"NIN", 28. jun 2001.
ODBRANA I POSLEDNJI DANI
Jugoslavija je resila tesko pitanje saradnje sa Haskim tribunalom i to
po vec vidjenom scenariju - na precac i u poslednji cas. Kao sto je
Milosevicevo hapsenje bila TV farsa u poslednjim minutima isticanja
roka za ukidanje sankcija, donosenje ove uredbe i njena primena su
losa maska za iznudjene poteze uoci donatorske konferencije u Briselu
Pise: Slobodan Ikonic
Nije pogresio bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic kada je, sluteci
da se nesporazumi oko izglasavanja zakona o saradnji sa Hagom mogu
izroditi u nesto, po njega, mnogo gore, zamolio da ga u Centralnom
zatvoru poseti jedan od najvecih duhovnika iz redova svestenstva i
monaha Srpske pravoslavne crkve. I tek sto se, mozda, latio Svetog
pisma - poklona mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija - savezna
vlada je u subotu, bez ministara Socijalisticke narodne partije,
usvojila Uredbu o saradnji sa Haskim tribunalom, a potpredsednik
Miroljub Labus saopstio da Milosevic mora u Hag.
Vec u ponedeljak, savezni ministar pravde Momcilo Grubac dostavio je
Okruznom sudu u Beogradu zahtev Medjunarodnog krivicnog suda u Hagu za
predaju bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, optuzenog za
ratne zlocine pocinjene na Kosovu. Slicni zahtevi ce biti prosledjeni
za jos sesnaest lica sa haske liste optuzenih za ratne zlocine.
Time je Jugoslavija resila tesko pitanje saradnje sa Haskim tribunalom
i to po vec vidjenom scenariju - na precac i u poslednji cas. Kao sto
je Milosevicevo hapsenje bila TV farsa u poslednjim minutima isticanja
roka za ukidanje sankcija, donosenje ove uredbe i njena primena su
losa maska za iznudjene poteze uoci donatorske konferencije u Briselu.
Iako je jos uoci zasedanja Skupstine Jugoslavije (sa kojeg je povucen
zakon o saradnji sa Hagom, jer je bilo ocigledno da nece biti
izglasan), potpredsednik Labus pobrojao sta Jugoslavija gubi
neusvajanjem tog zakona (oko sedamdeset milijardi dolara), da bi posle
donosenja Uredbe rekao: "Mi nikoga ne prodajemo, vec izvrsavamo nase
medjunarodne obaveze kao punopravni clan medjunarodne zajednice. U
Briselu govorimo o finansijskoj saradnji i necu dozvoliti povezivanje
te dve stvari." Tako se za devet meseci nehajnog odnosa prema ovom
problemu od "devete rupe na svirali" stiglo do "zabe" koju valja
progutati.
"Zaba" u obliku dekreta o saradnji sa Haskim tribunalom doneta je na
sednici savezne vlade 23. juna i njome se uredjuje postupak saradnje
SRJ s Medjunarodnim tribunalom za krivicno gonjenje lica odgovornih za
teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prava pocinjena na teritoriji
prethodne Jugoslavije od 1991. godine i izvrsenje obaveza koje za SRJ
proizlaze iz Rezolucije Saveta bezbednosti br. 828 (1993) i Statuta
Haskog suda. Zahtevi za saradnju ili izvrsenje pojedinih odluka
Tribunala dostavljaju se Saveznom ministarstvu pravde. Posto utvrdi
formalnu valjanost zahteva, Savezno ministarstvo pravde ce ga
dostaviti nadleznom organu radi daljeg postupka. Ti organi su veca
nadleznog, okruznog, odnosno viseg suda, koji cine i sudije. Na
njihova resenja nadlezni javni odnosno drzavni tuzilac, okrivljeni i
njegov branilac mogu podneti zalbu u roku od osam dana koja zadrzava
izvrsenje resenja. O zalbi odlucuje republicki Vrhovni sud u vecu
sastavljenom od pet sudija u roku od petnaest dana od prijema spisa.
Po pravosnaznosti resenja ono se zajedno sa spisima predmeta dostavlja
republickom ministarstvu nadleznom za poslove pravde. U sustini
postupak je isti kao kada je u pitanju izrucenje stranih drzavljana.
Sednicom savezne vlade predsedavao je potpredsednik Miroljub Labus, a
sednici nisu prisustvovali predstavnici Socijalisticke narodne partije
Crne Gore, kao ni savezni premijer Zoran Zizic, koji je potpredsednik
te stranke. Sednici je prisustvovao jedini savezni ministar zdravlja
Miodrag Kovac iz SNP-a koji je glasao protiv, a dosao je upravo da bi
ponovio ranije poznat stav te stranke o Haskom tribunalu. Clanovi
SNP-a su ponudili svojoj stranci ostavke na svoja mesta u saveznoj
vladi, a odluku o tome treba da donese Glavni odbor SNP-a.
"Smatramo da se saradnja ne moze svesti samo na isporucivanje nasih
gradjana i mislimo da se sudjenja mogu izvesti pred nasim pravosudnim
organima ili da se sa Haskim tribunalom trazi modalitet da i on
ucestvuje u nekim mjesovitim vijecima ili na neki drugi nacin u
sudjenjima osumnjicenim gradjanima SRJ", pojasnio je stavove svoje
stranke u proslom broju NIN-a Predrag Bulatovic, predsednik SNP-a. Taj
stav SNP-a je bio poznat jos prilikom Predloga zakona o saradnji sa
Hagom. Ovi stavovi su se znali i ranije, sto navodi na zakljucak da je
procena DOS-a bila da se nekim pritiscima i stavljanjem pred svrsen
cin SNP natera da promeni stav. Medjutim, pokazalo se da nije tako.
Ovakva pogresna procena ne samo da je ostavila utisak nesolidne i
nefunkcionalne koalicije na saveznom nivou, vec je dovela u pitanje i
opstanak savezne vlade, a samim tim i opstanak savezne drzave.
Prema misljenju Zorana Lutovca, iz Instituta drustvenih nauka "krenuti
u jednu tako ozbiljnu pricu bez unapred poznatog scenarija i potrebne
vecine u Saveznoj skupstini pomalo je neozbiljno i ostavlja mucan
utisak u javnosti". Lutovac istice da se mesecima i godinama pricalo
da Milo Djukanovic i DPS zele da sruse saveznu drzavu, a da se samo u
jednom trenutku desava da SNP stavlja drzavu pod znak pitanja. "LJudi
iz SNP-a ce reci da to nije tacno i da su oni samo dosledni - da zele
Jugoslaviju, ali ne i bezuslovnu saradnju sa medjunarodnom zajednicom,
sto namece pitanje da li je SNP u poziciji da tumaci ono sto je
medjunarodna obaveza", zakljucuje Lutovac.
Teznja SNP-a da se osumnjicenima za ratne zlocine prvo sudi ovde,
mozda je i mogla da prodje pocetkom godine kada su takvi signali
stizali i iz medjunarodne zajednice. Medjutim, dugotrajna otezanja uz
ne bas uverljiva opravdanja koja su se mogla cuti u DOS-u (od
nedostatka dokaza do nekih tehnickih problema) medjunarodna zajednica
ne prihvata, vec, kao najefikasnije sredstvo koristi pritisak, pa i
ucene.
Ni dosovska neslaganja kada je Hag u pitanju nisu nista manje kumovala
ovakvom ishodu. Moglo se to uociti jos kod rasprave o zakonu o
saradnji sa Hagom. Nijedno od predlozenih resenja nije bilo
prihvaceno, sto je pored stava SNP-a, samo jos vise sve
zakomplikovalo. Ono sto se moglo naslutiti pojasnio je predsednik SRJ
Vojislav Kostunica na vanredno uprilicenoj konferenciji za novinare na
kojoj je rekao da se licno zalagao da republike, u ovom slucaju Srbija
donese zakon o saradnji sa Hagom, narocito zato sto je savezna drzava
u velikoj krizi. "To se moglo uciniti privremeno, dok se pitanje
savezne drzave i njenog funkcionisanja, opstanka i postojanja ne bi
resilo na jedan valjan nacin. U DOS-u nije bilo spremnosti za tako
nesto, i najzad je pronadjeno resenje u Uredbi koju je donela savezna
vlada, uz sve njene pravne manjkavosti."
Isticuci u prvi plan dve prepreke boljim resenjima - pritisak
Vasingtona na medjunarodnom planu i vecinsko raspolozenje lidera
DOS-a, predsednik Kostunica je rekao: "U DOS-u smo Demokratska stranka
Srbije i ja ostali u manjini. Sad se nalazimo pred istim izborom koji
je mucan i tezak i ne sme se javno predstavljati kao toboznja moralna
katarza u kojoj ce Srbi spasti svoju dusu."
Po navedenim politickim savovima podelila se i strucna i sira javnost.
Dok jedni ne vide nikakav problem u donosenju Uredbe i smatraju je
ustavnom i legitimnom (vidi u okviru), drugi je napadaju i traze njeno
ukidanje. Strucne zamerke najvise idu u pravcu negiranja same Uredbe,
kao podzakonskog akta kojim se ne moze regulisati procesno-pravna
materija, narocito ne materija vezana za krivicno pravo, koja zadire u
najvaznije ljudske slobode. Ova materija je regulisana strogo
zakonima, a uredbe se u toj oblasti mogu primenjivati samo tokom
ratnog ili vanrednog stanja, sto danas nije slucaj.
Tim Milosevicevih advokata je odmah pokrenuo kod Saveznog ustavnog
suda inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe i zatrazio
da se obustavi izvrsenje akta i svih radnji koje su preduzete na
osnovu Uredbe cija se ustavnost, odnosno zakonitost, ocenjuje. To je
ucinila i Socijalisticka partija Srbije, istovremeno organizujuci
protestni miting na Trgu Republike u Beogradu. NJima se pridruzila i
grupa od 51 profesora prava Univerziteta u Beogradu (od prof. dr Koste
Cavoskog do prof. dr Ratka Markovica).
Pravnicki jos strozi profesori ne samo da Uredbu smatraju neustavnom,
vec i sam Ustav koji se, bez ucesca jedne federalne jedinice, sveo na
golu politiku, a pitanje ustavnosti postalo deplasirano. "To je
pokusaj da se izvrsi 'bajpas' i domaci pravni poredak ukljuci u
medjunarodne vode, posto medjunarodno pravo nikada nije direktno
primenjivano vec je uvek, ili ratifikovana konvencija, ili nekim
drugim aktom izvrseno uvodjenje ovog prava u domaci poredak. To je
vise pokusaj da se dostojanstvo spase nekim aktom, tek da se kaze da i
mi nesto odlucujemo. Ovde se jasno vidi da je fakt jaci od akta", kaze
jedan ugledni profesor.
Ustavni sud se nije jos oglasio, mada se odatle cuje da je malo
verovatno da ce se o Uredbi raspravljati po hitnom postupku vec da ce
ici u redovnu proceduru koja vremenski nije ogranicena. Sa druge
strane, postupak za izrucenje Milosevica i njegovih pomagaca vec tece,
a najavljuje se i skraceni rok zalbe sto bi ceo postupak svelo na
nekoliko dana. Premijer republicke vlade Zoran Djindjic je u jednom
momentu cak najavio mogucnost da se Milosevic u Hagu nadje vec u
petak, 29. juna, upravo na dan pocetka donatorske konferencije. To je
cak i predsednik Kostunica demantovao, tvrdeci da ako se postuju
rokovi postupka iz ove uredbe, to nije moguce.
Odbrani i onima koji je podrzavaju mala je uteha ako se Uredba
proglasi neustavnom i - ukine. Posto je drzavni vrh odlucio da postuje
medjunarodne odredbe na kojima se zasniva i Haski tribunal, i bez ove
uredbe moze doci do Milosevicevog izrucenja. I dok americki i drugi
svetski mediji javljaju da izrucenje ceka samo da istekne rok zalbe i
ne sumnjajuci u sudsku odluku, Milosevicu jedino ostaje da se lati
Biblije. Mozda ce citanjem o stradanju i trpljenju, o kojima govore
knjige Starog i Novog zaveta, i sam pronaci duhovni putokaz u
spoznavanju licne odgovornosti za zlu sudbinu naroda na cijem je celu
bio trinaest godina u svoj svojoj moci i gordosti.
"Politika", 29. jun 2001.
POVODOM NAJAVE OKUPLJANJA HOMOSEKSUALACA NA BEOGRADSKOM TRGU REPUBLIKE
DELIJE I SVETOSAVCI PROTIV GEJ PARADE
Prvo javno obelezavanje Medjunarodnog dana ponosa lezbijki i gej
muskaraca zakazano za 30. jun moze izazvati incidente.- Datum
"karnevala" pomeren zbog Vidovdana. - "Obraz" odustao od
kontramitinga, jer ne treba razbijati tudje glave, vec tudje ideje,
istice Nebojsa Krstic, predsednik ovog otacestvenog pokreta. - Plakati
sa pozivom: "Pravoslavni na okup za duhovno zdravu Srbiju"
Pise: Milenko Pesic
"Povedite i drugarice da i mi Delije imamo neku zanimaciju nakon sto
vas razbijemo", uputio je izvesni Pantelija, preko Interneta, jasnu
poruku beogradskim homoseksualcima, najavljujuci time zestoko
"Vartolomejsko popodne" sutra na Trgu Repbulike. Otkako su
organizacije za promociju prava seksualnih manjina najavile da ce u
Beogradu homoseksualci prvi put izaci na ulice i poput svojih "kolega"
u Evropi obeleziti Medjunarodni dan ponosa lezbijki i gej muskaraca
27. jun - osvescena srpska omladina je najavila kontramiting.
Skinhedsi i Delije su otisli i korak dalje: "tetkama" prete i
batinama.
Od prvobitne ideje, pokretne tehno-zurke od Slavije do Kalemegdana,
odustalo se kao suvise rizicne. "Mi nismo u stanju da se organizujemo
ni za odbranu od dzeparosa na Uscu, a kamo li od pobesnelih baba i
deda", zali se Bane. Zatim je pomeren i datum manifestacije za subotu
30. jun. Posto "Gej prajd", kako homoseksualci zovu svoj praznik, pada
dan uoci Vidovdana shvatili su da time samo zabijaju prst u oko
nacionalistima. "Umesto da narod dostojanstveno, sa pijetetom prema
svim zrtvama palim od Kosova do danas za oslobodjenje i ujedinjenje
Srpstva, obelezi ovaj jedinstveni praznik, nevladine organizacije ce
mladima objasniti da je "normalno" imati dva oca, i da je sve to
"stvar izbora", porucio je Srpski internet parlament gej
organizacijama.
Izlazak iz ilegale Koliko je homoseksualaca spremno da izadje iz
ilegale i okupi se na Trgu u subotu od 15 do 16.30 casova,
organizaciji nevladinih organizacija (Labris, Deva, Kampanje protiv
homofobije i Centra za promociju i razvoj prava seksualnih manjina)
jos je neizvesno. "Postoje dva moguca scenarija. Ili niko nece doci,
ili ce se na Trgu okupiti grupa radikalnijih aktivista. Ljudi se
pribojavaju. Sta radi drzavni tuzilac ako nam neke organizacije prete
propagirajuci mrznju", pita se Vlada T. iz Kampanje protiv homofobije.
U jednoj anketi na Internetu samo 35,4 odsto homoseksualaca je
potvrdilo da ce doci u centar Beograda da obeleze Medjunarodni dan
homoseksualaca. Od javnog pojavljivanja na ulici odustaje 24,1 odsto,
plaseci se moguce represije, a jedna petina smatra da je to los vid
aktivizma.
Marko M., student, koji jos zivi sa roditeljima i sprema se da im,
kada se osamostali, saopsti da ima drugaciju seksualnu orijentaciju,
kaze: "Ne trazimo da vladika vencava homoseksualne parove. Ali,
smatram da moj prijatelj, ako zavrsim u bolnici, ima pravo da me
poseti kao clan najuze rodbine".
Protiv perverznih orgija Pravoslavni hriscani, okupljeni oko pojedinih
beogradskih crkava, najavili su kontramiting na Pasicevom trgu.
"Odustalo se od organizovanja protesta protiv ovih perverznih orgija
iz predostroznosti od mogucih posledica. Koliko znam, pojedini mladi,
narocito studenti, vrlo su zabrinuti zbog ovog karnevala i bojim se da
su reseni da sprece takvu satansku predstavu", kaze protojerej dr
Zarko Gavrilovic.
Iz Otacestvenog pokreta "Obraz" porucuju da, ukoliko dodje do
incidenata, njihova organizacija nece stajati iza toga, jer su
odustali od kontramitinga. Dobra je ideja ako su homoseksualci resili
da ne marsiraju kroz grad. Daj Boze da ne dodje do sukoba. Ne treba
razbijati tudje glave vec ideje. Ali, to ne znaci da cemo im dozvoliti
da nam se penju na glavu.
Ovakvim javnim nastupom i zahtevom za legalizaciju homoseksualnih
brakova razaraju polni, porodicni i nacionalni identitet srpskog
naroda, istice Nebojsa Krstic, predsednik "Obraza". U kampanji protiv
homofobije ne plase se previse crkve i svojim izlaskom u javnost, pre
svega, zele da skrenu paznju gradjana da i oni postoje. "Ako hocemo u
Savet Evrope, moramo da usvojimo i paket antidiskriminatorskih zakona.
To znaci garantovanje svim manjinama, ne samo nacionalnim i verskim,
vec i seksualnim, ostvarivanje njihovih prava. SPC moze da protestuje
koliko hoce", tvrdi Vlada T.
"Gad je svako ko lezi sa muskarcem kao sa zenom", citira Stari zavet
protojerej Zarko Gavrilovic, podsecajuci da su pravednim Bozijim
gnevom Sodoma i Gomora spaljeni zbog homoseksualnog razvrata. U celoj
istoriji covecanstva, ali i celom hriscanskom bicu, pa i nasoj
tradiciji, homoseksualizam i lezbijstvo je bilo kaznjavano kao -
nakaznost, dodaje dr Gavrilovic.
Pozvana i gradonacelnica Nezvanicno se saznaje da ce protestnog
okupljanja protiv "Gej prajda" biti. Vec su odstampani i plakati.
"Pravoslavni na okup za duhovno zdravu Srbiju. Sprecimo antihriscanski
homoseksulani nemoral i perverznjacku orgiju", stoji u proglasu kojim
je grad oblepljen. Na Medjunarodni dan ponosa lezbijki i gej muskaraca
na Trg Republike pozvana je i gradonacelnica Beograda. Ali, niko od
politicara se, ipak, nece pojaviti zajedno sa homoseksualcima na
ulici, mada, kako tvrde organizatori, mnogi od njih sede i u
parlamentu. "U ovoj zemlji se izbori jos uvek ne dobijaju zbog borbe
prava pedera", rezignirano konstatuje Vlada T. iz kampanje protiv
homofobije.
Zasto je 27. jun "praznik"
Jos 27. juna 1969. godine u Njujorku lezbijke, gej muskarci,
transvestiti i transseksualci javno su se usprotivili policijskom
teroru. Time su odbili da budu, kako se kaze u proglasu organizatora
Medjunarodnog dana ponosa homoseksualaca u Beogradu, zrtve
diskriminacije, nasilja i ponizenja. "Labris" i "Arkadija" od 1995.
godine ovaj datum proslavljaju internim programom. Ove godine osim
izlaska na Trg Republike predvidjene su i dve tribine o lezbijskim i
gej pravima i kulturi u Studentskom kulturnom centru. Fens teatar iz
Novog Sada ce u SKC odrzati i pozorisnu predstavu "Mama, da ti kazem",
a oko ponoci pocinje velika lezbo-gej zurka.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
