<http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=52947&lang=2> http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=52947&lang=2
Argument protiv nezavisnosti Bilo je dovoljno razaranja i masovnog stradanja u bivšoj Jugoslaviji. Ocuvanje nacionalnog integriteta je univerzalni princip mira koji ne bi trebalo da zaobide Srbiju, tvrdi americki profesor Radžu Tomas Radžu Tomas Kosovski marš ka nezavisnosti se ubrzava, a vode kosovskih Albanaca Hašim Taci i Agim Ceku prete da bi svakog trenutka mogli da proglase nezavisnost. Nema sumnje da ce Srbija to odbaciti, uz podršku Putinove Rusije. Izgleda da veci deo sveta smatra da je Srbija kriva zbog uloge koju je igrala u balkanskim ratovima devedesetih godina i da bi se sa tim prica završila. Ali ni stanovište Srbije nije bez vrednosti, a mnoge druge zemlje koje imaju teritorijalno koncentrisane nacionalne manjine imaju razloga da strepe od presedana koji bi možda nastao priznavanjem nezavisnog Kosova. Kao prvo, Kosovo je istorijsko srce i verska duša Srbije. O tome svedoce na stotine srpskih pravoslavnih crkava, manastira i svetih mesta na Kosovu. Osim toga, demografska transformacija Kosova poslednjih sto godina, kada su Albanci brojno prestigli lokalno srpsko stanovništvo, delimicno je posledica dolaska Albanaca iz Albanije – decenijama politicki i ekonomski „izgubljenog slucaja” zahvaljujuci hermeticnom komunizmu Envera Hodže. Istovremeno, veliki broj Srba je napustio Kosovo pre i posle intervencije NATO-a 1999, bilo da su pobegli od albanskog nasilja bilo da su krenuli za boljim uslovima u maticnoj Srbiji. Pravo koje Srbija polaže na Kosovo daleko je jace od ruskih pretenzija prema Ceceniji, kineskih prema Sindangu, indijskih prema Kašmiru (što Pakistan i dalje osporava) i filipinskih prema ostrvu Mindanao. Sve su ovo provincije sa vecinskim muslimanskim stanovništvom koje su deo vece nemuslimanske države. No, Rusija, Kina i Indija su velike zemlje i nece tolerisati bilo kakvo otcepljenje svojih teritorija. Zato i nema ozbiljnih medunarodnih pokušaja da se na to prisile. Filipini su prakticno izgubili kontrolu nad Mindanaom, baš kao što je Srbija izgubila kontrolu nad Kosovom, a opet niko nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Mindanaoa. Zašto onda prihvatiti kosovsko proglašenje? Nisu samo Rusija, Kina i Indija zemlje koje se protive nezavisnom Kosovu. Protiv je i Nigerija, sa vecinskim muslimanskim stanovništvom, koja i dalje obuhvata Bijafru, gde je šezdesetih godina besneo krvavi rat protiv katolickog plemena Ibo. Muslimanska Indonezija je izgubila katolicki Istocni Timor kroz politicku intervenciju Zapada, ali je njeno pravo na ovu teritoriju bilo slabašno s obzirom da ju je zauzela samo nekoliko decenija ranije. Opšta podrška nezavisnosti Kosova ne postoji ni u Evropi, gde Katalonija i Baskija teže da se otcepe od Španije, neki u Flandriji priželjkuju raspad Belgije, a vladajuca Škotska nacionalna partija bi volela da se Škotska jednog dana odvoji od Britanije. Obicni Srbi vide da postoje ocigledni dvostruki standardi medunarodne zajednice. Teritorijalni integritet i suverenitet Hrvatske i Bosne nametnut je tokom devedesetih bez obzira što su Srbi u Hrvatskoj proglasili „Republiku Krajinu”, a ovi u Bosni „Republiku Srpsku”. Zašto Kosovo ima drugaciji tretman? Danas u Srbiji živi približno 700.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne koji ne mogu ili ne žele da se vrate svojim kucama, racunajuci tu i prakticno sve Srbe iz Hrvatske, osim onih koji su prešli u katolicanstvo da bi postali Hrvati. Istina je da Srbija trenutno ima najvecu izbeglicku populaciju u Evropi. Ako Kosovo dobije nezavisnost, taj broj ce naglo porasti, s obzirom na verovatan egzodus preostalih Srba ukoliko se njihova teritorijalna uporišta – posebno na severu oko Mitrovice – ne pripoje Srbiji. Šire gledano, dozvola za nezavisno Kosovo bice dokaz da se nasilni secesionizam isplati. U tom slucaju, svet bi trebalo da se pripremi da ce se kosovska „strategija” primenjivati na drugim mestima. Prvo, maskirani etnicki secesionisti napadaju civile i policiju. Ne znajuci gde se krije neprijatelj, snage bezbednosti uzvracaju nasumice. Kršenje ljudskih prava izaziva proteste i osude u celom svetu, a sledi intervencija i okupacija inostrane vojne sile. U konacnom raspletu, država gubi kontrolu nad svojom pokrajinom, a secesionisti proglašavaju nezavisnost. Mora se izbeci da Kosovo postane ovakav presedan kako bi se osigurala stabilnost ne samo na Balkanu nego u svim ostalim zemljama koje imaju nezadovoljne manjine. Teritorijalni integritet i suverenitet Srbije moraju se cuvati u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, Helsinškim sporazumom iz 1975. kojim su garantovane granice Evrope i Rezolucijom UN 1244 iz 1999, koja garantuje postojece granice Srbije. Bilo je dovoljno razaranja i masovnog stradanja u bivšoj Jugoslaviji. Ocuvanje nacionalnog integriteta je univerzalni princip mira koji ne bi trebalo da zaobide Srbiju. Radžu Tomas Pocasni profesor Univerziteta Market i bivši Fulbrajtov profesor na Univerzitetu u Beogradu (2004. i 2005) i na Univerzitetu u Bolonji (2007). Ovaj komentar objavljen je u nekoliko svetskih novina.
