I Bog voli domaćine M. RADETIĆ, 30. decembar 2005 UŠUŠKAN u sremsku pitominu, sa svojim poljima dobrog žita, manastir Fenek iz 15. veka, kreće u zanimljiv poduhvat: počinje uskoro da pravi razne vrste integralnog hleba, koji će prodavati i u radnjama pod firmom "manastirski". Vreme u kojem su monaške zajednice živele "skriveno" iza manastirskih zidina, bez mogućnosti da same razviju kakvu delatnost, kao da je ostalo iza nas. Tamo gde je bratstvo sposobno, a pri tom ima od čega da počne, sve češće se organizuju poslovi od kojih kapne neki dinar. Jer, stvaranje dobara ni crkvi nije strano. Vladike, kažu, da Bog nije protiv ekonomije, jer ekonomija znači napredak, a biti dobar ekonom - znači biti sluga Božji i biti dobar domaćin. Sam Bog očekuje da čovek svoju kuću gradi i unapređuje. Čime se sve danas, mimo ikonopisanja, veza i izrade krstića, bave naši manastiri? Lepeza poslova ne samo što je široka, već su ti predmeti na visokoj ceni u narodu. I nije bez osnova priča da kad strani diplomati žele da nešto dobro ponesu kući, kupuju ono - manastirsko. - Zato što su te stvari od dobrog materijala, što se koriste starinske recepture i što su Bogom blagoslovene - objašnjava sekretar Eparhije vranjske otac Vlada Milutinović. - Prave se bez štetnih aditiva, dakle zdrave su, a i na oko ne zaostaju za drugima.
DUGA TRADICIJA MEĐU manastirima koji su se već i u svetu pročuli po proizvodnji raznih "pikanterija", prvi je Kovilj na Fruškoj gori, koji je za svoje rakije nadobijao zlatne medalje Novosadskog sajma. Lane mu je, za čuvenu orahovaču, medalju dodelio i Beogradski sajam. Manastir, inače, proizvodi pet-šest vrsta rakija (od jabuke, kruške, dunje, šljive, čak i od pomorandže), a sprema se da uskoro probno uradi i "kalvados". Svoj konjak, star 15 godina, pakuje u izrezbarene drvene sandučiće koji predstavljaju reprezentativan poklon. Zanimljiva stvar u celoj priči je da su kaluđeri sami konstruisali čak i mašine kojima se peče rakija i proizvodi sir. Kako kažu u ovom fruškogorskom manastiru, zasad se proizvode dve vrste sira (kamember i beli, u kriškama), ali i drugi "specijaliteti", od kojih je na posebnoj ceni aromatični med od bosiljka. Gledano po eparhijama SPC, najmasovniju proizvodnju, ipak, ima Eparhija zahumsko-hercegovačka, na čijem je čelu vladika Grigorije. Činjenica da raspolaže sa oko hiljadu hektara zemlje (samo u Popovom polju 450 je pod vinogradima) učinila je da se godišnje tu proizvede 90.000 litara vina, od čega se dobar deo plasira čak u Ameriku. Na ceni je tvrdoška rakija koju velike firme, kao vršački "Hemofarm", redovno uzimaju za reprezentaciju. Iz nebrojenih košnica u sezoni, monaštvo ovde ubere po dve-tri tone meda (svetlog i tamnog), pri čemu se sam vladika u poslu rukovodi rečima svetog apostola Pavla: "Kad uzmeš nešto da radiš, uzdaj se u Božji blagoslov i samo gledaj napred... Loš je orač koji drži u rukama plug, a osvrće se i gleda iza sebe". Med proizvode i drugi manastiri, jer kako kaže naš poznati graditelj crkava i čest gost monaških zajednica, arhitekt Peđa Ristić, probni kamen za manastir uvek su bile košnice i ribnjak. Med je simbol blagodati Božje. Naši manastiri, kaže, imaju tradiciju u proizvodnji meda, rakije i vina, koja je iz poznatih razloga jedno vreme bila prekinuta, ali se sada obnavlja. - Retki su ljudi koji nisu probali trapist, ali samo retki znaju da reč trapist označava, u stvari, kaluđerski red - kaže Ristić. - Sir je dobio ime po monasima koji su ga izmislili. A tu nije važno samo mleko, ni samo dobar recept, već i molitva s kojom se prilazi poslu. ŠTA KO UME SVE ovo što se u manastirima danas radi, neretko s visokom tehnologijom (manastir Dečani je uspeo da nabavi savremenu mlekaru, pa kaluđeri sada prave sir "na dugme") ipak je u drugom planu. Jer, što reče protosinđel Sava (Janjić), zamenik nastojatelja ove zadužbine, ništa ne sme da ugrozi ono glavno zbog čega manastir postoji, a to je molitva. A šta će se - između molitve i svakodnevnih poslušanja - raditi u nekom manastiru, dosta zavisi i od područja u kojem se svetinja nalazi. - U Vojvodini su to, recimo, hlebovi od integralnog brašna i fruškogorska vina, u srednjoj Srbiji sušeno voće, u Crnoj Gori sirevi, u primorju maslinovo ulje i čajevi od lekovitog bilja - kaže jeromonah Ilarion (Đurica). - Čuveno je maslinovo ulje iz manastira Reževići, čiji starešina, otac Mardarije, ima i svoj mlin za ceđenje maslina. Dečanska vina uvek su bila na visokoj ceni. A da manastiri imaju i ideje i stručnjake (neretko se povezuju sa stručnjacima izvan crkve) svedoči primer Piperske ćelije, gde je oživela proizvodnja farmaceutskih losiona i melema za lečenje povreda. Prodaju se pod zaštićenim imenom "steflaz". Činjenica da u manastire danas idu obrazovani ljudi, bitno unapređuje njihovu proizvodnju - nekadašnji iguman manastira Bukovo, po struci poljoprivredni genetičar, ukrštao je recimo sorte grožđa i pravio retka vina. Sopoćani proizvode (i po radnjama prodaju) turšiju, dve-tri vrste salata od pečurki, čak i biblijske stripove koje crta kaluđer Venijamin. U Ostrogu se rezbari drvo, u Svetom Pantelejmonu rade predmeti od srme, Ljubostinji od pruća pletu stolice, stolove i korpe... Pruće je nekad bilo jedna od osnovnih delatnosti monaških kuća, jer, kako navode sami kaluđeri, ritam pletenja pogoduje čitanju molitvi. Obično ih predvodi jedan monah, a drugi ga prate naglas. U crkvi kažu: Bog ne želi da budemo kao onaj sluga kojem je gospodar dao jedan talant, a on ga zakopao u zemlju i čekao da se vrati da mu pokaže kako ga sačuvao. Raditi i zaraditi - nije greh. Zato pojedini manastiri, kao Sveti Prohor Pčinjski, tek prave zanimljive projekte. Sad ovaj manastir proizvodi dve i po tone meda, lozovu rakiju i dosta mirišljavog tamjana, za koji je supstancu sa Atosa doneo pokojni otac Pajsije. Supstanca se meša s eteričnim uljima lavande, jasmina i ruže. Otac Vladan Milutinović, sekretar Eparhije vranjske, navodi: - Eparhija vranjska, kao staratelj zaštićenog prirodnog dobra od 2.600 hektara u dolini Pčinje, napravila je program zdrave hrane: pošto tu uspevaju razne žitarice - raž, ovas, ječam - a imamo i svoju vodenicu, brašno ćemo pakovati i prodavati sa sertifikatom. Kupićemo i mašinu za pravljenje čajeva, pri čemu bismo u ovaj posao išli sa lokalnim stanovništvom. Namera nam je da povećamo i proizvodnju medovine... PRODAJA SVOJE rakije i vina, manastiri flaširaju i često prodaju pod zaštićenim etiketama. Upućeni u crkvene stvari, znaju gde se po gradovima nalaze punktovi na kojima ovi proizvodi mogu da se kupe. To su najčešće prodavnice crkvenih stvari, ali sve češće i gradski supermarketi kao što je "Maksi", "Supervero" i drugi. Sam manastir Kovilj, recimo, svoje proizvode prodaje u Beogradskoj ulici u Beogradu, u radnji "Blagodarnik". Među najbolje manastirske rakije, inače, svrstava se "kaončanka", koja se po posebnom postupku peče u manastiru Kaona. http://www.novosti.co.yu/ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
