Re: [sorabia] VN: Na Dedinju grob do groba
Komunisti nisu narodu mogli da ponude ni demokratiju ni posao ni dobru zaradu. Jedini nacin da se odrze na vlasti je bio da zaplase narod. Daleko bilo ne ponovilo se. Boba Vankufer - Original Message From: ANTIC.org-SNN <[EMAIL PROTECTED]> To: sorabia@yahoogroups.com Sent: Thursday, December 7, 2006 3:12:27 AM Subject: RE: [sorabia] VN: Na Dedinju grob do groba Papir trpi sve! 60 000? Zasto ne dodati jos nulu (ako su vec dodate dve) pa da bude 600 000, bas zgodna cifra, kao u Jasenovcu? Niko ne zna tacnu cifru, ali je poznato da pobednici nisu skrivali egzekucije "saradnika okupatora i narodnih neprijatelja". "Politika" je tako na prvoj strani objavila spisak STOTINAK osudjenih i streljanih Beogradjana a Drazi Mihajlovicu se sudilo JAVNO. Da su zeleli da ga tajno ubiju to su mogli bez ikavih problema da urade (recimo: "ubijen u ciscenju cetnicko-teroristickih ostataka")... Mosa je rekao istinu ; francuska revolucija je "proslavila" giljotinu koja je isla od mesta do mesta i skracivala za glavu "neprijatelje Republike" a boljsevici su nakon 1917 zaveli "crveni teror" kao odgovor na "beli teror" (oba izraza su njihovi). Ljudski zivot u revolucionarnim vremenima ima beznacajnu vrednost, ali i clanci slicni ovom. Mika -Original Message- From: sorabia@yahoogroups.com [mailto:[EMAIL PROTECTED] On Behalf Of zoran.djuric Sent: Thursday, December 07, 2006 12:59 AM To: sorabia Subject: Re: [sorabia] VN: Na Dedinju grob do groba Interesantno je to da ni jko osim Srba u bivsoj Jugoslaviji nije toliko kaznjavao svoj sopstveni narod. I dan danas bi to mnogi cinili za jednog Slobu ili Seselja. Zoran Djuric > From:: "angelina markovic" <[EMAIL PROTECTED]> > To: , <[EMAIL PROTECTED]> > Subject: [sorabia] VN: Na Dedinju grob do groba > Date: Wed, 6 Dec 2006 00:48:04 +0100 Vecernje novosti Na Dedinju grob do groba Dijana DIMITROVSKA, 5. decembar 2006 U PRVIH Äetredeset dana osloboÄenja partizani u Beogradu nisu Å¡tedeli "narodne neprijatelje". Privrednici, intelektualci, bogati trgovci, glumci, slikari, pisci.. bez suda i krivice streljani su po prekom sudu - kojekude. Tih poratnih godina Beograd je izrastao na masovnim grobnicama. Rodbina pobijenih Äeka reÅ¡enja o rehabilitaciji, kako bi mogli da ih ekshumiraju iz ovih masovnih grobnica i, posle viÅ¡e od Å¡est decenija, dostojanstveno sahrane. Koliko je taÄno streljanih - tek treba da se ustanovi. Prema svedoÄenju majora Ozne TreÅ¡njiÄa, vodeÄeg likvidatora u Beogradu, poslednjih dana oktobra i tokom novembra 1944. godine pobijeno je u prestonici viÅ¡e od 10.000 ljudi. Udruženje starih BeograÄana "Apel 50" tvrdi da je stradalo oko 30.000 BeograÄana, engleski izvori kažu oko 5.000, a istoriÄar mlaÄe generacije sa Instituta sa savremenu istoriju SrÄan CvetkoviÄ, koji je upravo objavio knjigu "IzmeÄu srpa i ÄekiÄa", procenjuje: - Dok se ne otvore arhive ne možemo relevantno proceniti koliko je pobijeno ljudi. Smatramo da je stradalo izmeÄu pet i deset hiljada. Ili, preciznije, ne manje od 5.000, ne viÅ¡e od 10.000. U celoj Srbiji pobijeno je izmeÄu 40.000 i 50.000, a sa odmazdom Nemaca i MaÄara ukupno oko 60.000 ljudi. I sa ovim jezivim brojkama istoriÄari tvrde da smo dobro proÅ¡li. Jer, u jeku likvidacija bilo je "žalbi" da se "slabo radi". - Postoji dokumentacija na osnovu koje se vidi da se vrh Ozne žalio da se radi "sporo i aljkavo" - kaže CvetkoviÄ. -Poznato je da se Aleksandar RankoviÄ bunio Å¡to "Ozna za Hrvatsku ne strelja dovoljno". Bilo je i primedbi odnosno preporuka da se "justifikacija vrÅ¡i klanjem". Kakav izraz!Koristili su reÄ justifikacija, Å¡to bi znaÄilo sprovoÄenje pravde, za klanje, streljanje i ubijanje bez presude i suda. ObraÄun sa neistomiÅ¡ljenicima najavljen je bio i pre osloboÄenja. Milovan Äilas to potvrÄuje (V. Dedijer "Novi prilozi za biografiju druga Tita"): "JoÅ¡ pre ulaska u Beograd ustanovili smo kriterijume po kojima Äe sledbenici NediÄa i LjotiÄa biti ubijani na licu mesta." - Likvidacija je izvrÅ¡ena munjevito. Do duboko u noÄ Å¡tektali su mitraljezi. Krajem oktobra i novembra uzduž i popreko iskopane su stotine masovnih grobnica. Kada su u decembru uvedeni redovni sudovi, graÄanski stalež Srbije veÄ je bio desetkovan - kaže Prijezda PopoviÄ, beogradski advokat koji je ceo život proveo istražujuÄi dogaÄaje u kojima je nestao i njegov otac. - Prvo je stradalo Dedinje, gde su živeli najimuÄniji BeograÄani - objaÅ¡njava istoriÄar CvetkoviÄ. - Iza ruskih jedinica i partizana iÅ¡la je Ozna i Äistila teren. Komesarske trojke su veÄ od 19. oktobra preÄeÅ¡ljavale svaku "buržoasku" kuÄu. Organi Ozne pravili su spiskove "sumnjivih" na osnovu bilo kakve prijave. Sa tim spiskovima iÅ¡lo se u Maglajsku ulicu, gde je
RE: [sorabia] VN: Na Dedinju grob do groba
Papir trpi sve! 60 000? Zasto ne dodati jos nulu (ako su vec dodate dve) pa da bude 600 000, bas zgodna cifra, kao u Jasenovcu? Niko ne zna tacnu cifru, ali je poznato da pobednici nisu skrivali egzekucije "saradnika okupatora i narodnih neprijatelja". "Politika" je tako na prvoj strani objavila spisak STOTINAK osudjenih i streljanih Beogradjana a Drazi Mihajlovicu se sudilo JAVNO. Da su zeleli da ga tajno ubiju to su mogli bez ikavih problema da urade (recimo: "ubijen u ciscenju cetnicko-teroristickih ostataka")... Mosa je rekao istinu ; francuska revolucija je "proslavila" giljotinu koja je isla od mesta do mesta i skracivala za glavu "neprijatelje Republike" a boljsevici su nakon 1917 zaveli "crveni teror" kao odgovor na "beli teror" (oba izraza su njihovi). Ljudski zivot u revolucionarnim vremenima ima beznacajnu vrednost, ali i clanci slicni ovom. Mika -Original Message- From: sorabia@yahoogroups.com [mailto:[EMAIL PROTECTED] On Behalf Of zoran.djuric Sent: Thursday, December 07, 2006 12:59 AM To: sorabia Subject: Re: [sorabia] VN: Na Dedinju grob do groba Interesantno je to da ni jko osim Srba u bivsoj Jugoslaviji nije toliko kaznjavao svoj sopstveni narod. I dan danas bi to mnogi cinili za jednog Slobu ili Seselja. Zoran Djuric > From:: "angelina markovic" <[EMAIL PROTECTED]> > To: , <[EMAIL PROTECTED]> > Subject: [sorabia] VN: Na Dedinju grob do groba > Date: Wed, 6 Dec 2006 00:48:04 +0100 Vecernje novosti Na Dedinju grob do groba Dijana DIMITROVSKA, 5. decembar 2006 U PRVIH Äetredeset dana osloboÄ‘enja partizani u Beogradu nisu Å¡tedeli "narodne neprijatelje". Privrednici, intelektualci, bogati trgovci, glumci, slikari, pisci.. bez suda i krivice streljani su po prekom sudu - kojekude. Tih poratnih godina Beograd je izrastao na masovnim grobnicama. Rodbina pobijenih Äeka reÅ¡enja o rehabilitaciji, kako bi mogli da ih ekshumiraju iz ovih masovnih grobnica i, posle viÅ¡e od Å¡est decenija, dostojanstveno sahrane. Koliko je taÄno streljanih - tek treba da se ustanovi. Prema svedoÄenju majora Ozne TreÅ¡njića, vodećeg likvidatora u Beogradu, poslednjih dana oktobra i tokom novembra 1944. godine pobijeno je u prestonici viÅ¡e od 10.000 ljudi. Udruženje starih BeograÄ‘ana "Apel 50" tvrdi da je stradalo oko 30.000 BeograÄ‘ana, engleski izvori kažu oko 5.000, a istoriÄar mlaÄ‘e generacije sa Instituta sa savremenu istoriju SrÄ‘an Cvetković, koji je upravo objavio knjigu "IzmeÄ‘u srpa i Äekića", procenjuje: - Dok se ne otvore arhive ne možemo relevantno proceniti koliko je pobijeno ljudi. Smatramo da je stradalo izmeÄ‘u pet i deset hiljada. Ili, preciznije, ne manje od 5.000, ne viÅ¡e od 10.000. U celoj Srbiji pobijeno je izmeÄ‘u 40.000 i 50.000, a sa odmazdom Nemaca i MaÄ‘ara ukupno oko 60.000 ljudi. I sa ovim jezivim brojkama istoriÄari tvrde da smo dobro proÅ¡li. Jer, u jeku likvidacija bilo je "žalbi" da se "slabo radi". - Postoji dokumentacija na osnovu koje se vidi da se vrh Ozne žalio da se radi "sporo i aljkavo" - kaže Cvetković. -Poznato je da se Aleksandar Ranković bunio Å¡to "Ozna za Hrvatsku ne strelja dovoljno". Bilo je i primedbi odnosno preporuka da se "justifikacija vrÅ¡i klanjem". Kakav izraz!Koristili su reÄ justifikacija, Å¡to bi znaÄilo sprovoÄ‘enje pravde, za klanje, streljanje i ubijanje bez presude i suda. ObraÄun sa neistomiÅ¡ljenicima najavljen je bio i pre osloboÄ‘enja. Milovan Äilas to potvrćuje (V. Dedijer "Novi prilozi za biografiju druga Tita"): "JoÅ¡ pre ulaska u Beograd ustanovili smo kriterijume po kojima će sledbenici Nedića i Ljotića biti ubijani na licu mesta." - Likvidacija je izvrÅ¡ena munjevito. Do duboko u noć Å¡tektali su mitraljezi. Krajem oktobra i novembra uzduž i popreko iskopane su stotine masovnih grobnica. Kada su u decembru uvedeni redovni sudovi, graÄ‘anski stalež Srbije već je bio desetkovan - kaže Prijezda Popović, beogradski advokat koji je ceo život proveo istražujući dogaÄ‘aje u kojima je nestao i njegov otac. - Prvo je stradalo Dedinje, gde su živeli najimućniji BeograÄ‘ani - objaÅ¡njava istoriÄar Cvetković. - Iza ruskih jedinica i partizana iÅ¡la je Ozna i Äistila teren. Komesarske trojke su već od 19. oktobra preÄeÅ¡ljavale svaku "buržoasku" kuću. Organi Ozne pravili su spiskove "sumnjivih" na osnovu bilo kakve prijave. Sa tim spiskovima iÅ¡lo se u Maglajsku ulicu, gde je bio Glavni Å¡tab Ozne. Izlazilo se s "overenim" spiskovima koji su predavani komandantima pratećih vodova, a oni su u toku noći već vrÅ¡ili egzekucije u LisiÄjem potoku, na BanjiÄkoj livadi i drugde - kaže istoriÄar Cvetković. Posebno dramatiÄno bilo je kolektivno likvidiranje žandara, poÅ¡tara, carinika i drugih ljudi u uniformi koji su prethodno bili pozivani javno d
Re: [sorabia] VN: Na Dedinju grob do groba
Interesantno je to da ni jko osim Srba u bivsoj Jugoslaviji nije toliko kaznjavao svoj sopstveni narod. I dan danas bi to mnogi cinili za jednog Slobu ili Seselja. Zoran Djuric > From:: "angelina markovic" <[EMAIL PROTECTED]> > To: , <[EMAIL PROTECTED]> > Subject: [sorabia] VN: Na Dedinju grob do groba > Date: Wed, 6 Dec 2006 00:48:04 +0100 Vecernje novosti Na Dedinju grob do groba Dijana DIMITROVSKA, 5. decembar 2006 U PRVIH Äetredeset dana osloboÄenja partizani u Beogradu nisu Å¡tedeli "narodne neprijatelje". Privrednici, intelektualci, bogati trgovci, glumci, slikari, pisci.. bez suda i krivice streljani su po prekom sudu - kojekude. Tih poratnih godina Beograd je izrastao na masovnim grobnicama. Rodbina pobijenih Äeka reÅ¡enja o rehabilitaciji, kako bi mogli da ih ekshumiraju iz ovih masovnih grobnica i, posle viÅ¡e od Å¡est decenija, dostojanstveno sahrane. Koliko je taÄno streljanih - tek treba da se ustanovi. Prema svedoÄenju majora Ozne TreÅ¡njiÄa, vodeÄeg likvidatora u Beogradu, poslednjih dana oktobra i tokom novembra 1944. godine pobijeno je u prestonici viÅ¡e od 10.000 ljudi. Udruženje starih BeograÄana "Apel 50" tvrdi da je stradalo oko 30.000 BeograÄana, engleski izvori kažu oko 5.000, a istoriÄar mlaÄe generacije sa Instituta sa savremenu istoriju SrÄan CvetkoviÄ, koji je upravo objavio knjigu "IzmeÄu srpa i ÄekiÄa", procenjuje: - Dok se ne otvore arhive ne možemo relevantno proceniti koliko je pobijeno ljudi. Smatramo da je stradalo izmeÄu pet i deset hiljada. Ili, preciznije, ne manje od 5.000, ne viÅ¡e od 10.000. U celoj Srbiji pobijeno je izmeÄu 40.000 i 50.000, a sa odmazdom Nemaca i MaÄara ukupno oko 60.000 ljudi. I sa ovim jezivim brojkama istoriÄari tvrde da smo dobro proÅ¡li. Jer, u jeku likvidacija bilo je "žalbi" da se "slabo radi". - Postoji dokumentacija na osnovu koje se vidi da se vrh Ozne žalio da se radi "sporo i aljkavo" - kaže CvetkoviÄ. -Poznato je da se Aleksandar RankoviÄ bunio Å¡to "Ozna za Hrvatsku ne strelja dovoljno". Bilo je i primedbi odnosno preporuka da se "justifikacija vrÅ¡i klanjem". Kakav izraz!Koristili su reÄ justifikacija, Å¡to bi znaÄilo sprovoÄenje pravde, za klanje, streljanje i ubijanje bez presude i suda. ObraÄun sa neistomiÅ¡ljenicima najavljen je bio i pre osloboÄenja. Milovan Äilas to potvrÄuje (V. Dedijer "Novi prilozi za biografiju druga Tita"): "JoÅ¡ pre ulaska u Beograd ustanovili smo kriterijume po kojima Äe sledbenici NediÄa i LjotiÄa biti ubijani na licu mesta." - Likvidacija je izvrÅ¡ena munjevito. Do duboko u noÄ Å¡tektali su mitraljezi. Krajem oktobra i novembra uzduž i popreko iskopane su stotine masovnih grobnica. Kada su u decembru uvedeni redovni sudovi, graÄanski stalež Srbije veÄ je bio desetkovan - kaže Prijezda PopoviÄ, beogradski advokat koji je ceo život proveo istražujuÄi dogaÄaje u kojima je nestao i njegov otac. - Prvo je stradalo Dedinje, gde su živeli najimuÄniji BeograÄani - objaÅ¡njava istoriÄar CvetkoviÄ. - Iza ruskih jedinica i partizana iÅ¡la je Ozna i Äistila teren. Komesarske trojke su veÄ od 19. oktobra preÄeÅ¡ljavale svaku "buržoasku" kuÄu. Organi Ozne pravili su spiskove "sumnjivih" na osnovu bilo kakve prijave. Sa tim spiskovima iÅ¡lo se u Maglajsku ulicu, gde je bio Glavni Å¡tab Ozne. Izlazilo se s "overenim" spiskovima koji su predavani komandantima prateÄih vodova, a oni su u toku noÄi veÄ vrÅ¡ili egzekucije u LisiÄjem potoku, na BanjiÄkoj livadi i drugde - kaže istoriÄar CvetkoviÄ. Posebno dramatiÄno bilo je kolektivno likvidiranje žandara, poÅ¡tara, carinika i drugih ljudi u uniformi koji su prethodno bili pozivani javno da se vrate na posao verujuÄi u "dobre namere" novih vlasti. Prema svedoÄenju akademika Dejana MedakoviÄa, oni su bez selekcije okupljeni u velikoj kasarni Garde na Dedinju, poskidani, i u donjem veÅ¡u - streljani. Oficir Ozne major GarotiÄ svedoÄio je da su na ulazu u Kalemegdan, kod spomenika Mokranjcu, zakopani leÅ¡evi 30 saobraÄajnih policajaca iz policijske stanice kod ambasade Francuske. Pre streljanja su ih, takoÄe, skinuli i vezali žicom. Mesto Jabuka, kod PanÄeva, masovna je grobnica oficira kraljevskog vazduhoplovstva, koji su bili pozvani krajem 1944. da se jave na dužnost. Novinar i direktor Centrale za humor Milorad IvaniÄ, vlasnik fabrike Äokolade PopadiÄ, vlasnik kafane sa roÅ¡tiljem Mile PetroviÄ i vlasnik metalske fabrike Mika VeselinoviÄ, sa joÅ¡ oko Äetrdeset ljudi, bez sasluÅ¡anja i presude, likvidirani su i pokopani izmeÄu danaÅ¡nje kafane "GrafiÄar" i manastira Vavedenje. Žitelji ŽelezniÄke kolonije pamtili su da je predsednik narodnog odbora Azis SultanoviÄ (od 19. oktobra do 15. novembra 1944.) izveo na streljanje ugledne trgovce i fabrikante: D. VojnoviÄa, J. SamuroviÄa, D. Živanovi
[sorabia] VN: Na Dedinju grob do groba
Vecernje novosti Na Dedinju grob do groba Dijana DIMITROVSKA, 5. decembar 2006 U PRVIH četredeset dana oslobođenja partizani u Beogradu nisu štedeli "narodne neprijatelje". Privrednici, intelektualci, bogati trgovci, glumci, slikari, pisci.. bez suda i krivice streljani su po prekom sudu - kojekude. Tih poratnih godina Beograd je izrastao na masovnim grobnicama. Rodbina pobijenih čeka rešenja o rehabilitaciji, kako bi mogli da ih ekshumiraju iz ovih masovnih grobnica i, posle više od šest decenija, dostojanstveno sahrane. Koliko je tačno streljanih - tek treba da se ustanovi. Prema svedočenju majora Ozne Trešnjića, vodećeg likvidatora u Beogradu, poslednjih dana oktobra i tokom novembra 1944. godine pobijeno je u prestonici više od 10.000 ljudi. Udruženje starih Beograđana "Apel 50" tvrdi da je stradalo oko 30.000 Beograđana, engleski izvori kažu oko 5.000, a istoričar mlađe generacije sa Instituta sa savremenu istoriju Srđan Cvetković, koji je upravo objavio knjigu "Između srpa i čekića", procenjuje: - Dok se ne otvore arhive ne možemo relevantno proceniti koliko je pobijeno ljudi. Smatramo da je stradalo između pet i deset hiljada. Ili, preciznije, ne manje od 5.000, ne više od 10.000. U celoj Srbiji pobijeno je između 40.000 i 50.000, a sa odmazdom Nemaca i Mađara ukupno oko 60.000 ljudi. I sa ovim jezivim brojkama istoričari tvrde da smo dobro prošli. Jer, u jeku likvidacija bilo je "žalbi" da se "slabo radi". - Postoji dokumentacija na osnovu koje se vidi da se vrh Ozne žalio da se radi "sporo i aljkavo" - kaže Cvetković. -Poznato je da se Aleksandar Ranković bunio što "Ozna za Hrvatsku ne strelja dovoljno". Bilo je i primedbi odnosno preporuka da se "justifikacija vrši klanjem". Kakav izraz!Koristili su reč justifikacija, što bi značilo sprovođenje pravde, za klanje, streljanje i ubijanje bez presude i suda. Obračun sa neistomišljenicima najavljen je bio i pre oslobođenja. Milovan Đilas to potvrćuje (V. Dedijer "Novi prilozi za biografiju druga Tita"): "Još pre ulaska u Beograd ustanovili smo kriterijume po kojima će sledbenici Nedića i Ljotića biti ubijani na licu mesta." - Likvidacija je izvršena munjevito. Do duboko u noć štektali su mitraljezi. Krajem oktobra i novembra uzduž i popreko iskopane su stotine masovnih grobnica. Kada su u decembru uvedeni redovni sudovi, građanski stalež Srbije već je bio desetkovan - kaže Prijezda Popović, beogradski advokat koji je ceo život proveo istražujući događaje u kojima je nestao i njegov otac. - Prvo je stradalo Dedinje, gde su živeli najimućniji Beograđani - objašnjava istoričar Cvetković. - Iza ruskih jedinica i partizana išla je Ozna i čistila teren. Komesarske trojke su već od 19. oktobra prečešljavale svaku "buržoasku" kuću. Organi Ozne pravili su spiskove "sumnjivih" na osnovu bilo kakve prijave. Sa tim spiskovima išlo se u Maglajsku ulicu, gde je bio Glavni štab Ozne. Izlazilo se s "overenim" spiskovima koji su predavani komandantima pratećih vodova, a oni su u toku noći već vršili egzekucije u Lisičjem potoku, na Banjičkoj livadi i drugde - kaže istoričar Cvetković. Posebno dramatično bilo je kolektivno likvidiranje žandara, poštara, carinika i drugih ljudi u uniformi koji su prethodno bili pozivani javno da se vrate na posao verujući u "dobre namere" novih vlasti. Prema svedočenju akademika Dejana Medakovića, oni su bez selekcije okupljeni u velikoj kasarni Garde na Dedinju, poskidani, i u donjem vešu - streljani. Oficir Ozne major Garotić svedočio je da su na ulazu u Kalemegdan, kod spomenika Mokranjcu, zakopani leševi 30 saobraćajnih policajaca iz policijske stanice kod ambasade Francuske. Pre streljanja su ih, takođe, skinuli i vezali žicom. Mesto Jabuka, kod Pančeva, masovna je grobnica oficira kraljevskog vazduhoplovstva, koji su bili pozvani krajem 1944. da se jave na dužnost. Novinar i direktor Centrale za humor Milorad Ivanić, vlasnik fabrike čokolade Popadić, vlasnik kafane sa roštiljem Mile Petrović i vlasnik metalske fabrike Mika Veselinović, sa još oko četrdeset ljudi, bez saslušanja i presude, likvidirani su i pokopani između današnje kafane "Grafičar" i manastira Vavedenje. Žitelji Železničke kolonije pamtili su da je predsednik narodnog odbora Azis Sultanović (od 19. oktobra do 15. novembra 1944.) izveo na streljanje ugledne trgovce i fabrikante: D. Vojnovića, J. Samurovića, D. Živanovića, D. Đorđevića, M. Stojanovića, V. Didića, S. Božića, S. Lazarevića, B. Jerotijević, P. Marcikića, B.Stojanovića i M. Stefanovića. Supruga Samurovića, koja je uspela da se probije do Moše Pijade, dobila je od njega odgovor: "Šta ćete drugarice, svaka revolucija guta svoju najbolju decu." Revolucija je progutala 60.000 dece. Sada se nevini rehabilituju, kaže istoričar Cvetković, a uskoro će morati da se ekshumiraju. Da saznamo istinu i upokojimo mrtve. SAVA MOMČILO Stanojević, robijaš iz Šapca, koji je radio na uklanjanju leševa, svedočio je: "Po dolasku u zatvor nekoliko dana uzastopno išao sam sa grupom duž desne obale Save. Zadatak
