Re: [YUmetal] Fwd: pismeni zadatak promasene teme
Tema br 2. je jedna od onih 'poetskih' momenata profesora, kad hoce da zadaju slobodnu temu ali i da ispadnu kreativni... I u ovom slucaju ne znaci nista. Tako da, ne mo's je promasiti, a lik je napisao nikad bolje. Zapravo, kako je u pitanju '97-a, ne secam se dal tad bejahu one restrikcije... Posto bi se ovo mozda odnosilo na situaciju: citas (nesto zanimljivo), i taman si se udubio u citanje, i nestane struje... i onda se smoris kad te taj nestanak struje vrati u surovu realnost... ;)
Re: [YUmetal] Fwd: pismeni zadatak promasene teme
Zasluzheno... ;) Током 27.11.07., Robert Osswald <[Е-ПОШТА ЗАШТИЋЕНА]> је написао: > > > > -- Forwarded message -- > > > U prilogu je pismeni zadatak jednog beogradskog gimnazijalca! > > Zaslužuje da se pažljivo pročita do kraja... > > > > *Napomena pošiljaoca pre nego počnete da čitate ovaj pismeni zadatak > > V. Š. (pisan 12.10.1997.) - teme na pismenom su bile: > > - "Koštana" > > - "Svetlosti nesta, prestadoh da čitam i tuga me obli: opet živim" > > > > Š. je izabrao ovu drugu... > > Gledam, al' oči su mi sklopljene. > > Osećam miris sveže lakiranog drveta.Pomislih kako je moj mrtvački > > sanduk prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro. > > Slusam popa koji nariče i decu koja se deru: "Kuku! Strikooo!" Odlučih > > da se malo prošetam, da vidim je l' mi baba Bosa došla na sahranu. Začudio > > sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam > > zadovoljan. > > Sahrana je prilično dobro uradjena. Mile, prvi gučevački trubač sa > > svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na > ražnju, > > dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom > > zamišljeno gledala u moj grob i uzdisala. > > Počeh da vičem: "Šta kukaš stara, nije Omoljica mrtav, opet živim", > > ali se setih da ne može da me čuje. Pogledah jos jednom moje sirote > unučiće i > > pomislih: "E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško > > pasti." > > Osetih u tom trenutku kako me nešto vuče na gore: "E pa dodje vreme da > > se rastajemo". Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima > > raja stajao je Sveti Petar. "Zdravo Petre, pa dodje vreme da se i mi > > ispričamo". > > Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori: "Ne piše ti se dobro, > > Omoljice, puno si grešio. Bog te čeka." Priznajem, malo sam se > > uplasio, jer ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala > stvar. > > Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odvažih > pa > > rekoh: > > "Dobar dan, Bože!". Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju. > Znate, ne umire čovek svaki dan. > > Konacno Bog popravi kravatu, promeškolji se malo na svom oblaku i rece: > "Kazi Omoljice." > > Ovaj govor sam prilicno dugo spremao pa sam rešio da mu kažem sve od prve > do posledje reči: > > "O Boze, vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hodaš, Tvorcu mog psa > > Marka, sinova Mirka i Žuje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma > > Spasoja i izvinjavam se ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da > > spomenem..." > > Tu stadoh i primetih da se zbunio. Zamislite - Bog tako veliki, ja > > tako mali, pa se zbunio preda mnom. Medjutim, našao je nekako prave reci, > pa > > rece: > > - Jesi li ti Omoljice pročitao "Koštanu"? > > - Nisam - velim ja. > > - A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta? > > - Nisam - opet ću ja zbunjeno. > > - Da li te tuga obli, Omoljice? > > - Ne Gospode - rekoh - a zašto? > > - Zato što je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da > > si promašio temu. > > Bog je moćan - pomislih u sebi... > > > > > > **Dobio je 5!!!** > > > > > > I zaslužio! > > > -- > The sound > of water > says > what I think. > > - Chuang Tzu > > -- > * Robert Osswald * [Е-ПОШТА > ЗАШТИЋЕНА] * > * ICQ:25691421 * Y!:robertosswald * AIM:rosswald76 * Skype:r.osswald * > * MSN: [Е-ПОШТА > ЗАШТИЋЕНА] * > Jabber:[Е-ПОШТА > ЗАШТИЋЕНА] * > > -- -- "Those black empty eyes is haunting me, hate and sorrow builds up inside, I must take my life to be free, this will be my FINAL CHAPTER..."
[YUmetal] Fwd: pismeni zadatak promasene teme
-- Forwarded message -- U prilogu je pismeni zadatak jednog beogradskog gimnazijalca! Zaslužuje da se pažljivo pročita do kraja... *Napomena pošiljaoca pre nego počnete da čitate ovaj pismeni zadatak V. Š. (pisan 12.10.1997.) - teme na pismenom su bile: - "Koštana" - "Svetlosti nesta, prestadoh da čitam i tuga me obli: opet živim" Š. je izabrao ovu drugu... Gledam, al' oči su mi sklopljene. Osećam miris sveže lakiranog drveta.Pomislih kako je moj mrtvački sanduk prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro. Slusam popa koji nariče i decu koja se deru: "Kuku! Strikooo!" Odlučih da se malo prošetam, da vidim je l' mi baba Bosa došla na sahranu. Začudio sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam zadovoljan. Sahrana je prilično dobro uradjena. Mile, prvi gučevački trubač sa svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na ražnju, dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom zamišljeno gledala u moj grob i uzdisala. Počeh da vičem: "Šta kukaš stara, nije Omoljica mrtav, opet živim", ali se setih da ne može da me čuje. Pogledah jos jednom moje sirote unučiće i pomislih: "E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško pasti." Osetih u tom trenutku kako me nešto vuče na gore: "E pa dodje vreme da se rastajemo". Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima raja stajao je Sveti Petar. "Zdravo Petre, pa dodje vreme da se i mi ispričamo". Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori: "Ne piše ti se dobro, Omoljice, puno si grešio. Bog te čeka." Priznajem, malo sam se uplasio, jer ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala stvar. Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odvažih pa rekoh: "Dobar dan, Bože!". Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju. Znate, ne umire čovek svaki dan. Konacno Bog popravi kravatu, promeškolji se malo na svom oblaku i rece: "Kazi Omoljice." Ovaj govor sam prilicno dugo spremao pa sam rešio da mu kažem sve od prve do posledje reči: "O Boze, vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hodaš, Tvorcu mog psa Marka, sinova Mirka i Žuje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma Spasoja i izvinjavam se ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da spomenem..." Tu stadoh i primetih da se zbunio. Zamislite - Bog tako veliki, ja tako mali, pa se zbunio preda mnom. Medjutim, našao je nekako prave reci, pa rece: - Jesi li ti Omoljice pročitao "Koštanu"? - Nisam - velim ja. - A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta? - Nisam - opet ću ja zbunjeno. - Da li te tuga obli, Omoljice? - Ne Gospode - rekoh - a zašto? - Zato što je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da si promašio temu. Bog je moćan - pomislih u sebi... **Dobio je 5!!!** I zaslužio! -- The sound of water says what I think. - Chuang Tzu -- * Robert Osswald * [Е-ПОШТА ЗАШТИЋЕНА] * * ICQ:25691421 * Y!:robertosswald * AIM:rosswald76 * Skype:r.osswald * * MSN:[Е-ПОШТА ЗАШТИЋЕНА] * Jabber:[Е-ПОШТА ЗАШТИЋЕНА] *
