Jugoslavija, ali zahvaljujuci stvaranju
snaznog sistema zastite zivotne sredine sa "zelenim" tehnologijama i
jakom zakonodavnom regulativom Nemacka vise nema ovaj problem, naveo
je Vilhelm Kulke.
"VREME", 21. jun
Vreme uzivanja
AMBALAZA
Autor: Seka Mujic
Kad sam prvi put bila u Americi ostala sam fascinirana polozajem
"potrosaca" u tamosnjem drustvu i ambalazom americkih proizvoda -
svaku sitnicu koju kupis spakuju tako i toliko da pakovanje vredi vise
nego stvar koju si pazario, a sve prati neverovatan trud oko vas onoga
ko vam je kupljeno prodao, a potom upakovao. Prvo u deset mekih,
tankih raznobojnih papira, onda sve to u takozvanu obicnu kesu, ne
mnogo dezeniranu, pa sve to zajedno u kesu od reciklirane debele
hartije, boje obicno neutralne, off colors, sve u nijansama zemlje i
prirode, sa drskama od prirodnog materijala, naravno, sa strane logo
firme lepim slovima... zao ti da bacis. Po stanu mojih roditelja jos
se vuku te divne kese donete pre sto godina, gomila "firmirane"
ambalaze iz svih radnji u koje sam usla u Vasingtonu i Njujorku. A
prica nije iz sedamdesetih godina kad je dezenirana najlon kesa bila
dogadjaj u balkanskim zemljama.
Prosto, kod nas se stvari NE BACAJU, nikakve stvari, dok su
koliko-toliko ocuvane. Svaki odevni predmet koji vise nije bas da se
nosi kad ides kod nekog na slavu moze da se nosi svaki dan na posao;
kad vise nije ni za posao, moze da se nosi po kuci (osim ako nije u
pitanju nacisto demodirana bluza od lamea!); ako vise nije ni za po
kuci, mozes da ga nosis kad ides da bacis djubre (poslednji argument
mog oca kad god sam htela da bacim neki njegov "omiljeni",
ni-na-sta-liceci komad odece); e, a kad vise ne moze da ga sacuva
nikakav izgovor, onda moze da se d� u Crveni krst, ili da se okaci o
kontejner, mozda uzme neko... ali nikako ne u kontejner! Nikako ne u
djubre!
Elem, ta filozofija dozivi u Americi tezak krah kad shvatis da se tamo
tone materijala proizvedu samo zato da bi se istog trenutka kad budu
kupljeni bacili u djubre, pocev od kutije za pahuljice... Kupis.
Doneses kuci. Otvoris. Pojedes. Kutiju bacis. A ona je i dalje divna,
i nova, i sjajna... A u tvom balkanskom bicu nesto se buni protiv te
neprirodne akcije bacanja novih, neiskrzanih stvari u djubre! Mi
gajimo sirotinjsko strahopostovanje prema svemu sto se nije
dezintegrisalo od starosti, mada postoji opasnost da strastan
kolekcionar i takav predmet pohrani u nekakav herbarijum.
Da se razumemo, ja sam vatreni mrzitelj nebrojeno mnogo puta
upotrebljenih kesa iz srpskih samoposluga za koje moras da cvilis kod
kasirke, a pre toga da odgovoris na islednicko pitanje "a vi nemate u
sta ovo da stavite?!". Nemam. Molim vas, udelite mi jednu odvratnu,
neekolosku, bezoblicnu, ni za milion godina neraspadnutu najlon kesu
za koju vam je slepac radio pripremu za stampu, ali budite nezni kad
mi je budete naplacivali! I zaista mi je zlo od naplacivanja
najruznije moguce ambalaze koja te obicno izda pre nego sto njen
sadrzaj dovuces do kuce. Zlo mi je i od straha usadjenog u svakog ko
je ovde odrastao da ako udjes u radnju i, ne daj boze, deranziras
gospodju koja radi u prodavnici odece da ti d� nesto da probas - moras
obavezno to i da kupis! Nismo mi navikli na to da mozes da probas, da
trazis, da pomenuta tu i sedi zato da bi ti izvoljevao, pa onda,
mozda, nesto i kupio. Nismo mi navikli da ti kesa svakako sleduje ako
nesto kupis u samoposluzi, sto se lepo videlo u neuspeloj akciji
deljenja besplatnih kesa u srpskom C-marketu. Cim su shvatili da je
zaista dzabe, svi srpski pazaritelji trazili su toliko kesa da bi od
toga bankrotirala i neka solidnija ekonomija. Pogubne ekoloske efekte
koje ce generacije osecati da ne pominjem. Verujem da se svakoj
prosecnoj srpskoj zeni u nekom budzaku torbe citavog zivota vuce barem
jedna sazvakana, grozna C zuta kesa, u kojoj se nosi sve - od bakaluka
do cipela za popravku (o tome da se polumrtve cipele ne bacaju nego
krpe ne vredi ni raspravljati).
Bila sam ubedjena kako barem dve trecine niskokvalifikovane americke
radne snage mora biti angazovano na proizvodnji ambalaze, svih mogucih
vrsta, oblika i namena. Telefonska kartica za jednokratnu upotrebu
(bacis je cim ukucas kod koji je na njoj odstampan), koja sama tezi
mozda tri grama i ima dimenzije 5x8cm, zapakovana je u kutiju tezine
20 grama i dimenzija 20x30cm. Ili, slikovitije, moj brat, njegova
devojka i ja odemo u nabavku jednom nedeljno i donesemo kuci, nas
troje, sav bakaluk. Djubre iznosimo svaki drugi dan, i nikad ne moze
da ga iznese jedan covek iz jednog pokusaja, jer je svaka jestiva,
cesce nejestiva tvar koju kupis zapakovana kao radioaktivni otpad. Kad
bacim pogled na nasu kucnu kanticu za djubre (u koju, zbog njenih za
americke uslove inferiornih dimenzija, bacamo samo upotrebljene
stapice za usi, kostice od maslinki, ogriske od jabuka, iseckane
nokte, izmozdene zvake i slicno), pa kad obuhvatim tim istim pogledom
sve ono sto smo naredjali okolo (velike kutije odvojiti za reciklazu;
plasticne galone baciti u djubre kad niko ne gleda; velike tetrapake i
"case od kiselog mleka", koje u SAD postaju containeri od kilogram,
naredjati uza zid...), osetim se kao da zivim na benzinskoj pumpi ili
u magacinu prodavnice robe siroke potrosnje.
Hvatam sebe kako se svaki dan rvem sa nekom kutijetinom koja se ne da
sabiti na pristojan size da bi bila bacena u smece. Em je Srpcetu u
meni tesko sto to moram da bacam, em se ona otima: ne mozes tek tako
ispresavijati nesto potpuno novo, glatko, samim tim snazno, izubijas
ruke nastojeci da ivice kutije, recimo od soli, zguzvas tako da mozes
da je ubacis u kesu. I onda shvatis da radis nesto u osnovi neprirodno
- bacas stvar koja bi komotno mogla biti ponovo upotrebljena, tu,
tada, odmah, ne mora ni da se pere... Samo kad bi srpska pamet mogla
da smisli - za sta upotrebljena.
Dekorisane konzerve u koje se pakuju parfemi, mutne kese u koje se
pakuje sve sto potom treba spakovati u kutiju, papirne kese
nepravilnih oblika, plasticni galoni, providni i neprovidni, beskrajna
ljubaznost osoblja... Sta je poenta? Nema poente. Samo ja beznadezno
zaglavljena u svom strahu od prodavacice sa za-svaki-slucaj kesom u
dzepu, savrseno nepotrebnom u svetu u kome sve smes da bacis, zamenis,
vratis ako ti se nije svidelo a kupio si, cak i kad te niko na to nije
terao; ja naucena da se i aluminijumska folija ako je nisi mnogo
zamazao moze ponovo, i ponovo, i ponovo upotrebiti pred rafom gde pise
da 100 km folije kosta tricava, pomena nevredna dva dolara!!
Kako se izleciti?
Pocnite tako sto cete papir u kome dobijete svoj prvi sledeci poklon
odusevljeno pocepati i baciti kad poklon otvorite, umesto da lagano
skidate selotejp, da ne ostetite saru posto papir mozete upotrebiti za
neko svoje predstojece darovanje.
Prvi put je tesko, ali ima u tome neke radosti.
"NIN", 21. jun
Zaneticarije
Ajnstajnoslavija
Autor: Voja Zanetic
Krajnje je vreme da se predlozi, a ako nece niko - onda cu ja, da se
isprazni Centralni zatvor, sve celije sem jedne. Onda da se, u tako
ispraznjene celije, unesu fotografije nas jedno par miliona, na celu
sa "Liderima DOS-a", te da se Onom Jedinom Preostalom Zatvoreniku da
neka kvalitetna olovka, a da bi nam svima nacrtao magarece usi na
slikama. I najvece usi da budu na "Liderima", da se zna zbog cega ih
tako zovemo. Eto. Bozanstvena, dakle, prevara, a zbog koje treba da
nam se svima apliciraju usesa, zove se SR Jugoslavija, iz cijih Haskih
kucina se ne mozemo ispetljati vec mesecima. Porastu nasih usiju
narocito pogoduje cinjenica da je papire o saradnji sa Hagom potpisala
osoba sa olovkom iz prethodnog pasusa. Sve je relativno, sto bi rekao
Ajnstajn. I, stvarno, steta sto taj Ajnstajn nije ziv, pa da ga
momentalno proglasimo za Predsednika SRJ, cime bismo resili problem i
sebi i Djindjicu i Zizicu i Kostunici. O Milu i Milutinovicu (a lepo
su im se i uparila imena) da ne pricamo. A evo i zasto: "Moze li Sloba
u Hag?", pitali bi mi Alberta. "Pa, to je relativno!" odgovorio bi on.
"Moze ako daju Bulatovicevi, al ne mora jer ko zna ko nece dati. Moze
i ako niko ne bude dao, posto ce ga dati Srbija, ali opet i ne moze,
jer Srbija pre toga mora da izadje iz Jugoslavije. A i relativno je
sta je onda Srbija, uopste. I jos da dodam: energija kojom se Sloba
daje jednaka je masi Zizicevih glasaca puta brzina Milovog
raspisivanja referenduma, pa sve to na kvadrat!" E, dakle, relativno
nam je ovih dana, nije da nije. Bice donatorske konferencije, ali ce
se relativno mali broj ucesnika povecati ako relativno skoro
oslobodimo Karlu obaveze da nam relativno cesto maltretira Kostunicu
pitanjem kad cemo da joj ga, s oprostenjem, damo. Slobu, mislim. Onda:
koliko je milijardi dolara duzna Jugoslavija? Mozda relativno malo, a
mozda i relativno mnogo, zavisi od relativno skorih dogadjaja u
Saveznoj Skupstini. Ko komanduje jugoslovenskom Vojskom? Tjah, to je
jako tesko reci, posto je to relativno zbog relativno komplikovanih
odnosa u DOS-u, a i to je relativno, s obzirom da je DOS na vlasti u
Jugoslaviji relativno zavisan od relativno nelogicne koalicije sa SNP.
Oce li biti nekih novih izbora? Pa relativno skoro ne, mada je i to
relativno, jer... I da ne nabrajam dalje, posto ovo moze relativno
dugo da traje, a i mi svi zajedno imamo jos relativno malo strpljenja
za ovu temu. Mada se to po usima ne bi moglo primetiti, rekosmo
relativno skoro.
Komunikacija: Ima ta prica sa tim Krsticem, koji je prvo bio sef neke
inspekcije u Vojsci, pa sef ZSB u PM i B (sad da ne objasnjavam
skracenice), pa kandidat za Pavkovicevo mesto, pa opet sef one iste
inspekcije u istoj toj vojsci. I neko ga sad tu napada, drugi ga opet
brane... Nista mi tu nije jasno, kao satro... Ali ono sto mi je bilo
posle sve te price apsolutno jasno, to je da u DOS nema telefona, ni
mobilnih ni obicnih. To zakljucujem na osnovu cinjenice da se sve
nesto dogovaraju preko televizije, radija i novina, a uskoro ce se i
plakati upotrebljavati. Ides ulicom i vidis plakat na kome pise:
"Djindjicu, moramo da razgovaramo o Pavkovicu, a i uopste". U potpisu
"Kostunica, naravno" ili plakat na kome je nasmejani Pavkovic, a u
potpisu "Vi pobedjujete, ja dobijam!" Sad kad razmislim, trebalo je te
plakate jos ranije uvesti, jer ko zna, mozda je i siroti Putin isao iz
kabineta u kabinet, posredujuci medju koalicionim partnerima...
"Bacuska _________ (Djindjic ili Kostunica ili Covic ili Mihajlovic
ili popuniti po nahodjenju), mili moj, mozda bi Vi mogli da se javite
_______ (opet popuniti)...", na sta Bacuske, hladno odgovaraju sa
NJET, da se zna ko je ovde Gazda i ko ima vise Telohranitelja, bre! A
zna se, samo nam nije javljeno. Niti ce, skoro. Eh, da, zaboravili smo
jos jedno sredstvo komunikacije. Mitinzi. Evo, gledasmo pre neki dan,
sakupili se Svi Penzioneri Sveta (bivsi SPS) na Trgu Republike, pa ti
sve zao kad vidis ko je sad opozicija, ukljuciv i mlohave Radikale sto
im svakodnevno radikalno otromboljena telesa iznose iz skupstine (i
bacaju u kontejnere?). Elem, zasto se, kad je vec tako, ne bi vratili
tradicijama iz Dobrih Onih Starih (DOS) vremena, kad se malo jasnije
znalo ko je i zasto protiv koga? Pre podne si Ministar u Vladi, ili
sta li vec, a popodne okupis svoje pristalice, pa pod prozor
kancelarije Kolege sto se svaki dan vidjas sa njim na sednicama i
sastancima, samo ne razgovarate. Popodne mu kamenjem, jajima i trulim
povrcem unakazis kabinet, sutra kolegijalno cistis posledice
"vandalskih aktivnosti". I to bi moglo super tako da bude. Pre podne
si Vlast, popodne si Opozicija. Pre podne si konzervativan, popodne si
liberalan. Ujutru akcija, uvece reakcija. I Ti naizgled jedan, a kad
ono vas u stvari - dvojica. Pa kad dodje noc obojica legnete u krevet
i sta bude. A moz da bude svasta, kako stvari mogu da krenu. Sa tom
komunikacijom, mislim. A i uopste.
Dosije: Slatka mala vest. Pozoves broj telefona, pa ti kazu da li imas
dosije. Onda odes i pogledas sta je Drzava znala o tebi, samo nije
htela da ti kaze. Sad se, valjda, ocekuje da i Drzava pozove nas, pa
da ona cuje, zauzvrat, sta mi znamo o njoj, samo necemo da joj kazemo.
A i nije cudo sto necemo. To se ne da preko usta prevaliti.
INTEGRALNI TEKST UREDBE O SARADNJI SA HASKIM TRIBUNALOM
U R E D B A o postupku saradnje sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom
I Opste odredbe Cclan 1. (1) Ovom Uredbom uredjuje se postupak
saradnje Savezne Republike Jugoslavije sa Medjunarodnim tribunalom za
krivicno gonjenje lica odgovornih za teska krsenja medjunarodnog
humanitarnog prava pocinjena na teritoriji bivse Jugoslavije od 1991.
godine (u daljem tekstu:Medjunarodni krivicni tribunal) i izvrsenje
obaveza koje za Saveznu Republiku Jugoslaviju proizilaze iz Rezolucije
Saveta bezbednosti br. 827 (1993) i Statuta Medjunarodnog krivicnog
tribunala. Clan 2. (1) Zahtevi za saradnju ili izvrsenje pojedinih
odluka Medjunarodnog krivicnog tribunala dostavljaju se Saveznom
ministarstvu pravde. (2) Nakon sto utvrdi formalnu valjanost zahteva
(clan 3.), Savezno ministarstvo pravde ce ga dostaviti nadleznom
organu radi postupanja. (3) Saradnja sa Medjunarodnim krivicnim
tribunalom odvija se na srpskom jeziku ili na jednom od jezika
Medjunarodnog krivicnog tribunala uz prevod na srpski jezik. Clan 3.
(1) Zahtev za saradnju ili izvrsenje odluka Medjunarodnog krivicnog
tribunala usvojice se ako je zasnovan na odredbama Statuta i Pravila o
postupku i dokazima Medjunarodnog krivicnog suda i ako nije u
suprotnosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije. (2) Ako nadlezni
organ proceni da bi odredjeni postupak saradnje mogao da ugrozi
suverenitet ili interes drzavne bezbednosti o tome ce obavestiti
republicku vladu. (3) Ako republicka vlada oceni da bi ispunjenje
zahteva ugrozilo suverenitet ili interes drzavne bezbednosti nalozice
ministarstvu nadleznom za poslove pravde da o tome obavesti
Medjunarodni krivicni tribunal i ulozi prigovor prema pravilima o
postupku i dokazima. Clan 4. (1) Mesna nadleznost sudova i drugih
drzavnih organa koji postupaju po zahtevu Medjunarodnog krivicnog
tribunala za saradnju odredjuju se prema pravilima koja vaze za
odredjivanje nadleznosti u krivicnom postupku, odnosno u drugom
postupku u kojem se obavlja radnja kojom se ostvaruje saradnja. Clan
5. (1) Postupak po zahtevima Medjunarodnog krivicnog tribunala je
hitan. (2) Sudovi, tuzilastva i drugi drzavni organi izvestice Savezno
ministarstvo pravde o preduzetim radnjama ili izvrsenju zahteva
Medjunarodnog krivicnog tribunala, kao i o smetnjama nastalim u toku
postupanja, odmah, a najkasnije u roku od tri dana. Clan 6. (1) Na
predlog Saveznog ministarstva pravde Savezna vlada moze formirati
posebno telo radi obavljanja poslova saradnje sa Medjunarodnim
krivicnim tribunalom. U odluci o osnivanju takvog tela blize ce se
odrediti njegovi zadaci i ovlascenja u skladu sa Rezolucijom 827.
Saveta bezbednosti i Statutom Medjunarodnog krivicnog tribunala. (2)
Savezna vlada moze imenovati posmatraca SRJ pri Medjunarodnom
krivicnom tribunalu. Clan 7. (1) Medjunarodni krivicni tribunal moze
imati kancelariju na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. (2)
Pravni status Kancelarije Medjunarodnog krivicnog tribunala uredjuje
se posebnim sporazumom. Clan 8. (1) Odredbe ove uredbe primenjuju se
na sva lica koja se zateknu na teritoriji Savezne Republike
Jugoslavije bez obzira na to da li su stranci ili domaci drzavljani.
II Ovlascenja Medjunarodnog krivicnog tribunala na preduzimanje
istraznih radnji u Saveznoj Republici Jugoslaviji Clan 9. (1) Istrazni
organi i tuzilac Medjunarodnog krivicnog tribunala mogu na teritoriji
Savezne Republike Jugoslavije radi otkrivanja krivicnog dela iz svoje
nadleznosti preduzimati sledece radnje: 1) prikupljanje obavestenja od
gradjana 2) saslusanje osumnjicenih, optuzenih, ostecenih, svedoka i
vestaka, ukljucujuci obdukcije i ekshumacije leseva 3) prikupljanje
materijalnih dokaza 4) razgledanje i prepisivanje isprava, ukljucujuci
i one koje sacine ili prikupe jugoslovenski pravosudni i drugi drzavni
organi o povredama medjunarodnog humanitarnog prava. Clan 10. (1) U
vrsenju radnji iz prethodnog clana predstavnici tribunala ne mogu
primenjivati prinudne mere kojima se ogranicavaju prava i slobode
gradjana Savezne Republike Jugoslavije i drugih lica na njenoj
teritoriji, niti postupati suprotno standardima medjunarodnog prava.
(2) Ako se javi potreba za primenom mera kojima se ogranicavaju prava
i slobode gradjana, istrazni organi Medjunarodnog krivicnog tribunala
ce se sa zahtevom za njihovu primenu obratiti nadleznom organu Savezne
Republike Jugoslavije. (3) Organi Medjunarodnog krivicnog tribunala u
vrsenju radnji iz clana 8. ne mogu postupati suprotno propisima
Savezne Republike Jugoslavije , niti na nacin koji bi mogao da steti
njenom suverenitetu ili interesu nacionalne bezbednosti. Clan 11. (1)
O oslobadjanju svedoka duznosti cuvanja drzavne ili vojne tajne i o
razgledanju spisa koji se odnose na drzavnu ili vojnu tajnu odlucuje
republicka vlada. III Ustupanje krivicnog postupka koji se vodi pred
domacim sudom Clan 12. (1) Zahtev Medjunarodnog krivicnog tribunala da
mu se ustupi krivicno gonjenje lica, protiv koga se pred nadleznim
sudom u SRJ vodi krivicni postupak, mora biti obrazlozen i uz njega
dostavljena potvrdjena optuznica. (2) Resenje o ustupanju krivicnog
postupka donosi vece nadleznog okruznog odnosno viseg suda, u sastavu
od troje sudija. Vece ce odbiti zahtev za ustupanje krivicnog postupka
ako se zahtev ne odnosi na isto lice i isto krivicno delo, ako
krivicno delo nije u nadleznosti Medjunarodnog krivicnog tribunala ili
ako je okrivljeni za to krivicno delo vec osudjen pravnosnaznom
presudom nadleznog suda u SRJ. (3) Izuzetno, krivicni postupak dovrsen
pravnosnaznom presudom ustupice se Medjunarodnom krivicnom tribunalu
ako se zahev odnosi na ponavljanje pred Medjunarodnim krivicnim
tribunalom prema odredbama clana 10. stav 2. Statuta Medjunarodnog
krivicnog tribunala. (4) Na sednicu veca iz stava 2. ovog clana
pozivaju se nadlezni javni odnosno drzavni tuzilac, okrivljeni i
njegov branilac koji mogu izneti svoje razloge i predloge povodom
zahteva Medjunarodnog krivicnog tribunala za ustupanje krivicnog
postupka. Sednica veca odrzace se i ako pozvane strane nisu prisutne,
kao i u slucaju ako je okrivljeni u bekstvu ili je nedostupan sudu.
Clan 13. (1) Na resenje o ustupanju krivicnog postupka Medjunarodnom
krivicnom tribunalu nadlezni javni odnosno drzavni tuzilac, okrivljeni
i njegov branilac mogu izjaviti zalbu u roku od osam dana. Zalba
zadrzava izvrsenje resenja. (2) O zalbi iz stava 1. ovog clana
odlucuje republicki vrhovni sud u vecu sastavljenom od pet sudija u
roku od 15 dana od prijema spisa. (3) Vece vrhovnog suda moze odbiti
zalbu kao neosnovanu ili je uvaziti i prvostepeno resenje ukinuti ili
preinaciti. (4) Po pravnosnaznosti resenja o ustupanju krivicnih
postupaka resenje se zajedno sa spisima predmeta dostavlja republickom
ministarstvu nadleznom za poslove pravde. (5) Ako nema smetnji iz
clana 2. stav 1. i 2. ovog zakona republicko ministarstvo nadlezno za
poslove pravde ce spise predmeta dostaviti Medjunarodnom krivicnom
tribunalu. Clan 14. (1) Krivicni postupak pred domacim sudom, za koji
je dozvoljeno ustupanje Medjunarodnom krivicnom trbunalu, obustavice
se. (2) Ako je dozvoljeno ustupanje Medjunarodnom krivicnom tribunalu,
a predmet postupka pred domacim sudom je krivicno delo koje nije u
nadleznosti Medjunarodnog krivicnog tribunala, postupak pred domacim
sudom ce se prekinuti do okoncanja postupka pred Medjunarodnim
krivicnim tribunalom. (3) Kada je presuda suda u SRJ, za krivicno delo
za koje je ustupljeno gonjenje postala pravnosnazna, nece se izvrsiti,
a ako je izvrsenje u toku, bice prekinuto danom predaje okrivljenog
Medjunarodnom krivicnom tribunalu. Clan 15. (1) Optuzenom o cijoj je
krivici odlucio Medjunarodni krivicni tribunal ne moze se za isto
krivicno delo suditi u SRJ. IV Shodna primena odredaba Zakona o
krivicnom postupku Clan 16. (1) Postupak predvidjen odredbama glave
XXXI Zakona o krivicnom postupku sprovode pravosudni organi u
republikama i republicka vlada. Clan 17. (1) Odgovarajuce odredbe
Zakona o krivicnom postupku iz prethodnog clana shodno ce se
primenjivati u postupku saradnje sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom
na sve optuzene. (2) U postupku po odredbama iz prethodnog stava ovog
clana nadlezni organi ce primenjivati i pravna pravila predvidjena
Statutom Medjunarodnog krivicnog tribunala. V Ukazivanje pravne pomoci
Medjunarodnom krivicnom tribunalu Clan 18. (1) Na zahtev Medjunarodnog
krivicnog tribunala nadlezni drzavni organi SRJ obavice pojedine
istrazne radnje, prikupiti potrebne podatke o krivicnom delu i
uciniocu i druge cinjenice vazne za krivicni postupak, raspisati
poternicu, preduzeti mere za zastitu svedoka, dostaviti poziv i druga
pismena koja licima sa boravistem u SRJ upucuje Medjunarodni krivicni
tribunal i obaviti druge radnje vazne za postupak pred Medjunarodnim
krivicnom tribunalom. (2) Predstavnicima Medjunarodnog krivicnog
tribunala oomogucice se prisustvo pri obavljanju radnji iz stava 1.
ovog clana, kao i da pri tome postavljaju pitanja, daju predloge i
obavljaju druge radnje vezane za postupak. Clan 19. (1) Na zahtev
Medjunarodnog krivicnog tribunala Savezno ministarstvo pravde odobrice
tranzit okrivljenog, svedoka i drugih lica preko teritorije Savezne
Republike Jugoslavije. (2) Nadlezni drzavni organi Savezne Republike
Jugoslavije preduzece radnje potrebne za bezbedan tranzit lica iz
stava 1. ovog clana, ukljucujuci i mere ogranicenja slobode lica ciji
se tranzit vrsi. VI Izvrsenje presuda medjunarodnog krivicnog suda na
teritoriji Savezne Republike Jugoslavije Clan 20. (1) Pravnosnazna
presuda Medjunarodnog krivicnog tribunala moze se izvrsiti u Saveznoj
Republici Jugoslaviji. Savezno ministarstvo pravde obavestice
Medjunarodni krivicni tribunal o spremnosti Savezne Republike
Jugoslavije da prihvati osudjenike na izdrzavanje zatvorske kazne. (2)
Zatvorska kazna izvrsava se prema propisima Savezne Republike
Jugoslavije. (3) Medjunarodnom krivicnom tribunalu omogucice se nadzor
nad izvrsenjem kazne. Clan 21. (1) Kada se prema propisima Savezne
Republike Jugoslavije steknu uslovi za pomilovanje, ublazavanje kazne
ili uslovni otpust, o tome ce se obavestiti Medjunarodni krivicni
tribunal radi donosenja odgovarajuce odluke. VII Ostale odredbe Clan
22. (1) Savezno ministarstvo pravde moze od Medjunarodnog krivicnog
tribunala zatraziti naknadu troskova nastalih za Saveznu Republiku
Jugoslaviju u vezi sa saradnjom sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom
obavljenom na njegov zahtev. Clan 23. (1) Sudije, tuzilac i
registrator Medjunarodnog krivicnog tribunala uzivaju u Saveznoj
Republici Jugoslaviji imunitet i povlastice predvidjene za diplomatske
predstavnike. (2) Sluzbenici kancelarije i drugi predstavnici
Medjunarodnog krivicnog tribunala uzivaju imunitete i povlastice koje
se priznaju prema medjunarodnom pravu. Clan 24. (1) Na pitanja koja
nisu regulisana ovom uredbom (npr: o pozivanju, dovodjenju, obecanju
okrivljenog da nece napustiti boraviste, jemstvu, izdavanju poternice,
postupku po zalbi na resenje o pritvoru, postupku izvrsenja pritvora i
dr.), shodno ce se primenjivati odredbe Zakona o krivicnom postupku.
Clan 25. (1) Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Sluzbenom listu SRJ". SAVEZNA VLADA E.p.br.111
POTPREDSEDNIK 23.juna 2001. godine Beograd Miroljub Labus
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
