Osveženo u: Ponedeljak, 23. februar 2009. - Objavljeno 15:41 GMT
http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/02/090223_ea_eur_economy.shtml
"Istočna Evropa sledeća na udaru"
U Evropskoj uniji, ali i u međunarodnim finansijskim institucijama se
poslednjih dana sve češće govori o tome da bi bivše socijalističke
zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi mogle da budu sledeća velika žrtva
globalne ekonomske i finansijske krize.
Sumorni scenario, po kojem pad izvoza i pad privredne aktivnosti u
istočnoevropskim zemljama dovodi do pada njihovih valuta u odnosu na
evro, dovodi i do bankarske krize,
Naime, i privreda i građani dosta su se zadužili u evrima i švajcarskim
francima, a otplaćivanje tih kredita slabljenjem valute postaje sve skuplje.
I u Srbiji i izvan nje je, čini se opšteprihvaćeno tumačenje da su banke
koje posluju u Srbiji u boljoj poziciji da prebrode tu krizu ako do nje
dođe, ali je u drugim istočnoevropskim zemljama rizik ozbiljan, pa se to
pitanje u Berlinu u nedelju našlo i na dnevnom redu sastanka lidera
najvećih zemalja EU.
Hitna pomoć za zemlje na istoku
Britanski premijer Gordon Braun je tako, između ostalog, ukazao na to da
je zemljama srednje i istočne Evrope potrebna hitna finansijska pomoć.
Međutim, da li Zapad može da pomogne, i kako?
Timoti Eš je stručnjak za zemlje u razvoju u jednoj od najvećih
britanskih banka - Royal Bank of Scotland (RBS). Na pitanje šta to
ugrožava bivše socijalističke privrede, on za BBC kaže:
"Najveći problem je ogromni spoljni dug privatnog sektora u tim
zemljama. Njihove privrede su se jako brzo proširile u poslednjih
desetak godina - dogodila se i ogromna ekspanzija banaka u kojoj se i
suviše mnogo ljudi isuviše mnogo zadužilo. Na žalost, banke su danas
manje spremne da produže te kredite, a posledica toga je da puno zemalja
u regionu sada ima probleme sa vrednošću svojih valuta i deviznim
rezervama."
Nestašica novca i njene posledice
Eš za BBC kaže da je problem pogoršan time što zapadne banke koje su
otvorile filijale na istoku prosto moraju da smanje obim posla u
istočnoj Evropi, jer na Zapadu vlada nestašica novca - a davanje kredita
na istoku je postalo riskantnije nego što je bilo:
"Austrija je, na primer, izložena rizicima u istočnoj Evropi u ukupnoj
vrednosti od 70% svog brutonacionalnog proizvoda. Slično tome, Švedska
je izložena rizicima u vrednosti od 80 milijardi dolara u baltičkim
državama. Kako privrede tih zemalja budu propadale, tako će aktiva
podružnica zapadnih banaka u tim državama biti sve manja. To znači da će
te podružnice u istočnoj Evropi morati da budu rekapitalizovane, što se
automatski negativno održava na njihove centrale na Zapadu."
BBC-jev sagovornik kaže da je veoma teško videti kako bi Zapad, u
postojećim okolnostima, mogao efikasno da pomogne ekonomskoj
stabilizaciji srednje i istočne Evrope:
"Imali smo nekoliko programa Međunarodnog monetarnog fonda u regionu.
Letonija, Mađarska, Srbija i Ukrajina su sve dobile finansijsku pomoć
Fonda. Međutim, problem je u tome što ti programi nisu stabilizovali
privrede tih zemalja. Istovremeno i na žalost, strani investitori i
banke iznose kapital iz regiona kako bi smanjili rizik kojem su tamo
izloženi. Dakle, jasno da je tim zemljama sada neophodna finansijska
pomoć, dok u Evropskoj uniji postoji sve manje volje da im da te pare",
navodi Timoti Eš.
Zabrinjavajući podaci
On kaže da su statistički podaci o padu brutonacionalnog dohotka,
industrijske proizvodnje i izvoza u većini istočnoevropskih zemalja vrlo
zabrinjavajući, i izražava bojazan da bi to moglo da dovede ne samo do
ekonomske, nego i do političke destabilizacije tih država.
"Ne znamo kako će sve ovo da se završi i sa kakvim implikacijama.
Poslednjih deset godina bio je period neprekidnog rasta i povećane
trgovine, u kojem je proces približavanja Evropskoj uniji doprineo
političkoj, socijalnoj i etničkoj stabilizaciji ovih zemalja. Sada, kada
su stvari krenule u suprotnom pravcu lako bi moglo da dođe ne samo do
socijalnih, već i međuetničkih nemira", kaže Eš za BBC.
Inače, ekonomske mere Vlade Srbije, usvojene pre skoro mesec dana kako
bi se zemlja lakše izborila sa krizom, počele su sa primenom od ponedeljka.
Privrednici i građani tako mogu da se prijave kod banaka za dobijanje
kredita sa duplo nižim kamatama od uobičajenih, pošto ih subvencioniše
država.
Privrednici biraju dve vrste kredita - za likvidnost ili za investicije,
dok građani mogu da dobiju povoljne kredite isključivo za kupovinu robe
koja se proizvodi u Srbiji, poput automobila iz Zastave, domaće bele
tehnike i nameštaja ili poljoprivredne mehanizacije.
Vlada očekuje da će mere povećati potrošnju i kupovinu domaće robe, pa
samim tim pokrenuti srpsku privredu.
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
