Re: [sorabia] Zakonom protiv istine
Pomozi Bog Srbska deco svih uzrasta. Zar niste evestni togta da je sada u punoj primeni zakon iz davne 300 godine posle Hristovog raspeca zvani geslo sa ideologijom cilj opravdava srestvo Zar vam nije jasno da je ponovo doslo ono staro Kadija te tuzi Kadija te sudi. Ko sa Davolom tikve sadi on im ih razbija o glavu. Evo vam slucaj sa Ilidze gde je Sipptar ubi tri Srbina da im ne plati duzne pare za dobijenu robu. Videt cemo koliko ceiti osudjen i dali ce biti osudjen sa izgovorm da nemaju dovoljno dokaza da ih je Siptar poslovni partner ubio. Nama je jedini spas da se spasimo da stanemo brat uz brata a sestra uz sestru sin uz oca cerka uz majku i svi zajedno u borbu slozno i isterati sav korov iz naase plemenite pseniuce belice. Pozdrav svima od vaseg brata cffkale milan sekula kasic. - Original Message - From: angelina markovic To: sorabia ; SN-vesti Sent: Wednesday, December 09, 2009 9:41 AM Subject: [sorabia] Zakonom protiv istine http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Zakonom-protiv-istine.lt.html Zakonom protiv istine Predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakona BiH kažnjavaće se zatvorom i onaj ko umanjuje zločin holokausta, genocida ili zločin protiv čovečnosti, čime se onemogućava istraživanje ovakvih događaja, upozorava banjalučki advokat Jovan S. Čizmović „Zacementirana” istina o ratu u Bosni: fotografija „Dnevnog avaza” Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka, 8. decembra – Predložene izmene i dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine – u delu koji se odnosi na izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti – apsolutno su, sa stanovišta struke, skandalozne, izjavio je našem listu predsednik Advokatske komore Republike Srpske banjalučki advokat Jovan S. Čizmović. Izmenama i dopunama Krivičnog zakona BiH predviđeno je da onaj ko izaziva nacionalnu, rasnu i versku mržnju, razdor ili netrpeljivost „poricanjem, umanjenjem ili odobravanjem zločina holokausta, genocida ili zločina protiv čovečnosti utvrđenih od strane domaćeg ili međunarodnog suda, kazniće se kaznom zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina“. Ko ovo delo počini zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja kazniće se od jedne do 10 godina zatvora. Ako, usled navedenog krivičnog dela, dođe do „nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život konstitutivnih naroda i ostalih” u BiH, „počinilac će se kazniti kaznom zatvora najmanje tri godine“. „Ovde je reč o neprirodnom integrisanju dva različita krivična dela. Posebno je intrigantan deo koji se odnosi na kažnjavanje umanjivanja razmera holokausta, genocida i zločina protiv čovečnosti, utvrđenih sudskim presudama. Usvajanje ove odredbe praktično bi značilo da se nikakva nova saznanja o razmerama navedenih zločina ne bi smela objaviti. Pitanje je da li bi i advokati, na osnovu njih, mogli da ulože vanredne pravne lekove na osnovu kojih bi njihovim klijentima bile umanjene kazne ili bi, možda, bili i oslobođeni. Jednom rečju, sudskom presudom zabranjuje se traganje za istinom”, rekao je Čizmović. On upozorava i na stav kojim se preti kaznom od najmanje tri godine zatvora ako usled navedenih dela dođe do „nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život konstitutivnih naroda i ostalih” u BiH. „Svi znamo da su razne bošnjačke nevladine organizacije, kao ’Žene žrtve rata’, instrumentalizovane od strane bošnjačkih političara. Ako bi se objavio bilo koji novi podatak koji umanjuje zločin, one mogu izaći na protest i napraviti nerede. Na osnovu toga bilo koji istoričar ili novinar mogao bi da bude osuđen na najmanje tri godine zatvora. Ovo je nespojivo sa načelom istine, koje se uvažava u svim demokratskim i pravno uređenim državama”, naglasio je naš sagovornik. Da su ove izmene i dopune usvojene, naš list ne bi mogao da objavi iskaze Ismeta Handžića, Mirzeta Smajića i Bege Salihovića, koje su 24. septembra 1995. godine dali Odeljenju bezbednosti Komande Drugog korpusa Armije Republike BiH, na čijem čelu je bio pukovnik Mehmed Žilić. Ovaj iskaz je obeležen oznakom „Vojna tajna – strogo poverljivo”. Handžić i Smajić su dali gotovo istovetne iskaze o proboju srebreničkih Bošnjaka u julu 1995. godine. Obojica su naveli da je u koloni bilo oko 15.000 ljudi i da su, probijajući se prema slobodnoj teritoriji, vodili borbe sa Vojskom Republike Srpske. Handžić je naveo i da je video „po mojoj proceni, preko dve hiljade leševa koje niko nije ni pokušao da sabere na jedno mesto, a kamoli da sahrani”. Takođe, rekao je da je „celim putem sve do Velje glave nailazio na leševe koji su u fazi raspadanja”. Da Bošnjaci nisu bili goloruki, svedoči Salihovićeva izjava da su, u jednom okršaju, pripadnici Armije BiH uzvratili na paljbu i „primorali četnike na povlačenje”. Sličnu priču u „Dnevnom avazu“ je 10. jula objavio novinar ovog lista Admir Malagić
[sorabia] Zakonom protiv istine
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Zakonom-protiv-istine.lt.html Zakonom protiv istine Predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakona BiH kažnjavaće se zatvorom i onaj ko umanjuje zločin holokausta, genocida ili zločin protiv čovečnosti, čime se onemogućava istraživanje ovakvih događaja, upozorava banjalučki advokat Jovan S. Čizmović „Zacementirana” istina o ratu u Bosni: fotografija „Dnevnog avaza” Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka, 8. decembra – Predložene izmene i dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine – u delu koji se odnosi na izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti – apsolutno su, sa stanovišta struke, skandalozne, izjavio je našem listu predsednik Advokatske komore Republike Srpske banjalučki advokat Jovan S. Čizmović. Izmenama i dopunama Krivičnog zakona BiH predviđeno je da onaj ko izaziva nacionalnu, rasnu i versku mržnju, razdor ili netrpeljivost „poricanjem, umanjenjem ili odobravanjem zločina holokausta, genocida ili zločina protiv čovečnosti utvrđenih od strane domaćeg ili međunarodnog suda, kazniće se kaznom zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina“. Ko ovo delo počini zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja kazniće se od jedne do 10 godina zatvora. Ako, usled navedenog krivičnog dela, dođe do „nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život konstitutivnih naroda i ostalih” u BiH, „počinilac će se kazniti kaznom zatvora najmanje tri godine“. „Ovde je reč o neprirodnom integrisanju dva različita krivična dela. Posebno je intrigantan deo koji se odnosi na kažnjavanje umanjivanja razmera holokausta, genocida i zločina protiv čovečnosti, utvrđenih sudskim presudama. Usvajanje ove odredbe praktično bi značilo da se nikakva nova saznanja o razmerama navedenih zločina ne bi smela objaviti. Pitanje je da li bi i advokati, na osnovu njih, mogli da ulože vanredne pravne lekove na osnovu kojih bi njihovim klijentima bile umanjene kazne ili bi, možda, bili i oslobođeni. Jednom rečju, sudskom presudom zabranjuje se traganje za istinom”, rekao je Čizmović. On upozorava i na stav kojim se preti kaznom od najmanje tri godine zatvora ako usled navedenih dela dođe do „nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život konstitutivnih naroda i ostalih” u BiH. „Svi znamo da su razne bošnjačke nevladine organizacije, kao ’Žene žrtve rata’, instrumentalizovane od strane bošnjačkih političara. Ako bi se objavio bilo koji novi podatak koji umanjuje zločin, one mogu izaći na protest i napraviti nerede. Na osnovu toga bilo koji istoričar ili novinar mogao bi da bude osuđen na najmanje tri godine zatvora. Ovo je nespojivo sa načelom istine, koje se uvažava u svim demokratskim i pravno uređenim državama”, naglasio je naš sagovornik. Da su ove izmene i dopune usvojene, naš list ne bi mogao da objavi iskaze Ismeta Handžića, Mirzeta Smajića i Bege Salihovića, koje su 24. septembra 1995. godine dali Odeljenju bezbednosti Komande Drugog korpusa Armije Republike BiH, na čijem čelu je bio pukovnik Mehmed Žilić. Ovaj iskaz je obeležen oznakom „Vojna tajna – strogo poverljivo”. Handžić i Smajić su dali gotovo istovetne iskaze o proboju srebreničkih Bošnjaka u julu 1995. godine. Obojica su naveli da je u koloni bilo oko 15.000 ljudi i da su, probijajući se prema slobodnoj teritoriji, vodili borbe sa Vojskom Republike Srpske. Handžić je naveo i da je video „po mojoj proceni, preko dve hiljade leševa koje niko nije ni pokušao da sabere na jedno mesto, a kamoli da sahrani”. Takođe, rekao je da je „celim putem sve do Velje glave nailazio na leševe koji su u fazi raspadanja”. Da Bošnjaci nisu bili goloruki, svedoči Salihovićeva izjava da su, u jednom okršaju, pripadnici Armije BiH uzvratili na paljbu i „primorali četnike na povlačenje”. Sličnu priču u „Dnevnom avazu“ je 10. jula objavio novinar ovog lista Admir Malagić, koji se 1995. godine probijao prema Tuzli. On je naveo da je u borbama kod Kameničkog brda oko njega bilo „stotine mrtvih i ranjenih”. Naš list poseduje i izjave koje su Mehmed Nukić i Enver Behtić, posle hapšenja u Srbiji, dali 10. kontraobaveštajnoj grupi Vojske Jugoslavije 15. jula 1995. godine. I ovaj dokument je označen kao vojna tajna. Oni su rekli da je iz Potočara, prema njihovoj proceni, „krenulo između tri i pet hiljada naoružanih pripadnika 28. divizije Armije BiH”. Takođe, kazali su da su napred išle elitne jedinice zadužene za proboj linija Vojske RS. „Posebno je naređeno da se VRS ne sme predati nijedan pripadnik Muslimanske vojske”, izjavili su Nukić i Behtić. Na kraju, vredi podsetiti da su svi zvaničnici Republike Srpske prihvatili presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu prema kojoj je na području Srebrenice počinjen genocid nad Bošnjacima. Ali, i dalje je sporan broj stradalih u genocidu. Bošnjaci i brojne nevladine organizacije govore da je streljano oko osam hiljada ljudi. Da je bilo streljanja, niko u Republici Srpskoj više ne negira. Ali, i dalje
[sorabia] Zakonom protiv istine
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Zakonom-protiv-istine.lt.html Zakonom protiv istine Predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakona BiH kažnjavaće se zatvorom i onaj ko umanjuje zločin holokausta, genocida ili zločin protiv čovečnosti, čime se onemogućava istraživanje ovakvih događaja, upozorava banjalučki advokat Jovan S. Čizmović „Zacementirana” istina o ratu u Bosni: fotografija „Dnevnog avaza” Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka, 8. decembra – Predložene izmene i dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine – u delu koji se odnosi na izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti – apsolutno su, sa stanovišta struke, skandalozne, izjavio je našem listu predsednik Advokatske komore Republike Srpske banjalučki advokat Jovan S. Čizmović. Izmenama i dopunama Krivičnog zakona BiH predviđeno je da onaj ko izaziva nacionalnu, rasnu i versku mržnju, razdor ili netrpeljivost „poricanjem, umanjenjem ili odobravanjem zločina holokausta, genocida ili zločina protiv čovečnosti utvrđenih od strane domaćeg ili međunarodnog suda, kazniće se kaznom zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina“. Ko ovo delo počini zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja kazniće se od jedne do 10 godina zatvora. Ako, usled navedenog krivičnog dela, dođe do „nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život konstitutivnih naroda i ostalih” u BiH, „počinilac će se kazniti kaznom zatvora najmanje tri godine“. „Ovde je reč o neprirodnom integrisanju dva različita krivična dela. Posebno je intrigantan deo koji se odnosi na kažnjavanje umanjivanja razmera holokausta, genocida i zločina protiv čovečnosti, utvrđenih sudskim presudama. Usvajanje ove odredbe praktično bi značilo da se nikakva nova saznanja o razmerama navedenih zločina ne bi smela objaviti. Pitanje je da li bi i advokati, na osnovu njih, mogli da ulože vanredne pravne lekove na osnovu kojih bi njihovim klijentima bile umanjene kazne ili bi, možda, bili i oslobođeni. Jednom rečju, sudskom presudom zabranjuje se traganje za istinom”, rekao je Čizmović. On upozorava i na stav kojim se preti kaznom od najmanje tri godine zatvora ako usled navedenih dela dođe do „nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život konstitutivnih naroda i ostalih” u BiH. „Svi znamo da su razne bošnjačke nevladine organizacije, kao ’Žene žrtve rata’, instrumentalizovane od strane bošnjačkih političara. Ako bi se objavio bilo koji novi podatak koji umanjuje zločin, one mogu izaći na protest i napraviti nerede. Na osnovu toga bilo koji istoričar ili novinar mogao bi da bude osuđen na najmanje tri godine zatvora. Ovo je nespojivo sa načelom istine, koje se uvažava u svim demokratskim i pravno uređenim državama”, naglasio je naš sagovornik. Da su ove izmene i dopune usvojene, naš list ne bi mogao da objavi iskaze Ismeta Handžića, Mirzeta Smajića i Bege Salihovića, koje su 24. septembra 1995. godine dali Odeljenju bezbednosti Komande Drugog korpusa Armije Republike BiH, na čijem čelu je bio pukovnik Mehmed Žilić. Ovaj iskaz je obeležen oznakom „Vojna tajna – strogo poverljivo”. Handžić i Smajić su dali gotovo istovetne iskaze o proboju srebreničkih Bošnjaka u julu 1995. godine. Obojica su naveli da je u koloni bilo oko 15.000 ljudi i da su, probijajući se prema slobodnoj teritoriji, vodili borbe sa Vojskom Republike Srpske. Handžić je naveo i da je video „po mojoj proceni, preko dve hiljade leševa koje niko nije ni pokušao da sabere na jedno mesto, a kamoli da sahrani”. Takođe, rekao je da je „celim putem sve do Velje glave nailazio na leševe koji su u fazi raspadanja”. Da Bošnjaci nisu bili goloruki, svedoči Salihovićeva izjava da su, u jednom okršaju, pripadnici Armije BiH uzvratili na paljbu i „primorali četnike na povlačenje”. Sličnu priču u „Dnevnom avazu“ je 10. jula objavio novinar ovog lista Admir Malagić, koji se 1995. godine probijao prema Tuzli. On je naveo da je u borbama kod Kameničkog brda oko njega bilo „stotine mrtvih i ranjenih”. Naš list poseduje i izjave koje su Mehmed Nukić i Enver Behtić, posle hapšenja u Srbiji, dali 10. kontraobaveštajnoj grupi Vojske Jugoslavije 15. jula 1995. godine. I ovaj dokument je označen kao vojna tajna. Oni su rekli da je iz Potočara, prema njihovoj proceni, „krenulo između tri i pet hiljada naoružanih pripadnika 28. divizije Armije BiH”. Takođe, kazali su da su napred išle elitne jedinice zadužene za proboj linija Vojske RS. „Posebno je naređeno da se VRS ne sme predati nijedan pripadnik Muslimanske vojske”, izjavili su Nukić i Behtić. Na kraju, vredi podsetiti da su svi zvaničnici Republike Srpske prihvatili presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu prema kojoj je na području Srebrenice počinjen genocid nad Bošnjacima. Ali, i dalje je sporan broj stradalih u genocidu. Bošnjaci i brojne nevladine organizacije govore da je streljano oko osam hiljada ljudi. Da je bilo streljanja, niko u Republici Srpskoj više ne negira. Ali, i dalje je sporno kol
