Poslednji �in inata
Gotovo da nema novinara na Zapadu
koji u poslednjih desetak dana Slobodana Milo�evi�a nije obja�njavao prkosom:
pro�le nedelje je on bio balkanski lider koji je prkosio NATO-u, a ove branjenik
koji prkosi Ha�kom sudu ne priznaju�i mu legitimitet ni legalitet
Prepoznajete li ovog �oveka: glavu dr�i
visoko, bradu isturenu, glas mu kipti prezirom, zauzeo je arogantan i ratoboran
stav, inati se sa celim svetom? Tako je vode�a svetska �tampa opisala dr�anje
Slobodana Milo�evi�a, biv�eg predsednika i Srbije i Jugoslavije u ha�koj sudnici
posle njegovog prvog, desetominutnog pojavljivanja u ulozi glavne zvezde na
su�enju koje neki ve� zovu �procesom stole�a�. Ima jo�: brada mu je �vrsta, ka�e
�Va�ington post�, koji tvrdi da se ve�ina izve�ta�a slo�ila da je Milo�evi�evo
dr�anje bilo �samouvereno, pa �ak i na neki neobi�an na�in predsedni�ko�, a da
je on bio pun �inata i spolja�njeg mira�. Bi-Bi-Siju se u�inilo da je �vedro
u�etao� u sudnicu, �ma�u�i rukama, non�alantno�, dok mu je na licu navodno
lebdeo podsme�ljiv, tajanstven osmejak, i da je prisutnu publiku pogledao
�dugim, mirnim, arogantnim pogledom�. Ova agencija misli da mu je dr�anje bilo
�nipoda�tavaju�e�, dok se novinar �NJujork tajmsa� ubio da opi�e ta�an na�in na
koji Slobodan Milo�evi� dr�i
bradu.
Prkos
Drugi zapadni novinari
zapazili su da Milo�evi� �izgleda lepo� i da nosi kravatu �nacionalnih srpskih
boja�, da je sve� i odmoran i da savr�eno vlada sobom. Sudnica je pore�ena sa
popri�tem starogr�kih drama, Milo�evi�u je pripisavana fatalna mana junaka
anti�kih tragedija, hibris, preterana oholost, a londonski �Tajms� po�astio je
Slobodana Milo�evi�a pore�enjem sa kraljem Lirom. U re�iji novinara Martina
Fle�era, Milo�evi� je u utorak ujutro u Hagu podse�ao na �usamljenu figuru
kralja Lira koja se veli�anstveno, pa makar i u ludilu, bori protiv sila ve�ih
od sebe�.
Rekordno �esto kori��en je
prkos, kao imenica, kao glagol i kao pridev. Na engleskom je to defiance, re�
koju Srbi obi�no nude posetiocima sa Zapada koji insistiraju da im se �to
pribli�nije prevede u nas omiljena i �esto kori��ena turska re� �inat�. Gotovo
da nema novinara na Zapadu koji u poslednjih desetak dana Slobodana Milo�evi�a
nije obja�njavao prkosom: pro�le nedelje je on bio balkanski lider koji je
prkosio NATO-u, a ove branjenik koji prkosi Ha�kom sudu ne priznaju�i mu
legitimitet ni legalitet.
Kad je, pak,
re� o onima koji su Milo�evi�a izru�ili Ha�kom sudu, dakle doma�oj vlasti u
Srbiji, ovih dana u stranoj �tampi naj�e��e se koristila re� �compliance�, koja
se, dodu�e, rimuje sa defiance, ali zna�i suprotno: pristajanje, popu�tanje,
povinovanje. Izru�enje Slobodana Milo�evi�a Hagu slavljeno je na Zapadu kao
trijumf me�unarodnog prava nad suverenitetom pojedina�nih dr�ava, i kao trijumf
�duge ruke pravde� nad zlo�inom, ali i kao trijumf ameri�ke politike
uslovljavanja (conditionalitd�) nad onima koji �ele ameri�ku pomo� ali se uste�u
da ispune sve politi�ke zahteve kojim Amerika uslovljava ekonomsku
pomo�.
Pritisak
Svet je nezahvalan:
pora�enog Milo�evi�a sa lisicama na rukama naziva prkosnim, a njegov nemezis,
Zorana �in�i�a, hvali �to je hrabro popustio pred ameri�kim zahtevima. A i te
pohvale su licemerne: tako se �NJujork tajms� u redakcijskom komentaru od 29.
juna raduje sopstvenom otkri�u da su �hap�enje i transfer Slobodana Milo�evi�a
oja�ali demokratiju u Srbiji�, a onda dodaje da su srpski politi�ari obelodanili
dokaze o Milo�evi�evim ratnim zlo�inima kako bi uve�ali podr�ku transferu
Milo�evi�a, insinuiraju�i tako da su albanska tela iskopavana iz masovnih
grobnica u Srbiji da bi poslu�ila u cini�ne dnevnopoliti�ke
svrhe.
Londonski �Gardijan� je citirao
Ivu Daldera, eksperta Brukings instituta, koji tvrdi da je Milo�evi�evo
izru�enje dokaz da je Medlin Olbrajt pobedila: uslovljavanje pomo�i bilo je
ispravno i debata se u Srbiji svela na to: �elimo li Milo�evi�a ili pare?
�Va�ington post� je istog dana, 29. juna, dan posle �transfera�, grmeo: �Bio je
to neverovatno delotvoran primer pametno primenjenog pritiska. Pritisak ne
uspeva uvek, i nekima se ne svi�a iz principa, ali ovde je, u ovom slu�aju,
uspeo.�
Istine radi, treba re�i da su
neke ugledne, konzervativne novine prigovorile metodu pritiska svojih vlada:
�Kri��en sajens monitor� je tra�io da �zapadni lideri objasne za�to su u osnovi
kupili izru�enje Slobodana Milo�evi�a za milijardu dolara pomo�i, i za�to su
pokazali nipoda�tavanje prema zakonskim metodama koje su kori��ene kako bi on
bio izru�en�. Londonski �Fajnen�el tajms� za�alio je zbog na�ina na koji je
Milo�evi� isporu�en: �Delovalo je brzopleto i nije po�tovana u Jugoslaviji
uobi�ajena pravna procedura. Izazvalo je novu politi�ku nestabilnost na Balkanu
i tenzije izme�u �in�i�a i Ko�tunice. Ukazuje da su i gospodin �in�i� i
reformisti u njegovoj vladi spremni da pod pritiskom me�unarodne zajednice i
sami kr�e
propise.�
Pravo
Ostatak sveta verovatno bi
se radovao zajedno sa Zapadom �to me�unarodno pravo pobe�uje nad suverenitetom
pojedina�nih dr�ava i njihovih pojedina�nih silnika, da nije �kvake�:
suverenitet se kruni samo slabijim i siroma�nijim dr�avama, a Sjedinjene
Ameri�ke Dr�ave koje tako uspe�no osloba�aju druge od vi�ka suvereniteta, same
ne�e ni da �uju da ustupe makar i teoretsku �ansu nekom budu�em me�unarodnom
krivi�nom sudu da pod istim uslovima sudi svim budu�im ratnim zlo�incima sveta.
Ovih dana eksperti se naglas pitaju: je li mogu�e da Zapad �ini ratne zlo�ine? I
uglas odgovaraju odre�no. �Los An�eles tajms� je upravo primetio da se Robert
Maknamara �eta ameri�kim koled�ima i hvali svojom odskora probu�enom save��u,
bez ikakvog straha od optu�nice za ratne zlo�ine u
Vijetnamu.
�udnovata fascinacija Zapada
Slobodanom Milo�evi�em, dakle, traje i dalje, i koristi Milo�evi�u. I dok bi za
Srbe verovatno bilo bolje da su Milo�evi�u sami sudili (na kraju krajeva, ovi
le�evi koji se iskopavaju po Srbiji, le�evi su jugoslovenskih gra�ana, �to je
bilo idealna, ali na�alost propu�tena prilika da se Zapadu objasni da nam
Milo�evi� nije kriv samo zato �to je tobo� �gubio ratove�, i da �elimo da
odgovara i zbog ubistva na�ih gra�ana albanske nacionalnosti), za samog
Milo�evi�a je po mnogo �emu bolje da bude u Hagu. U onda�njoj sudnici kao da mu
se, uz svetlost kamera i uz prisustvo sve one sudijske pompe, toga i perika,
vratilo ne�to od harizme koju je izgubio kao zatvorenik u beogradskom Centralnom
zatvoru koji se zbli�io sa Ma�kom (�uvarom).
Ima mo�da istine u tome da je Ha�ki sud
manje neutralna pravosudna ustanova u sistemu me�unarodnog prava, a vi�e
tvorevina politike globalne sile, kao �to tvrde i neki zapadni eksperti, ali ima
mnogo istine i u tvrdnji da �e se Zapad osetiti obaveznim da na primeru
Slobodana Milo�evi�a dokazuje koliko je neutralan, principijelan, i koliko
po�tuje sva�ija prava, pa i prava Slobodana Milo�evi�a.
Sudije �e misliti o vlastitom
kredibilitetu, a ne samo kredibilitetu Zapada: posebno �e se brinuti da doka�u
koliko su u stanju da budu objektivni, dok je kod nas postojala zaista stvarna
opasnost da sudije dokazuju koliko su u stanju da budu objektivne, ne u korist
Slobodana Milo�evi�a, nego na njegovu �tetu. Kona�no, u Hagu �e se verovatno
pona�ati prema njemu sa vi�e po�tovanja za njegovo li�no dostojanstvo nego �to
je mo�da ovde bio
slu�aj.
Rusi
Zato su mo�da u pravu i oni
koji ve� uverljivo dokazuju da bi ovde Zapad mogao i da se nasanka. Ove srede u
najpresti�nijem svetskom listu �NJujork tajmsu� objavljeno je pismo �itaoca koji
upozorava da su ormari NATO-a i Zapada puni skeleta i da Ha�ki tribunal mo�da
upravo poplo�ava put ka sopstvenom uni�tenju. Toga su o�igledno svesni i ha�ki
tu�ioci, koji su u poslednji �as pro�le sedmice napravili veoma bitnu izmenu u
prvobitnoj optu�nici: izbacili su bombardovanje NATO-a iz prve re�enice u
optu�nici i premestili je na kraj, maltene u fusnotu.
To je, po svoj prilici, u�injeno kako
bi se Slobodan Milo�evi� spre�io u nameri da svoje su�enje pretvori u su�enje
agresiji NATO-a nad Jugoslavijom. To je u�injeno i zato �to je i Hagu i
Va�ingtonu i Londonu jasno: ako se ne doka�e optu�nica protiv Slobodana
Milo�evi�a, to �e biti fatalan udarac kredibilitetu suda i, �to je jo� va�nije,
svakom moralnom i politi�kom opravdanju za bombardovanje Jugoslavije. Ulog je
tako krupan da se i Rusija gotovo oblizuje: ulo�ila je veto na �estitku Saveta
bezbednosti vladi Zorana �in�i�a, sasvim suprotno svom uobi�ajenom pona�anju u
UN. Srbi na to mogu samo da primete da bi mo�da bilo delotvornije i
principijelnije da su pre deset godina stavili veto na odluku o sankcijama. Ali
tada su i Rusi �ekali neke pare sa Zapada.
LJILJANA SMAJLOVI�
