POLITIKA” NA MESTU GDE JE UBIJEN I SAHRANjEN DRAŽA MIHAILOVIĆ
Grob u Lisičijem potoku Komandant Jugoslovenske Kraljevske vojske počiva podno Belog dvora, u šumi Crveni breg Dragoljub Draža Mihailović, vrhovni komandant Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini, ministar vojni i četnički đeneral streljan je i sahranjen 18. jula 1946. godine, sat i po posle ponoći u bagremovom šumarku oko 400 metara od Belog dvora na Dedinju. Osim njega, streljana su još osmorica osuđenika i svi su zakopani u tri rake iskopane na raskrčenom delu šume tada zvane Crveni breg – ispovedao se svojevremeno Ljubo Lazarevski, penzionisani podoficir KNOJ-a, koji je te noći osuđenike dopratio do mesta streljanja i svojim očima gledao egzekuciju. Njegova izjava svakim danom dobija sve više na težini tim pre što su odlukom Skupštine Srbije minule jeseni izjednačeni prvoborci oba tada suprotstavljena tabora – četnici i partizani. A potom je i pre nekoliko dana država proglašena pokroviteljem ovogodišnjeg skupa ravnogoraca na Ravnoj gori. Ovo bi trebalo da bude konačno razrešenje dileme na koju u minulih 59 godina nije bilo pouzdanog odgovora. Živih svedoka je, s protokom godina, bilo sve manje, a time i mogućnosti da se utvrdi istina. Ispovest Ljube Lazarevskog bi ovo trebalo dramatično da promeni, jer on je prvi od onih koji su se pre gotovo 60 godina zakleli tadašnjem vrhovnom komandantu da će večno ćutati o tome. Evo kako je, po ovom svedoku, likvidiran đeneral: Draža Mihailović i još devet osuđenih na smrt su bili na skrovitom mestu koje je OZNA odabrala: bilo je to zdanje u Đušinoj ulici (danas se tu nalaze prostorije Rudarsko-geološkog fakulteta). Tu su dovedeni 15. jula 1946. godine, u danu posle izricanja presude. Prezidijum Narodne skupštine, kaže se u zvaničnoj verziji, već sutradan, 16. jula, odbio je molbu za pomilovanje osuđenika. – Predveče 17. jula stiglo je naređenje da tačno u ponoć budemo u Đušinoj ulici – svedoči Lazarevski. – Niko nije govorio o čemu je reč, ali smo svi dobro znali šta se sprema. Stigao sam tamo nekoliko minuta pre dvanaest i nasred hodnika u prizemlju zgrade video vezanog đenerala. Pre njega za streljanje su pripremili i ostale osuđenike: Dragog Jovanovića, Tasu Dinića, Mladena Žujovića, Radosava Radića, Miloša Glišića, Velibora Jonića, Đura Đokića, Kostu Mušickog i Boška Pavlovića. Dodeljen im je čist beli veš i pokret je naređen pola sata posle ponoći. Potom su osuđenici baš tako potrpani u tri „marice”. Posle lagane vožnje ulicama Takovskom, Miloša Velikog, zatim današnjim Bulevarom kneza Aleksandra (donedavno Bulevarom mira) stigli smo do glavne kapije dedinjskih dvorova – tvrdi Lazarevski i dodaje: – Kroz prozorče „marice” razaznao sam dvorsku kapiju, a posle stotinak metara skrenuli smo desno i odmah potom levo niz Ulicu Velisava Vulovića kroz dedinjski Lisičji potok prema Rakovici. Zaustavili smo se posle dvesta metara i skrenuli u bagremar pored puta. Nekoliko desetina metara dalje u toj bagremovoj šumi bilo je prokrčeno stotinak metara u kvadrat i nasred te čistine bile su iskopane tri duboke rake. Ceo prostor bio je osvetljen reflektorima. Vrilo je od ljudi u uniformama. Prepoznao sam Miloša Minića, tužioca, i doktora Popovića. Predao sam „svog” zatvorenika Dragog Jovanovića oficiru Ozne i naređeno mi je da se povučem u „maricu”. Kroz prozor vozila veličine povećeg koverta gledao sam sledeće: Najpre je lekar detaljno pregledao osuđenike, potom se začulo škljocanje zatvarača na automatima i na kraju su odjeknuli rafali. Tri duga i tri kratka. Sasvim je sigurno da je neznani grob „prvog evropskog gerilca” i srpskog Čiče baš na ovom mestu – rekao je Lazarevski pokazujući rukom gde je sahranjen Dragoljub Draža Mihailović. Dr Kosta Nikolić, istoričar, koji je odbranio doktorat pre nekoliko godina s naslovom „Draža Mihailović”, u jučerašnjem razgovoru kaže da je ovo po svoj prilici najverodostojnija potvrda da su se ubistvo i sahrana komandanta ravnogoraca dogodili u Lisičijem potoku: – Sve do sada objavljeno na tu temu ukazuje da je đeneral Mihailović već 59 godina na tom mestu. U to vreme ideološka koprena bila je velika prepreka saznavanju istorijskih istina. Međutim, zna se da je celom operacijom streljanja rukovodila Ozna, a da su njeni sledbenici bile službe državne bezbednosti, do dana današnjeg. Dok ne bude otvorena arhiva i dokumenta postanu dostupna, ne može se ništa sto odsto tvrditi, ali po svemu sudeći đeneral Mihailović je ubijen i sahranjen u Lisičijem potoku. Svedoci koji su godinama prolazili Ulicom Velisava Vulovića zapamtili su sigurno da je na njenom kraju, iza dvorske ograde, bila stražara iz koje je vojnik neprekidno kontrolisao kretanja i zbivanja u njoj. Zašto baš na tom mestu, niko nije hteo da odgovori. Kao što su ljudi iz Ozne i Udbe decenijama lansirali potpuno izmišljene priče da je đeneral Mihailović, na primer, ubijen na Adi Ciganliji gde je bačen u živi kreč da bi mu se izgubio svaki trag. Ili ostala je zapamćena verzija majora Jovice Crvenka da je Mihailović streljan na Adi, a potom sahranjen pored nekog potoka negde na Avali. Jedno je sasvim sigurno: pričama nikada kraja, a dokumenta koja će, nadamo se uskoro, biti izneta na svetlost dana, daće posle gotovo šest decenija, konačan odgovor na nepotrebnu misteriju: gde počiva Dragoljub Draža Mihailović, čiji će se preostali saborci, koji su nedavno dobili pravo na penzije, sredinom maja okupiti na Ravnoj gori, ovoga puta pod pokroviteljstvom države. ----------------------------------------------------------- Ćutanje kao prokletstvo Na pitanje novinara zašto je posle toliko decenija ćutanja rešio da progovori i otkrije dobro čuvanu tajnu, Ljubo Lazarevski je rekao da je sramota da porodice stradalih toliko vremena ne znaju gde su im grobovi bližnjih. – To je prokletstvo od kojeg nisam mogao da spavam. Kćerka mi je izvršila samoubistvo pre nekoliko godina, sin se u najboljim godinama teško razboleo i ja mislim da je to zbog mog ćutanja. Nisam Srbin, pa niko ne može da mi pripiše da sam srpski nacionalista ili šovinista – kazuje Lazarevski. ----------------------------------------------------------- Preživeo Mladen Žujović „Borba” je 18. jula 1946. godine objavila vest o streljanju izdajnika naroda. Iz vesti se može saznati da su streljana devetorica osuđenika, mada su na streljanje izvedena desetorica. Egzekucije je pošteđen, saznalo se kasnije, Mladen Žujović, koji se kasnije našao u Parizu gde je objavio i knjigu sećanja. Dragan Vlahović http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
