"Blic", 25. jun 2001.
Milosevic trazio da ga poseti duhovnik iz SPC
POVRATAK BOGU
Pise: B.C. - Beta
Cetinje, Beograd - Bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic, koji se
nalazi u Okruznom zatvoru u Beogradu, prema izvoru "Blica" koji je
blizak Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, zatrazio je nedavno da ga
poseti duhovnik Srpske pravoslavne crkve. Kako navodi izvor "Blica",
Milosevic nije izricito trazio da ga poseti mitropolit Amfilohije, ali
je zamolio da to bude jedan od najvecih duhovnika iz redova
svestenstva i monastva SPC.
Mitropolit crnogorsko-primorski, kao jedan od arhiepiskopa SPC, otisao
je u posetu zatvoreniku i urucio mu Sveto pismo. Izvor "Blica" iz
Mitropolije je naveo da je to "sasvim normalno jer, pobogu brate, sta
se drugo nosi zatvoreniku, nego Sveto pismo". Izvor "Blica" je dodao
da je mitropolit Amfilohije kod Milosevica bio kao svestenik da
"saslusa jednog coveka u nevolji i da mu pomogne da se vrati Bogu". O
dvadesetominutnoj poseti i razgovoru koji je crnogorski vladika vodio
sa Milosevicem, nas izvor nije mogao nista da kaze, osim sto je
ponovio da je do posete doslo na zahtev Milosevica i da Sveta crkva
pomaze nevoljnicima. Supruga bivseg jugoslovenskog predsednika
posetila je juce oko 12 sati Slobodana Milosevica. Ispred zgrade
zatvora bile su samo tri starije zene. Jedna od njih pozvala je
Markovicevu i, nakon sto se Miloseviceva supruga okrenula, rekla joj:
- Posalji predsedniku hiljadu poljubaca, svaki dan dezuramo ovde.
"Danas", 25. jun 2001.
Kum Marka Milosevica Bora Tanic - Pekar najavio
MARKO MILOSEVIC 3. JULA U POZAREVCU
Pise: V. P. M.
Pozarevac - Narodni pokret "Otpor" iz Pozarevca saopstio je da je ovaj
grad posetio kum Marka Milosevica, sina bivseg predsednika Savezne
Republike Jugoslavije Slobodana Milosevica, Bora Tanic - Pekar koji je
najavio da ce se Marko Milosevic uskoro vratiti u svoj rodni grad gde
ce 3. jula proslaviti svoj rodjendan.
Kako saopstava "Otpor" Tanic se u Pozarevcu, pred kamerama Televizije
B-92, sreo sa pripadnicima "Otpora" pokusavajuci da im objasni da
Marko Milosevic nije kriv za sve sto se desilo u ovom gradu.
Obrazlazuci takav stav on je rekao da je Marko Milosevic 2. maja
prosle godine dosao na pola tuce ispred kafea "Pasaz" kada su radnici
preduzeca "Madona" pretukli pripadnike "Otpora" Momcila Veljkovica,
Radojka Lukovica i pravnika Nebojsu Sokolovica.
"Otporasi" su ovu izjavu potvrdili, ali su takodje rekli da je mladji
Milosevic tukao vec onesvescenog Radojka Lukovica i da je naneo
povrede pravniku Sokolovicu, koji je zbog toga podneo krivicnu
prijavu.
Pripadnik "Otpora" Zoran Milovanovic je ponovio da ga je Marko
Milosevic sa svojim saradnicima 7. marta prosle godine oteo ispred
video kluba "Faraon", te da ga je maltretirao i pretio mu da ce ga
testerom iseci na komade. On je naglasio da je saslusanje po ovoj
prijavi zakazano za 2. jul i rekao Bori Tanicu da prenese Milosevicu
da dodje i da iskaz ako nije kriv, jer ce u suprotnom za njim biti
raspisana poternica.
Dokaze o maltretiranju pokazao je i pozarevacki fotoreporter Miroslav
Milosevic, koga su u vise navrata tukli saradniuci Marka Milosevica.
Borivoje Tanic je rekao da ce ubrzo poceti da rade pekara Marka
Milosevica, koju je kupio od preduzeca "Angropromet tekstil" i
diskoteka "Madona" koju je Marko Milosevic iznajmio. On je istakao da
je Marko Milosevic negde u Jugoslaviji, te da ce se brzo vratiti u
svoj rodni grad, najverovatnije 3. jula za svoj rodjendan.
Pripadnici "Otpora" su upozorili Tanica da su Milosevici dalje
nepozeljni u ovom gradu i da bi to dovelo do uznemirenja javnosti i
masovnog okupljanja naroda, a u tom slucaju Milosevicima niko ne moze
da garantuje bezbednost.
Takodje je receno da se u gradu cuje da mladji Milosevic daje
instrukcije i naredjenja svojim ljudima da se spremaju za "crni
septembar" u Pozarevcu. Borivoje Tanic rekao je da mnogi detalji koji
su izneti njemu nisu poznati i da je govorio o onome sto zna i sto mu
je rekao Marko Milosevic, kome i dalje veruje.
"NIN", 21. jun 2001.
GRAD U PUSTINJI
Beogradski bend Darkvud Dab odrzao je koncert u gradu koji vec
godinama ne pamti nista slicno
Pise: Ana Otasevic
Dvadesetominutna reportaza TV B92 "Nedaleko odavde", povodom koncerta
Darkvud Daba u Kosovskoj Mitrovici, odrzanog desetog juna po vrelom
mitrovackom danu, bila je jedinstvena prilika da saznamo kako izgleda
stvarnost ovog grada neobicne stvarnosti i nejasne buducnosti iza
stereotipnih politickih izvestaja. Domacini beogradske ekipe muzicara
i snimatelja bili su dvadesetogodisnji Mitrovcani koji se ne razlikuju
mnogo od svojih vrsnjaka bilo gde u svetu, sa frizurama jarkih boja,
sajber naocarima za sunce i muzickim ukusom oformljenim na svetskim
satelitskim muzickim programima. Obilazak Mitrovice u razdrndanom
"mercedesu" pre koncerta gostima je otkrio prizore koje nisu ocekivali
- zivot na ulicama koji se odvija "normalno" i pored neizbezne zicane
"dekoracije", mladu, urbanu ekipu po kaficima, radnje sa jedinstvenim
suvenirima za "turiste" iz Kfora, koji narucuju majice i case sa
imenima svojih devojaka, ali i onih sa pogrdnom konotacijom za vojnike
NATO-a, klince sa majicama "Sa zvezdom do smrti" lokalnog navijackog
kluba... Iz kafica na pedesetak metara od cuvenog mosta odlicni latino
ritmovi privukli su muzicke urednike sa beogradskog radija da razmene
utiske sa lokalnim "di dzejevima".
Koncert Darkvuda, koji su dosli na poziv samih mladih Mitrovcana, bio
je prvi muzicki koncert u srpskom delu grada posle nekoliko godina.
Vecina mladih na ulicama Mitrovice nije cula za popularni beogradski
bend, posto zive u medijskoj blokadi i nemaju dovoljno informacija o
tome sta se novo desava na muzickoj sceni Srbije. Pored nejasnog
prijema prvog programa RTS-a, Radio Kontakt, inace clan ANEM-a, jedini
je elektronski medij preko koga se informisu. Ipak, "klinci iz
Mitrovice su ponosni na svoju urbanu istoriju, i uvek napominju da je
deo zivog albuma EKV svojevremeno snimljen u njihovom gradu", kaze
basista Darkvuda Vlada Jeric. Koncert je odrzan u dvoristu
Srednjotehnicke skole, a kao predgrupa Darkvudima nastupili su plesna
trupa sastavljena od pet devojcica iz Mitrovice, kao i lokalni bend
Loona Park, koji je pored svojih pesama svirao i obrade Nirvane i P.
J. Harvedz.
Iz bezbednosnih razloga Darkvudi su nastupili u popodnevnim casovima,
po jakom suncu, ali ih to nije sprecilo da sviraju skoro tri sata.
Kamera Zorana Kesica, autora reportaze, uz Djordja Marjanovica,
zabelezila je nekoliko stotina ljudi koje je bend u pravom smislu
zapalio i naterao na besomucno djuskanje uz obavezno hladno pivo i
polivanje vodom. Posebno potresno je zvucalo horsko pevanje poznate
pesme Darkvuda "Grad u pustinji". "Ne znam da li su pre ovog koncerta
slusali nasu muziku, ali je doslo iznenadjujuce mnogo ljudi", kaze
Jeric. "Ne mogu da poredim atmosferu ni sa jednom drugom, jer je
energija Mitrovcana veca nego bilo gde. Svaki trenutak koncerta vredeo
je, jer je publika veoma zahvalna. Potrebno im je mnogo toga, a
najvise da ih ljudi iz ostatka Srbije ne zaborave, i da dolaze cesce,
sto su nam stalno ponavljali. Najveci utisak koji nosim iz Mitrovice
su ti mladi ljudi koji zele da zive onako kako im se zivi uprkos
svemu", kaze Jeric.
Ideju za odrzavanje koncerta dala je holandska nevladina organizacija
Communitdz building Mitrovica, koja deluje u oba dela podeljenog
grada. Oni kazu da je ovaj koncert samo pocetak njihovog ozbiljnijeg
rada i da se nadaju da ce bendovi i di dzejevi iz Srbije pokazati vise
dobre volje i zelje da gostuju u Mitrovici. NJihova zamisao je da
zivot u oba dela grada vrate normalnijim tokovima preko kulturnih
sadrzaja. U ovoj organizaciji u srpskom delu rade mladi Mitrovcani
koji su odlucili da ostanu u svom gradu. Kako kaze jedan od "junaka"
reportaze: "Zasto je to Beograd bolji od Mitrovice, jedino nam
nedostaje da dodjete da nam popunite prostor..."
"Reporter", 20. jun 2001.
Off-line
VLAK SA VOZNIM REDOM
Pise: Petar Lukovic
Tradicionalni srpski glasac: covek koji je uredno, punu deceniju,
upijao svaku rec iz RTS "Dnevnika", na zidu, iznad televizora, drzao
Milosevicevu sliku (redovno brisao od prasine i zaborava), uzivao u
svakoj srpskoj zrtvi koja mu je bila alibi da posle "Dnevnika" obuce
maskirnu uniformu i sa sekirom u ruci, iz mracnog haustora, vreba
gradjane nesrpske nacionalnosti, The Man koji je citao Politiku
mrdajuci usnama i zabacujuci glavu svaki put kad naleti na novi red,
taj isti gradjanin koji je vec 7. oktobra 2000. shvatio da mu je
Vojislav Kostunica forever bio omiljeni politicar ali da toga nije bio
svestan, taj nas paravojni drug - zavaljen u fotelju ispred raskosnog
ekrana zivih boja, mogao je, recimo, da dozivi vrstu ideoloskog soka
kad je proslog utorka, u prime-time-terminu (pola devet uvece) ugledao
u RTS-vlasnistvu emisiju o otmici Muslimana/Bosnjaka iz voza
Beograd-Bar, tamo davnog 25. februara jos davnije 1993. godine.
Zlokobno podsecanje na jedan od najstrasnijih zlocina svih novijih
srpsko-hrvatsko-bosnjackih ratova, kulminiralo je intervjuom sa
kondukterom iz vlaka; kondukter je, svojim recima, ne sluteci da skida
poslednju koprenu s fasistickog noza, objasnio da je vlak stao u
Strpcima; da je video uniformisane ljude koji su ga pitali kako se
zove, koju slavu slavi ("Bozic", rekao je zbunjeno), ugledao je kamion
u koji su uterali Bosnjake/Muslimane, otkrivene preko licnih karata,
osam godina kasnije kao da se strah ocitavao na njegovom licu zbog
Srpskih Nebeskih Junaka koji su hrabro (kako drukcije), iz voza izveli
nesrbe i metkom u potiljak ratifikovali Aktuelnu Nacionalnu Ideju - da
su Srbi nebeski narod kojem je sve dozvoljeno.
Simpatizer Vojislava Kostunice - gradjanin koji nikako ne moze da
shvati zasto Hag zeli da nam nepravedno sudi - mozda je, u
TV-milisekundi, ugledao neku od supruga, kceri ili rodjaka otetih
Muslimana, mozda je u delicu saosecanja dodirnuo liniju tragedije...
ali mu se istog trenutka Istorijska Prica o Srbima, kao prognanom,
zrtvovanom i uvijek nesrecnom narodu, vratila kao uteha, koga je briga
za dvadesetak Turaka kad je vec bio rat i kad se znalo da su nam Oni
vekovni neprijatelji. Uostalom, gradjanin slusa: cuje gradjanin da
niko iz nove savezne vlasti bas nije srecan zbog Haskog tribunala, svi
se nesto ogradjuju, cuvaju, ako bas moramo, pare su u pitanju, cak i
sam dr Voja, tuzno, very sad, kaze da lova ima prednost nad tudjom
prolivenom krvlju (sifra: ratni zlocini). Srecom da je tu Soc. nar.
partija iz Crne Gore koja stiti svakog zlocinca; jebes devesto leseva
pored autoputa, koliko je samo leseva u betonu, ispod vrba, trave i
ostalih prirodnih ukrasa - vazno je, drugovi glasaci, da objasnimo da
su Srbi najvece zrtve, nas su ubijali, nas su klali, nas su
proterivali, sta nas se tice sta smo radili takozvanim siptarima,
takozvanim Turcima, takozvanim Hrvatima, zar nije, prijatelji, Brana
Crncevic u trenutku inspiracije rekao da Srbi nemaju "ratnih
zlocinaca" i da je Bog na "srpskoj strani, sta god Srbi radili".
Danasnja Srbija - a gde je Crncevic, vaistinu? - slika je i prilika
skidanja poslednjih velova; u Sremskoj Mitrovici groblje ubijenih N.N.
likova, masovne grobnice u Batajnici, hladnjace koje plutaju jezerima
i rekama, krv koja se sliva priopcenjem djenerala Pavkovica da on veze
nema sa MUP-om, odseceni udovi koji su u zlocinackom sletu ritmom uz
MUP-saopstenje da je Vojska za sve kriva... a gde su (konkretno:
imenom i prezimenom) oni tipovi koji su bombama, cekicima, sekirama
ili vec nekim od tehnoloski usavrsenih oruzja (kuhinjski nozevi)
probali da odbrane Srpstvo i da ga dignu u nebesa, tako
rafinirano-sofisticiranim metodom otmice iz voza (Strpci) ili autobusa
(Sjeverin), tek da nam pokazu da je, recimo, moguce
bombardovati/pucati na Sarajevo iz ciste zajebancije (ruski knjizevnik
Eduard Limonov u lezecem stavu iza mitraljeza), sve vreme zaklanjajuci
se iza crkveno-akademsko-manijakalne floskule o cistom Srpstvu (nikad
ofanzivni ratovi, uvek tolerantni prema neprijatelju, zenevska
konvencija i te fore).
A poenta? Kad bas hocete poentu - krenite vozom, sidjite u Strpcima i
probajte da vas secanje na 25.2.1993. previse ne opterecuje. Mozda vas
ubica Milan Lukic licno saceka i objasni kako je sve radio po
uputstvima dr Radovana Karadzica; tko je pacijent a tko doktor -
odlucite sami.
Nikad u Haag, uvek u Strpce!
Forever & Ever!
International Herald Tribune, 25 jun 2001
Jugoslavija omogucila izrucenje Milosevica
Pise R. Jeffrey Smith
Jugoslovenska vlada donosi dekret posle pretnji Amerike da ce
bojkotovati donatorsku konferenciju
Ocekuje se da u roku od tri nedelje bivsi jugoslovenski predsednik
Slobodan Milosevic bude isporucen tribunalu u Hagu kako bi mu se
sudilo za genocid i saucesnistvo u zlocinima izvrsenim na Kosovu i u
Bosni.
Na subotnjem sastanku jugoslovenski kabinet je doneo dekret kojim se
zaobisla federalna vlast, ukljucujuci i dugogodisnjeg kriticara
tribunala, predsednika Vojislava Kostunicu, i time otvorio put za
izrucenje i sudjenje Slobodanu Milosevicu. Dekret je donet posle dugih
internih rasprava, a na tajming su najvise uticale Sjedinjene drzave
pretnjom da ce bojkotovati donatorsku konferenciju zakazanu sa sledeci
petak u Briselu.
Zapadne diplomatije su umereno pozdravile donosenje dekreta, javio je
Reuters. I Britanija i Sjedinjene drzave su se jasno odredile da nece
biti zadovoljne dok Milosevic i svi drugi optuzeni za ratne zlocine ne
budu pod nadzorom tribunala.
"Narod Jugoslavije zasluzuje da Miloseviceva era postane proslost i da
konacno udje u mainstream evropskog politickog zivota," izjavio je
britanski sef diplomatije Jack Straw.
Tuzioci tribunala zele da posle obecanja usledi akcija. "Ucinili su
prvi korak ka saradnji," rekla je portparol tribunala. "Ali za
kooperaciju je neophodna implementacija."
Dekret dozvoljava sva izrucenja za obe jugoslovenske republike, Srbiju
i Crnu Goru, i jasno kaze nije neophodno da osumnjicenima prvo da sude
lokalni sudovi. U Srbiji, gde je Milosevic optuzen za korupciju,
premijer Zoran Djindjic i drugi zvanicnici dali su signal da se
njegova ekstradicija moze ocekivati u roku od tri nedelje, posto se
iscrpe rokovi za podnosenje zalbe.
Kako tvrde zvanicnici, jos ukupno 15 jugoslovenskih drzavljana
optuzenih od strane tribunala bi moglo biti isporuceno u sledecih
nekoliko nedelja, ukljucujuci cetiri kljucna Miloseviceva saradnika i
tri bivsa komandanta jugoslovenske vojske. Dekret ce se odnositi i na
dva srpska lidera iz Bosne, Radovana Karadzica i Ratka Mladica,
optuzene za zlocine pocinjene tokom rata u Bosni 1992-95, jedino
ukoliko se jos uvek nalaze na tlu Jugoslavije, medjutim za sada je
nepoznato gde se oni nalaze.
Ova izrucenja predstavljala bi prvo priznanje Beograda da tribunal UN,
osnovan za sprecavanje i kaznjavanje zlocina na Balkanu, ima
jurisdikciju inad jugoslovenskim drzavljanima.
Jugoslovenska privreda je u ocajnom stanju, a vlada na sastanku u
Briselu namerava da zatrazi najmanje 1.2 milijarde dolara pomoci,
ukljucujuci i 100 miliona dolara od Sjedinjenih drzava. Vlada zeli i
podrsku Amerike za privatne investicije u Jugoslaviji, kao i oprost
najmanje 8 od 12 milijardi dolara spoljnog duga. Zamenik
jugoslovenksog premijera, Miroljub Labus, izjavio je novinarima u
Beogradu da "nece biti cenjkanja oko" 16 ljudi optuzenih za ratne
zlocine. "Hag zahteva izrucenje ovih osoba i mi cemo to morati da
ucinimo." Labus je glavni ekonomski savetnik u vladi i vec izvesno
vreme insistira da obnova nacionalne ekonomije mora da bude iznad svih
drugih pitanja.
Cini se da podrska javnosti Milosevicevom izrucenju raste iako je SPS,
partija bivseg predsednika, 16. juna u glavnom gradu organizovala
demonstracije na kojima se okupilo oko 5,000 ljudi. Politicki
zvanicnici u Srbiji su prilicno uticali na stav javnog mnjenja tako
sto su Milosevica javno povezali sa tri tek otkrivene masovne grobnice
u blizini Beograda u kojima se prema procenama nalazi oko 1,000 zrtava
sa Kosova. U subotu se samo nekoliko desetina Milosevicevih pristalica
okupilo na kisi ispred zgrade vlade kako bi protestvovali zbog
donosenja uredbe. Ali rasprava oko tribunala, i indirektno oko
Miloseviceve buducnosti, dovela je do nesuglasica u vladi koje bi
mogle rezultirati njenim padom. Vlada predstavlja koaliciju 18 srpskih
partija i jedne crnogorske. Crnogorska Socijalisticka narodna partija,
koja je nekada bila u savezu sa Milosevicem, protivi se izrucenju
Jugoslovena Hagu.
Prosle nedelje, crnogorski SNP je blokirao omogucavanje ekstradicije,
a u nedelju, kada je dekret izglasan, cetiri SNP ministra bojkotovala
su sednicu kabineta. Pored toga, oni su pretili da ce se tokom nedelje
svi povuci iz vlade sto bi na koncu dovelo do novih izbora na saveznom
nivou.
Diplomate tvrde da Kostunica nije zadovoljan dekretom, ali da je bio
spreman da ga prihvati; kao predsednik, on nije clan vladinog
kabineta. Vojislav Kostunica, koji je na vlast dosao posto je
Milosevic doziveo poraz na izborima posle kojih je svrgnut narodnim
ustankom proslog oktobra, tvrdi, kao i sam Milosevic, da postupci pred
tribunalom nisu korektni i da su tuzioci pristrasni kada je rec o
Srbima.
Dekret ostavlja ukupno 23 dana za podnosenje zalbe, mada ukoliko
sudovi budu efikasni, taj period bi mogao biti i kraci. Ocekuje se da
ce Slobodan Milosevic [59], koji je, zalivsi se na lose zdravlje i
ponudivsi pozamasnu kauciju, pokusao da se brani sa slobode, podneti
predvidjenu zalbu i nastojati da pobije legalnost donetog dekreta.
Tribunal UN je osnovan 1993, a Milosevic bi bio prvi bivsi predsednik
jedne drzave izveden pred ovaj sud.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
