B I L T E N V E S T I
28. JUN 2001.
SR JUGOSLAVIJA
ZAVRSENI PRVI RAZGOVORI S LONDONSKIM KLUBOM
LONDON (Tanjug) U Londonu su zavrseni preliminarni razgovori
delegacije Jugoslavije sa Komitetom Londonskog kluba koji okuplja
komercijalne banke jugoslovenske kreditore. Razmenjena su misljenja o
ekonomskoj situaciju i reformskim opredeljenjima Jugoslavije u svetlu
ocekivanih dogovora o prestruktuiranju jugoslovenskih dugova Londonskom
klubu.
Dogovoreno je da se razgovori nastave a kada ce to biti zavisi,
tvrdi se u bankarskim krugovima, pre svega od jugoslovenske vlade. Posle
razgovora, iako je to uobicajeno, nije objavljeno nikakvo zvanicno
saopstenje.
Osnovni dug Jugoslavije komeracijalnim bankama okupljenim u
Londonskom klubu je oko tri milijarde dolara.
Jugoslovensku delegaciju je predvodio guverner NBJ, ali je drugog
dana razgovora sa Komitetom Londonskog kluba razgovarao svetnik guvernera
Milan Zavadjil.
VLADA-MANJINE: U BEOGRADU 5. I 6. JULA REGIONALNA KONFERENCIJA O MANJINAMA
BEOGRAD (Beta) - Savezni ministar nacionalnih i etnicih zajednica
Rasim LJajic najavio je danas regionalnu konferenciju o izgradnji poverenja
na Balkanu i ulozi manjina u jugoistocnoj Evropi, koja bi trebaloa da se
odrzi 5. i 6. jula u Beogradu.
Ucesce na konferenciji jos uvek nisu potvrdile Hrvatska i
Albanija, dok su, izmedju ostalih, to ucinile BIH, Slovenija, Slovacka,
Madjarska, Rumunija, Turska i Grcka, rekao je LJajic.
Principi nepovredivosti granica i postovanja prava manjina su dva
nacela, neophodna za obezbedjenje mira i demokratizacije u regionu, kazao
je LJajic, dodajuci da ce jedan od ciljeva konferencije biti i postizanje
saglasnosti ucesnica o sprovodjenju tih principa.
Na konferenciji, cije odrzavanje je podrzao Savet Evrope i OEBS,
razgovarace se i o postizanju nekih medjudrzavnih bilateralnih sporazuma i
prekogranicne saradnje, rekao je LJajic.
Ministarstvo ce u Bujanovcu u petak odrzati konferenciju "Uloga
lokalnih zajednica u izgradnji multietnickog poverenja", najavio je LJajic,
istakavsi vaznost ukljucivanja predstavnika svih relevantnih nacionalnih
zajednica i drzavnih organa u resavanje tog pitanja.
SRJ-KANADA: AMBASADOR PERISIC PREDAO AKREDITIVE
OTAVA (Beta) - Novi jugoslovenski ambasador u Otavi Miodrag
Perisic predao je akreditive generalnom guverneru Kanade Adrijeni Klarkson,
cime je i zvanicno otpocela njegova diplomatska misija u toj zemlji.
Ambasador Perisic je Adrijeni Klarkson izrazio najbolje zelje i
nadu za unapredjenje i razvoj svestranih odnosa izmedju Jugoslavije i
Kanade.
SRJ KUBA: AMBASADORKA KADIC PREDALA AKREDITIVE
HAVANA (Beta) - Novi ambasador SRJ na Kubi Dr Ljiljana Kadic
predala je akreditive potpredsedniku Drzavnog saveta Kube Huanu Almeidi
Boskeu.
U razgovoru je izrazena spremnost za dalji razvoj odnosa izmedju
dve zemlje.
VJ: KRAPOVIC PRIMIO KRAFORDA I DZEKSONA
BEOGRAD (Beta) - Delegacije jugoslovenskog i britanskog
ministarstva odbrane zajednicki su ocenile da je u "cilju stabilizacije
mira u regionu neophodno dosledno sprovodjenje Rezolucije 1244 i stvaranje
uslova za efikasnije resavanje svih problema na Kosovu i Metohiji koji
generisu nestabilnost" na Balkanu.
Jugoslovenski ministar Slobodan Krapovic razgovarao je sa
ambasadorom Velike Britanije Carlsom Krafordom i komandantom kopnenih snaga
Velike Britanije Majkom DZeksonom.
U razgovorima je ocenjeno da su demokratske promene doprinele
vracanju poverenja medjunarodne zajednice u SRJ i da se sada "poseban
naglasak daje procesima koji su usmereni ka civilnoparlamentarnoj kontroli
vojske i integracionim procesima za afirmaciju i jacanje sistema kolektivne
bezbednosti u regionu, ali i u Evropi".
U toku boravka u SRJ vojna delegacija Velike Britanije je imala i
vise odvojenih susreta sa predstavnicama GS VJ i Saveznog ministarstva za
odbranu.
U susretu sa zamenikom nacelnika GS VJ gen.ppuk. Brankom Krgom,
komandantom Zdruzenih snaga bezbednosti gen.ppuk. Ninoslavom Krsticem i
pomocnikom nacelnika GS VJ gen.ppuk. Ljubisom Stojmirovicem razgovarano je
o vojnim aspektima bezbednosne situacije na Kosovu i primeni
Vojno-tehnickog sporazuma.
Razmatrana su i pitanja medjuarmijske saradnje VJ i Oruzanih snaga
Velike Britanije.
General DZekson je upoznao domacine o iskustvima u reformi
britanske armije i posebno cestitao Zdruzenim snagama bezbednosti na
uspesno izvrsenim zadacima u Kopnenoj zoni bezbednosti.
Komandant kopnenih snaga Velike Britanije razgovarao je i sa
delegacijom Saveznog ministarstva za odbranu koju je predvodio pomocnik
ministra za medjunarodnu vojnu saradnju i politiku odbrane
generalpotpukovnik Jovan Milanovic.
U razgovorima o bilateralnoj vojnoj saradnji, koja je do sada bila
najizrazenija u oblasti vazduhoplovne industrije, navedeno je da postoje
vece mogucnosti za zajednicki rad u oblasti istrazivanja i razvoja
naoruzanja i vojne opreme.
SRJ - HASKI TRIBUNAL
SASTANAK KOSTUNICE SA DELEGACIJOM SPS
BEOGRAD (Beta) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica rekao
je danas tokom susreta sa delegacijom Glavnog odbora SPS da ce konacnu
odluku o ustavnosti Uredbe o saradnji sa Haskim tribunalom dati Savezni
ustavni sud.
Kostunica je izrazio ocekivanje da ce taj sud, s obzirom na
vaznost pitanja i na narasle tenzije u drustvu, odluku doneti blagovremeno,
navodi se u saopstenju iz kabineta jugoslovenskog predsednika.
Kostunica je razgovarao sa delegacijom SPS o Uredbi Savezne vlade
o saradnji sa Haskim tribunalom koju ta partija smatra "neustavnom".
"Kostunica je ponovio svoje zalaganje za ustavnost i zakonistost,
naglasivsi da je saradnju sa Haskim tribunalom, koji predstavlja politicku
realnost savremenog sveta, potrebno regulisati odgovarajucim pravnim
okvirom", navodi se u saopstenju iz kabineta predsednika SRJ.
Dodaje se da bi bez tog okvira moglo zavladati bezakonje.
SAVEZNI USTAVNI SUD DANAS O USTAVNOSTI UREDBE O HAGU
BEOGRAD (Beta) - Savezni ustavni sud ce danas razmatrati ustavnost
Uredbe Savezne vlade o saradnji sa Haskim tribunalom, receno je agenciji
Beta u kabinetu sekretara tog suda.
Sud ce razmotriti predloge i incijative koji se ticu ustavnosti i
zakonitosti Uredbe, kazali su u Saveznom ustavnom sudu.
Odvojene predloge za ocenu ustavnosti te Uredbe u nedelju su
Saveznom ustavnom sudu podneli advokati bivseg jugoslovenskog predsednika
Slobodana Milosevica i pravni tim SPS.
Sudija tog suda Arandjel Markicevic rekao je ranije Beti da je SUS
dobio jos nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti Uredbe za saradnju sa
Haskim sudom.
Izmedju ostalih, inicijativu je podnela grupa od 51 profesora
Pravnog fakulteta u Beogradu, rekao je Markicevic.
Milosevicevi advokati i pravnici SPS trazili su da Savezni ustavni
sud pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti Uredbe, kao i da naredi
privremenu meru obustavljanja izvrsenja Uredbe do konacne odluke o njenoj
ustavnosti.
Premijer Srbije Zoran Djindjic rekao je u ponedeljak da ce Statut
Haskog tribunala biti direktno primenjen ako Savezni ustavni sud proglasi
neustavnom Uredbu o saradnji SRJ sa Haskim tribunalom.
Na osnovu te Uredbe, jugoslovenski ministar pravde Momcilo Grubac
dostavio je u nedelju Okruznom sudu u Beogradu zahtev Haskog tribunala za
izrucenje Milosevica.
Na resenje Okruznog suda moguce je uloziti zalbu Vrhovnom sudu
Srbije u roku od osam dana, a taj sud bi o njoj trebalo da se izjasni u
roku od 15 dana.
Djindjic je rekao da procedura izrucenja podrazumeva desetak dana,
a da je najkraci rok petak, 29. jun u slucaju da Okruzni sud danas donese
resenje o zahtevu Haskog suda, a zalba na tu odluku bude podneta sutra
Vrhovnom sudu.
Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica odbacio je u
ponedeljak mogucnost da Milosevic bude izrucen pre Donatorske konferencije,
koja je zakazana za 29. jun.
On je rekao da bi to predstavljalo krsenje Uredbe o saradnji sa
Haskim sudom.
SAVEZNI SUD POKRENUO POSTUPAK ZA OCENU USTAVNOSTI
BEOGRAD (Tanjug) Savezni ustavni sud je danas odlucio da pokrene
postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe Savezne vlade o saradnji
sa medjunarodnim sudom u Hagu.
DOS-PREDSEDNISTVO: ZAVRSEN SASTANAK, BILO RECI O HAGU
BEOGRAD (Beta) - Sastanak Predsednistva DOS, na kojem je bilo reci
o saradnji sa Haskim tribunalom i situaciji u zemlji, odzan je sinoc.
Sastanku nisu prisustvovali presdtavnici DSS jugoslovenskog predsednika
Vojislava Kostunice.
Sef poslanicke grupe DOS u Skupstini Srbije i visoki funkcioner DS
Cedomir Jovanovic rekao je novinarima da je to bio "redovan sastanak"
lidera DOS, na kome je "analizirana aktuelna politicka situacija" i
usvojene "izvesne odluke koje su obavezujuce u sprovodjenju dnevne
politike".
Jovanovic je kazao da je bilo reci i o Haskom tribunalu i
"ispunjavanju medjunarodno preuzetih obaveza, koje su proizasle iz
punopravnog ucesca drzave u medjunarodnoj zajednici".
Ostali lideri DOSa nisu zeleli da daju izjave posle sastanka.
Na sastanku su ucestvovali lider DS i premijer Srbije Zoran
Djindjic, predsednik DHSS i ministar pravde Srbije Vladan Batic, lider GSS
i SMIP Goran Svilanovic, predsednik koalicije Sandzak i savezni ministar za
nacionalne i etnicke zajednice Rasim Ljajic, kao i lider SDU i
potpredsednik Vlade Srbije Zarko Korac.
DJINDJIC: PRIMENICE SE STATUT HASKOG TRIBUNALA
PRAG (Tanjug) Ako Savezni ustavni sud proglasi neustavnom Uredbu
savezne vlade o saradnji sa haskim tribunalom, ona se nece sprovoditi, ali
ce se saradnja sa Hagom sprovesti na osnovu Statuta tog suda i na osnovu
rezolucije UN, izjavio je danas premijer Srbije Zoran Djindjic.
On je rekao za radio Slobodna Evropa da to u praksi "znaci zapravo
transfer (bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana) Milosevica u Hag".
Djindjic je rekao da je ova "vazna politicka odluka" jednoglasno
sinoc usvojena na sastanku predsednistva DOS.
Upitan da prokomentarise odsustvo saveznog predsednika i lidera
DSS Vojislava Kostunice sa sinocnjeg sastanka predsednistva DOS, Djindjic
je rekao da je iz DSS odgovoreno da je poziv stigao dosta kasno i da imaju
druge obaveze.
Prema Djindjicevim recima, u javnosti nije bilo jasno receno da je
predsednistvo DOS sve odluke do sada donosilo jednoglasno, ukljucujuci i
odluku o Zakonu o saradnji sa haskim sudom i odluku o Uredbi savezne vlade,
kao i odluku da ce se sa Tribunalom saradjivati efikasno. "Znaci niko tu
nije bio nadglasavan, niko nije bio protiv. Svi smo bili za", rekao je
Djindjic.
Prema recima predsednika vlade Srbije, predlog o usvajanju Uredbe
dosao je sa strane saveznog predsednika Kostunice. "Gospodin Momcilo
Grubac, koga je gospodin Kostunica imenovao za savezog ministra pravde je
uz saglasnost gospodina Kostunice, dao tu ideju", precizirao je Djindjic i
dodao da je republicka vlada samo trazila od saveznih vlasti "bilo kakav
instrument... pod uslovom da dovede do neke akcije".
"U svakom slucaju svi su glasali za to (Uredba o saradnji sa
haskim sudom) resenje", podvukao je Djindjic i dodao da je "iznenadjen sto
sada postoji neka sumnja da li je neko bio za, a neko protiv".
SE-SVIMER: SARADNJA S HAGOM GLAVNI USLOV ZA PRIJEM SRJ U SE
STRAZBUR (Beta) - GS Saveta Evrope (SE) Valter Svimer izjavio je
da je najvazniji uslov za uclanjenje SRJ u tu organizaciju puna saradnja sa
Haskim tribunalom i da ocekuje da ce SRJ taj uslov uskoro ispuniti.
"Uredba jugoslovenske vlade otvorila je put za izrucenje (bivseg
jugoslovenskog predsednika) Slobodana Milosevica Haskom tribunalu i nadam
se da ce vlada nastaviti u tom pravcu, uprkos demonstracijama snaga vezanih
za proslost", rekao je Svimer u razgovoru sa novinarima u sedistu SE u
Strazburu.
On je najavio da ce predstavnik SE, na poziv UN i OEBS,
ucestvovati u posmatranju procesa registracije biraca za izbore na Kosovu.
Prema Svimerovim recima, SE je ostvario saradnju sa vlastima u
Beogradu i Podgorici, i ucinice sve kako bi bio obezbedjen "fer (izborni)
proces", i kako bi svi koji imaju pravo glasa bili registrovani u birackim
spiskovima, bez obzira da li se trenutno nalaze na Kosovu ili izvan njega.
GRCKA-REPAS: IZRUCENJE MILOSEVICA U RUKAMA VLADE SRJ
ATINA (Beta) - Predstavnik Vlade Grcke Dimitris Repas izjavio je u
Atini da jugoslovenska vlada "ima odlucujucu rec" u vezi sa izrucenjem
bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica Medjunarodnom sudu za ratne
zlocine u bivsoj Jugoslaviji.
Na pitanje kako vlada komentarise "prebacivanje Milosevica u Hag",
Repas je rekao da "tim pitanjem odgovorno rukuje jugoslovenska vlada". "I
mi pratimo taj razvoj... sa interesovanjem, ali glavnu, odlucujucu rec ima
vlada te prijateljske zemlje", rekao je Repas ukazujuci da "treba postovati
principe na osnovu kojih funkcionise Medjunarodni sud".
RUSIJA: DUMA ZATRAZILA OD RUKOVODSTVA SRJ DA NE ISPORUCI
MILOSEVICA MOSKVA (Tanjug) Drzavna duma Rusije usvojila je u nacelu
dokument kojim se obraca rukovodstvu Jugoslavije s molbom da se uzdrzi od
izrucenja bivseg predsednika Slobodana Milosevica Haskom tribunalu.
U tekstu dokumenta, za koji su glasala 272 deputata, protiv je
bilo 77, a jedan se uzdrzao, se istice da se pitanje o izrucenju Milosevica
razmatra u Jugoslaviji "pod snaznim pritiskom spolja".
Tekst obracanja jugoslovenskim vlastima mogao bi da bude usvojen u
celini danas popodne, posle unosenja predlozenih ispravki.
SRJ - DONATORSKA KONFERENCIJA
JUGOSLAVIJA JEDINSTVENO U BRISELU
BRISEL (Tanjug) Jugoslovenska delegacija, koja ucestvuje na
sutrasnjoj donatorskoj konferenciji u Briselu, nastupa na tom skupu
jedinstveno, uz ucesce predstavnika Srbije i Crne Gore.
Jugoslovensku delegaciju predvodi potpredsednik savezne vlade
Miroljub Labus. Na celu srpskog dela delegacije je srpski ministar za
ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitic, dok crnogorski deo
delegacije predvodi ministar u vladi Crne Gore Miroslav Ivanisevic.
Ostali clanovi delegacije su Milica Uvalic, Boris Begovic, Milan
Pajevic, Bozidar Djelic, Gordana Matkovic, Ljubisa Krgovic i Darko
Uskokovic.
Tokom priprema za sutrasnju konferenciju bilo je raznih
spekulacija kako ce delegacija iz Jugoslavije nastupati. Svetska banka i
Evropska komisija, kao suorganizatori konferencije, bili su
kategoricni radi se o donatorskoj konferenciji za Jugoslaviju i
jugoslovenska delegacija moze da nastupa iskljucivo kao jedna, a ne kao
delegacije dve federalne jedinice.
LABUS: UCESCE SAD GARANTUJE USPEH DONATORSKE KONFERENCIJE
BRISEL (TanjugAP) Potpredsednik Savezne Vlade Miroljub Labus
ocenio je u Briselu da odluka SAD da ucestvuje na Donatorskoj konferenciji
za SRJ garantuje njen pun uspeh.
"Americko ucesce na konferenciji garantuje njen pun uspeh i ujedno
je podsticaj reformistickim i demokratskim snagama u Jugoslaviji", izjavio
je AP Labus koji u Briselu predvodi nasu delegaciju na skupu Pakta za
stabilnost posvecenom izbeglicama i slobodnoj trgovini izmedju zemalja
jugoistocne Evrope. Labus je izjavio da je pitanje dana kada ce bivsi
jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic biti prebacen u Medjunarodni
sud u Hagu, ali je naglasio da se to nece dogoditi pre Donatorske
konferencije koja ce biti odrzana u petak Briselu.
CRNA GORA PREDLOZILA PROJEKTE VREDNE 1,2 MILIJARDE MARAKA
PODGORICA (Beta) - Crna Gora je za Donatorsku konferenciju u
Briselu predlozila projekte vredne oko 1,2 milijarde maraka, koje su
pripremili Nacionalni koordinacioni tim i Ministarstvo finansija.
Predvidjeno je da se projekat pomoci Crnoj Gori, koji je podeljen
u tri dela, realizuje u narednih pet godina. Crna Gora trazi da budzetska
pomoc iznosi oko 430 miliona maraka. Drugi deo donacija, u vrednosti od 216
miliona maraka, je predvidjen za ekonomski razvoj i socijalne potrebe.
Najveci deo donatorskog novca, oko 637 miliona maraka, predvidjen je za
investicije u infrastrukturi. Prioriteti su vodosnabdevanje, putna
infrastruktura i elektroprivreda.
Najznacajniji pojedinacni projekti su izgradnja saobracajnice od
Podgorice do Bara, putne mreze od glavnog grada Crne Gore prema Srbiji i
Kosovu i saobracajnica u opstinama na Crnogorskom primorju.
Predvidjena je i modernizacija Luke u Baru i renoviranje
hidroelektrane "Perucica".
CILJ JE SKUPITI 1,25 MILIJARDI DOLARA
BRISEL (Tanjug) SAD, clanice EU i ostale zemlje pozvani su da
ucestvuju na donatorskoj konferenciji, koja ce se u petak odrzati u
Briselu, sa nadom da ce se prikupiti 1,25 milijardi dolara preko potrebnih
Jugoslaviji za obnavljanje i reforme njene ekonomije, izjavili su u Briselu
predstavnici EU Gunar Vigand i Svetske banke Rori O'Saliven.
"Konferencija ce se zasigurno odrzati, sa ili bez Amerikanaca",
rekao je predstavnik za stampu EU, podsecajuci na pozitivno reagovanje EU
na Uredbu savezne vlade o saradnji sa haskim Tribunalom.
O'Saliven je rekao da ce se u petak od zemalja donatora zatraziti
da, pre svega, podrze reforme jugoslovenske vlade, posle pada Milosevicevog
rezima.
"Nije rec samo o prikupljanju para, vec o potpunim reformama
jugoslovenske ekonomije", naglasio je O'Saliven.
Jugoslavija je "u potpunom haosu, sa jako mnogo ozbiljnih problema
u svakom delu ekonomije", upozorio je predstavnik Svetske banke, dodajuci
da, ipak, iz Beograda u poslednje vreme stizu i dobre vesti i da je
poslednjih meseci vlada preduzela vise poteza koje vode u dobrom pravcu.
O'Saliven i Vigand ne iskljucuju da ce neki donatori pokusati da
uslovljavaju donacije istinskim reformama u Jugoslaviji, politickim i
ekonomskim, ali i punom saradnjom sa Haskim tribunalom.
OEBS: LIND POZVALA SAD DA UCESTVUJU NA DONATORSKOM SKUPU O SRJ
BEC (Beta) - Predsedavajuca Saveta ministara EU i MIP Svedske Ana
Lind pozvala je SAD da ucestvuju na predstojecoj donatorskoj konferenciji
za SRJ.
"SRJ je ucinila napor da izadje u susret zahtevima medjunarodne
zajednice za saradnjom sa Haskim tribunalom i rec je o veoma vaznoj odluci
jugoslovenske vlade zbog cega podrzavamo odrzavanje donatorske
konferencije. Nadamo se dobrom ishodu te konferencije, na kojoj ocekujemo
ucesce svih vaznih faktora", kazala je Lind na konfereniji za stampu u Becu.
Ona je energicno odbacila mogucnost promena granica na Balkanu. U
tom kontekstu, Lind je istakla da se EU zalaze za "autonomnu" Crnu Goru u
okviru demokratske SRJ, te da po pitanju Kosova podrzava rezoluciju Saveta
bezbednosti UN 1244.
Komentarisuci inicijativu SRJ za odrzavanjem regionalne
konferencije na kojoj bi se potvrdio teritorijalni integritet i suverenitet
drzava na Balkanu, sefica svedske diplomatije je ocenila da je za to
prerano. "Nije vreme da se diskutuje o jednoj takvoj konferenciji, mada je
ona deo ideje o integraciji regiona, posto jos uvek na terenu ima dosta
neresenih kriza. Jedan deo zemalja bi mogao pogresno da rastumaci
inicijativu, upravo kada je rec o granicama", dodala je ona.
SAD CE UCESTVOVATI NA DONATORSKOJ KONFERENCIJI
BEOGRAD (Beta) - Americki drzavni sekretar Kolin Pauel izjavio je
da ce SAD ucestvovati na Donatorskoj konferenciji za SRJ koja ce se 29.
juna odrzati u Briselu, saopstila je danas ambasada SAD u Beogradu.
"Ucesce SAD omoguceno je poslednjim koracima srpskih i
jugoslovenskih vlasti u pravcu ispunjavanja obaveze Beograda da u
potpunosti saradjuju sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine na
podrucju bivse Jugoslavije, kao i obecanjem Beograda da ce izruciti
optuzene za ratne zlocine Hagu i ispuniti pravne obaveze prema Tribunalu",
navodi se u saopstenju.
U saopstenju se dodaje da SAD podrzavaju demokratske promene u SRJ
i zelju za ekonomskim reformama, ali da ce konkretizacija pomoci koju SAD
budu obecale na konferenciji zavisiti od pune saradnje SRJ sa Hagom.
"Ambasador Leri Naper predvodice americku delegaciju", zakljucuje
se u saopstenju americke ambasade.
BEOGRAD (Tanjug) Americki drzavni sekretar Kolin Pauel doneo je
odluku o ucescu SAD na Donatorskoj konferenciji za Jugoslaviju posle
telefonskog razgovora sa srpskim premijerom Zoranom Djindjicem, saopstio je
portparol Stejt departmenta Filip Riker. "Premijer Djindjic nam je pruzio
uveravanja da je vlada Srbije resena da udovolji svojim medjunarodnim
obavezama i da Milosevica izruci u Hag u najkracem mogucem roku", izjavio
je Riker.
VASINGTON (Beta) - Iako su SAD odlucile da ucestvuju na
Donatorskoj konferenciji za Jugoslaviju, zakazanoj za petak u Briselu, bilo
kakva odluka o americkoj pomoci bice uslovljena izrucenjem bivseg
predsednika SRJ Slobodana Milosevica i ostalih optuzenih lica Tribunalu u
Hagu, rekao je neimenovani visoki funkcioner Stejt departmenta.
On je, objavljujuci odluku o americkom ucescu na konferenciji,
podvukao da ce odobravanje pomoci SRJ zavisiti od ispunjenja obecanja
Jugoslavije da ce Milosevic biti izrucen Hagu.
VASINGTON (TanjugAFP) SAD se spremaju da obecaju pomoc od 106
miliona dolara za Jugoslaviju, na donatorskoj konferenciji u Briselu,
saznaje se iz americkih parlamentarnih izvora.
Stejt department je saopstio da ce SAD dati "sustinska obecanja"
pomoci, ne precizirajuci cifru i podvlaceci da ce taj iznos biti isplacen
tek kada bude ocenjeno da Jugoslavija na potpuno zadovoljavajuci nacin
saradjuje sa Haskim tribunalom.
Saradnik senatora Patrika Lija, koji je inicijator mera koje
vezuju americku pomoc za napredak u saradnji sa Haskim tribunalom, ipak je
rekao da ce najavljena suma iznositi 106 miliona dolara. Nece biti
transfera novca dok svi uslovi vezani za Tribunal ne budu ispunjeni, rekao
je on ne zeleci da otkrije svoje ime.
SVETSKA BANKA PRIPREMILA PROGRAM ZA DONATORSKU KONFERENCIJU
BRISEL (Beta) - Svetska banka saopstila je da ce podrzati
ekonomski razvoj SRJ kroz Strategiju tranzicione podrske koja definise
program za fiskalnu 2002. godinu, kao i da je pripremila sveobuhvatni Hitni
program tranzicije i obnove za SRJ, koji ce biti predstavljen na
Donatorskoj konferenciji u Briselu 29. juna.
U saopstenju, Svetska banka je navela da je taj program tranzicije
pripremila u saradnji sa Evropskom komisijom i uz intenzivne konsultacije
sa vladom SRJ. Program definise strukturalne reforme, ukljucujuci reforme
politike sektora, prioritetne javne investicije, a u njemu su uzete u obzir
i bilansnobudzetske potrebe za 2001. godinu.
Program opisuje potrebe spoljnog finansiranja, u toku sledece tri
do cetiri godine u iznosu od 3,9 milijarde, od cega je obecano 1,25
milijardi dolara za 2001. godinu.
Svetska banka navela je da je SRJ 8. maja ispunila uslove da
nasledi clanstvo SFRJ u Medjunarodnoj banci za rekonstrukciju i razvoj
(IBRD) i 11. juna u Medjunarodnoj agenciji za razvoj (IDA), i na osnovu
toga nasledila clanstvo SFRJ u Svetskoj banci.
Kao deo clanskog paketa, bord Svetske banke je odobrio plan za
brisanje duga Jugoslavije IBRD, koji trenutno iznosi 1,7 milijardi dolara,
kao i najpovoljnije uslove za kredite IDA na privremenoj bazi, navodi se u
saopstenju Svetske banke.
Iako je clanstvo obnovljeno, verovatno ce za razresenje dugova
biti potrebno jos nekoliko meseci. Prema tome, banka ce moci da pocne sa
finansiranjem u prvoj polovini fiskalne 2002. godine, koja pocinje 1. jula
2001. IDA ce moci Jugoslaviji da pozajmi 540 milion dolara u naredne tri
godine.
U saopstenju se navodi da je bord izvrsnih ditrektora Svetske
banke je 13. marta izglasao formiranje Trast fonda od 30 miliona dolara za
SRJ. Ovaj fond ce biti upotrebljen za finansiranje prioritetnih aktivnosti
pre rezresenja dugova i pre nego sto regularni izvori finansiranja budu
dostupni, a koji ce Svetskoj banci omoguciti da SRJ pomogne u brzom
poboljsanju ekonomskih uslova, kao i vladi SRJ u formiranju dugorocne
politike.
Projekti koji ce biti finansirani kroz ovaj Fond treba da podrze
hitnu pomoc razvoju privatnog sektora, podrze pocetak sveobuhvatnih reformi
finansijskog sektora, obezbede brzu rehabilitaciju elektroenergetske
infrastrukture i ojacaju mrezu socijalne pomoci siromasnima.
Pored uclanjenja u Svetsku banku i MMF, SRJ je postala clan i
Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i pocela je razgovore sa drugim
medjunarodnim kreditorima o normalizaciji finansijskih odnosa, sto je
kljucni korak u medjunarodnoj integraciji, zakljucuje se u saopstenju
Svetske banke.
BALKAN
BALKAN: POTPISAN MEMORANDUM O SLOBODNOJ TRGOVINI
BRISEL (Tanjug) Predstavnici sedam balkanskih zemalja su u
Briselu, u okviru Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope, potpisali
Memorandum o razumevanju o slobodnoj trgovini, koji ce omoguciti zemljama
regiona da do kraja iduce godine smanje ili ukinu carine za cak 90 odsto
medjusobne trgovine.
Potpise na Memorandum su stavili predstavnici Jugoslavije,
Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije i Rumunije.
U prvim reagovanjima u Briselu, ocenjuje se da ce taj dokument
omoguciti znacajnije prosirivanje medjusobne trgovine balkanskih zemalja,
ali isto tako i veci priliv citavom regionu preko potrebnih stranih
investicija. "Memorandum predstavlja znacajan korak ka pospesivanju
stabilnosti i mira na zapadnom Balkanu", izjavio je komesar EU za trgovinu
Paskal Lami. On je rekao da je to "jasna poruka ostalom svetu da su
balkanske zemlje spremne na kooperaciju, obnovu svojih ekonomija i
unapredjenje medjusobne trgovine".
Predstoje jos bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini, koji bi
trebalo da se zakljuce do kraja iduce godine.
BRISEL (Beta) - SRJ i jos sest balkanskih zemalja potpisale su u
Briselu memorandum o liberalizaciji i olaksavanju uslova trgovine, uz
ukidanje carina i dazbina za najmanje 90 odsto, a najduze u prelaznom
razdoblju od sest godina, kad su u pitanju posebno "osetljivi" prozvodi.
Potpredsednik Savezne vlade Labus izjavio je agenciji Beta da je
potpisivanje Memoranduma o liberalizaciji trgovine "vazna poruka EU da SRJ
i zemlje potpisnice zele da idu u EU kroz regionalnu saradnju. Mi zelimo da
u razumnom roku uklonimo sve barijere za trgovinu unutar ovog podrucja od
55 miliona potrosaca", rekao je on.
"U roku od godinu i po dana cemo", dodao je Labus, "zakljuciti
bilateralne ugovore o slobodnoj trgovini i za dve-tri naredne godine sva
ogranicenja bice uklonjena. Time se stvara trziste od 55 miliona potrosaca
koje je veoma vazno za razvoj privredjivanja u regionu. To je vazno za
Jugoslaviju, isto kao i za nase susede".
Labus je dodao i da je predstojeca donatorska konferencija za SRJ
vazna zato sto ce obezbediti sredstva za obnovu infrastrukture i uopste
jugoslovenskih privrednih kapaciteta, "jer da bi se moglo trgovati, mora se
proizvoditi". "Donatorska konferencija ce dati doprinos za projekte obnove
infrastrukture i za obrazovanje, zdravstvo, za budzetsku podrsku", ocenio
je on.
Istovremeno, to ce biti znak da Jugoslavija ulazi u evropske
tokove i da je to mesto koje je privlacno za investicije i da medjunarodna
zajednica podrzava ukljucivanje Jugoslavije u medjunarodne tokove, kazao je
Labus.
Koordinator Pakta stabilnosti Bodo Hombah je ocenio da
potpisivanje Memoranduma uliva i novu nadu za integraciju regiona, "jer
takvo podrucje bez granica sa 55 miliona ljudi biva privlacno za
investiranje".
Komesar za trgovinu Evropske komisije Paskal Lami ocenio je da je
"trgovina kljucni cinilac u prioritetima politike EU za obnovu demokratskih
drustava i ekonomija na Zapadnom Balkana".
IVASOV OPTUZIO NATO DA JE ODGOVORAN ZA KRIZU NA BALKANU
MOSKVA (Tanjug) Nacelnik Glavne uprave za medjunarodnu vojnu
saradnju Ministarstva odbrane Rusije generalpukovnik Leonid Ivasov optuzio
je danas NATO da je odgovoran za krizu u Makedoniji i na Balkanu.
On je u intervjuu drzavnpj agenciji ItarTas rekao da zaostravanje
situacije u Makedoniji predstavlja direktnu posledicu popustljivosti NATO
prema albanskim ekstremistima na Kosovu.
"Stice se utisak da izvesne snage, ukljucujuci i snage unutar
NATO, nisu zainteresovane za zaustavljanje konflikta na Balkanu, vec pre
svega za to da se on odrzava u permanentnom stanju", rekao je general
Ivasov i dodao da je "danas upravo delovanje snaga NATO isprovociralo
unutrasnju krizu u Makedoniji".
Povecavanje zategnutosti na Balkanu izazvana je politikom snaga
Kfora, a pre svega natovskih struktura na Kosovu prema albanskim
separatistima, kao i odbijanjem da se izvrsi istinska demilitarizacija
pokrajine i razoruzavanje takozvane OVK, rekao je Ivasov.
On je podsetio da je Ministarstvo odbrane Rusije mnogo puta
ukazivalo da je neophodno razoruzati ekstremisticke snage na Kosovu i
neutralizovati njihovo delovanje. Umesto toga, rekao je ruski general,
"fakticki je NATO podpomagao ocuvanje oruzanih formacija na Kosovu, koje su
sada otvorile drugi front u Maokedoniji".
Ivasov je saopstio da NATO nije upucivao Rusiji predlog o ucescu u
zajednickoj operaciji razoruzavanja albanskih ekstremista u Makedoniji.
"Rusija nije dobijala takve predloge, a koliko je poznato
Ministarstvu odbrane, odgovarajucih predloga nije bilo ni u Savetu
bezbednosti UN", rekao je visoki predstavnik ruskog Ministarstva odbrane.
REPUBLIKA SRBIJA
SKUPSTINA: DONET ZAKON O PRIVATIZACIJI BEZ PRISUSTVA OPOZICIJE
BEOGRAD (Tanjug) Skupstina Srbije donela je Zakon o
privatizaciji, koji je predlozila republicka vlada, bez diskusije i bez
prisustva poslanika SPS, SRS i SSJ, koji su parlament napustili u pauzi
skupstinskog zasedanja u znak protesta sto je Savezna vlada donela Uredbu o
saradnji sa Haskim tribunalom.
Prema usvojenim resenjima, predmet privatizacije bice drustveni,
odnosno drzavni kapital u preduzecima i ustanovama, sem prirodnih
bogatstava i dobara u opstoj upotrebi.
Privatizacija ce se, po ovom zakonu, sprovesti putem javnog
tendera i javne aukcije, s tim sto kupci kapitala ili imovine mogu biti
domaca i strana pravna i fizicka lica. Predvidjeno je da se privatizuje 70
odsto kapitala, a da se 30 odsto, u vidu besplatnih akcija, podeli
zaposlenima i penzionerima.
Medjutim, pravo na akcije bez naknade ostvarivace se samo do 35
godina radnog staza. Cena po kojoj ce kapital biti prodat u postupku
privatizacije, formirace se na osnovu uslova na trzistu. Kao sredstva
placanja predvidjeni su domaca i strana konvertibilna valuta. Takoje,
placanje ce biti moguce i obveznicama po osnovu neisplacene devizne stednje
gradjana.
Zakonom je precizirano da su preduzeca, koja posluju sa drustvenim
kapitalom, duzna da postupak privatizacije sprovedu najkasnije u roku od
cetiri godine po stupanju na snagu ovog zakona.
Skupstina je, pre usvajanja ovog zakona, odbila vecinu od preko
200 amandmana koji su dostavljeni na vladin predlog zakona.
SKUPSTINA: USVOJEN ZAKON O AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU
BEOGRAD (Tanjug) Poslanici Skupstine Srbije usvojili su Zakon o
Agenciji za privatizaciju, koja ce promovisati, inicirati, sprovoditi i
kontrolisati predstojecu privatizaciju u Republici.
Prema tom zakonu, sediste Agencije bice u Beogradu, a njene
organizacione jedinice mogu biti i u drugim mestima.
Agencija za privatizaciju ce, medju ostalim, biti zaduzena da
proverava procenjenu vrednost kapitala ili imovine preduzeca koja se
privatizuju, kao i priliv sredstava nakon prodaje i prenos akcija bez
naknade zaposlenima.
SKUPSTINA: USVOJEN ZAKON O AKCIJSKOM FONDU
BEOGRAD (Tanjug) Skupstina Srbije je usvojila i Zakon o Akcijskom
fondu, kojim se zajedno sa zakonima o privatizaciji i o Agenciji za
privatizaciju zaokruzuje zakonodavna regulativa za privatizaciju.
U tom aktu precizirano je da se Akcijskom fondu prenose akcije
preostale do dana stupanja na snagu novog Zakona o privatizaciji u
preduzecima privatizovanim na osnovu starog zakona.
Taj fond ce raspolagati i akcijama onih koji su odustali od
otplata upisanih akcija na osnovu zakona o drustvenom kapitalu i o
svojinskoj transformaciji, akcijama koje mu ustupi Fond za razvoj Srbije i
akcijama preostalim posle prodaje kapitala po novom Zakonu o privatizaciji.
Akcijski fond bice duzan da akcije koje su mu prenete proda
najkasnije u roku od sest godina po stupanju na snagu Zakona o
privatizaciji.
Ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic rekao je
u zavrsnoj reci da je usvajanje ova tri zakona "istorijski trenutak i
pocetak ekonomskih reformi".
"Privatizacija je snazno sredstvo za sprovodjenje tih reformi, ona
je najveca investicija, a zemlji su potrebne investicije, jer privreda u
ovom trenutku ima 500 milijardi dinara akumuliranih gubitaka", rekao je
Vlahovic.
OPOZICIONE STRANKE TRAZE VANREDNE IZBORE NA SVIM NIVOIMA
BEOGRAD (Beta) - Opozicione stranke u Skupstini Srbije zatrazile
su da budu raspisani vanredni savezni, republicki, pokrajinski i lokalni
izbori.
Predstavnici SRS, SPS i SSJ su na konferenciji za novinare u
Skupstini Srbije saopstili da su potpisali sporazum kojim traze vanredne
izbore.
Oni su optuzili vladajucu DOS da sprovodi "politicko nasilje".
Poslanici tih stranaka u znak protesta nisu ucestvovali u popodnevnom delu
skupstsinkog zasedanja.
Lider SSJ Borislav Pelevic je rekao da sporazum kojim se zahteva
raspisivanje vanrednih izbora nije sporazum o stvaranju koalicije, nego
samo zahtev za izborima - SSJ ce sama izaci na izbore.
JUG SRBIJE
BUJANOVAC- COVIC: NECE BITI UKLANJANJA PUNKTA KOD KONCULJA
BUJANOVAC (Beta) - Sef Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojsa
Covic, izjavio je da punkt Zdruzenih snaga bezbednosti (ZSB) kod sela
Konculj, nece biti pomeran i da on smeta jedino svercerima. Covic je u
Pres centru u Bujanovcu, odgovarajuci na zahtev peticiju 95 Albanaca o
izmestanju policijskog punkta kod Konculja, rekao da o lokacijama
punktovima odlucuju strucni timovi policije.
"Nikakvu neprijateljsku delatnost necemo tolerisati i punkt ce
biti tamo i on nikome ne smeta osim svercerima", naveo je Covic, dodajuci
da ce se javnost i sama uveriti kako ce da prodju oni koji eventualno budu
napali punkt kod Konculja.
Potpredsednik Vlade Srbije je preneo da je konkurs za prijem
kandidata u redove multietnicke policije na jugu Srbije produzen do 15.
jula a prva grupa policije pocinje visenedeljne pripreme 6.avgusta u
Mitovom Polju kod Kraljeva.
"To nije posebna policija, vec policija Republike Srbije", rekao
je Covic, objasnjavajuci da je konkurs produzen da bi se vise kandidata
prijavilo i kako bi se medju njima izabrali najsposobniji i oni koji u
svojim dosijeima nemaju nikakvu mrlju.
On je gradajanima Srbije porucio da moraju da shvate da imaju sva
prava ali da imaju i svoje obaveze prema drzavi.
KOSOVO - METOHIJA
KOSOVO-VLADA: MINISTAR KULTURE U POSETI KOSOVSKOJ MITROVICI
KOSOVSKA MITOVICA (Beta) - Ministar za kulturu Srbije Branislav
Lecic posetio je Kosovsku Mitrovicu, gde je izjavio da je povod njegove
posete veliki srpski praznik Vidovdan. Lecic je obisao manastir Sokolica, a
posetice i Gracanicu, gde ce prisustvovati nocnom bdeniju u porti manastira.
On ce obici i vise spomenika kulture, koji su, kako je rekao, pod
punom paznjom ministarstva, ne samo kao bastina, vec su i test za svet koji
treba da pokaze koliko je spreman da ucestvuje u zastiti i obnovi spomenika
kulture i duhovnosti na Kosovu. "Moj dolazak je potvrda da ce Srbija
sa Srbima na Kosmetu biti trajno prisutna i neraskidivo vezana. Ovo je gest
coveka iz vlade, glumca, ali i gest duhovne prirode jer ja sam Srbin
pravoslavac i moje mesto ovih dana je upravo ovde", rekao je Lecic.
OBRAZOVANJE: SRBI SE PROTIVE DA ZA NASTAVU NA SRPSKOM BRINE UNMIK
LAPLJE SELO (Beta) - Prosvetni radnici sa Kosova i Metohije
nastave na srpskom jeziku, zahtevaju od vlasti u Beogradu da ne dozvole da
sistem obrazovanja na srpskom jeziku od 1. septembra ove godine bude pod
okriljem medjunarodnih misija u pokrajini.
Informativni centar Saveznog Komiteta za Kosovo i Metohiju, preneo
je pismo prosvetnih radnika Srba sa Kosova, koji, "nemajuci drugog izbora",
od predsednika Jugoslavije Vojsilava Kostunice, premijera Srbije Zorana
Djindjica, predsednika SSJ Borislava Pelevica, ministra prosvete Gase
Knezevica i predsednika Komiteta za Kosovo Momcila Trajkovica, traze da
obrazovanje na srpskom jeziku na Kosovu ostane u sistemu obrazovanja Srbije.
Prosvetni radnici sa Kosova dodaju u pismu vlastima u Beogradu da
ne mogu da prihvate da navodne reforme obrazovanja vode oni "koji su preko
80 odsto ucenika prognali, isterali iz skolskih zgrada i kojima ne smeta
sto ucenici vec dve godine nastavu na srpskom jeziku pohadjaju po privatnim
kucama i podrumima".
REPUBLIKA CRNA GORA
BULATOVIC: TESKO IZBECI PAD SAVEZNE VLADE
PODGORICA (B92) - Predsednik SNP Crne Gore Predrag Bulatovic
ocenio je da je "veoma tesko izbeci pad Savezne vlade".
"Ako bismo se ponasali kao da nije nista bilo, onda bi se mogao
izvesti zakljucak da smo se mi nesto sa DOS dogovorili. Mi sa njima nista
nismo dogovarali", rekao je Bulatovic u intervjuu podgorickom nedeljniku
"Monitor". On je ponovio da nema ni govora o tome da bi SNP, u slucaju da
napusti Saveznu vladu, mogao da napravi koaliciju sa SPS, SRS i JUL, ili da
da podrsku manjinskoj vladi.
REPUBLIKA MAKEDONIJA
PSSE-DZONSTON: DOSTA JE BILO PROLIVANJA KRVI NA BALKANU
STRAZBUR (TanjugAFP) Predsednik Parlamentarne skupstine Saveta
Evrope, lord Rasel Dzonston je izjavio da je "bilo dosta prolivanja krvi"
na Balkanu, pozivajuci i makedonsku vojsku i albanske ekstremiste na
"umerenost". "Bliska proslost regiona uveliko svedoci o tome kakve bi
tragicne posledice neizbezno izazvalo svako novo povecanje tenzija",
izjavio je on, "snazno osudjujuci" oruzane akcije albanskih ekstremista,
ali i preksinocne dogadjaje u Skoplju, u kojima su, kako je rekao, "na
zalost aktivno ucestvovali i neki pripadnici policije i oruzanih snaga".
Lord Rasel Dzonston je porucio makedonskim vlastima da im je
"duznost da sacuvaju mir i da reaguju s merom".
EU-LEOTAR: TREBA RAZGOVARATI SA ALBANSKOM GERILOM
PARIZ (Beta-AFP) - Novi stalni izaslanik EU u Makedoniji Fransoa
Leotar ocenio je da makedonska vlada treba da razgovara sa pripadnicima
samozvane ONA. Po Leotarovom misljenju, "ne treba dovoditi u pitanje
granice danasnje Makedonije". "To je polazna tacka moje misije", kazao je
on.
"U pitanje ne treba dovoditi legitimitet makedonske vlade",
nastavio je Leotar. "Nasuprot tome, treba razgovarati sa tom gerilom, oni
(makedonska vlada) svakako treba da razgovaraju sa tom gerilom, sa njihovim
liderima, kako bi se postigao konsenzus i uspostavio mir", dodao je on.
"Verujem da je jedan od mojih prvih zadataka susret sa makedonskim
vlastima, kojima cu predociti jednostavnu ideju da, preko ustava koji stiti
prava svih, mogu da se uklope u Evropu, istovremeno stiteci integritet
svoje teritorije", rekao je Leotar francuskom radiju.
HASKI TRIBUNAL - BIH - RS
TUZILASTVO TRAZI DOZIVOTNU KAZNU ZA GENERALA KRSTICA
HAG (B92) - Zakljucujuci da u slucaju srebrenickog genocida "nema
olaksavajucih okolnosti, vec samo otezavajuce", tuzilac Mark Harmon je, na
kraju svoje zavrsne reci, zatrazio kaznu dozivotnog zatvora za generala
Radislava Krstica, bivseg zapovednika Drinskog korpusa VRS, javlja Sense.
Medju otezavajuce okolnosti, tuzilac je naveo razmere zlocina,
odnosno cinjenicu da je u julu 1995. u Srebrenici ubijeno najmanje 7.000
muslimanskih muskaraca i decaka; zatim predumisljaj s kojim je to ucinjeno;
pa patnje zrtava, unistavanje znacajnog dela stanovnistva istocne Bosne;
teske i dugorocne posledice tih zlocina po prezivele; te, konacno, brojne
neistine koje je general Krstic izrekao pod zakletvom, kao i potpuno
odsustvo kajanja zbog zlocina koje je pocinio.
Ukazujuci da je "branjenik imao sudjenje, a njegove zrtve nisu",
tuzilac je zatrazio od Pretresnog veca da generala Krstica proglasi krivim
po svih osam tacaka optuznice koje ga terete za genocid, saucesnistvo u
genocidu, zlocine protiv covecnosti i krsenja zakona ili obicaja ratovanja,
te da mu za svaku od tih tacaka izrekne kaznu dozivotnog zatvora, koje bi
tekle "uzastopno", a ne istovremeno. Ukoliko bi sud prihvatio taj predlog,
to bi prakticno znacilo dozivotan zatvor bez mogucnosti pomilovanja.
Odbrana generala Radislava Krstica ce svoju zavrsnu rec odrzati u
naredna dva dana. Presuda bi mogla da bude izrecena u drugoj polovini jula,
sest godina nakon srebrenickog masakra.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
