[SIM] Nedeljni Telegraf ekskluzivno otkriva sta je Slobodan Milosevic

[Miroslav Antic]

Title: Nedeljni Telegraf ekskluzivno otkriva sta je Slobodan Milosevic u zatvorskoj celiji rekao Amfilohiju Radovicu:

Nedeljni Telegraf ekskluzivno otkriva sta je Slobodan Milosevic u zatvorskoj celiji rekao Amfilohiju Radovicu: U sustini sam dobro, psihicki sam stabilan. U ovakvim situacijama preko pojedinih tegoba se prelazi Proslog cetvrtka, 21. juna, tacno u 10 sati pre podne, mitropolit Amfilohije Radovic prosao je kapiju beogradskog Centralnog zatvora. Nije to bilo nista neuobicajeno: poznato je da Amfilohije jednom mesecno poseti ponekog zatvorenika koji pokaze zelju da se ispovedi. Neobicno je bilo to sto je ovoga puta stanar celije u koju se zaputio - bivsi predsednik Jugoslavije. Amfilohije je bio prvi na poduzoj listi posetilaca. Milosevic je tog dana imao prebukiranu satnicu - imao je vise susreta nego nekada u Belom dvoru. Kako NT ekskluzivno saznaje, 20-minutni razgovor Amfilohija i Milosevica poceo je kao susret dva stara znanca: pozdravili su se, Amfilohije je Slobodana upitao za zdravlje, kako mu je u zatvoru, da li mu sta treba. Milosevic je odgovorio da je u sustini dobro, da mu je "duh zdrav", da je psihicki stabilan, a da se u ovakvim situacijama preko pojedinih tegoba prelazi. Panagija - Imate lepu panagiju (ukrasni lanac koji se nosi preko mantije) - iznenada je primetio Milosevic. - Ta panagija mi je vrlo draga, dobio sam je u Americi - kratko je odgovorio mitropolit. Milosevic se interesovao za stanje u Crnoj Gori, da li se narod vraca crkvi i o crnogorskoj crkvi raspopa Dedejica. Amfilohije mu je odgovorio da je u Crnoj Gori narod podeljen, da ni sam ne zna gde ce, ali da se ljudi ipak vracaju Bogu i crkvi. Razgovor se zatim nastavio o vecitim srpskim podelama, da nam politika velikih sila nikada nije bila naklonjena, o tome da smo stalno kroz istoriju "morali ljudske glave da prinosimo kao dokaz nase poniznosti i odanosti, od Jovana Vladimira, preko cara Lazara i Karadjordja, pa, evo, opet sada", kako rece Amfilohije. Gorski vijenac - Sve je kao u Gorskom vijencu - zabrinuto je u jednom trenutku primetio Milosevic i poceo da citira pojedine stihove iz Njegosevog dela. Za Dedejica je Amfilohije rekao da je cist produkt crnogorskog rezima i da ga je stvorio liberal Slavko Perovic sa vrlo jasnim ciljem. Milosevic je odgovorio da je kroz "istorijske vrtloge i izazove drzavu jako tesko sacuvati", a onda dodao: - Prilikom jednog razgovora sa Gligorovim, 1991. godine, rekao je: "Mi Makedonci smo drzavotvoran narod i sada je pogodan trenutak da stvorimo svoju drzavu", aludirajuci na otcepljenje od tadasnje SFRJ. Rekao sam mu samo da vodi racuna o tome da drzave lako nastaju ali se tesko sacuvaju, a jos brze nestaju. Eto, te iste Makedonce niko nije priznao. Jos uvek ih nazivaju bivsa jugoslovenska republika, a dali su im (Zapadu) sve - dusu, baze, aerodrome, nebo i zemlju - prisetio se Milosevic jedne epizode susreta sa makedonskim predsednikom Kirom Gligorovim. Pasina glava Na to je Amfilohije takodje uzvratio jednom istorijskom anegdotom - ispricao je o bici Crnogoraca protiv Mahmut pase Busatlije na Krusima 1796. godine i o tome da je za zivota pasa zavestao svoju glavu Crnogorcima u amanet da je cuvaju u pravoslavnom hramu. Poenta je u tome da su Crnogorci pre bitke pasi porucili da "ako su Crnogorci u pravu prvi metak pogodi pasu, a ako je pasa u pravu da pogodi crnogorskog vojskovodju. Epilog se zna - pasina glava je sacuvana do dana danasnjeg. Na rastanku, Amfilohije je poklonio Milosevicu Novi zavet, uz zelju da se sve dobro zavrsi, kako za njega, tako i za ceo srpski narod. Na pitanje Mire Markovic - Hoces li da citas Novi zavet, Milosevic odgovorio: Ma, jok, bre! Tacno u podne dosao je red i na porodicu. Posle advokata stigle su Mira i Marija, ali u odvojenim posetama.  Na svu srecu, Mira Markovic mimoisla se sa advokatskim timom svog supruga jer mu se odmah pozalila da je nezadovoljna dosadasnjim radom advokata, pomenuvsi pri tom da je do 5 sati ujutro bila kod Tome File. Takodje mu je rekla da je nezadovoljna i dosadasnjim radom i angazovanoscu socijalista, uz konstataciju: - Znas, Slobo, imam utisak da su uz nas ostali oni pravi drugovi koji nemaju sta da izgube, ni stan, ni kucu. Svi ostali samo obecavaju ali nista ne rade, kao da ne znaju da je azbuka politickog rada agitacija medju masama. Slobodan je pokusao da je odobrovolji. Pohvalio se da mu je dolazio Amfilohije i pozurio da joj pokaze poklon. Ona je, medjutim, bila neutesna. Svoje nezadovoljstvo ispoljila je vrlo emotivno, jecajuci i placuci, zaleci se pri tom da je umorna, bolesna, neispavana. Posle duge i mucne tisine, razgovor izmedju bivseg predsednickog para nastavio se pricom o unuku Marku, kcerki Mariji, o situaciji u njihovoj porodici, kisovitom vremenu, o tome sta Milosevic cita, da li mu treba nesto od knjiga. - Znas, Novi zavet koji sam dobio vrlo je lepo stampan i u prelepom povezu - nastavio je Milosevic razgovor o knjigama. - Hoces li da citas - upitala je zacudjeno Mira. - Ma, jok, bre! Na pomolu smena u americkom vojnom vrhu: Svemirski komandant general Ed Eberhart prvi na listi kandidata za sefa Pentagona Vazduhoplovni general Ralf "Ed" Eberhart (54), zaduzen za operacije kompjuterskog ratovanja u Pentagonu, nalazi se na prvom mestu kratke liste kandidata za prvog oficira Pentagona i glavnog uniformisanog savetnika americkog predsednika. Dvogodisnji mandat generala Henrija Seltona, trenutnog sefa Zdruzenog generalstaba, istice 30. septembra. Sekretar za odbranu Donald Ramsfeld, koji ce kandidate predloziti predsedniku Busu u julu, smatra da je Ed pravi covek za tu funkciju, jer rukovodi Americkom svemirskom komandom, gde su mu prioriteti razvoj kapaciteta za kompjutersko ratovanje, raketni odbrambeni stit i zastita vojnih satelita. Uz to, Eberhart je i clan Saveta za spoljne odnose. Vreme je da vazduhoplovne snage preuzmu komandu u Pentagonu, opste je misljenje vojnih strucnjaka, jer je poslednji predsedavajuci Zdruzenog generalstaba iz redova vazduhoplovaca bio general Dejvid Dzons jos 1982. godine. Tri poslednja sefa Pentagona bili su armijski generali: Selton, Dzon Salikasvili i Kolin Pauel, svi dobro poznati po operacijama u bivsoj Jugoslaviji. Izbor oficira na tu funkciju duznost je predsednika SAD. Medju ostalim vodecim kandidatima sa liste mogucih sefova Pentagona nalazi se pomorski general Denis Bler (54), sef Americke pacificke komande, cije znanje o Aziji moze pomoci Ramsfeldu da ispuni svoje obecanje i vise paznje posveti Pacifiku. Bler je u Pentagonu poznat po uspesno obavljenim poslovima vezanim za sudar americkog spijunskog sa kineskim borbenim avionom u aprilu i fatalnim sudarom americke podmornice Grinvil sa japanskim ribarskim brodom u februaru ove godine. Moguci Seltonov naslednik je i komandant mornarice, general Dzejms Dzouns (57), koji bi bio prvi marinac na mestu predsedavajuceg Zdruzenog generalstaba. Dzouns je bio vodeci kandidat dok nisu otkriveni bezbednosni problemi sa "osprej" avionom koji je potopila mornarica. Jos jedan potencijalni sef Pentagona jeste i vazduhoplovni general Ricard Majers (59), koji je sada na mestu zamenika predsedavajuceg Zdruzenog generalstaba, i blizak je saradnik Donalda Ramsfelda, ali on se blizi odlasku u penziju. D. Subarevic Ko je Ralf "Ed" Eberhart? Nebeski letac sa 4.500 sati leta Ralf "Ed" Eberhart, najverovatniji Seltonov naslednik, iza sebe ima vise od 4.500 sati leta, od toga oko 300  u borbenim misijama kao vazdusni kontrolor u Vijetnamu. Pre nego sto su ga prizemljili u Americku svemirsku komandu i Severnoamericku komandu odbrane za vazdusni prostor i dali mu da vodi operacije za podrsku svemirskim letovima pri Ministarstvu za odbranu u Peterson vazduhoplovnoj bazi u Koloradu, leteo je na bombarderima F-15, F-16 i C-21. Eberhart je u vazdusne snage dosao 1968, posle zavrsetka Americke vazduhoplovne akademiji, a pre dolaska na sadasnju funkciju bio je glavnokomandujuci u Vazduhoplovnoj borbenoj komandi. U vreme NATO bombardovanja, od jula 1997. do juna 1999, Eberhart se nalazio na duznosti zamenika sefa vazduhoplovnih snaga SAD u Vasingtonu. Americki Albanci lobiraju Kolina Pauela oko Makedonije plaseci se da su SAD dale odresene ruke Rusiji u regionu, a Ilir Zerka priznaje: Kada cujemo reci "Rusija" i "Balkan" u istoj recenici, postajemo veoma nervozni Americki drzavni sekretar Kolin Pauel ubedjivao je prosle nedelje grupu Amerikanaca, koji podrzavaju etnicke Albance u konfliktu u Makedoniji, da namere SAD da se, zajedno sa Rusijom, umesaju u najnoviju krizu na Balkanu nikako ne znace promenu americke spoljne politike. Skrenuo im je paznju da Rusi imaju istorijske veze sa pravoslavnim narodima u regionu, sto Albanci vide kao glavnu prepreku svojim ciljevima u balkanskim drzavama. Predsednik Dzordz Bus Mladji posle susreta sa ruskim predsednikom Putinom izjavio je da SAD i Rusija mogu zajedno da zaustave etnicke sukobe u Makedoniji. - Jedno od pitanja o kojem smo raspravljali sa Kolinom Pauelom ticalo se ruskog angazovanja u regionu i vodece uloge Rusije na Balkanu. Kada cujemo reci "Rusija" i "Balkan" u istoj recenici, postajemo veoma nervozni - kaze Ilir Zerka, predsednik Nacionalnog albansko-americkog saveta iz Vasingtona. Zerka tvrdi da je Pauel na sastanku u Stejt departmentu istakao da dijalog sa Rusijom na temu Makedonije ne znaci da ce Vasington i njegovi evropski saveznici promeniti svoju politiku i da oni samo zele da zaustave oruzane sukobe, vrseci pritisak za politicke promene koje ce doneti etnickim grupama vise samostalnosti. Eliot Endzel, demokrata iz Njujorka, kopredsedavajuci frakcijom koja se bavi albanskim pitanjima u Predstavnickom domu Kongresa, kaze da ga je Pauel uveravao da ce SAD ostati ukljucene u desavanja na Balkanu. - Razgovarali smo o pobuni i ja sam ga uveravao da ce ona prestati ako se makedonske vlasti pozabave albanskim zahtevima - kaze Endzel, i dodaje da SAD ne bi trebalo da povuku svoje trupe iz regiona. D. S. Amnesti internesenel i zvanicnici UN optuzuju Tribunal u Hagu da u procesima kosovskim Srbima donosi "politicki dirigovane presude", i preko londonskog Gardijana upozoravaju: Spremni da sude: Haski delioci pravde Albanci izmisljaju dogadjaje, tuzioci prete osvetom, a sudije zatvaraju oci pred istinom Posmatraci iz organizacije koja se bavi ljudskim pravima optuzuju Medjunarodni sud za ratne zlocine pocinjene na tlu bivse Jugoslavije za konstantnu etnicku pristrasnost i za donosenje "politicki dirigovanih presuda", uprkos naimenovanjima internacionalnih sudija i tuzilaca, pise londonski Gardijan, i nastavlja: Optuzbe koje su prosle nedelje izneli pravni savetnici OUN i Amnesti internesenel usledile su posle izricanja kazne u trajanju od 15 godina Srbinu zbog ucestvovanja u masakru u Racku. Svedoci su izjavili da je 35-godisnji Zoran Stanojevic, bivsi srpski policajac, vidjen kako ubija jednu od zrtava, 62-godisnjeg Albanca iz Racka. Medjutim, pravni savetnici UN tvrde da je na sudjenju Stanojevicu ucinjeno mnogo proceduralnih neregularnosti i da je svedocenje bilo u suprotnosti s nalazima sudske medicine i prvobitnim iskazima svedoka, pise londonski list. Prema recima jednog od pravnih savetnika UN upoznatog sa slucajem, vece koje su sacinjavali dvojica medjunarodnih i jedan albanski sudija razmatralo je odustajanje od sudjenja zbog nedostatka dokaza, ali se "nisu usudili da to i ucine". Politicki to nije bilo moguce, nastavlja Gardijan, zbog toga sto bi se ljudi iz Racka "razbesneli, posto Racak predstavlja simbol svega sto se dogodilo svim Albancima tokom rata". Albanci su vrsili pritisak koji je trajao tokom citavog procesa, pise londonski dnevnik. Rekonstrukcija dogadjaja je obavljena, ali bez prisustva optuzenog ili saveta branitelja, takodje Srba. Cetvorica kljucnih svedoka promenila su pred sudom iskaze ranije date predstavnicima Tribunala. Tvrdnje dva svedoka da je zrtvi pucano u celo ne slazu se s patoloskim nalazom. Tom Gasi, advokat porodice ubijenog, upozorio je sudije tokom zavrsne reci da ce, "ukoliko ne nadju da je optuzeni kriv, ljudi posumnjati u pravosudni sistem", i zapretio: - Albanci veruju da ce onda morati da preuzmu pravdu u svoje ruke. Bice primorani na osvetu, a kao rezultat toga, stradace neduzni ljudi. Pre godinu dana objavljeno je da ce se u tom sudu povecati broj medjunarodnih sudija i tuzilaca kako bi se eliminisala etnicka pristrasnost. Medjutim, Amnesti internesenel i dalje je veoma zabrinut. - Uprkos naimenovanjima medjunarodnih sudija i tuzilaca, medjunarodno pravosudje koje se bavi Kosovom i dalje je pristrasno - tvrdi njihov portparol, i dodaje da se od "slucajeva nezakonitog pritvaranja do proceduralnih neregularnosti u procesima, pravna administracija ne vodi na nacin koji je u skladu sa medjunarodnim standardima ljudskih prava". Visi zvanicnik UN kaze da je sudjenje Stanojevicu oslikavalo slabosti pravosudnog sistema vezanog za Kosovo, i zakljucuje: - Kvalitet dokaza veoma je nizak i zasniva se na svedocenjima za koja nema dovoljno potvrda. Niko se ne ustrucava da izmislja stvari. Internacionalne sudije postavljene su da bi se sprecila pristrasnost i postavili standardi za efikasno donosenje pravde. Izgleda da ta politika nije urodila plodom. D. S.