Пет пута „не” за НЕ
Који су то постојећи разлози против градње нуклеарних електрана у Србији? Прво, пре него што се и помисли на изградњу прве нуклеарне електране, морала би да се направи темељна научна студија потреба Србије за електричном енергијом у следећих, бар, 40 година, колико износи радни век нуклеарне електране, тј. Других могућих извора енергије: хидро, угаљ, гас, биомаса, топле подземне воде, сунце, ветар и други и мера смањења нерационалног коришћења енергије. Друго, ми се и даље налазимо на политички трусном подручју. На њему би, као и на сваком другом такве природе, Уједињене нације морале да забране градњу нуклеарних електрана и других постројења високе радиоактивности. Живимо у свету организованог међународног тероризма у којем диверзија на нуклеарну електрану може да узрокује страховите последице. Треће, Србију би већ само једна нуклеарна електрана довела у политичку и економску зависност, тј. у стање уцењености на дуги низ година. Ми не можемо да правимо нуклеарно гориво, нити да прерађујемо оно ислужено. Нуклеарни отпад немамо где да одлажемо, а да озбиљно не угрозимо нашу животну средину. Довољно је да кажем да тај проблем још ни Америка није решила. Због тога у њој и сада влада мораторијум на градњу нових нуклеарних електрана. Четврто, ми не располажемо људима од струке који би могли да руководе и раде на нуклеаркама. Снаге новијих постројења износе 1.000 и више мегавата, тј. 100 и више пута су веће од снаге некадашњег РА реактора у „Винчи”! На основу постојећих сазнања о проблемима одлагања високорадиоактивног отпада „Винчиног”експерименталног реактора РА и његовог декомисионирања, можемо да замислимо како би изгледале одговарајуће стоструко веће тегобе с неком „економски исплативом”нуклеарном електраном. Још нико не зна колико би могло да кошта њено декомисионирање (растављање) и колико дуго би оно трајало у нашим условима. Управо сада присуствујемо порођајним мукама препаковања ислуженог нуклеарног горива „Винчиног”реактора на чему, по мом мишљењу, ради група људи недоучених том озбиљном и опасном послу. Пето, последње и, можда, најважније. Тренутно нашу најслабију „карику”представља одсуство неопходног морала и одговорности за предузимање ризичног искорака у домен нуклеарне енергетике. Ко би после свега што се десило са истином о зрачењу у нашој земљи у време чернобиљске катастрофе и после ње могао да поверује да ћемо се одговорно понашати поседујући нуклеарне електране. Сетимо се да смо недавно били сведоци изношења „капиталних идеја”о разбијању „Винче”, о некој „зеленој Винчи”. А затим, скорије, урушавања значаја науке у Србији и изостанка подршке већ годинама. Последице тога представљају катастрофалан одлив младих стручњака у иностранство, затварање катедре за техничку физику на Електротехничком факултету у Београду, на којој су школовани наши „нуклеарци”! Владимир Ајдачић [објављено: 07/02/2010] <http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Nuklearka-u-Srbiji--da-ili-ne/Pet-puta-ne-za-NE.sr.html> stampanje <http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Nuklearka-u-Srbiji--da-ili-ne/Pet-puta-ne-za-NE.sr.html> posalji prijatelju пошаљите коментар <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=122590> | погледајте коментаре (1) <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=122590> http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Nuklearka-u-Srbiji--da-ili-ne/Pet-puta-ne-za-NE.sr.html
<<image001.gif>>
<<image002.gif>>
