from:"Miroslav Antic"

Title: Message



Uzbuna u tajnoj slu¾bi Srpske
Obave¹tajci RS be¾e u Ameriku
Dosad prebegla tri slu¾benika - naèelnik kontraobave¹tajaca i lièna 
sekretarica direktora Slu¾be

BANJALUKA (FoNet) - Naèelnik kontraobave¹tajnog sektora 
Obave¹tajnobezbednosne slu¾be (OBS) RS Vanjko Ðukiæ, koji je emigrirao u SAD, 
javio se direktoru OBS Risti Zariæu poèetkom ove sedmice iz okoline Èikaga, 
saznaje FoNet u Banjaluci.
Ðukiæ se na poslu nije pojavljivao sedam dana, da bi se potom javio 
rukovodstvu OBS i saop¹tio da se nalazi u SAD. Nekoliko sedmica pre odlaska, 
Ðukiæ je dao ostavku na mesto predsednika Sindikata zaposlenih u OBS.
Izvor FoNeta je rekao da su posle nestanka Ðukiæa poo¹trene disciplinske mere 
u OBS RS. Rukovodstvo OBS, na sastanku koje je odr¾alo sa svima zaposlenim u 
slu¾bi, tra¾ilo je da ovu informaciju dr¾e u strogoj tajnosti. Jo¹ dva 
slu¾benika OBS RS, od kojih je jedan lièna sekretarica direktora OBS RS Riste 
Zariæa, pre mesec dana raskinula su radni odnos sa obrazlo¾enjem da iz 
porodiènih razloga odlaze u SRJ. Oba slu¾benika potom su se javila zaposlenima u 
OBS iz SAD.
U OBS RS je nakon odlaska Ðukiæa otkriveno da je nestao deo opreme za koju je 
on bio zadu¾en. Ðukiæ je pre postavljenja za naèelnika kontraobave¹tajne slu¾be 
bio inspektor OBS, a karijeru u obave¹tajnoj slu¾bi poèeo je kao inspektor u 
Drvaru. 
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/B02090601.shtml

Oprezno sa zaduzivanjem

Title: Message



Danijel Cvjeticanin, ministar finansija i ekonomije vlade u senci 
DSSOprezno sa 
zaduzivanjemBeograd - Danijel 
Cvjeticanin, ministar finansija i ekonomije vlade u senci DSS optuzio je kabinet 
Zorana Djindjica da drzavu previse zaduzuje i da 
kredite i donacije koriste za popunjavanje budzetskog deficita. On je, na 
jucerasnjoj konferenciji za novinare, optuzio Vladu Srbije da vodi ekonomsku 
politiku slicnu bivsim vladama i da se previse mesa u 
ekonomiju.Podsecajuci na sedamdesete 
godine proslog veka, Cvjeticanin je kazao da se Jugoslavija tada zaduzivala pod 
povoljnim uslovima, koji su naglo pogorsani kada je doslo vreme isplate. Isto 
se, upozorio je, moze i sada dogoditi. Naglasavajuci da Srbija mora da bude 
zahvalna stranim donatorima koji su nam pomogli da prebrodimo proslu zimu, 
Cvjeticanin je dodao da nista nije besplatno i da treba biti oprezan i sa 
donacijama, koje se "obicno pretvaraju u neku obavezu". Govoreci o socijalnom 
programu, Cvjeticanin je kazao da Vlada u senci nije pristalica odrzavanja 
socijalnog mira kroz depresirane cene i vestacko odrzavanje radnih mesta. Vlada 
u senci DSS zalaze se da subjekt socijalne zastite umesto pojedinaca postane 
porodica. U tu svrhu potrebno je izraditi socijalnu kartu svake porodice u 
Srbiji kako bi se dobila jasna slika 
potreba.Cvjeticanin je demantovao optuzbe guvernera 
NBJ Mladjana Dinkica da je bio savetnik bivseg premijera Srbije Mirka 
Marjanovica u vreme velikog zaduzivanja zemlje. On je objasnio da je 1994. 
godine tadasnja Marjanoviceva vlada angazovala Ekonomski institut na projektu 
primene programa bivseg guvernera NBJ Dragoslava Avramovica. Na projektu je 
radilo puno ljudi sa Ekonomskog instituta, a uzu grupu je cinilo pet profesora 
ekonomije medju kojima i Cvjeticanin. "Ministar Djelic bi mogao da se osvrne i u 
svom najblizem okruzenju nadje jednog Marjanovicevog "savetnika", koji je kao i 
ja bio angazovan na tom projektu", izjavio je Cvjeticanin, ocenjujuci da 
Dinkiceva izjava ima "predizborni prizvuk".
 
http://www.danas.co.yu/
S. 
B.


null.gif
Description: GIF image

BEOČINSKU CEMENTARU NAPUSTILO 960 RADNIKA

Title: Message



BEOÈINSKU CEMENTARU NAPUSTILO 960 
RADNIKAStrah prepolovio fabrikuOd planiranih 
20.200.000 maraka za socijalni program, otpremnine „pojele” deset miliona vi¹e. 
- Radnici moraju sami da za ovu godinu na ime poreza plate od dva do sedam odsto 
od ukupno isplaæene svote. - Nedostaje oko 200 zaposlenih - poruèuje predsednik 
sindikata Branko Èoviæ, i najavljuje dalju borbu s poslodavcem. - Svima æemo 
pomoæi - obeæava Tatjana Mihajlov u ime „Lafar¾a”
Od 1. septembra u 
„Beoèinskoj fabrici cementa - Lafar¾u” broj zaposlenih je prepolovljen. Od 
ukupno 2.000 radnika, 960 se opredelilo da dobrovoljno napusti fabriku, prema 
programu koji je ponudio poslodavac. Svima koji su se opredelili da odu naknade 
æe biti isplaæene u roku od tri meseca od dana podno¹enja zahteva, ¹to znaèi da 
æe svi radnici dobiti novac pre isteka ove kalendarske godine.

  
  

  ©TA KA®E POSLODAVACRadnici 
  ostaju do novembra
  Prema 
  najnovijoj informaciji koju smo dobili iz „BFC-Lafar¾a“, za dobrovoljni 
  odlazak prijavila su se 964 radnika. Oni æe fabriku napu¹tati sve do kraja 
  novembra, u skladu s potrebama posla, na ¹to su pristali. Prvog 
  septembra zavr¹ena je prva faza socijalnog programa, a poèinje sledeæa 
  koja se odnosi na rad s onima koji odlaze iz firme u smislu pronala¾enja 
  novog posla, savet ili podr¹ku u otvaranju malih privatnih preduzeæa. Deo 
  zaposlenih je veæ poèeo sa samostalnim radom, a pojedinci su pre¹li na 
  druga radna mesta.Paralelno sa realizacijom socijalnog programa, 
  ostvarena je rekordna proizvodnja i prodaja, koja je u avgustu bila veæa 
  za 18 procenata nego u istom periodu lane.
Predsednik 
veæinskog sindikata Branko Èoviæ ka¾e da je poslednja nedelja avgusta najvi¹e 
uticala na opredeljenje radnika za odlazak iz fabrike, a razloga za to bilo je 
vi¹e. Jedan od njih je to ¹to èak do 26. avgusta nije definisana necementna 
delatnost, pa se svako bojao da bi se mogao naæi u toj grupi za koju posle 
dolaska „Lafar¾a” nema mesta u cementari.- Poslodavac nije dao odgovor na 
deo socijalnog programa koji se odnosi na zapo¹ljavanje, nije jasno definisao 
koji æe sve pogoni i do kada raditi, ¹to je za rezultat imalo krajnju 
neizvesnost kod radnika - ka¾e Branko Èoviæ. - Èa¹u je prelilo priznanje 
poslodavca tek 20. avgusta da zaposleni moraju sami od ukupno dobijenih novaca - 
¹to za plate, ¹to za otpremnine - da plate porez, za ovu godinu koji iznosi od 
dva do sedam procenata, ¹to smo mi u sindikatu tvrdili i ranije, a oni su 
poricali. To je veoma nepovoljno za radnike i umanjuje kolièinu novca kojim 
treba da obezbede neku buduænost.Na¹ sagovornik ka¾e da je sindikat ukazivao 
na ovo mnogo pre isteka roka za prijavu radnika za dobrovoljno napu¹tanje 
fabrike, a poslovodstvo nije htelo da prizna i radnici su se, nadajuæi se da æe 
im sav novac na ime otpremnina i ostati, masovno prijavili.Èoviæ se pita 
kako æe cementara da nastavi rad, jer su novom sistematizacijom predviðena 1.204 
radna mesta (dakle, bez necementnih), a odlaskom 960 radnika ostalo je oko 1.000 
ljudi. I meðu njima ima onih iz necementnih delatnosti, tako da prve procene 
ukazuju na to da æe cementari nedostajati oko 200 radnika, prièa nam 
Èoviæ.

  
  

  
  Porez na dohodak
  Prilikom 
  isplate jednokratne novèane naknade zaposlenima koji su se prijavili da 
  dobrovoljno napuste fabriku, kompanija je obraèunala i uplatila porez u 
  skladu s va¾eæim zakonskim propisima - ka¾u poslodavci. Meðutim, kada je u 
  pitanju godi¹nji porez na dohodak graðana, on je propisan posebnim 
  zakonom. Neoporezivi iznos za 2001. godinu iznosio je 502.000 dinara neto, 
  a za 2002. godinu neoporeziva granica æe se znati tek u februaru 2003. 
  Koliki æe biti taj iznos sledeæe godine, za sada je neizvesno, jer 
  zavisi od vi¹e faktora. Stopa poreza bi se, u odnosu na ukupan iznos 
  otpremnine, koje æe se u oporezivanju pripisati zaradama, mogla kretati od 
  dva do sedam procenata, saop¹tili su nam u 
  „BFC-Lafar¾u“
- Iako je za 
dobrovoljno napu¹tanje fabrike probijena planirana kvota od 1.100.000 evra 
namenjena za socijalni program (otpremnine „te¾e” oko 16.000.000 evra), svejedno 
zahtevamo da se radnicima koji su ostali u fabrici omoguæi prekvalifikacija ili 
dokvalifikacija, kako bi na¹li svoje mesto ovde i posle pet godina, ili se 
zaposlili negde drugde - ka¾e Èoviæ. Od kojeg novca æe to biti, treba da 
brine poslodavac koji je preuzeo obavezu da socijalni program realizuje kroz pet 
godina, a ne za samo nekoliko meseci. Sindikat i dalje insistira da poslodavac 
defini¹e koje su to necementne delatnosti.- Jo¹ 2. jula smo objavili da 
nismo dali saglasnost na „Otvorene moguænosti za dobrovoljno napu¹tanje fabrike” 
- ka¾e Èoviæ. Iako su predstavnici „Lafar¾a” ponavljali da to i nije 
potrebno, predsednik sindikata podseæa na preuzetu obavezu o bliskoj saradnji sa 
sindikatom, koja je sastavni

Vuk Drašković: Gubitnici zbog pogrešnih pobednika

Title: Message



Gubitnici zbog pogre¹nih pobednika
Vuk 
Dra¹koviæ, predsednièki kandidat SPO-a, pred oko stotinak Baèkopalanèana poruèio 
je biraèima da se 29. septembra pona¹aju kao apostoli jer je u pitanju opstanak 
dr¾ave.- Da su me poslu¹ali 1990. godine, ne bi bilo ni rata ni izbeglica, a 
da je prihvaæen moj program od pre pet godina, ne bi bilo NATO agresije i ¾iveli 
bismo kao sav civilizovani svet - rekao je Dra¹koviæ. - Upozoravam vas da se i 
ovoga puta priprema velika podvala. Labusa i Ko¹tunicu 
formiraju isti oni krugovi koji svoju sreæu grade na nesreæi naroda. 
Srbija je gubitnik upravo zbog pogre¹nih pobednika, a 
ko god od favorizovanih kandidata pobedi imaæemo rasparèanu Srbiju i novih 
milion ljudi bez posla. Oni su ljudi koji su veæ dve godine na najvi¹im 
funkcijama i u tom vremenu bele¾imo jo¹ veæe posrnuæe èoveka, porodice, nacije i 
dr¾ave. M. S. 
 
http://www.dnevnik.co.yu/

Na ćistac s biračima sa Kosmeta

Title: Message



Na æistac s 
biraèima sa KosmetaI. 
L.  9/6/2002, 7:34:44 PMBEOGRAD - Kako æe se glasati na 
Kosovu i Metohiji za izbor predsednika Srbije, konaèno æe se znati u subotu 
posle sastanka sa Paskalom Fijoskim, zamenikom visokog predstavnika UNMIK za 
izgradnju institucija.Ne ulazeæi u detalje ovog sastanka, Republièka izborna 
komisija æe njegove zakljuèke konkretizovati u nedelju, na sednici. Tada æe biti 
poznat i odgovor na pitanje svih pitanja: ko èini biraèko telo u ovoj 
Pokrajini.Upravo, izbori na Kosmetu bili su i glavni predmet spora na 
juèera¹njoj sednici RIK, iako je veæ bilo dogovoreno da se o tome odluèuje posle 
sastanka sa UNMIK. Pozivajuæi se na izjave srpskog premijera, objavljene u 
¹tampi, u kojima sumnja u uspeh izbora najavljujuæi, eventualno, njihovo 
ponavljanje u decembru, pojedini èlanovi RIK su tra¾ili raspravu o 
tome.Najkonkretnije na Ðinðiæevu izjavu obru¹ila se Verica Radeta, èlan RIK, 
inaèe iz SRS, zahtevajuæi da se Komisija ogradi od nje. Nekoliko uèesnika u 
raspravi, meðutim, bilo je mi¹ljenja da je pravo politièara da daju izjave, a o 
njima æe suditi biraèi. Ali, tog mi¹ljenja nije bio Savo Vladièiæ, èlan RIK, 
inaèe iz SSJ, pitajuæi Komisiju, odakle pravo Vojislavu 
Ko¹tunici da izjavi u Èaèku da “Ðinðiæ krade jo¹ gore od 
Milo¹eviæa”.Po¹to je na kraju samo Verica Radeta insistirala da se 
glasa o ograðivanju od izjave premijera, èlanovi RIK su je odbacili sa 10 
glasova protiv, dok je sedam bilo za.Komisija je u petak potvrdila 
kandidature Vojislava Ko¹tunice, koga je za predsednika predlo¾ila DSS i 
Velimira Bate ®ivojinoviæa, predstavnika SPS. Za subotu u podne najavljena je 
kandidatura Branislava Ivkoviæa, koga za predsednika predla¾e grupa graðana - 
socijalista - Povratak bazi. Inaèe, rok za prijavu kandidatura istièe u nedelju 
u ponoæ. 
 
http://www.novosti.co.yu/vest.asp?vest=6270&rubrika=Politika

GLAS: YU 81 : SARD 79 -- BEOGRAD

Title: Message



 

GLAS JAVNOSTI
6. septembar 
 
Reporter "Glasa" na Trgu Republike u Beogradu, uz 
video - bim i pola grada doèekao pobedu plavih ko¹arka¹a
Pad Amerike
Jutro kad je Beograd bio sreæan. Deremo Amere onako polako, dajuæi im na 
ka¹ièicu nade toliko da ovaj poraz ¹to du¾e gutaju

Beograd, Trg Republike, peti na ¹esti septembar, sat posle 
ponoæi. Kao na hodoèa¹æu, hiljade ljudi s nadom zastaju pred video - bimom, 
pogleda uprtih u tu metalnu svetinju èekajuæi èudo. Èudo no¹eno verom da 
na¹i"anðeli" mogu dotuæi stra¹ni "dream team", koji je veæ na kolenima. 
Sat drugi. Plato je veæ pretesan, svet, polusvet, svetina, sve na jednom 
mestu. Navijaèke grupe, kao vojne jedinice na smotri. Sto obele¾ja, dvesta 
ideja, mnogo uzavrelih strasti, kuljaju emocije. Zastave svih znanih, a boga mi 
i neznanih, Jugoslavija u defileu. Lokal patriote se ubi¹e skandirajuæi Srbiji, 
obave¹tavajuæi sve prisutne da je svaki od njih Radovan, mada bi se zakleo da je 
tu bio i Vo¾d, i Milo¹, a bilo je i Milovana i Vladimira
Ve¹ti maloprivrednici prodavali su u 
ambala¾i od litar i po, najbolje ¹to su njihove kade mogle da ponude te veèeri. 
Domaæu iz U¾ica, vina orahovaèkih vinograda (Kosovo je Srbija) i jo¹ mnogo èega 
¹to svakako nije sport. Istini za volju, Srbija ovog jutra, najmanje je 
razmi¹ljala o sportu. Da su nam protivnici du¾ni, jesu.
Konaèno, dugo èekani, treæi sat po ponoæi. Magija poèinje. Prvi minut i 
trojka velièanstvenog Peðe Stojakoviæa, euforija. Najjaèi smo, "ma mi njima sve 
po spisku i svih pedeset i nekoliko zvezdica na zastavi i sto F-117", zapenio 
bradonja kao iz akcionih filmova posleratne produkcije, skaèuæi po nozi va¹eg 
reportera.
Drugi, treæi minut deremo Amere devet, nula. Ljulja se drveæe, podrhtava 
asfalt, trafike poskakuju, pada i po¹tansko sanduèe, prva ¾rtva slavlja. 
Najedanput muk, pozdrav nadesno, "èirlidersice" u èednoj koloni po dve prilaze 
platou pod video - bimom. E, tu na tren zaboravismo za¹to smo ono do¹li. 

  
  

  



  Kao da su Amerikanci
  Koliko smo uspeli da vidimo na licu mesta, policije na trgu je bilo 
  jedva ne¹to vi¹e od navijaèa amerièke reprezentacije. Navijaèa amerièke 
  reprezentacije nismo uspeli nigde da vidimo.


  


  


  

Poluvreme donosi zaslu¾en odmor za ORL-sistem. Sumiranje utisaka, 
pametovanje, pada i poneko muvanje. Èisto da u sluèaju, ne daj Bo¾e, poraza ne 
propadne veèe skroz na skroz.
Zdravo lik. Prenu nas iz razmi¹ljanja momak povelike obrijane glave. "Ja 
sam Gane, skins po opredeljenju, bolid po roðenju, zna¹, odrasto sam uz Institut 
u Vinèi pa puko, j..."
Drug Gane se nadalje svojski trudio da 
nas uputi u njegovo viðenje cele ove situacije.- Do¹ao sam da gledam i 
u¾ivam kako bela rasa tlaèi ove "èamce". Samo su, bre, stvoreni za lance, pamuk 
i bluz. Ako nas oni dobiju, ti æe¹ da slika¹ kako se skidam i kenjam ovde, na 
sred trga.
Drama treæe èetvrtine i voðstvo amerièke reprezentacije nagnali su na¹eg 
sagovornika da ode po nove zalihe piva, a nas da se profesionalno stopimo sa 
masom. Poslednji minuti pomenute èetvrtine doneli su selektoru Pe¹iæu, ¹to se 
navijaèa tièe, iznenadno uveæanje familije. Ovacije kao i tokom celog meèa Vladi 
Divcu, a vrednim komunalcima punu dnevnicu, verovatno i stimulaciju, zbog tona 
srèe i ðubreta po kolovozu.
Konaèno rasplet, sredina poslednje 
èetvrtine, Amerika u seriji, nade za na¹e sve manje. Velièanstveni plavi se 
bude, preokreæu i, i, i Jugoslavija, Jugoslavija, velika pobeda, trg se prebacio 
na kolovoz, kolovoz u zaborav. Baklje, vatromet, poljupci, tri, pet, sedam, 
devetnaest. samo da je neparno. Pala je Amerika!
I ponovo Vlade, Vlade, Milane, Peða. Kolone vozila kreæu u patrolu gradom, a 
ceo grad na trgu. Autobusi GSP-a ko ukleti Holanðanin, avetno pusti èame u senci 
slavlja. Ispraæa nas simpatièna pesma o ukrasu na mi¹ici heroja ove utakmice 
Milana Guroviæa:- Èièa Dra¾o, moja tetova¾o! 
Dobro jutro Beograde, ako je iko i spavao. U svakom sluèaju zaista je dobro 
jutro svanulo nad na¹im gradom.
Tekst i foto: M. Medenica

Neka sanja dream team, Jugoslavija slavi!:-)))

Title: Message



 

 

Neka sanja dream team, 
Jugoslavija slavi!:-)))FOTO 
GALERIJA!!!
Kalkulisalo se u na¹em timu 
u Indianopolisu ovih dana, toliko da je retko kome ovde to bilo i jasno. Èuvali 
smo Amere za kraj, ali silom prilika morali smo da ih izbacimo veæ iz 
èetvrtfinala;-)))
81:78
www.pazova.net 
:-)))http://www.pazova.net/14_pobeda_foto.htm

Velimir Ilic: Front protiv antihriscana, srbomrzaca i sektasa

2002-09-05 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message

Velimir Ilic odustaje od kandidature da bi podrzao
KostunicuFront protiv
antihriscana, srbomrzaca i sektasaNis - Predsednicki
kandidat Nove Srbije Velimir Ilic saopstio je juce u Nisu da zvanicno povlaci
predsednicku kandidaturu, te da ce podrzati kandidaturu Vojislava Kostunice za
funkciju predsednika Srbije.- Definitivno sam
odlucio da zvanicno povucem svoju kandidaturu veceras na Trgu u Cacku, gde ce
Kostunica zapoceti kampanju, i javno cu ga podrzati. Bas me briga sta ce da kaze
Glavni odbor NS, moze i da me iskljuci, ukoliko se ne slaze sa mojom odlukom -
rekao je juce Ilic na konferenciji za novinare u basti kafica Prezident. On je
kazao da "nikada nije ni imao ambicije da bude na vlasti" ("mogao sam da budem
premijer") vec mu je vazna sudbina Srbije, u kojoj sve "nacionalne i patriotske
snage" moraju da stvore jedan blok, kako bi "spasile Srbiju". Prema njegovim recima, "antihristi, antisrbi i sektasi" okupljeni
oko predsednickog kandidata Labusa "pod firmom gradjanske opcije razbucavaju i
unistavaju drzavu".
- Ko su taj Labus, Dinkic i
mali Djelic, odakle su dosli? Ko je ta Kori Udovicki, koja je pala sa duda,
pravo u ministarsku fotelju? Ja sam uz Voju Kostunicu, jer je Srbin i Sumadinac.
On je pobedio Slobodana Milosevica, tacno je da nije uradio puno, i da nismo
zadovoljni, ali mu treba dati drugu sansu. Ovi izbori su privremeni, na prolece
idu pravi izbori. Ako mi iz patriotskog bloka budemo razjedinjeni, kao sto smo
do sada bili, profitirace samo srbomrsci. Moramo da ostavimo svoje sujete sa
strane, kako bi oterali ove koji unistavaju Srbiju. U pitanju je, dakle, srpski
nacionalni interes i sve patriotske snage moraju stati pod jedan, srpski barjak.
Nadam se da ce se i ostali predsednicki kandidati kojima je stalo do Srbije
skupiti i postupiti slicno - rekao je Ilic, uz zakljucak da "DOS sa Miroljubom
Labusom nema nikakve sanse" na predsednickim izborima u
Srbiji.Predsednik Nove Srbije je jos ocenio da su
mediji u Srbiji blokirani od, kako je rekao, "tog antisrpskog olosa", gore nego
u vreme rezima Slobodana Milosevica.- Ja sam dokazao
da sam za demokratiju, a oni me pljuju i vredjaju kao da sam najgori olos. A ja
sam, bre, bio najbolji menadzer u Jugoslaviji i dobio najvisa priznanja od
crkve. Ta izdajnicka Televizija B92, na kojoj rade srbomrsci, nije mi posvetila
nijedan sekund i svakog dana vrti isti montirani materijal. Oni prate samo onog
antihrista Labiku, i njegovog Dinkica i Djelica. Njima su vazne samo te
antisrpske i sektaske organizacije, koje su dosle i pod firmom gradjanske opcije
razbucavaju Srbiju - rekao je Ilic i uputio kritike i na racun BK televizije i
TV Soko Banja "koje su prekinule njegovo izlaganje pre vremena koje je imao kao
predsednicki kandidat".Ilic je jos kazao da je
odluku o povlacenju svoje predsednicke kandidature i pruzanju podrske Kostunici
doneo juce sastanku sa predstavnicima "patriotskog i nacionalnog fronta, medju
kojima su bili i predstavnici dijaspore", ne zeleci da precizira ko je u tom
"frontu". Celnici NS u Nisu su "pozdravili pravu odluku svog predsednika i
stvaranje patriotsko-reformskog bloka u
Srbiji".Z.
Miladinovic
http://www.danas.co.yu/

null.gif
Description: GIF image

Kad odlučim pobeđujem

2002-09-05 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



Kad odluèim pobeðujemI. 
L.  9/5/2002, 7:34:24 PMBEOGRAD - JA te¹ko odluèujem, 
ali kada odluèim onda pobeðujem! Upravo ovim reèima obratio se u èetvrtak 
okupljenim novinarima, ispred Skup¹tine Srbije predsednik SRJ i DSS dr Vojislav 
Ko¹tunica, posle dostavljanja RIK-u svoje kandidature za predsednika Srbije, 
koja je overena sa 14.780 potpisa.Kandidat DSS na predstojeæim izborima 
pojavio se u Skup¹tini Srbije, u pratnji svojih najbli¾ih partijskih saradnika 
Dragana Mar¹iæanina i Zorana ©amija, oko 14,30 èasova, iz pravca Predsedni¹tva 
Srbije. Oèekujuæi da se obave sve formalnosti predaje kandidature, Ko¹tunica je 
èlanovima RIK, uz osmeh rekao: “Malo sam zaboravio ovu ceremoniju”. Posle toga, 
Mar¹iæanin, potpredsednik DSS, je vi¹e za sebe, ali da svi èuju, konstatovao: - 
Ko je rekao da se neæemo vratiti u Skup¹tinu Srbije.Po¹to je obavljena 
predaja potpisa za kandidaturu, dr Ko¹tunica se ispred Skup¹tine obratio brojnim 
domaæim i inostranim ekipama, novinara kratkom izjavom, da bi, kako je rekao, 
“dokazao da stvari ne ostaju samo na papiru, nego posle papira dolaze i dela”. 
Podsetio je da kreæe u predizbornu kampanju od Mladenovca, Aranðelovca, Topole, 
Gornjeg Milanovca, do Èaèka, gde zavr¹ava prvi dan.Ko¹tunica je rekao da se 
ne bi ni kandidovao da nije uveren da æe pobediti. Objasnio je da su ovi izbori 
za njega va¾ni zbog onih drugih koji treba da doðu i da promene sliku Srbije. 
Pravi izbori tek treba da doðu rekao je on.Konstatovao je da je zaustavljen 
proces raspadanja zajednièke dr¾ave. A, ¹to god neko mislio u ovom trenutku, 
mo¾emo se dogovoriti pre ili kasnije. Jugoslavija pod jednim ili pod drugim 
imenom postoji, kazao je Ko¹tunica. 
 
http://www.novosti.co.yu/vest.asp?vest=6233&rubrika=Politika

Umesto donacija, razvoj uz pomoć dijaspore

2002-09-04 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message




  
  

  PREDSEDNIK DRU©TVA SRPSKIH 
  DOMAÆINA JOVAN ÈEKOVIÆ 
  Srbija æe biti uzorno domaæinstvo 
  
  Umesto donacija, razvoj uz pomoæ 
  dijaspore 
  
  Nekad je reè srpskog domaæina bila èvr¹æa od bilo kakve bankarske 
  garancije. Tada je najgrða kletva bila "Dabogda ti èar¹ija ne verovala", a 
  srpski domaæini su, bez obzira na to da li su bili industrijalci, bankari, 
  zanatlije, ili svinjarski trgovci i proizvoðaèi pijaènog espapa, smatrali 
  svojom obavezom da radeæi za sebe, uèine ne¹to i na "polzu" naroda i 
  dr¾ave kao zadu¾binari i dobrotvori. 
  U meðuvremenu, mnoge stare vrednosti su izgubile snagu pod pritiskom 
  stvarnosti u kojoj su, kako je pisao Ivo Andriæ, "budale progovorile, 
  pametni zaæutali, a fukara se obogatila". Negda¹nja èar¹ija je postala 
  globalno selo, u kojem su se Srbi rasuli po "sokacima" ¹irom planete, 
  sledeæi svoju zvezdu vodilju daleko od rodnog kraja, trudeæi se, ipak, da 
  ne zaborave svoje poreklo, jezik i obièaje. 
  


  

  
Jovan Èekoviæ 
  
  Okupljeni u razna udru¾enja i zajednice odnedavno imaju moguænost da se 
  ukljuèe i u Dru¹tvo srpskih domaæina, èije osnivanje je inicirao Jovan 
  Èekoviæ i njime rukovodi kao predsednik izabran na Osnivaèkoj skup¹tini 
  odr¾anoj na Vidovdan u selu Ko¹tuniæi. 
  "Reè je o vanstranaèkoj i nevladinoj asocijaciji, koja je registrovana 
  kao ’udru¾enje graðana’. Programski ciljevi su, izmeðu ostalih , jaèanje 
  ekonomskih i kulturnih veza otad¾bine i dijaspore, zalaganje za obnovu 
  nacionalnih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih i istorijskih vrednosti, 
  slobodno preduzetni¹tvo i negovanje kulta rada i stvarala¹tva, afirmisanje 
  po¹tenja i èestitosti, oèuvanje jezika, narodnih obièaja, starih zanata, 
  tradicionalne arhitekture..". obja¹njava za na¹ list Jovan Èekoviæ. 
  Najmoderniji razvojni koncepti 
  Vojnik po profesiji, in¾enjer po obrazovanju, direktor moænog dr¾avnog 
  preduzeæa Jugoimport SDPR, Èekoviæ je, kao pravi srpski domaæin, uspeo da 
  vrati ¾ivot u nerazvijena i zapustela sela suvoborskog regiona, koja su 
  vi¹e od pola veka plaæala danak "krivici" ¹to je èetnièki pokret Dra¾e 
  Mihailoviæa imao sna¾no upori¹te u tom kraju. 
  Da je u svom naumu uspeo, mo¾da, najbolje svedoèi to, ¹to je, uprkos 
  uobièajenoj kom¹ijskoj surevnjivosti kod Srba, predsednik op¹tine Èaèak 
  Velja Iliæ, javno i bez ikakvog zazora, priznao za Vidovdan ove godine, 
  usred gornjomilanovaèkog sela Ko¹tuniæi da kad nekom od svojih gostiju 
  po¾eli da poka¾e kako æe izgledati Srbija za koju godinu, ako bude pameti 
  i zasuèu se rukavi, povede ih u to selo "konkurentske" op¹tine! 
  Voðen logikom dobrog domaæina Èekoviæ je prvi u Srbiji ostvario koncept 
  integralnog ruralnog razvoja, koji je na Zapadu o¾iveo pre dvadesetak 
  godina kao vid decentralizovanog regionalnog razvoja zasnovanog na 
  kori¹æenju svih lokalnih resursa. 
  Istovremeno, vodeæi raèuna o oèuvanju prirode, ¹to je i preduslov za 
  proizvodnju tzv. zdrave hrane kao izvoznog aduta, i razvoju turizma, koji 
  predstoji, u ovom regionu je o¾ivljen i najmoderniji koncept tzv. odr¾ivog 
  razvoja, o kojem se ovih dana na sva usta prièa u Johanesburgu na 
  meðunarodnom samitu o planeti Zemlji. 
  Kao roðeni Ko¹tuniæanin, koji je nastojao da pomogne me¹tanima da se 
  izvuku iz siroma¹tva, ali ne tako ¹to æe im "pokloniti ribu", veæ 
  stvoriv¹i im uslove za "pecanje", odnosno za rad, zapo¹ljavanje i zaradu 
  Èekoviæ je, sa svojim brojnim saradnicima iz "Jugoimporta" i firme 
  "Anðelija Mi¹iæ", koji su s njim delili isti entuzijazam i viziju, uspeo 
  da vaskrsne tradicionalne naèine proizvodnje tzv. zdrave hrane, gradnju 
  kuæa s tremovima i krovovima "na èetiri vode", stare ve¹tine poput tkaèke, 
  terzijske, grnèarske, imajuæi u vidu, pre svega, klijentelu spremnu da 
  "papreno" plati visoki kvalitet ponuðene robe i njeno prepoznatljivo 
  srpsko poreklo. 
  ®eleæi da taj uspe¹ni "recept" za razvoj, prilagoðen lokalnim uslovima, 
  s osloncem na postojeæe resurse i tradicionalne proizvodne adute, 
  "klonira" u celoj Srbiji, Èekoviæ je i inicirao osnivanje Dru¹tva srpskih 
  domaæina, raèunajuæi na pomoæ i podr¹ku na¹ih uglednih i uspe¹nih ljudi iz 
  zemlje i dijaspore. 
  "Imajuæi u vidu primer sela Ko¹tuniæi u kojem je, zahvaljujuæi 
  ekspanzivnom razvoju u minulih ¹est-sedam godina, radnu knji¾icu steklo 
  oko 400 ljudi, a donedavno zamrla ¹kola se ori od deèje graje, poslovni 
  ljudi, u kojima ¾ivi duh predaka, mogu prepoznati brojne moguænosti koje 
  im nudi ulaganje u otad¾binu", uveren je Èekoviæ. 
  "Ovo tim pre ¹to Srbi u dijaspori, prema nekim procenama

ODBOR ZA ZAŠTITU PRAVA DETETA SAOPSTENJE ZA MEDIJE

2002-09-04 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



PRIJATELJI DECE SRBIJE 
ODBOR ZA ZA©TITU PRAVA 
DETETA SAOPSTENJE ZA MEDIJE 
Briga o deci ili 
manipulacija decom ? 
BEOGRAD -  Odbor za za zastitu prava deteta organizacije Prijatelji dece Srbije nije 
se ukljucivao u javnu raspravu o dogadjajima u decjim letnjim  kampovima 
(iako je, po svoj prilici, bilo propusta u pripremi i organizaciji nekih od 
njih). Ali, Odbor snazno reaguje na javne odjeke tih dogadjaja i aferu koja je 
usledila. Razlog za to  je vise nego jasan – na delu je tipican slucaj 
manipulacije decom u politicke svrhe i krsenje Konvencije o pravima deteta UN. 
Zloupotreba dece sastoji se u tome sto je jedan u osnovi  minoran povod 
iskoriscen  kako bi politicke partije, crkva, mediji i pojedinci stekli 
politicke poene, osporili modernizaciju obrazovanja, diskreditovali dobru ideju 
omladinskog letnjeg okupljanja, ostvarili tirazne, komercijalne efekte. Da su 
potrebe i interesi dece tom prilikom zanemareni potvrdjuje to sto su deca u ovoj 
aferi s jedne strane ignorisana (nije bilo moguce da se jasno cuje njihov glas), 
a s druge strane izlozena javnom ruglu (objavljivanjem fotografija u medijima, 
Odbor zeli da upravo ovom prilikom skrene paznju javnosti na cinjenicu da su 
deca ove zemlje u veoma nezavidnoj situaciji : po podacima Unicefa na¹a deca su 
najugrozenija u Evropi, gotovo 40 odsto nasih porodica sa decom zivi u bedi, 
katastrofalan je polozaj dece raseljenih lica, deca manjinskih i 
marginalizovanih grupa odrastaju u uslovima koji im ugrozavaju zivot, 
zdravstvena i socijalna zastita dece je u kriticnom stanju, kvalitet obrazovanja 
mnoge dece je zabrinjavajuci, smanjen natalitet u zemlji dovodi ozbiljno u 
pitanje reprodukciju stanovnistava.Nasa drzava jos nema adekvatan odgovor na 
ovako los drustveni polozaj dece. Po nasim saznanjima, najglasniji ucesnici u 
aferi oko decjih kampova sami nisu ucinili dovoljno da se navedeni  
problemi koji muce  nasu decu  makar pocnu resavati. Zato ih Odbor za 
zastitu prava deteta poziva da svoje iskreno zalaganje za  dobrobit dece 
potvrde direktnim angazovanjem u korist njihovih potreba i prava, pre svega 
smanjenjem njihove ugrozenosti u porodici, skoli i drustvu u celini, stoji u 
saopsenju Odbora za zastitu prava deteta.  
 
http://www.tiker.co.yu/vesti.htm

BLAGO FORSIRANJE LABUSOVE KAMPANJE

2002-09-04 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message




  
  

  Rezultati Medija monitoringa 8 dnevnih listova, 4 nedeljnika i 12 
  radio i televizijskih stanica, o dogadjajima od 16. - 29. avgusta 2002. 
  godine BLAGO FORSIRANJE LABUSOVE 
  KAMPANJE
  
Osnovna poruka 
  koju mediji u Srbiji emituju povodom predsednickih izbora je da postoje 
  samo dva favorita: Miroljub Labus, aktuelni potpredsednik Savezne vlade i 
  Vojislav Kostunica, predsednik SRJ, kao i da ce se izhod izbora razresiti 
  u drugom krugu glasanja. Iako nastoje da kampanju prate smireno i 
  donekle ravnomerno, Labus, koji je prvi i krenuo u predizbornu kampanju, 
  ipak je najprisutniji u medijima. U informativnim programima tv stanica, 
  on je dobio najvise vremena, vise od cetiri sata, a zatim Vojislav 
  Kostunica ( oko tri i po sata) , pa republicka vlada ( 3,10 sata). 
  Labus ima i "logisticku podrsku" ekonomskog tima srpske vlade, 
  cije je prisustvo u medijima u poslednje vreme veoma vidljivo i koji 
  agilno objasnjavaju ekonomske poteze, na cemu se i zasniva Labusova 
  kampanja. I za lansiranje nove novcanice od 5.000 dinara izabran je pravi 
  tajming-na dan pocetka Labusove kampanje.Na tv dnevnicima 
  predsednicki kandidati su uglavnom predstavljeni u neutralnom kontekstu. 
  Kostunica je imao nesto negativnih poena (0,06), ali je to vise bilo 
  vezano za odnose u DOS-u nego za predsednicku kampanju, s obzirom da se 
  Kostunica kandidovao pred kraj posmatranog perioda. Njegova kandidatura 
  propracena je korektno, ali je jedan intervju srpskog premijera Zorana 
  Djindjica , u kome je uglavnom govorio o izborima i odnosima sa 
  Kostunicom, dobio veci publicitet. Kampanje drugog esalona 
  kandidata prate se kracim ili zbirnim izvestajima. Pojedini stampani 
  mediji upozorili su da ne treba podcenjivati sanse i lidera radikala 
  Vojislava Seselja, podsecajuci za svaki slucaj na njegove nekadasnje 
  "podvige" i objavljujuci njegovu poznatu fotografiju s pistoljem u ruci. 
  Mediji su se dosta interesovali i za kandidata SPS-a, a kada je nominovan 
  glumac Velimir Bata Zivojinovic, medijski je prihvacen kao simpatican 
  autsajder.Zvizduci Djindjicu i (nesto slabiji) aplauzi Kostunici 
  na otvaranju svetskog Fina kupa"primeceni" su tek naknadno, i samo u 
  pojedinim medijima.Paralelno sa predsednickom kampanjom, mediji su 
  revnosno pratili i rad na ustavnoj povelji o uredjenju buduce drzavne 
  zajednice, uz veoma kriticni odnos prema politicarima u obe republike zbog 
  odugovlacenja na tom poslu. Ustavna povelja i izborni i medijski 
  zakoni bili su glavna tema podgorickih medija. Predizbornu kampanju u 
  Srbiji takodje su pratili pazljivo, a vecina ne krije da Kostunica nije 
  njihov favorit.Kompletan monitoring, sa grafikonima i tabelama, 
  mozete pogledati na sajtu Medija centra:http://www.mediacenter.org.yu/srpski/indexs.asp

Vesti dana

2002-09-03 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message




  
  

  Vesti dana  

  
  

  

  Zavr¹en protest Roma ispred gradske Skup¹tine
  

  BEOGRAD, 3. septembra 2002. (Beta) - Romi iz naselja 
  "Stari aerodrom", koji su dva dana protestovali ispred zgrade Skup¹tine 
  grada, razi¹li su se veèeras oko 19 sati, iako nisu postigli nikakav 
  dogovor sa gradskim funkcionerima.Potpredsednik beogradske vlade 
  Ljubomir Andjelkoviæ, koji je danas primio romsku delegaciju, agenciji 
  Beta je rekao da Skup¹tina Beograda nije zadu¾ena za re¹enje tog problema 
  i da bi trebalo da se obrate Komesarijatu za izbeglice Srbije i saveznom 
  ministarstvu za nacionalne i etnièke zajednice.Andjelkoviæ je 
  rekao da su predstavnici Roma tokom razgovora naglasili da ne ¾ele da 
  privremeno budu razme¹teni na bilo koju lokaciju koja nije u 
  Beogradu.On je rekao i da bi Romi iz naselja Stari aerodrom koji 
  su raseljeni sa Kosova i Metohije morali da se registruju u republièkom 
  komesarijatu za izbeglice, na osnovu èega bi mogli da ostvare svoja prava, 
  ali i da se povinuju re¹enjima koja im ponudi taj komesarijat.U 
  naselju Stari aerodrom sme¹teno je 205 romskih porodica, od kojih je 138 
  raseljeno sa Kosova i Metohije, a medju njima je oko 300 dece i 100 
  beba.Parcela, na kojoj je naselje Stari aerodrom, pripada IMT-u, 
  koji ju je dao pod zakup, tako da su romske porodice priseljene na 
  iseljenje.(Beta)
  Povratak na 
  vrh strane  

  
  

  

  Vuk Obradoviæ podneo kandidaturu
  

  BEOGRAD, 3. septembra 2002. (Beta) - Predsednik 
  Socijaldemokratije Vuk Obradoviæ podneo je danas Republièkoj izbornoj 
  komisiji kandidaturu za predsednièke izbore u Srbiji 29. 
  septembra."Ja sam socijaldemokrata i oèekujem podr¹ku svih ljudi 
  koji ¾ele da ¾ive u demokratskoj Srbiji koja se, u socijalnom smislu, 
  odgovorno pona¹a prema svojim gradjanima. Takodje, oèekujem podr¹ku ljudi 
  koji ¾ele dr¾avu u kojoj æe svi biti jednaki pred zakonom", rekao je 
  Obradoviæ nakon podno¹enja kandidature.(Beta) 16:50
  Povratak na 
  vrh strane  

  
  

  

  Lene veèeras u Beogradu, Solana do kraja nedelje
  

  BEOGRAD, 3. septembra 2002. (Beta) - Izaslanik 
  Visokog predstavnika EU ©tefan Lene, nakon razgovora sa crnogorskim 
  zvaniènicima u Podgorici, dolazi veèeras u Beograd.U Kancelariji 
  Evropske komisije agenciji Beta je reèeno da æe Lene u sredu u Beogradu 
  imati vi¹e "uobièajenih susreta" sa saveznim i srpskim 
  zvaniènicima.©efovi diplomatija EU u nedelju su dali podr¹ku 
  Visokom predstavniku Havijeru Solani da hitno otputuje u SRJ. Datum 
  njegovog dolaska jo¹ nije preciziran, ali se oèekuje da æe u Beograd 
  doputovati najverovatnije u èetvrtak ili petak.(Beta) 
  12:25
  Povratak na 
  vrh strane  

  
  

  

  Hiljadu Roma prenoæilo u Pionirskom parku
  

  BEOGRAD, 3. septembra 2002. (Beta) - Vi¹e od hiljadu 
  Roma, medju kojima su bebe i mala deca, prenoæilo je u Pionirskom parku 
  zahtevajuæi adekvatan i trajan sme¹taj za 205 porodica pre iseljenja iz 
  naselja Stari aerodrom u Zemunu.Iako su prenoæili pod vedrim nebom 
  u samom centru Beograda, Romima se nije obratio niko od predstavnika 
  vlasti, niti su dobili vodu, hranu i lekarsku pomoæ.Oni su 
  najavili da æe ostati u Pionirskom parku do ispunjenja zahteva. Od 205 
  porodica, njih 138 su porodice raseljenih sa Kosova i 
  Metohije.Parcela na kojoj je naselje Stari aerodrom pripada 
  fabrici IMT, koja ju je dala pod zakup, tako da su romske porodice 
  prinudjene da se isele.(Beta) 11:30
  Povratak na 
  vrh strane  

  
  

  

  Jugoslavija pora¾ena u prvom kolu E grupe
  

  INDIJANAPOLIS, 3. septembra 2002. (Beta) - 
  Ko¹arka¹ka reprezentacija Jugoslavije pora¾ena je danas od Portorika 83:85 
  u prvom kolu druge faze grupe E na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu, po 
  èetvrtinama 21:27, 22:15, 26:18, 14:25.U grupi E odigrana su jo¹ 
  dva meèa, ©panija je lako savladala Tursku sa 87:64, dok je Brazil pobedio 
  Angolu, posle produ¾etaka, rezultatom 86:83.Jugoslavije kasnije 
  danas igra protiv Brazila.(Beta) 02:30
  Povratak na 
  vrh strane

  
  

  1998-2002 DEVELOPED BY 
ABSOLUTOK

Saopštenje JAT-a povodom kontrole MUP Beograd

2002-09-02 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



Saop¹tenje JAT-a povodom kontrole MUP Beograd
Neosnovane kriviène prijave protiv direktora

BEOGRAD - Od kraja juna u Jugoslovenskom aerotransportu 
radi MUP Beograda. Tokom dva meseca rada, MUP je iskazao svoj interes za 17 
razlièitih predmeta i tema iz JAT-ovog poslovanja.
Prema na¹im nezvaniènim saznanjima, pro¹le nedelje MUP je dostavio Okru¾nom 
dr¾avnom tu¾iocu kriviènu prijavu protiv tri direktora JAT-a - navodi se u 
saop¹tenju rukovodstva JAT-a.
Krivièna prijava se odnosi na samo dve, od sedamnaest, istra¾enih predmeta. 
Generalni direktor Predrag Vujoviæ, direktor Komercijalne delatnosti Novica 
Vuliæ i direktor JAT Trejda, Milivoje Bukviæ, optu¾uju se za krivièno delo 
"zlupotrebe slu¾benog polo¾aja" i omoguæavanje "protivpravne dobiti drugim 
licima".

  
  

  



  Letaèi nezadovoljni
  Saop¹tenje JAT-ovog rukovodstva stiglo je u redakciju pola sata nakon 
  poziva za konferenciju ©trajkaèkog odbora letaèa JAT-a. Letaèi su najavili 
  da æe na konferenciji govoriti o nepo¹tovanju potpisanog sporazuma i 
  nepravilnostima u poslovanju menad¾menta. 


  


  


  

Posle objavljene detaljne analize, nismo u moguænosti da lociramo radnje koje 
bi, na bilo koji naèin mogle da potkrepe navedene optu¾be. Zakljuèujemo da su 
ovde u pitanju radnje, koje idu za tim da se u ime privatnih interesa pojedinaca 
ili grupa, dovedu u pitanje rezultati koje je JAT postigao i navodnim, 
kriminalnim radnjama - dezavui¹e rukovodstvo Kompanije.
Zato smo, posle konsultacije sa pravnim savetnicima, odluèili da se sa svim 
relevantnim informacijama obratimo javnosti i objasnimo sve uzroke, posledice i 
okolnosti koje su dovele do prijave.
Prema saznanjima i dokumentaciji koju posedujemo, tvrdimo da direktori èiji 
je rad istra¾ivan i protiv kojih je podneta krivièna prijava, niti su 
zloupotrebili, niti su prekoraèili svoja ovla¹æenja u delima za koja su 
optu¾eni. Niti su nam poznate sliène radnje u drugim poslovima koje su 
realizovali.

  
  

  



  Tra¾e kontrolu
  JAT ne ¾eli da ulazi u razloge i interese besposlenih i nikom 
  pripadajuæih pojedinaca koji maltretiraju sve oko sebe. Zato tra¾imo da se 
  odmah formria radna grupa nezavisnih eksperata Ministarstva za saobraæaj i 
  telekomunikacije, sa ciljem da pregleda sve relevantne ugovore. Tra¾imo da 
  se odmah formira grupa sudskih ve¹taka, sa ciljem da, svako iz svoje 
  struke, ponudi stav o opravdanosti svih poslova koje je JAT pripremio, 
  potpisao i realizovao u prethodnih deset meseci.Na kraju treba istaæi 
  da je i JAT i rukovodstvo kompanije imao punu podr¹ku Upravnog odbora 
  JAT-a, Ministarstva za Saobraæaj i telekomunikacije i Vlade Srbije - 
  navodi se u saop¹tenju.


  


  


  

Dolasku MUP-a u JAT, prethodilo je smenjivanje izvr¹nog direktora JAT-a, 
kapetana Milenka Nikiæa, a "bez konsultacija" sa njim. Inaèe, Milenko Nikiæ je 
smenjen sa mesta izvr¹nog direktora posle propusta koje je naèinio. Radnici 
MUP-a, meðutim nisu pokazivali spremnost da uva¾e logièna obja¹njenja ili 
prihvate informacije koje bi vodile efikasnom razja¹njavanju predmeta istrage. 
Zato smatramo da je istraga voðena sa unapred odreðenim ciljem.
MUP se, u svojoj istrazi, koncentrisao, iskljuèivo na poslovne projekte, 
realizovane u prtehodnih destak meseci. Taènije, od poèetka rada nove rukovodeæe 
garniture. Ono ¹to se nije moglo dovesti u vezu sa Vujoviæem i sada¹njim 
rukovodstvom, nije ni bilo od interesa za MUP.
Zato se ubrzo po dolasku MUP-a u JAT, postavila objektivna dilema, da li je 
MUP tu da po svaku cenu ¹titi interese JAT-a, ili da po svaku cenu diskredituje 
direktore JAT-a.
Primera radi, MUP se ni za trenutak, nije zainteresovao za uzroke MAT-ovog 
(Makedonska aviokompanija) duga JAT-u od èetiri miliona iz prethodnih godina i 
sa, tada, malim izgledima da bude naplaæen. Umesto toga, pa¾nja MUP-a je bila 
koncentrisana na anga¾ovanje sada¹njeg rukovodstva kako da se taj novac 
napalti.
MUP ne pokazuje nikakav interes za velike propuste koji su uèinjeni u 
prethodnom periodu i koji, veæ godinama, znaèajno optereæuju rad JAT-a. Umesto 
toga, tra¾i se nepravilnost u projektu sa UN, u kome je JAT ugovorio, realizovao 
i naplatio iznos od oko 700.000 dolara i stvorio profit od oko 300.000 dolara, 
tokom 2002. godine.
Mada je svakom objektivnom posmatraèu jasno da JAT definitivno ulazi u krug 
malog broja uspe¹nih preduzeæa u Srbiji, ipak potseæamo da je JAT za prvih ¹est 
meseci definitivno iza¹ao iz gubitka. Svih 22 aviona su u funkciji, a uzimaju se 
avioni u najam, kako bi se spremno u¹lo u proleæe-leto 2003. 

  
  

  



  Naplata potra¾ivanja
  U prethodnih desetak meseci JAT je uspeo da naplati vi¹e od 10 miliona 
  dolara potra¾ivanja iz prethodnih godina, ukljuèujuæi i kamate od 2.6 
  miliona dolara, koju je prethodno rukovodstvo veæ otpisal

Mafijasi prave cetvrtu Jugoslaviju

2002-09-02 Прати разговор Miroslav Antic



http://www.pcnen.cg.yu/novi/drugi/16.htm

Prve crnogorske nezavisne elektronske novine (PCNEN)

Drugi pisu:

02.9.2002.


 Istrazivanje "Blica" i "Jutarnjeg lista" pokazuje da su
kriminalci iz
 drzava nastalih cepanjem SFRJ slepi na nacionalnu
pripadnost 

 Mafijasi prave cetvrtu Jugoslaviju

 BEOGRAD, ZAGREB - Jedna od najznacajnijih posledica
raspada
 Jugoslavije bez sumnje je zapanjujuca moc lokalnih
mafija koje su
 pod okriljem rata razgranale svoje poslove do
neslucenih
 razmera. Istovremeno, lokalne policije bile su
podredjene
 mafijaskim sefovima, dok medjusobno gotovo uopste nisu
 saradjivale - zakljucak je istrazivanja koje je sproveo
zagrebacki
 "Jutarnji list" u saradnji s "Blicom".

 Zato i nije cudo sto je nedavno ubistvo slovenackog
drzavljanina
 srpskog porekla Georga Rakica, njegove supruge Vesne
 Pavlin-Rakic i 13-godisnjeg sina Bojana u Rovinju,
podstaklo
 analiticare kriminala u ovim krajevima na povezivanje
tog
 dogadjaja sa zbivanjima na prostorima citave bivse
SFRJ. Jer, u
 liku Georga Rakica i zivotnim epizodama njega i njegove
supruge
 objedinjeno je mnostvo pojmova iz kojih se moze
naslutiti da se
 iza jezivog zlocina u rovinjskom apartmanu krije sve
ono sto
 opterecuje proslost delova nekadasnje federacije. Vojna
karijera u
 JNA i slovenackoj Teritorijalnoj odbrani, poslovna
povezanost s
 ljudima iz Srbije, ranjavanje narucioca ubistva
crnogorskog
 kriminalca Veselina Jovovica u ljubljanskom kaficu
Vesne
 Pavlin-Rakic, poznavanje drzavnih tajni, priblizavanje
 predsednickih izbora u Sloveniji... poznate su
okolnosti u kojima
 se dogodila smrt Georga Rakica. U kojoj cinjenici lezi
motiv
 brutalnog zlocina u kojem nije postedjen niti
13-godisnji decak -
 zasad se ne zna.

 Ali, vratimo se glavnoj temi. Regionalne okolnosti
nastale posle
 1990. godine pogodovale su bujanju novih kriminalnih
elita.
 Kriminalci sa svih podrucja bivse multinacionalne
drzave uredno su
 saradjivali za vreme rata, ne hajuci za nacionalnu
pripadnost.
 Posto se oni u ratnim uslovima ipak nisu mogli poslovno
okupljati
 unutar granica bivse SFRJ, sastajali su se u
inostranstvu, tacnije u
 Budimpesti, koja je tokom rata postala glavno mesto
susreta
 dilera iz novonastalih zemalja, svojevrsna berza droge.
"Jutarnji
 list" navodi da su gotovo svi vazniji hrvatski dileri
imali tokom rata
 registrovane firme i kupljene stanove i druge
nekretnine u
 Budimpesti.

 Posle prestanka ratnih operacija, glavni krak balkanske
rute
 premesta se opet juznije, i vodi preko Makedonije,
Kosova, Bosne
 i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Prema podacima
Interpola,
 ovom rutom godisnje prodju na tone heroina, gotovo 70
odsto
 evropske potrosnje! Krajem sukoba, veoma unosan posao
 postaje i krijumcarenje oruzja, u kojem su prvenstvo
uzeli
 hrvatski kriminalni krugovi, s dobrim vezama u vojsci i
velikim
 arsenalima rasutim po Bosni. U Bosni je naposletku
uhapsen citav
 niz oficira koji su oruzje krijumcarili za Kosovo,
delom ga kupujuci
 i od bosanskih Srba. Prema dosad otkrivenom, hrvatski
krijumcari
 kupovali su oruzje od Muslimana, Muslimani od Srba,
Hrvati od
 Srba, sve zavisno od trenutnih potreba i zaliha na
raspolaganju.

 Posle rata, kao predgradje Evrope - dovoljno blizu i
dovoljno
 daleko, idealno mesto za vodjenje poslova i
distribuciju
 dopremljene robe postala je Ljubljana. Osim toga,
vecina cigareta
 Tvornice duvana "Rovinj", koje kupuju svercerske firme,
izvozi se
 preko Kopra, preko kojeg uglavnom idu i posiljke
stranih cigareta.
 Hrvatska, kao zemlja totalno porozne granice, kako
navodi
 "Jutarnji list", idealna je za prevoz svake
krijumcarene robe.

 S obzirom na tadasnji prekid u saradnji izmedju
republickih policija,
 saznanja o medjusobnoj povezanosti zlocinaca stizale su
do
 javnosti tek poput glasina s ulice, a neretko su ova
dogadjanja bila
 prekrivena velom spijunskih tajni. Naime, za sve
novonastale
 drzave karakteristicna je bila pre svega uska
povezanost
 raznoraznih tajnih sluzbi sa velikim dilerima droge,
krijumc

DRZAVA U SLUZBI LABUSOVE KAMPANJE?!

Title: Message



SAOPSTENJE ZA JAVNOST POKRETA ZA NOVU 
SRBIJUDRZAVA U SLUZBI LABUSOVE KAMPANJE?!Oni koji na TV-u 
pazljivo prate predizbornu kampanju Miroljuba Labusa, uocice da se emituju samo 
snimci iz fabrickih hala i arhivski materijali, da gledaoci ne bi videli koliko 
malo gradjana Srbije ima interes da vidi i cuje predsednickog kandidata "grupe 
gradjana". U pisanim medijima koji izlaze u Srbiji, a koji su mahom pod 
kontrolom DOS-a, zaveden je posebni rezim pisanja o predizbornim aktivnostima. 
Naime, javnosti se prezentuju medjusobni verbalni obracuni ostalih kandidata, 
sve sa ciljem da se prikazu u sto nepovoljnijem svetlu, dok Labusov lik treba da 
ostane neukaljan i iznad svih. Naravno, tom prljavom metodom Labusov izborni 
stab pokusava da degradira i Vojislava Kostunicu, nastojeci da ga izmedju redova 
predstavi kao tradicionalistu i coveka "u opancima" sa prevazidjenim idejama, 
koji, nasuprot "dobrobiti" koju Srbiji Labus nudi, nema nikakvih sansi za 
pobedu. Koliko su mediji ukljuceni u Labusovu kampanju videlo se i pre nekoliko 
dana, kad je on posetio srpsku svetinju, manastir Hilandar na Svetoj Gori. 
Naime, manastirska pravila strogo zabranjuju bilo kakvo snimanje u krugu zdanja, 
ali se visoka delegacija iz Beograda nije na to obazirala, vec je bezobzirno, ne 
osvrcuci se na proteste monaha, obavljeno snimanje predsednickog kandidata dok 
je citao molitvu, postajuci preko noci vernik i postovalac pravoslavlja. 
Dnevnopoliticke potrebe su ocito za Labusa vaznije od vekovne svetinje i 
obicaja. Kampanju Miroljuba Labusa vode tri tima - prvi je za napad na 
protivnike, drugi za uzvracanje napada, a treci se bavi iskljucivo radom sa 
medijima, tj. analizom izvestaja koji se objavljuju putem podobnih medija. 
Naravno, taj tim i dozira informacije o kampanji koje se mogu saopstiti 
javnosti, a treba naglasiti da su mnogi novinari potpuno uskraceni za podatke. 
Veliku pomoc u radu ovom timu pruza Beba Popovic, sef Vladinog biroa za 
informisanje, iako je Labus kandidat "grupe gradjana", a ne DOS-a. U evropskim 
diplomatskim krugovima se sa paznjom prati Labusova kampanja zato sto, kako se u 
tim krugovima tvrdi, iza svega stoji savetodavac poznat kao specijalista za 
izborne manipulacije, Mark McKinnon sa svojim timom. 
Poznato je da su usluge gospodina McKinnon-a izuzetno skupe, pa se Pokret za 
novu Srbiju s pravom pita da li ce suma novca sakupljena od dobrovoljnih 
priloga, kojom se Labusova kandidatura finansira, biti dovoljna da mu se isplati 
honorar. Ako nece, ko ce platiti njegove 
usluge?---Informativna 
sluzba 
PZNS-a   
Pariz 02.09.2002Ukoliko imate komentara na saopstenje PZNS-a, Vas 
komentar posaljite na E-mail adresu: [EMAIL PROTECTED]Trenutni 
broj primalaca saopstenja i vesti PZNS-a je 28.632Informativna sluzba 
PZNS-a Vam zeli prijatan danMOUVEMENT POUR UNE NOUVELLE SERBIE47 
bis avenue de Clichy 75017 Paris, FranceTel.: +33 14 87 19 179Fax: +33 
14 82 92 672E-mail: [EMAIL PROTECTED]

GSP-om do Aerodroma Beograd




Politika pise da GSP u ponedeljak 2. septembra 2002. otvara (u stvari
produzava) autobusku liniju 72 do Aerodroma Beograd. Ovo je prvi put da
do AB voze gradski autobusi. Cena je, naravno, ista kao i na svim
ostalim linijama - 10 dinara.

Autobus 72 ce saobracati na svakih 15-20 minuta, od Zelenog venca,
Bulevarom Mihaila Pupina (bivsi Lenjinov Bulevar) preko "Fontane",
Tosinog bunara, naselja Ledine (ranije poslednja stanica) i dalje do
aerodromske zgrade. Saobracace u periodu od 5 do 23 casova 7 dana
nedeljno.

Pozdrav,
Mika

Labus krčmi narodne pare

Title: Message




  
  

  
   
  

  Uoèi predsednièkih izbora u Srbiji svi kandidati najavljuju 
  skromne kampanje
  Labus krèmi narodne pare
  "Imam informaciju da je u popisu trezora NBJ pronaðen vi¹ak 
  od 12 miliona evra, koji se verovatno koristi za finansiranje Miroljuba 
  Labusa", ka¾e predsednièki kandidat Nove Srbije Velja Iliæ. Lider 
  radikala gostuje na lokalnim televizijama, a od septembra kreæe na gradske 
  trgove ¹irom Srbije.Vlada Srbije odluèila da iz bud¾eta izdvoji 325 
  miliona dinara za tro¹kove predstojeæih predsednièkih 
izbora
  pi¹e: Nenad M. StevanoviæVreme izda¹nih zapadnih 
  donacija uoèi izbora u Srbiji definitivno je pro¹lo. Nema vi¹e Slobodana 
  Milo¹eviæa, koji je godinama bio rak-rana izda¹noj amerièkoj 
  adminstraciji, pa se i srpski politièari okupljeni oko DOS-a u novim 
  uslovima privikavaju na znatno manje predizborne bud¾ete. Mnogi od njih su 
  se, meðutim, lako sna¹li, ve¹to koristeæi nove dr¾avne funkcije sa kojih 
  se lako i nekontrolisano mogu preusmeravati tokovi novca do partijskih 
  kasa. Svi uèesnici predsednièkih izbora ipak najavljuju skromnu izbornu 
  kampanju. Mada su razlièite procene znaèaja predsednièke funkcije u 
  Srbiji, veæina analitièara se sla¾e da æe ona strana koja dobije podr¹ku 
  graðana, bez obzira na buduæa ovla¹æenja ¹efa republike, osvojiti ogromnu 
  psiholo¹ku prednost i da se zu tu prevlast neæe ¹tedeti novac. 
  Pretpostavka je da æe kampanja Miroljuba Labusa biti najprofesionalnije 
  uraðena, pa samim tim i najskuplja.Nimalo neoèekivano, lavinu optu¾bi 
  zapoèeo je lider Nove Srbije Velimir-Velja Iliæ. "Imam informaciju da je u 
  popisu trezora NBJ pronaðen vi¹ak od 12 miliona evra, koji se verovatno 
  koristi za finansiranje Labusa", rekao je Iliæ na jednoj od svojih 
  konferencija za ¹tampu i zbog toga "zaradio" kriviènu prijavu za klevetu 
  Narodne banke.
  Dajte pareUbrzo su na stranicama beogradske 
  ¹tampe osvanuli oglasi sa ¾iro raèunom na koji graðani i pravna lica mogu 
  da uplaæuju donacije za Miroljuba Labusa. Prema reèima Bojana Zeèeviæa, do 
  sada je najveæi dobrovoljni prilog koji je pojedinac uplatio na raèun 
  Labusove kampanje bio oko 9.000, a najmanji 500 dinara. Zeèeviæ ka¾e da se 
  donacija pravnih lica ogranièava na iznos do 50 proseènih neto zarada u 
  mesecu koji je prethodio dono¹enju republièkog bud¾eta.Ovaj potez 
  doèekao je "na zub" Srpski pokret obnove optu¾ujuæi da æe se na taj naèin 
  "oprati nekoliko miliona evra". SPO tvrdi da æe u izbornom ¹tabu Miroljuba 
  Labusa biti vi¹e od 80 skupo plaæenih osoba, u pres-slu¾bi 15, a u 
  obezbeðenju 14 osoba.Labuosov portparol Bojan Zeèeviæ, meðutim, 
  obja¹njava da æe nakon zavr¹etka izbora javnosti biti predoèen iznos i 
  stavke na koje je izborni ¹tab potro¹io novac. "Biæe anga¾ovano oko 
  stotinak ljudi i svi æe raditi volonterski, a sva sredstva, poèev od 
  raèunara i voznog parka, biæe pozajmljena od prijatelja ili rentirana. 
  Samo mali deo toga biæe kupljen od donacija", izrièit je Zeèeviæ. On 
  demantuje da æe pojedinac rukovoditi izbornim ¹tabom, veæ da stvari 
  koordini¹e jedan kreativan tim. Labusov portparol negira i da æe neka 
  marketin¹ka agencija biti anga¾ovana da odradi ceo posao, veæ æe to, opet, 
  uraditi ljudi unutar ¹taba koji imaju radno iskustvo u sliènim agencijama. 
  Bez obzira na to koliko se mladi ljudi oko Labusa trudili da razjasne sve 
  nedoumice, te¹ko je objasniti koji to graðani u siroma¹noj Srbiji mogu 
  prilo¾iti svoje novèanike za predsednièke ambicije spoljnog konsultanta 
  Svetske banke, ¹to je Labus bio u dva navrata.
  Ðinðiæ odraðujeDa stvari budu te¾e, doprineo je i 
  predsednik DS-a i prvi èovek Srpske vlade Zoran Ðinðiæ, koji je u 
  poslednjem intervjuu za nedeljnik Vreme izjavio da æe njegova stranka 
  "odraditi" Labusovu kampanju. U izbornom ¹tabu insistiraju na vanstranèkom 
  statusu, dok Zeèeviæ odgovara da ne zna u kom smislu je premijer mislio da 
  æe "odraditi" kampanju, osim, mo¾da, savetodavno.Ni oni kandidati koji 
  su svoju kandidaturu najavili ili veæ predali, kao lider radikala Vojislav 
  ©e¹elj i predsednik Stranke srpskog jedinstva Borisav Peleviæ, ne 
  razlikuju se mnogo u odgovoru na pitanje: "Otkud pare?". Stranèka 
  èlanarina, donacije, sponzori, uobièajeni su odgovori na ovo neprijatno 
  pitanje.Iskusni ©e¹elj, kojem je ovo treæa predsednièka trka, 
  najavljuje znato skromnije nastupe, bez bilborda i TV-spotova. Dodu¹e, 
  pojavljivanje na dr¾avnoj televiziji je osujeæeno i zbog starih 
  radikalskih dugovanja prema RTS-u, koje ©e¹elj inaèe negira. Svoje 
  televizijske nastupe lider radikala sve¹æe prete¾no na lokalne 
  televizijske kanale, a od septembra k

PISMO CITAOCA: Prosvetitelji

Title: Message



Podsecanje
Prosvetitelji

Pocetkom 19. veka na poziv ustanickog vodstva, iz tada¹nje Evrope 
doputovao je Dositej Obradovic, u srpsku istoriju upisan kao spasitelj, filosof 
- prosvetitelj i prvi popecitelj prosve¹cenija. Gotovo dva veka kasnije, iz 
domaceg fajronta, aktuelni ministar prosvete g. Ga¹a Kne¾evic sa TV ekrana 
porucuje da na¹u decu on i njegovi instruktori pripremaju za prikljucenje 
dana¹njoj Evropi.
Ruku na srce, ni Dositeja nisu svi Srbi onog doba docekali ra¹irenih ruku, 
iako je cestnjej¹i Obradovic jo¹ uvek razlikovao d¾emper od grudnjaka.
Posle svih napora g. Kne¾evica i njegovog Ministarstva da se Hristovo ucenje 
dr¾i podalje od ¹to veceg broja srpskih daka i da mu se kao zamena (opet!) 
ustolici eticko (?) dokonanje, tzv. gradansko vaspitanje (Gr. Va.) pre¹lo se na 
prakticne radove u omladinskim kampovima (ne¹to kao Letnja vecernja ¹kola ili 
"Da zna komiteja ¹ta sam do sad bleja"), s ciljem da se polaznici pripreme za 
prihvatanje modela gradanskog dru¹tva "po meri savremene Evrope". Prvi korak, 
kako to razabiraju projektanti i instruktori, jeste da se na¹a deca oslobode 
svakog stida, da bi tako pripremljena u¹la u Evropu.
Primitivni, kakvim ih je Bog dao, Srbi su, izgleda, jo¹ optereceni edenskim 
otkricem praroditelja u casu prestupa, te te¹ko razumevaju da ih ulazak u 21. 
vek obavezuje da se ba¹ tog balasta oslobode. Jo¹ ih je te¾e ubediti da u 
granice Evropske unije moraju uci sa gacama i brushalterima u rukama.
Precica ka Evropi, kako dumaju na¹i "evropejci", ne vodi kroz utemeljenje 
dr¾ave i njenih institucija na principima koji su u Evropi odavno apsolvirali i 
u zakone ugradeni, nego na agresivnoj propagandi prava ekstremnih dru¹tvenih 
grupa (homoseksualci, pripadnici verskih sekti, itd.).
Posle skandala na "kampovanju" u Sremskoj Mitrovici i sasvim prirodne 
reakcije Srpske pravoslavne crkve, g. ministar prosvete mogao bi da se spakuje i 
ode na kampovanje. U prtljag komotno mo¾e da stavi dr¹ku od metle i rolnu toalet 
papira sa ¹to vecom rupom.
A. J. MARIOKOV, BEOGRAD
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/pisma/srpski/pisma.shtml

GRADJANSKI SAVEZ SRBIJE: SAOPSTENJE

Title: Message



GRADJANSKI SAVEZ SRBIJE: SAOPSTENJE  

BEOGRAD - Gradjanski savez Srbije 
trazi da prestane politicko manipulisanje decom i omladinom i da se radi 
podilazenja najmracnijim instinktima prestane s gradjenjem navodnih velikih 
moralnih kampanja na osnovu sitnih incidenata i neproverenih 
cinjenica.  Poslednji primer za to su 
reakcije nekih grlatih politckih stranaka i opskurnih udruzenja na jos 
nerasvetljene dogadjaje u jednom omladinskom letnjem kampu. U celoj toj graji 
brutalno se gaze prava dece i mladih gradjana Srbije, time sto mlade niko nista 
ne pita, sto se zadire u njihov privatni zivot i neovlasceno objavljuju njihove 
fotografije, da bi stariji i navodno "mudriji" dusebriznici mogli da postignu 
svoje sitne politicke ciljeve i da im se nametnu kao jedini tutori. GSS podseca 
da se ti dusebriznici nikada nisu oglasavali kada su deca ubijana i mucena, kada 
su maloletnici terani u vojsku i paravojne formacije, kada su citave generacije 
gubile pravo na skolovanje, kada se nisu isplacivali deciji dodaci, i kada je 
smrtnost odojcadi bila medju najvisima u svetu.  GSS zali sto se ovoj kampanji pridruzio i Sinod Srpske 
pravoslavne crkve, koji je svojim oglasavanjem izmedju ostalog pokazao da ne 
razume polozaj vere i crkve u savremenoj drzavi, kakva Srbija hoce da bude. 
Posto je od Vlade Republike Srbije dobio prevelike ustupke u pogledu uvodjenja 
obavezne verske nastave – na koje je GSS pristajao da ne bi razbijao jedinstvo 
demokratskih snaga – Sinod SPC trazi sve vise i vise i zeli da ima potpunu 
moralnu i ideolosku kontrolu nad skolovanjem i vaspitanjem omladine. Uz to, 
Sinod bi i da odlucuje o sastavu jedne demokratski obrazovane vlade. GSS zali 
sto mora da podseti da se ni Sinod SPC, kao ni sadasnji njegovi minorni 
saveznici i istomisljenici, nije "proslavio" onda kada je trebalo stititi decu i 
omladinu od mnogo vecih i surovijih opasnosti.  GSS mora da se energicno suprotstavi obrazlozenju stava 
Sinoda SPC, koje odise mrznjom i netrpeljivoscu prema modernom drustvu i svima 
onima koji ne dele Sinodova krajnje konzervativna stanovista. Retorika protiv 
"novog svetskog poretka", "nove svesti" itd. neodoljivo podseca na mracne delove 
nase proslosti, na zalost i na propagandu Milosevicevog rezima.  
Info Centar GSS 
 
http://www.tiker.co.yu/vesti.htm

IZBORI

Title: Message

IZBORIUPR:SRBIJA-IZBIRI-DS
Funkcioner DS
negira optu¾be o pripremama izborne kradje 20:34 BEOGRAD , 31. avgusta (Tanjug) - Visoki
funkcioner Demokratske stranke (DS) i ¹ef poslanièkog kluba DOS-a u
srpskom parlamentu Èedomir Jovanoviæ negirao je danas optu¾be Demokratske
stranke Srbije (DSS) da èinovnici vlade Srbije u Republièkoj izbornoj
komisiji "uz znanje premijera (Zorana) Djindjiæa" na terenu pripremaju
uslove za izbornu kradju. "Biraèi treba da znaju da republièka vlada
nema nikakave nadle¾nosti u pogledu pripreme, sprovodjenja i kontrole
izbora, koji su zakazani za 29. septembar", rekao je Jovanoviæ u izjavi za
Radio Beograd. (Kraj)
UPR:KRAGUJEVAC-®IVOJINOVIÆ SPS se sprema za parlamentarne
izbore 20:14 KRAGUJEVAC
, 31. avgusta (Tanjug) - Mesto predsednika Srbije nije toliko
znaèajno, ali Socijalistièka partija Srbije (SPS) je morala je da ima svog
kandidata da bi oprobala svoju snagu za parlamentarne izbore, izjavio je
veèeras u Kragujevcu predsednièki kandidat te stranke Velimir Bata
®ivojinoviæ. Na otvorenoj tribini za èlanove Gradskog odbora i
predsednike mesnih odbora SPS-a ®ivojinoviæ je rekao da bi dobrim
rezultatima na parlamentarnim izborima SPS stekao pravo da uèestvuje u
formiranju vlasti i imao znatno veæi uticaj u Srbiji.
(Kraj)
UPR:PO®AREVAC-IZBORI-SVILANOVIÆ
Svilanoviæ smatra da je predsednièka kampanja korektna
19:18 PO®AREVAC , 31. avgusta
(Tanjug) - Savezni ministar za inostrane poslove i predsednik Gradjanskog
saveza Srbije Goran Svilanoviæ ocenio je danas u Po¾arevcu da je
dosada¹nji tok kampanje za predsednika Srbije bio korektan i vrlo va¾an,
jer se predsednik prvi put bira izmedju ljudi koji Srbiji mogu da obezbede
buduænost. Svilanoviæ je u razgovoru sa novinarima izjavio da je
neophodno ispuniti èetiri kljuèna uslova da bi se u¹lo u evropske svetske
integracije. Reè je o potpisivanju Ustavne povolje, èlanstvu u Savetu
Evrope, zakljuèivanju sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom
unijom i uèlanjenju u "Partnerstvo za mir".
(Kraj)
UPR:KOSTOLAC-SPS-®IVOJINOVIÆ ®ivojinoviæ: Postoji samo jedan
SPS 18:39 KOSTOLAC ,
31. avgusta (Tanjug) - Predsednièki kandidat Socijalistièke partije Srbije
(SPS) Velimir Bata ®ivojinoviæ izjavio je danas u Kostolcu da njegova
oèekivanja nisu da pobedi, veæ da mu je, pre svega, cilj da se utvrdi
stvarni rejting i broj biraèa koji æe glasati za SPS da bi ta stranka ¹to
spremnije doèekala parlamentarne izbori, koji su za nju mnogo va¾niji od
predsednièkih. ®ivojinoviæ, koji je u okviru predizborne kampanje
prisustvovao i aero-mitingu u Kostolcu, je ocenio da se narod zasitio
neispunjenih obeæanja DOS-a i da æe to biti razlog da glasa za neku drugu
opciju. (Kraj)
UPR:©ID-IVKOVIÆ-KAMPANJA Ivkoviæ zagovara nacionalni konsenzus o
dr¾avnim pitanjima 18:38
©ID , 31. avgusta (Tanjug) - Kandidat za predsednika Srbije
Branislav Ivkoviæ, lider otcepljenog krila Socijalistièke partije Srbije,
apelovao je danas tokom izborne kampanje u ©idu na politièku slogu i
zauzeo se za nacionalni konsenzus kada je reè o bitnim dr¾avnim pitanjima.
Ivkoviæ je kao kljuèna pitanja u svom izbornom programu naveo
privredni razvoj, za¹titu dr¾avnih i nacionalnih interesa i interesa
gradjana i znaèajnije ukljuèivanje dijaspore u politièki i privredni ¾ivot
zemlje, saop¹teno je iz njegovog izbornog ¹taba.
(Kraj)
UPR:CGORA-IZBORI-SNS Insistiranjem na izborima rizikuje se
produbljivanje krize, lider SNS 18:19 PODGORICA , 31. avgusta (Tanjug) - Predsednik
Srpske narodne stranke (SNS) Bo¾idar Bojoviæ ocenio je danas da bi se
insistiranjem na oktobarskim izborima po svaku cenu rizikovalo
produbljivanje politièke krize u Crnoj Gori i da bi odgovornost za to
snosili uèesnici, ali i savetodavci sa strane. Ponavljajuæi da "sada
nema osnovnih uslova za odr¾avanje parlamentarnih izbora", Bojoviæ je,
podgorièkom radiju "Antena M", kazao da se "samo regularnim izborima mo¾e
obezbediti izlazak iz dr¾avno-politièke krize".
(Kraj)
UPR:CGORA-IZBORI-DPS Nema rzloga za bojkot izbora, funkcioner
DPS 18:17 PODGORICA ,
31. avgusta (Tanjug) - Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS)
Predrag Bo¹koviæ izjavio je danas da ne vidi razlog za bojkot izbora i da
u njegovoj stranci uveliko teku pripreme za vanredne parlamentarne izbore
u prvoj nedelji oktobra. "U DPS-u sve teèe po planu da se 6. oktobra
odr¾e izbori. Ne vidim nikakavu potrebu da se opozicija buni i da
najavljuje bojkot izbora, jer, i OEBS je to nekoliko puta ponovio,
zakonski

SINOD SPC OSUDIO LETNJE KAMPOVE

2002-08-31 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message




  
  

  SINOD SPC OSUDIO LETNJE 
  KAMPOVE 
  Perfidno "pranje mozgova" 
  Za sve je odgovorno Ministarstvo prosvete i sporta 
  Srbije
  
  Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve osudio je danas 
  Ministarstvo prosvete i sporta zbog naèina na koji su osmi¹ljeni 
  kontroverzni omladinski letnji kampovi ¹irom Srbije. 
  U saop¹tenju sa juèera¹njeg zasedanja Sinoda, navodi se da dogaðaji u 
  letnjim kampovima, kao ¹to su oni u Sremskoj Mitrovici i Mitrovcu na Tari, 
  predstavljaju "znak za uzbunu za svakog kome je stalo do du¹evnog, 
  moralnog i telesnog zdravlja" srpske omladine. 
  "Ministri i vaspitaèi koji potkopavaju duhovne i moralne vrednosti svog 
  naroda, a time i op¹teljudske moralne vrednosti, gaseæi u mladim 
  pokolenjima svetlost bogopoznanja i veènog èovekovog prizivanja, ne samo 
  da ne zaslu¾uju to èasno ime nego i gube pravo da ga dalje nose", 
  saop¹tila je Informativna slu¾ba SPC. 
  Sveti arhijerejski sinod SPC ocenio je da je u edukatorskim radionicama 
  letnjih kampova sprovedeno "perfidno pranje mozga dece", i da je poku¹ano 
  da se njihovo dru¾enje i komunikacija "svede na nivo biolo¹ke 
  beslovesnosti, kroz ubijanje stida u detinjoj du¹i i uni¹tavanje svakog 
  moralnog èula i oseæanja". 
  "U na¹e vreme, na¾alost, dolazi do sklapanja braka izmeðu 
  postkomunistièkog ateizma i zapadnog kapitalistièkog hedonizma. Iz takvog 
  èudovi¹nog braka veæ poèinju da se raðaju monstrumi i nakaze kakve 
  èoveèanstvo ne pamti u svojoj istoriji, a sve pod prividom ,nove svesti’, 
  ,novog èoveka’, ,novog poretka’, ,nove zajednice’", navodi se u 
  saop¹tenju. 
  (Beta) 



vrati.gif
Description: GIF image

PROF. DR MILETA JOVIĆ O STRANIM INVESTICIJAMA

2002-08-31 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message




  
  

  PROF. DR MILETA 
  JOVIÆ O STRANIM INVESTICIJAMA 
  Za¹to nas 
  zaobilaze 
  U protekle dve godine ekonomija nije do¾ivela su¹tinske 
  promene, niti privukla ozbiljne investitore 
  
  
  


  
INTERVJU 


  Da li je to paradoks ili realnost, ali u 
  ovoj, 2002. godini, Jugoslavija nije bila dovoljno privlaèna za strane 
  investitore. Upravo u vreme koje oznaèavamo kao poèetak pravih, dodu¹e 
  zakasnelih, tranzicionih promena u ekonomiji i politici veliki investitori 
  su nas zaobilazili. 
  Tako se mo¾e zakljuèiti na osnovu 
  najnovijeg raporta meðunarodne organizacije za borbu protiv korupcije 
  "Transparensi interne¹enel", koja je ovih dana objavila rejting-listu o 
  stepenu korupcije u svetu za 2002. godinu. Jugoslavije nema na toj listi 
  jer renormirani svetski investitori nisu ni tra¾ili da se ispita nivo 
  korumpiranosti po¹to nemaju nameru da znaèajnije ula¾u kod nas. 
  
  


  

  
Prof. dr Mileta Joviæ 
  
  Za sve koji su zadu¾eni za investicioni 
  razvoj zemlje takav signal morao bi biti alarm za uzbunu. Za¹to kod nas 
  jo¹ nisu stigle veæe investicije i kakav je trenutni ekonomski okvir za 
  privredni razvoj - neka su od pitanja na koja u intervjuu za "Politiku" 
  odgovara prof. dr Mileta Joviæ, direktor Instituta ekonomskih nauka, èija 
  je specijalnost meðunarodni marketing. 
  Dezorijentisana privreda 
  • Kako tumaèite okolnost 
  da ni za skoro dve godine od poèetka pravih tranzicionih procesa nismo 
  dovoljno zanimljivi za velike strane investitore? 
  - Samo realne i vidljive promene nabolje 
  privlaèe pa¾nju investitora, bilo da je reè o politièkom, dru¹tvenom ili 
  ekonomskom napretku. Prièe o javnosti rada ili transparentnosti delovanja 
  bilo kakve dru¹tvene interesne grupacije, podr¾ane paradama u ¹tampanom 
  ili digitalnom obliku, ne mogu biti ozbiljna podloga uveravanja stranih 
  investitora, veæ vi¹e pripadaju jevtinom marketingu. 
  Èinjenica je da je u poslednje dve godine 
  napravljen znaèajan prodor u dobijanju statusa zemlje kao politièki 
  priznatog entiteta u meðunarodnoj zajednici koji "ima pravo na ¾ivot". To 
  nije bila na¹a stvarnost u poslednjih 10-12 godina, ¹to je kulminiralo 
  bombardovanjem zemlje. No, kao ¹to svaki "novèiæ sreæe" ima i svoju drugu 
  stranu, u na¹em sluèaju negativna konotacija je vezana za ekonomiju. To je 
  segment koji je u ove dve godine pre¾iveo najmanje promena, ¹to se 
  pokazuje u privrednoj dinamici, proizvodnoj i izvoznoj strukturi, 
  meðunarodnoj konkurentnosti proizvoda, efikasnosti privreðivanja i 
  produktivnosti. Razlog nedovoljnog interesovanja za investiciona ulaganja 
  meðunarodnih poslovnih krugova nalazi se upravo tu. 
  Pri tome, va¾an je i ¹iri kontekst koji 
  se odnosi na dr¾avu kao jedan od faktora pospe¹ivanja investicionih i 
  meðunarodnih poslovnih aktivnosti. Ali, sposobno preduzeæe je osnovni ili 
  operativni izvr¹ilac i ujedno vodeæi akter meðunarodnog anga¾ovanja. 
  
  • Kako ocenjujete 
  sada¹nju ekonomsku situaciju? U èemu su reforme uspele a gde se 
  kasni? 
  - Naj¹ira javnost je oèekivala da æe biti 
  boljih rezultata mada ekonomska istorija i nauka jasno ukazuju da se dobri 
  rezultati mogu postiæi samo posle dugotrajnog upornog i strpljivog rada, 
  naroèito na nivou pojedinaca - zaposlenih i rukovodeæih struènjaka. Mo¾da 
  su op¹ta oèekivanja na kratki rok vi¹e bila zasnovana na obeæanjima 
  meðunarodnog faktora, ali i na laièkom ili "revolucionarnom zanosu", koji 
  èesto, po definiciji, ne podrazumeva kompetentnost i rad. 
  Rad je jedan od faktora koji je uvek u 
  istoriji imao i uvek æe imati kljuèno mesto u postizanju ekonomskih 
  rezultata. Ali, nije reè o bilo kakvom radu, veæ o struènom radu koji mora 
  da nosi elemente inovacije, kreativnog napora i efikasnosti u 
  unapreðivanju poslovne prakse. Generalno, na¹a ekonomija pati od hroniène 
  improvizacije, pa su mnoga preduzeæa veæ umorna od èekanja neèega ¹to 
  mo¾da nikada neæe doæi umesto da sama pronaðu svoje mesto na tr¾i¹tu ako 
  ¾ele da opstanu u novim uslovima. Istovremeno, mnoge institucije tr¾i¹ne 
  ekonomije su jo¹ u najavi. 
  Èini se da totalna dezorijentisanost 
  privrede, odnosno realnog sektora preduzeæa u mnogo èemu ne omoguæava da 
  se pozitivna makroekonomska klima transformi¹e u razvojni impuls. 
  Zamka za mala preduzeæa 
  • Koliko je razvijen 
  sektor malih i srednjih preduzeæa? Da li je u tome bila na¹a ¹ansa za br¾i 
  razvoj i kako je iskori¹æena? 
  - To je aktuelna prièa svuda u svetu, pa 
  i kod nas. I

Kratke vesti

2002-08-31 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message


Kratke vesti


31. avgust 
2002

SKOPLJE - 
Kako je veceras javilo Ministarstvo unutrasnjih poslova Makedonije, uz 
posredovanje predstavnika Medjunarodnog Crvenog krsta oslobodjeno je pet talaca 
makedonske nacionalnosti, koje su dva dana drzali zatocene albanski teroristio 
na jugu Makedonije. Albanska inace zvanicno rasformirana terorosticka 
organizacija ONA, preuzela je odgovornost za ovu otmicu, javljaju veceras 
makedonski elektronski mediji.  

BEOGRAD -- 
Unija poslodavaca Srbije optuzila je ministra Djelica da 
na silu puni drzavni budzet uterujuci novac od privatnih preduzetnika. "Nigde u 
svetu ne postoje takvi porezi da preduzetnik od zarade pola miliona, mora drzavi 
da plati 300 hiljada dinara", rekao je Aleksandar Pantovic predstavnik Unije 
poslodavaca Srbije. "Zatezna kamata od 0,2% dnevno za zakasnjenje u placanju 
poreza je nezakonita i neustavna, ali se i dalje primenjuje, rekao je 
Pantovic. 
 Beograd (ArtPhoto)
BEOGRAD -- 
Iako su prema statistickim podacima maloprodajne cene u avgustu bile vece 
samo 0,4%, uz tvrdnje ministarstva trgovine da je u julu za potrosacku korpu 
bilo potrebno oko 10 hiljada dinara, situacija na trzistu je ipak drugacija. 
Udruzenje potrosaca demantuje zvanicne statistike i negira da povecanja 
elektricne energije, komunalija i drugih troskova usluga nisu uticali na 
povecanje inflacije. Za prosecnu potrosacku korpu je potrebno prema navodima 
ovog udruzenja, najmanje 15 hiljada dinara.  
ZRENJANIN -- 
Otpadne vode ispred brane kod mesta Stajiceva na Begeju, izazvale su pomor 
ribe u ovoj reci izjavio je inspektor vodoprivrede Harmat Cabre. Posto je zbog 
visokog vodostaja Dunava i Tise brana na Begeju zatvorena, kanalizacija i 
idustrijske otpadne vode potpuno su unistile kiseonik, zbog cega  gomile 
riba sarana, smudja i somova plutaju povrsinom reke.  
 Zrenjanin (ArtPhoto)
PRISTINA -- 
Kako javljaju srpski izvori posle napada albanskih terorista na konvoj Srba 
koji je pratila medjunarodna policija, situacija u mestu Gorazdevcu je i dalje 
napeta. Albanski ekstremisti su u cetvrtak dva sata iz snajpera i kalasnjikova 
pucali na Srbe i pratnju, sve dok konvoj nisu oslobodili pripadnici italijanskog 
kontigenta KFOR-a.  
BEOGRAD -- 
Beogradski MUP nalozio je hapsenje vlasnika trgovacke firme MPS Dusana 
Zabunovica. Razlog je saznanje policije da je Zabunovic, cija se firma nalazi 
neposredno pored poslaticarnice u Karadjordjevoj 77, nalozio vise puta paljenje 
i podmetanje bombe u ovaj objekat, posto vlasnici - porodica Mihajlovski odbija 
da ga proda Zabunovicu.  
BEOGRAD 
-- Prema statistickim podacima o koriscenju lekova – potencijalnih opijata u 
Srbiji  odluka vlasti u Srbiji da poostre izdavanje sredstava za smirenje, 
sasvim je opravdana. U poslednjih deset godina lekovi za smirenje su uzimani u 
ogromnim kolicinama. Samo prosle godine, sedam miliona gradjana Srbije bez 
Kosova popilo je 144 miliona tableta “Diazepama” i 
“Bromazepama”. 
SARAJEVO 
-- Vojni kontingent nemackog Bundesvera u okvitu medjunarodne misije ce 
prema proceni nemackog ministra odbrane Petera Struka juce u Sarajevu, ostati u 
mirovnim misijama na Balkanu jos pet do 10 godina. Ministar Struk se nalazi u 
dvodnevnoj poseti nemackim vojnicima u Bosni, na Kosovu i 
Makedoniji. 
BEOGRAD - Juce je  u 
Patrijarsijskom dvoru u Beogradu, odrzana sednica Svetog 
Arhijerejskog Sinoda, 
prva posle letnjeg ferija. Sveti arhijerejski sinod je rasmatrao vazna pitanja 
iz zivota Crkve i naroda, posebno ona koja se ticu rada crkveno -prosvetnih 
zavoda pred pocetak skolske godine. Sveti Arhijerejski Sinod je odlucio da 23. i 
24. septembra 2002. godine u Patrijarsijskom dvoru u Beogradu, bude odrzano 
vanredno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, na kome ce posebna paznja biti 
posvecena crkvenoj prosveti i veronauci i vaznim tekucim 
problemima.  
LONDON -- 
Povodom hapsenja Kerima Catija svedskog drzavljanina tunizanskog porekla 
prilikom pokusaja unosenja punog pistolja u avion na letu iz Stokholma za 
London, britanski listovi pisu da britanska policija sada pokusava da ustanovi 
da li je Kerim Cati delovao samostalno ili je bio povezan sa nekom teroristickom 
organizacijom, poput Al-Kaide. Cati inace bivsi bokser, vec nekoliko puta je bio 
hapsen, a pre dve godine prihvatio je islam, i to fundamentalisticku verziju 
“Salafi” kojoj su pripadali svi drugi osumnjiceni teroristi uhapseni u Evropi u 
poslednjih godinu dana. 
http://www.tiker.co.yu/index.htm

Predsednik SRJ nije prisluškivan

2002-08-30 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



ANKETNA KOMISIJA SKUP©TINE SRBIJE JUÈE ZAKLJUÈILAPredsednik SRJ nije prislu¹kivan
BEOGRAD, 30. 
avgusta (Beta) - Anketna komisija Skup¹tine Srbije zakljuèila je da je u noæi 
izmeðu 4. i 5. juna 2001. godine od Vojske Jugoslavije (VJ) tra¾eno 
„preduzimanje operativnih mera“ prema Birou za komunikacije Vlade Srbije, kao i 
da nije bilo prislu¹kivanja predsednika SRJ Vojislava Ko¹tunice.„Utvrðeno je 
da je u noæi izmeðu 4. i 5. juna pro¹le godine odr¾an sastanak u kabinetu 
predsednika SRJ, na kojoj je, prema svedoèenju penzionisanog naèelnika 
General¹tba VJ generala Neboj¹e Pavkoviæa, savetnik predsednika SRJ Gradimir 
Naliæ naredio upad u zgradu Biroa za komunikacije Vlade Srbije“, navodi se u 
zakljuèku komisije.U zakljuèku se takoðe konstatuje da, na osnovu 
prikupljenih podataka i izjava saslu¹anih struènih i drugih lica, „ne postoje 
èinjenice koje bi ukazivale na moguænost prislu¹kivanja predsednika SRJ“, na 
naèin na koji je Ko¹tunica to opisao u pismu predsedniku Vlade Srbije Zoranu 
Ðinðiæu 26. juna 2002. godine.Anketna komisija æe zakljuèke predati 
Skup¹tini Srbije na usvajanje na prvoj sledeæoj sednici.Pred Anketnim 
odborom Skup¹tine Srbije saslu¹ani su visoki dr¾avni funkcioneri, meðu kojima i 
predsednik Vlade Srbije Zoran Ðinðiæ, nekoliko penzionisanih generala, vi¹e 
struènjaka iz Telekoma i kompjuterskih eksperata, kao i slu¾benici zaposleni u 
Palati federacije. Pozivu Odbora nije se odazvao predsednik SRJ Vojislav 
Ko¹tunica, njegovi saradnici iz kabineta, kao i neki aktivni oficiri 
VJ.
Ko¹tunica i Pavkoviæ naru¹ili propise
Komisija je, 
takoðe, zakljuèila da su Ko¹tunica i Pavkoviæ „naru¹ili osnovna pravila 
funkcionisanja VJ“.„Predsednik SRJ je, suprotno pravilima slu¾be VJ, 
promovisao generala Acu Tomiæa u oficira koji ima faktièku moæ, i koji nije 
po¹tovao pravilo subordinacije, u vreme dok Tomiæ jo¹ uvek nije postavljen za 
naèelnika Uprave bezbednosti VJ. Ko¹tunica je, takoðe, naru¹io princip 
jednostare¹instva preno¹enjem svojim savetnicima ovla¹æenja koja im ne pripadaju 
po Ustavu“, navodi se u zakljuèku komisije.Takoðe, tada¹nji naèelnik G© VJ 
Neboj¹a Pavkoviæ „naru¹io je pravila“ zbog toga ¹to nije, na vreme, o tim 
dogaðajima obavestio Vrhovni savet odbrane ni Skup¹tinu SRJ, veæ je to uèinio 
nakon svog penzionisanja, sa godinu dana zaka¹njenja, navodi se u zakljuècima 
skup¹tinskog odbora.Komisija je jo¹ ocenila i da je neodazivanje pozvanih 
lica da svedoèe pred Anketnom komisijom „nedopustivo“, jer je takav postupak 
„umanjio moguænost da se utvrde svi detalji i relevantne èinjenice za potpunu 
ocenu spornih dogaðaja“.Ocenjeno je i da Ko¹tunica „ne po¹tuje zakonske 
odredbe“ o naèinu sopstvenog obezbeðenja, jer ne dozvoljava Saveznom MUP-u, koji 
je za to nadle¾an po zakonu, da obavlja poslove obezbeðenja 
predsednika.
http://www.dnevnik.co.yu/Strane/politika.htm

EPARHIJA RAŠKO-PRIZRENSKA O MASOVNIM GROBNICAMA NA KOSOVU

2002-08-30 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



EPARHIJA RA©KO-PRIZRENSKA O MASOVNIM GROBNICAMA NA 
KOSOVU©est le¹eva u bunaru
GRAÈANICA, 30. avgusta (Beta) - Eparhija ra¹ko-prizrenska Srpske 
pravoslavne crkve saop¹tila je da je u selu Tomance kod Istoka otkopan bunar u 
kojem je pronaðeno ¹est najverovatnije srpskih le¹eva.„Zanimljivo je da je 
ovo istra¾ivanje i pronalazak neidentifikovanih tela objavljeno pre najvi¹e tri 
nedelje, dok se u zvaniènom UNMIK-ovom saop¹tenju od 27. avgusta sasvim otvoreno 
ka¾e da u poslednjih nekoliko meseci nije otkrivena nijedna masovna grobnica na 
Kosovu i Metohiji“, saop¹tila je eparhija.Predstavnici eparhije zatra¾ili su 
od UNMIK-a obja¹njenje, ali ga jo¹ nisu dobili, te zato izra¾avaju sumnju da 
postoje i druge lokacije na kojima se nalaze neidentifikovana tela, a o kojima 
ni javnost ni zvaniènici Srbije i Jugoslavije nisu obave¹teni.Eparhija 
ra¹ko-prizrenska podseæa da su lica u uniformama biv¹e Oslobodilaèke vojske 
Kosova u junu 1999. kidnapovala monaha Haritona Lukiæa iz manastira Sveti 
Arhangeli kod Prizrena, a da je policijska istraga o tome poèela tek u proleæe 
2001, vi¹e od pola godine nakon ¹to su ha¹ki patolozi prona¹li njegovo 
obezglavljeno telo.U avgustu 1999. je, kako se podseæa, kidnapovan i 
jeromonah Stefan Puriæ i jo¹ jedan Srbin uèitelj, nedaleko od sela Budisavci gde 
je jeromonah Stefan slu¾io pri metohu Peæke patrijar¹ije.O njegovoj sudbini 
nije otkriveno ni¹ta, a nezvanièno se saznaje, kako navodi eparhija, da je bio 
odveden u Istok, muèen i potom s manjom grupom zarobljenih srpskih civila ubijen 
i baèen u jedan prazan bunar u blizini Dubrave, te se sumnja da bi se u 
otkopanom bunaru u Tomancu mogla nalaziti tela ubijenih Srba.
http://www.dnevnik.co.yu/

Preispitivanje

2002-08-29 Прати разговор Miroslav Antic



http://www.vreme.com/cms/view.php?id=320898

VREME, 608, 29.avgust, 2002.

POLITIKA

Predsednicki kandidati:

Preispitivanje

http://www.vreme.com/g/images/320888_naslovna-608%20copy.jpg

Ono sto se nekad nazivalo Udruzena srpska opozicija
trenutno
nastupa u sedam esalona, ono sto se jos zove
Demokratska
opozicija Srbije u pet, stranke bivseg rezima u
cetiri

http://www.vreme.com/g/images/320898_Kostunica_16.jpg

Vojislav Kostunica, predsednik
Demokratske stranke Srbije nije nikoga
iznenadio, sem mozda sebe samoga, kada
se proslog petka (23. avgusta) iznenada
pojavio na konferenciji za stampu DSS-ove
vlade u senci da bi saopstio kako je odlucio
da Glavnom odboru svoje stranke predlozi
da ga kandiduje za predsednika, sto je ovo
telo i ucinilo u nedelju (25. avgusta).

http://www.vreme.com/g/images/320898_f260861.jpg

Miroljub Labus, kandidat grupe gradana,
iza koga stoji srpska vlada i nategnuta
vecina u Predsednistvu DOS-a nastavlja svoju
predsednicku kampanju, pozdravlja se, obilazi
pijace, fabrike, rudnike i, valjda kao odgovor Velji
Ilicu, rodno mesto Malu Krsnu i crkve.

Koalicija DAN (Demokratski centar,
Demokratska alternativa, Nova
Demokratija) odlucila je u ponedeljak (26.
avgusta) da Dragoljub Micunovic,
predsednik Veca gradana savezne
skupstine, bude njen predsednicki kandidat.
Dan pre toga Micunovica je kandidovala
njegova maticna partija (DC). Iz
Demokratske stranke dolazile su pretnje da
bi koalicija DAN mogla da bude iskljucena
iz DOS-a ako ne podrzi kandidaturu
Miroljuba Labusa. Micunovic, kome kandidatura ocito
godi, ne obazire se na ove pretnje,
Labusu zapravo uskracuje podrsku i izjavljuje da ce
o svojoj kandidaturi razmisliti samo u
svetlu cinjenice da ima vazna posla posto je
nastalim okolnostima drzava dovodena u pitanje,
a i njena medunarodna perspektiva.

Vuk Draskovic agituje da 750.000 glasaca Srpskog
pokreta obnove ne zaboravi njegova i
njihova zajednicka desetogodisnja postradanja za
Srbiju.

Velimir Ilic iz Nove Srbije nastavlja kampanju
prigovarajuci Labusu da zloupotrebljava medije
i preti da ce ga rusiti i ako ga izaberu.

Vuk Obradovic, lider Socijaldemokratije, istice
sopstvenu kandidaturu.

Borivoje Borovic, predsednik Narodne stranke
"Pravda", gleda s bilborda.

Vojislav Seselj i Srpska radikalna stranka vode
aktivnu kampanju merkajuci da naprave
iznenadenje posle Milosevicevog poziva glasacima
SPS-a da glasaju za njega. Marsicanin
mozda i malo maliciozno prognozira da bi Seselj s
Labusom mogao da se bori za mesto s
koga bi konkurisao Kostunici u drugom krugu ako
njega bude.

Velimir Bata Zivojinovic (Bata Regan) nastupa za
Socijalisticku partiju Srbije, koja posrce u
rascepima, ali i Branislav Ivkovic ne odustaje od
kandidature ni posle presude Ministarstva
za drzavnu upravu da pravo na koriscenje imena
Socijalisticke partije ima partijska centrala
koju je donedavna operativno vodio Mirko Marjanovic,
odlukom Slobodana Milosevica
zamenjen Bogoljubom Bjelicom.

Borislav Pelevic (SSJ) glavnog kriticara ima u
Seselju koji ga proglasava za Dindicevog
potrcka.

Branko Kitanovic, NKPJ, nastupa sam protiv svih tih
burzoaskih partija.

Demohriscanska stranka je povukla kandidaturu Nade
Kostic u korist Labusa. Stranka
samostalnih zanatlija "Zapis" odlucila je da njen
predsednik Aleksandar Andelkovic Papak,
devedesetih jedan od finansijera Demokratske
stranke, odustane od kandidature u korist
Kostunice.

BITKA: To je jos uvek igra na nekonsolidovanom
partijskom terenu. DOS je peta velika
demokratska koalicija koja se od devedesete raspala
(Udruzena 1990, Depos I 1992, Depos
II 1993, Zajedno 1996), a stranke bivseg rezima nisu
uspele da formiraju cetvrtu (SPS-JUL
Nova demokratija - 1994, SPS-JUL-SRS 1997, SPS-JUL
2000). Glavna politicka bitka se
vise i ne vodi izmedu snaga bivseg i snaga sadasnjeg
rezima

Feljton: KOS protiv Srbije

2002-08-29 Прати разговор Miroslav Antic



http://www.patriotmagazin.com/media/013.htm

PATRIOT (Republika Srpska) broj 29, 26.avgust, 2002.
   
 Feljton (1)

 KOS protiv Srbije

 Afera "Pavkovic", koju je inicirao general Aco Tomic, sef
 KOS-a, aktuelizovala je pitanje uloge Vojne sluzbe
 bezbednosti u SRJ.
 KOS je za pedeset godina svog postojanja u vise navrata
 delovao protiv interesa Republike Srbije, jer je napadao
 Rankovica, Krcuna, Jovanku Broz, Slobodana Milosevica i
 sada Zorana Dindica

 pise: Marko Lopusina

 Afera proistekla iz smene bivseg nacelnika Generalstaba Vojske
Jugoslavije generala
 Nebojse Pavkovica, po svemu sudeci, deo je politickog sukoba oko vlasti
Voje
 Kostunice i Zorana Dindica, odnosno Demokratske stranke Srbije i
Demokratske
 stranke. General, koji je predsedniku SRJ sluzio kao pokrice i baza
(jer mu je priveo
 Vojsku Jugoslavije), kada je ovog proleca osetio da ce biti otpusten,
jer SAD tako
 zele, pretrcao je u tabor premijera Srbije i za to bio kaznjen.
 Prvo mu je ponuden cin generala Armije i mirna penzija, sto je Pavkovic
odbio, a
 potom odlazak dostojan visokog oficira. General "Sunce", kako ga je
jednom
 prilikom nazvao Nebojsa Covic, odlucio se za galamu i okrivio je
predsednika SRJ
 za krsenje zakona i za upad u Biro Vlade Srbije za komunikacije.
Izgovor je bio da je
 Kostunica, mozda, prisluskivan od ljudi iz Srbije, i da je zato njegov
savetnik
 Gradimir Nalic trazio da Vojska Jugoslavije, tacnije njena Uprava
bezbednosti, izvrsi
 prepad i vidi da li Vlada Srbije ima uredaje i da li tajno snima
predsednika SRJ.
 Pavkovic je to odbio 5. juna 2001, ali se naknadno, krajem juna 2002.
godine, setio
 da otkrije ovu vojnu i mozda drzavnu tajnu.
 Informativna sluzba MUP-a Srbije demantovala je Kostunicine tvrdnje da
su prilikom
 izvlacenja telefonskih kablova u zgradi Ministarstva za energetiku
pripadnici policije
 "obezbedivali saht" jer su uvodili sistem za prisluskivanje. Nakon
izjava Milana
 Dakovica, nekadasnjeg nacelnika Uprave bezbednosti GS VJ, i Milena
Simica,
 bivseg nacelnika Uprave za moral Generalstaba VJ, koji su potvrdili
Pavkoviceve
 reci, Biro za komunikacije Vlade Srbije uputio je pismo predsedniku SRJ
Vojislavu
 Kostunici u kojem se navodi da nakon javnog svedocenja trojice generala
pred
 Antektnom komisijom Srpskog parlamenta nema nikakve sumnje da su
clanovi
 Kostunicinog kabineta, uz njegovo znanje i saglasnost, "pokusali da
Vojsku
 Jugoslavije angazuju u nelegalnim i po drzavu opasnim aktivnostima".

 Otudeni general

 Clanovi Vlade Srbije i Demokratske stranke koji se slobodnije
izrazavaju ovakvu
 provokaciju od strane kabineta predsednika SRJ oznacili su kao pokusaj
drzavnog
 udara. Za glavnog organizatora ovog sukoba izmedu clanova DOS-a i
celnika SRJ i
 Srbije, pripadnici Demokratske stranke oznacili su generala Acu Tomica,
nacelnika
 Uprave bezbednosti GS VJ, odnosno vojne Kontraobavestajne sluzbe
bezbednosti,
 koju narod godinama jednostavno naziva KOS.
 Goran Vesic, clan Izvrsnog odbora Demokratske stranke, rekao je:
 - Mi nemamo razloga da ne verujemo Kostunici da nije znao nista o ovom
slucaju,
 odnosno da je bio ovlasno obavesten. Zato ocekujemo od Kostunice da
smeni
 generala Tomica. Ako to nije u stanju da ucini, bice jasno da general
Tomic i
 Kostunicini savetnici obavljaju funkciju predsednika SRJ. U tom slucaju
apelujem na
 predsednika SRJ da prvo general Aco Tomic, a potom i on, podnesu
ostavke iz
 moralnih razloga - kazao je Vesic.
 Nista od toga nije bilo. General Nebojsa Pavkovic je smenjen, a general
Aco Tomic
 je prve nedelje avgusta 2002. godine i dalje bio sef vojne
Kontraobavestajne sluzbe
 bezbednosti.
 Dragan Dzamic, analiticar, specijalista za tajne sluzbe, smatra da je
vrhovni
 komandant dr Vojislav Kostunica imao najmanje tri razloga za kadrovske
promene u
 vojnom vrhu i tajnim sluzbama, jer je u meduvremenu smenio 30 generala
i Milana
 Dakovica, nacelnika Uprave bezbednosti GS VJ. A to su
unutrasnjopoliticki,
 spoljnopoliticki i cisto vojni razlozi:
 - Zbog promene vlasti u Srbiji logicno je bilo da iz Generalstaba odu
ljudi Slobodana
 Milosevica, kao sto je general Pavkovic, a da u tajne sluzbe umesto
generala
 Dakovica, sklonog JUL-u, dodu ljudi Vojislava Kostunice, general Tomic
i pukovnik
 Skrbic. Ujedno, ove promene su i znak potrebe nove vlasti, predsednika
SRJ da
 ojacaju svoj stub bezbednosti, jer tajne sluzbe su, ne zaboravimo to,
najodanije
 poluge svake vlasti, pa i demokratske. Spoljnopoliticki razlozi su
zategnuta situacija
 na jugu Srbije, na Kosmetu i u Makedoniji. A vojni razlozi su
priblizavanje Vojske
 Jugoslavije ulasku u NATO i Partnerstvo za mir, sto trazi nove ljude,
mlade,
 obrazovane, moderne - kaze Dragan Dzamic, nekadasnji pripadnik
specijalnih snaga
 VJ.
 Po njegovom misljenju, polarizacija izmedu SRJ i Srbije, predsednika
Jugoslavije i
 premijera Srbije, Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije, pa i KOS-a i VOS-a
prema
 Resoru drzavne bezbednosti Srbije jeste ocigledna, samim tim sto po
Ustavu SRJ
 preds

Zbog scenarija Đinđića i Đukanovića Solana hitno stiže


VIJEST DANA: Zbog scenarija Đinđića i Đukanovića Solana hitno stiže 

  Predsjednik SRJ, dr Vojislav Koštunica, je zakazao sastanak potpisnika
Beogradskog sporazuma u Palati federacije, međutim, iz kabineta
predsjednika je javljeno da do razgovora neće doći, zbog odsustva
srbijanskog premijera Zorana Đinđića.
"Dan" saznaje da se unaprijed znalo da do sastanka potpisnika Sporazuma
neće doći, jer su preksinoć telefonom crnogorski predsjednik, Milo
Đukanović, i premijer Srbije, Zoran Đinđić, pronašli modus kako minirati
Koštuničin poziv. U razgovoru Đinđić/Đukanović je dogovoreno da bi bilo
pogubno razgovarati o povelji, prije nego se Komisija izjasni o njihovom
ustavnom tekstu. Zapravo, na tom sastanku trojac (Đinđić, Đukanović i
Vujanović) bi bio manjina, tako da bi morali da povuku svoj predlog
povelje, kako se ne bi zamjerili EU.
Tako su odmah, nakon telefonskog dogovora potpredsjednik DS, Boris Tadić
i funkcioner premijerove partije, Čedomir Jovanović po Đinđićevoj
instrukciji izjavili da srpski premijer nije dobio poziv od
jugoslovenskog predsjednika, te da neće prisustvovati zakazanom
razgovoru. S druge strane, crnogorski predsjednik i premijer Crne Gore
su u prvom naletu kazali da prihvataju poziv, da bi nakon izjava
potpredsjednika Demokratske stranke istakli da se saituacija u bitnome
izmijenila, te da će razmisliti hoće li prihvatiti Koštuničin poziv.
I dok njegovi potpredsjednici izjavljuju da Đinđić nije dobio poziv,
premijer Srbije je juče u pismu predsjedniku SRJ najavio da neće doći na
sastanak i iznio stav da bi razgovor potpisnika Beogradskog sporazuma i
kopredsjednika Komisije za izradu ustavne povelje trebalo održati nakon
izjašnjavanja Komisije o ustavnoj verziji koju su napravile dvije vlade.
Predsjednik SRJ, Vojislav Koštunica je već oko šest sati popodne znao da
do sastanka neće doći. Naravno, kako nezvanično saznajemo visoki
predstavnik EU, Havijer Solana je odmah obaviješten o odlaganju
razgovora o povelji.
Izvor "Dana" tvrdi da je sinoć visoki predstavnik EU u razgovoru sa
Koštunicom najavio brzi dolazak, jer Brisel neće više tolerisati ničije
ispade, posebno ne od potpisnika Sporazuma. 
R.D. 

http://www.revijad.cg.yu/dan/

KFOR naredio Kalinicu da napusti Kosovo

Title: Message


KFOR naredio Kalinicu da napusti Kosovo 

KFOR je nalozio predsjedniku 
Skupstine Republike Srpske Draganu Kalinicu da hitno napusti Kosovo i Metohiju i 
nije dozvolio premijeru RS Mladenu Ivanicu i clanovima delegacije RS da posjeti 
manastir Gracanicu, saopstila je informativna sluzba Eparhije Rasko-Prizrenske. 
Delegacija RS dosla je na Kosovo i Metohiju da posjeti srpski narod i episkopa 
Artemija kao odgovor na nedavnu posjetu predstavnika Eparhije i SNV KIM 
Republici Srpskoj. 
 
http://www.pcnen.cg.yu/

KOSTUNICA PRIMIO DELEGACIJU SINDIKATA "NEZAVISNOST"

Title: Message



KOSTUNICA PRIMIO DELEGACIJU SINDIKATA 
"NEZAVISNOST" 
BEOGRAD 
-- Predsednik SRJ Vojislav Kostunica primio je juce u Palati federacije 
delegaciju sindikata "Nezavosnost", na celu sa predsednikom Branislavom Cankom. 
Predstavnici sindikata "Nezavisnost" izrazili su predsedniku svoje 
nezadovoljstvo stanjem u privredi, brzinom sprovodjenja ekonomskih reformi i 
polozajem zaposlenih gradjana. Narocito su istakli svoje neslaganje sa nacinom 
"brze" privatizacije 1.000 preduzeca, koja kao da predstavlja poziv svima koji 
su nelegalno stekli sredstva u poslednjih dvanaest godina da ih, u procesu 
privatizacije, legalizuju. Predstavnici "Nezavisnosti" izrazili su spremnost da 
potpuno podrze oporavak ekonomije, ali ne i da se na njihov racun obogate 
nesavesni biznismeni s one strane zakona. Predstavnici "Nezavisnosti" smatraju 
da se zakoni o radu i zaposljavanju, kao i resenje socijalnih pitanja moraju 
uskladiti sa standardima Evropske unije i Medjunarodne organizacije rada. Oni su 
uputili poziv predsedniku Kostunici za ucesce na skupu u organizaciji ovog 
sindikata, radi blizeg upoznavanja s aktuelnim problemima i idejama za 
prevazilazenje nastalih problema. Predsednik Kostunica izrazio je razumevanje za 
tezak polozaj i probleme stanovnistva i zaposlenih ljudi. On je izneo uveravanja 
da se licno zalaze za pravno uredjenje drzave i procesa reformi, kao i za 
stvaranje sveobuhvatnog socijalnog programa, kako bi se ekonomski napredak nase 
zemlje i poboljsanje standarda njenih gradjana ostvarivalo na najbolji nacin. 
Predsednik je upoznao predstavnike sindikata s radom na ustavnoj povelji i 
velikim preprekama koje se postavljaju u njenoj konacnoj izradi. Srecna je 
okolnost da se vecinski interesi naroda u Srbiji i Crnoj Gori poklapaju s 
interesima i zeljama Evropske unije, da se na ovom prostoru formira jedna 
drzava, kao subjekt medjunarodnog prava. S druge strane, nesrecna je okolnost 
sto se gubi mnogo vremena u prevazilazenju prepreka koje pri formiranju takve 
drzave postavljaju vlade Crne Gore i Srbije. Predsednik je sa zadovoljstvom 
prihvatio poziv da ucestvuje na nagovestenom skupu sindikata 
"Nezavisnost". 
 
 
http://www.tiker.co.yu/vesti.htm

Kompromis ili nakazna drzava



http://www.danas.co.yu/

DANAS, 28.avgust, 2002.

Naslovna:

Predlog Ustavne povelje vlada Srbije i Crne
Gore naisao na oprecne reakcije

Kompromis ili nakazna drzava

Beograd -
Dogovor republickih
vlada o Ustavnoj
povelji buduce
zajednice Srbije i
Crne Gore retko
koga je iznenadio, ali
sam tekst predloga
koji je prosledjen
clanovima Ustavne
komisije i
potpisnicima
Beogradskog
sporazuma izazvao
je oprecne reakcije.
Predlog Ustavne
povelje dve vlade
izradjen je na
osnovu cetiri dokumenta - Beogradskog
sporazuma, preporukama
Venecijanske komisije, usaglasenim stavovima
vlada Filipa
Vujanovica i Zorana Djindjica i Ustavne
komisije. Ocekuje se da se
o ovom predlogu u najskorije vreme izjasne
clanovi Ustavne
komisije.
Vojislav Kostunica, predsednik SRJ, ciji
je pokusaj da u
ponedeljak uvece u Palati Federacije okupi
kopredsednike Ustavne
komisije i Beogradskog sporazuma propao zbog
odbijanja dela
pozvanih da dodju, vec je dao svoj sud.
- Ne ulazeci u ocenu da li je taj
navodno usaglaseni tekst
prihvatljiv i za ostale clanove Ustavne
komisije, pogotovo zato sto
postoji i drugi tekst, onaj koji su izradili
predstavnici koalicije
Zajedno za Jugoslaviju, kao i osnovni,
istina neusaglaseni tekst
same Ustavne komisije, mogu samo da
konstatujem da se, zbog
nastojanja da se dogovori naprave u krugu
uzem od onog
predvidjenog Beogradskim sporazumom, opet
nalazimo na pocetku,
tamo gde smo bili i pre nekoliko meseci.
Javnost ce najbolje
proceniti motive - rekao je u preksinocnoj
izjavi za RTS predsednik
Kostunica.
U izjavi za Danas, politicki analiticar
Vladimir Goati ocenjuje da
dogovor vlada Srbije i Crne Gore predstavlja
"vrlo koristan
kompromis koji se krece u granicama
moguceg". Prema njegovom
misljenju, ovaj predlog Povelje nije idealan
i njime nece biti
zadovoljni ni predstavnici federalnih
struktura, ali ni pobornici
samostalne Crne Gore.

   Naredne nedelje Savet
   Evrope o zahtevu SRJ za
   prijem

 Biro Parlamentarne
skupstine Saveta
   Evrope razmatrace pocetkom
sledece
   nedelje da li ce se zahtev
Jugoslavije za
   prijem u Savet Evrope naci na
zasedanju te
   skupstine, poslednje nedelje
septembra.
   Kako je za Radio B92 izjavila
specijalni
   izaslanik generalnog
sekretara SE u
   Jugoslaviji Verana Tejlor,
ukoliko ne
   dodje do ozbiljnog napretka u
usvajanju
   Ustavne povelje, postoji
mogucnost da
   prijem SRJu tu medjunarodnu
   organizaciju bude odlozen.


http://www.danas.co.yu/20020828/hronika1.htm#0

Hronika:

Nastavak sa prve strane:

- U pitanju je kompromis koji na neki nacin sledi iz Beogradskog
sporazuma,
potpisanog sredinom marta. Do dogovora je doslo na nacin koji je
prihvatljiv za obe
drzave, sporazumom republickih vlada koje su fakticki jedini realni
politicki cinioci -
kaze Goati, dodajuci da federacija odavno predstavlja virtuelnu drzavu.
Na pitanje kakav odgovor EU ocekuje, Goati odgovara da ne veruje da
ce Brisel imati
neke zamerke.
- Verujem da ce predlozena zajednica Srbije i Crne Gore njima
odgovarati. EU zeli da
ima posla sa jednim medjunarodno priznatim akterom na ovim p

NENAD ČANAK NAKON POTPISIVANJA PROTOKOLA O SARADNJI S VUKOVARSKO-SREMSKOM ŽUPANIJOM

2002-08-27 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



NENAD ÈANAK NAKON POTPISIVANJA 
PROTOKOLA O SARADNJI S VUKOVARSKO-SREMSKOM ®UPANIJOMGranice su suvi¹e ozbiljna 
stvarIncident kod ©arengradske ade samo tu¾an 
trenutak koji se neæe ponoviti
ILOK, 
27. avgusta - Ne èudi ¹to su hrvatski mediji dali veliki publicitet poseti 
politièke delegacije Vojvodine, na èelu s predsednikom vojvoðanskog parlamenta 
Nenadom Èankom i potpisivanju Protokola o meðusobnim odnosima i saradnji ovih 
regiona, s obzirom na to da je ovo prva poseta neke delegacije iz SR Jugoslavije 
nakon incidenta kod ©arengradske ade. Dvadesetak novinara, vi¹e TV i radijskih 
ekipa, koji su propratili samo potpisivanje Protokola, zatra¾ilo je izjave od 
Nenada Èanka, koji je tom prilikom o znaèaju posete i potpisivanju Protokola 
rekao:

  
  

  Nema vi¹e JNA
  Na 
  pitanje hrvatskih novinara kako ocenjuje moguænost ponavljanja incidenta 
  kada je “vojska JNA” pucala na slu¾bene predstavnike i civile koji su i¹li 
  na ojaèavanje meðuregionalne saradnje, Èanak je rekao da je veæ u pitanju 
  sadr¾an delimièan odgovor. - Prvo, ne radi se o JNA, veæ o Vojsci 
  Jugoslavije, ali èim je vi zovete JNA , u pitanju je upravo onaj niz 
  ru¾nih seæanja koje svaki ispaljen metak na ovim prostorima aktivira - 
  ka¾e Èanak. Sada imate situaciju u kojoj niko nije kriv, a imamo veliku 
  ¹tetu. ®elim da znam ko je odgovoran za to ¹to je jedan takav izlet 
  organizovan bez znanja pograniènih vlasti i time neodgovorno ugro¾eni 
  ¾ivoti ljudi, a uètivo je pretpostaviti da ih na tom terenu mo¾e 
  zaustaviti nekakva oru¾ana formacija.
- 
Incident oko ©arengradske ade je jasno pokazao da su granice suvi¹e ozbiljna 
stvar da bi se prepustile onima koji ne ¾ive uz njih, jer oni ni ne shvataju 
koliko je to va¾no- rekao je Èanak. - Nama u Vojvodini je odnos sa susedima, a 
naroèito s Vukovarsko- sremskom ¾upanijom, izuzetno znaèajan, i zbog toga moramo 
da stvorimo neko telo koje bi “gladilo” nesporazume do kojih mo¾e da doðe u 
ovako naelektrisanoj atmosferi. To je i razlog zbog kojeg smo se dogovorili da 
oformimo ovu ¹estoèlanu komisiju u koju bi svaka strana dala po tri èlana i koja 
bi se bavila kulturno - ekonomskim i svim ostalim pitanjima vezanim za saradnju. 
To æe biti izuzetno veliki korak napred koji æe jasno pokazati da je pogranièni 
incident koji se dogodio u vezi sa ©arengradskom adom kada je do¹lo i do 
upotrebe vatrenog oru¾ja tu¾an i ¹tetan trenutak, ali koji nije pitanje 
tendencije i trenda, veæ trenutni incident koji se, nadamo se neæe ponoviti. 
Na pitanje hrvatskih novinara da li su po njegovom mi¹ljenju, granice 
promenljive, Èanak je rekao da nije on taj ko mo¾e da se suprotstavi veæ 
uvre¾enom demokratskom principu, a to je da su granice nepromenljive silom. 
- Ne postoji moguænost promena granica silom i u tom smislu granice izmeðu 
Vojvodine i Hrvatske su zacrtane i ne mo¾emo ni¹ta da uèinimo osim da 
sugeri¹emo, kao i na¹i domaæini, da budu ¹to propusnije i mek¹e, jer nije va¾no 
gde je granica, veæ koliko se lako prelazi. Jedini pravi put kojim mo¾emo iæi je 
omek¹avanje granica i u tom smislu su na¹i domaæini i dali signale da æe uèiniti 
sve da me¹tani Viziæa i Ne¹tina granicu mogu da prelaze samo s liènom kartom, a 
time æemo im olak¹ati svakodnevni ¾ivot i u tome je i su¹tina meðuregionalne 
saradnje.
M. 
®iviæ
http://www.dnevnik.co.yu/Strane/dogadjaji.htm#1

Preko granice s licnom kartom

2002-08-27 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



Susret 
predstavnika Vojvodine i Vukovarsko-srijemske zupanije u 
IlokuPreko granice s 
licnom kartomNovi Sad - 
Predstavnici AP Vojvodine i Vukovarsko-srijemske zupanije susreli su se prekjuce 
u Iloku, a povod je bio nedavni pogranicni incident kod Backe Palanke, kao i 
neophodnost unapredjenja dobrosusedskih odnosa, privredne i kulturne saradnje. 
Predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak i zupan Vukovarsko-srijemske zupanije 
Nikola Safer potpisali su tom prilikom Protokol o medjusobnim odnosima i 
saradnji dva regiona. Canak i Safer ocenili su protokol kao pokusaj boljeg 
razvijanja politickih, ekonomskih i kulturnih odnosa koji treba da doprinese 
zastiti nacionalnih manjina i boljoj pogranicnoj 
saradnji.Canak je istakao da je pretnja da Dunav 
poplavi obe obale opomenula da postojeca saradnja nije dovoljna i da je 
neophodno "omeksati" granice. Hrvatska strana je iskazala zelju da pomogne 
mestanima pogranicnih mesta Nestin i Vizic u backopalanackoj opstini i omoguci 
im prelazak preko hrvatske teritorije samo sa licnom kartom. Dogovoreno je da ce 
na sledecoj sednici Skupstine Vojvodine kojoj ce prisustvovati i Safer sa 
saradnicima, biti izabrana tri clana mesovite komisije koja ce pomagati rad 
drzavnih komisija za granice.
 
http://www.danas.co.yu/



null.gif
Description: GIF image

Srbi po hranu idu u Bugarsku

2002-08-27 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



Magacini u susednoj zemlji sve prazniji
Srbi po hranu idu u Bugarsku

SOFIJA (Srna) - Sofijski dnevnik "Standard" pi¹e da 
gradani Srbije masovno kupuju hranu u Bugarskoj, posebno u severozapadnom delu 
zemlje, u oblasti Vidina.
"Susedi bukvalno prazne magacine na veliko kupujuci ¹ecer, pirinac, ulje, 
hemijska sredstva, ali i meso, kobasice, sir i suhomesnate proizvode, koji su i 
po nekoliko puta jeftiniji u Bugarskoj" - navodi se u tekstu pod naslovom "Srbi 
se snabdevaju kod nas". Ova informacija potvrdena je i na granicnom prelazu 
"Bregovo", gde Srbi najce¹ce prelaze pe¹ice, uzimaju taksi na bugarskoj strani, 
a zatim se vracaju s robom utovarenom u decjim kolicama, kreveticima ili 
plasticnim kadama.
Razliku u cenama osetili su i bugarski trgovci, koji u SRJ nose uglavnom 
slicne stvari, a vracaju se sa d¾akovima punim lubenica, krompira i luka, koji 
su jeftiniji u Zajecaru i Negotinu. 
 
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/D02082609.shtml

NEMA MIRA U OSTATKU MILOŠEVIĆEVE PARTIJE

Title: Message

NEMA MIRA U OSTATKU MILO©EVIÆEVE PARTIJE Svako pismo – novi potres

BEOGRAD,
NOVI SAD, 26. avgusta - Potpredsednik Socijalistièke partije Srbije Du¹an
Bajatoviæ izjavio je danas da æe se povodom najnovijeg pisma i zahteva koje je Slobodan Milo¹eviæ uputio iz
¹eveningenske æelije, stranka pona¹ati u skladu sa partijskim Statutom.
Bajatoviæ je potvrdio za “Dnevnik” da je pismo, u kojem predsednik SPS-a
Milo¹eviæ, Mirka Marjanoviæa “oslobaða obaveze da ga zamenjuje” a na to mesto
imenuje Bogoljuba Bjelicu, jutros zvanièno stiglo u sedi¹te stranke. On je,
meðutim, odbacio ocene da je to pisanije motivisano “neposlu¹no¹æu” koje je
stranka iskazala povodom Milo¹eviæevog zahteva da podr¾i predsednièku
kandidaturu lidera radikala Vojislava ©e¹elja. Uoèi veèera¹nje sednice
Izvr¹nog odbora SPS-a, na kojem bi trebalo da bude reèi o Marjanoviæevoj smeni,
Bajatoviæ je izrazio oèekivanje da Bjelica neæe dobiti ovla¹æenja koja je do
sada imao Marjanoviæ kao zamenik predsednika stranke. - Stranka je
svojevremeno donela odluku da Marjanoviæ, kao zamenik predsednika, ima ¹ira
ovla¹æenja od onih koja predviða Statut, jer smo smatrali da je u situaciji kada
nam je predsednik u zatvoru, neophodno da postoji neko ko ga stvarno zamenjuje.
To se, meðutim, nije pokazalo kao dobro, pre svega, zbog lo¹e komunikacije s
predsednikom, i zato mislim da to sada neæemo ponoviti - naveo je potpredsednik
SPS. Sam Marjanoviæ ka¾e da æe po¹tovati Milo¹eviæevu odluku.- On je to
napravio kako je napravio, to je njegovo statutarno pravo, a ja ne mogu da radim
bilo ¹ta van Statuta - rekao je Marjanoviæ na konferenciji za novinare i dodao
je o svojoj smeni saznao iz pisma. On je izrazio nadu da æe Bogoljub Bjelica
u narednih nekoliko dana sazvati sednicu Glavnog odbora, kako bi bio zauzet
konaèan stav SPS-a o ovom pitanju i je naglasio da æe vreme pokazati da li je
Bjelica dobar izbor. Pored zahteva za Marjanoviæevom smenom, Milo¹eviæ je
inicirao i formiranje oganizaciono-politièkog odbora, koji bi èlanstvu i
rukovodstvu SPS-a na terenu autentièno prenosio njegove stavove. Taj odbor, od
33 èlana, kojim bi predsedavao Bjelica, juèe je odr¾ao konstitutivnu sednicu, na
kojoj su, prema saop¹tenju, èlanovi upoznati najpre s pismenom porukom Slobodana
Milo¹eviæa, a potom su èuli i njegovo direktno telefonsko obraæanje.
Potpredsednik SPS-a Du¹an Bajatoviæ ocenjuje da je inicijativa za formiranje
takvog odbora neprihvatljiva i najavljuje da æe takav stav zauzeti i Izvr¹ni
odbor. - Statutom stranke nije predviðeno postojanje takvog odbora i mi æemo
se, u skladu s tim i odnositi prema toj inicijativi - zakljuèio je
Bajatoviæ.
D.
Kolund¾ija
ODLUKA RESORNOG REPUBLIÈKOG MINISTARSTVA O OVLA©ÆENOMZASTUPNIKU
SPS-a Odbijen upis Ivkoviæa
BEOGRAD,
26. avgusta (Beta) - Ministarstvo dr¾avne uprave Srbije odbilo je danas zahtev
da se kao lica ovla¹æena za zastupanje Socijalistièke partije Srbije u registar
politièkih organizacija upi¹u Branislav Ivkoviæ i Dragan Tomiæ. Ministar
Rodoljub ©abiæ izdao je saop¹tenje u kojem se navodi da je zakljuèeno da „nema
pouzdanih dokaza“ da su bili ispunjeni uslovi iz Statuta SPS-a za sazivanje
vanrednog kongresa partije.
http://www.dnevnik.co.yu/Strane/politika.htm
<>

Ivanović na Kosovu

Title: Message



PREMA 
PITANJU BANJALUÈKOG „PATRIOTA”Ivanoviæ na 
Kosovu
BANJALUKA, 26. avgusta (Beta) - Predsednik Srpskog nacionalnog veæa 
severnog Kosova Milan Ivanoviæ poruèio je UNMIK-u da je na Kosovu i Metohiji i 
da je posao UNMIK policije da ga uhapsi. ”Ostajem na Kosovu, tako da me 
zaista èudi njihov zahtev upuæen srpskoj policiji da me uhapsi i izruèi, jer je 
poznato da na Kosovu i Metohiji nema srpske policije”, rekao je Ivanoviæ u 
intervjuu za banjaluèki magazin „Patriot”. On je ocenio da je zahtev UNMIK-a 
Ministarstvu pravde Srbije za njegovo izruèenje licemeran i dokazuje njihovu 
nesposobnost. Ivanoviæ je odbacio sve optu¾be UNMIK-a o svojoj odgovornosti 
i tvrdi da æe biti dostupan pravosuðu UNMIK-a tek kada dobije garancije od 
vlasti u Beogradu i ¹efa UNMIK-a Mihaela ©tajnera da mo¾e da se brani sa 
slobode.
REPUBLIÈKI ODBOR ZA KOSOVO PODR®AO MILANA IVANOVIÆAZa odbranu sa 
slobode
BEOGRAD, 26. avgusta (FoNet) - Odbor Skup¹tine Srbije za Kosovo i 
Metohiju podr¾ao je danas zahtev lidera Srpskog nacionalnog veæa severnog Kosova 
Milana Ivanoviæa da mu se omoguæi da se u postupku po optu¾nici UNMIK-a brani sa 
slobode. Meðunarodni tu¾ilac tereti Ivanoviæa za poku¹aj ubistva prilikom 
demonstracija u severnom delu Kosovske Mitrovice u aprilu ove godine. Za ovu 
optu¾nicu predsednik skup¹tinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Momèilo Trajkoviæ 
tvrdi da je politièka i nedobronamerna. Od Vlade Srbije, Savezne vlade i 
Koordinacionog centra, koji su takoðe nedavno podr¾ali Ivanoviæa, Odbor je 
zatra¾io da nastavi kontakte sa predstavnicima meðunarodne zajednice, kako bi se 
problem re¹io. - Predstavnici UNMIK-a nastoje da optu¾ivanjem Ivanoviæa 
naprave balans sa svojim nedavnim potezima usmerenim na obraèun sa albanskim 
ekstremistima - rekao je Trajkoviæ, koji je Ivanoviæa okarakterisao kao èoveka 
kompromisa koji radi na stabilizaciji prilika na Kosovu. Govoreæi o 
„nemoralnoj simetriji“, koja se pravi optu¾nicom, poslanik Marko Jak¹iæ je rekao 
da je bio za vreme demonstracija sa Ivanoviæem i iskljuèuje moguænost da je on 
„bomba¹„ . Vidi se, kako je rekao, da je to netaèno i iz video - materijala na 
kojem su zabele¾ene demonstracije.Èlanovi Odbora ocenili su da bi Skup¹tina 
Srbije morala da razmotri stanje na Kosovu.
 
http://www.dnevnik.co.yu/Strane/dogadjaji.htm
<>

DRZAVA ( I DALJE ) BEZ USTAVA

Title: Message




  
  

  Press klub pod nazivom "Da li je zaboravljen srpski Ustav?" 
  DRZAVA ( I DALJE ) BEZ USTAVA
  

  " Promena Republickog Ustava je u predizbornim obecanjima DOS-a 
  bila visoko kotirano pitanje, ali to je ona vrsta problema od koga se ne 
  moze dnevnopoliticki profitirati, pa je stoga vladajuca koalicija za njega 
  ostala nezainteresovana" rekao je Djordje Vukadinovic i dodao da je 
  povremeno pominjanje eventualnih parlamentarnih izbora "redak povod kada 
  se ustavno pitanje vraca u politicku retoriku".Vukadinovic je 
  istakao da je "postoktobarska Srbija morala dobiti nov ustavni okvir 
  utoliko pre sto je naglasavan radikalizam promena". "Srpska 
  politicka elita je zanemarila odsudni znacaj ustavnog pitanja u svojoj 
  borbi za 'golu vlast', pa ce u zavisnosti od konacnog ishoda jedna strana 
  zasigurno zbog toga zazaliti" konstatovao je Djordje Vukadinovic." 
  Za donosenje novog ustava na kome bi se zasnivao novi poredak 
  pravno-tehnicke mogucnosti nikada nisu predstavljale smetnju, vec je to 
  nepostojanje politickog konsenzusa. Ustav iz 1990. godine nikada nije bio 
  dobar, niti usaglasen sa saveznim ustavom" rekla je Radmila Vasic, 
  dodajuci da je nasa politicka stvarnost puna kontroverzi, s obzirom da 
  imamo "kralja bez monarhije, predsednika savezne drzave koja ne postoji, 
  predsednika federalne jedinice pod optuzbom Haskog tribunala, Demokratsku 
  Opoziciju na vlasti" i gradjanina koji izmedju neusaglasenih republickih i 
  saveznih represivnih mehanizama zapravo postaje podanik". Ona je 
  naglasila da pitanje Kosova ne moze biti ni razlog niti opravdanje za 
  dvogodisnje odlaganje donosenja ustava, jer bi moglo naknadno da se 
  regulise.Dusan Pavlovic je podsetio da procedura donosenja novog 
  Ustava predvidja da se on izglasa 2/3 vecinom u parlamentu, a potom prodje 
  na referendumu pozitivnim izjasnjavanjem apsolutne vecine birackog tela, 
  "a mi odavno nemamo ni jedno, ni drugo" smatra Pavlovic.
   
  Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com

Radionice za 'oslobadjanje duha'



http://www.danas.co.yu/20020826/hronika3.htm#4

DANAS, 26.avgust, 2002.

Hronika:

Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost"

Zahtev za smenu Gase Knezevica

Sombor - Izvrsni odbor Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika
Vojvodine
zatrazio je ostavku Gase Knezevica, ministra prosvete i sporta u Vladi
Srbije. Ukoliko
ministar sam ne podnese ostavku zahtevacemo od premijera Djindjica da ga
razresi
duznosti, stoji u saopstenju Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine
"Nezavisnost".
Knezevicu se pripisuje niz nezakonitih odluka i postupaka kao sto je
priznavanje
reprezentativnosti Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije bez ijedne
validne
pristupnice, zbog cega je sindikat obrazovanja Srbije podneo tuzbu sudu.
Radionice
za oslobadjanje duha prerasle su u orgije, a doslo je i do
nerazjasnjenih slucajeva
smrti.
- Ministar osniva privatni fakultet, a ljudi koje bi on trebalo da
predstavlja u Vladi
su na ivici egzistencije i zarade su im za 80 odsto manje u odnosu na
zanimanja iste
kavlifikacije u drugim delatnostima - kaze se u saopstenju i navodi da
mu se zamera i
subjektivnost prilikom izbora direktora skola i usvajanja skolskih
zakona.
Glavni odbor Granskog sindikata "Nezavisnost" najavljuje podrsku
strajku Unije i
Sindikata obrazovanja Srbije, a ukoliko Knezevic ne ode sa funkcije
jedan od glavnih
strajkackih zahteva bice njegova smena.
"Nezavisnost" poziva sve predstavnike sindikalnih organizacija u
Srbiji na
zajednicki sastanak na kojem bi razmotrili mogucnost zajednicke akcije i
organizovanja generalnog strajka.
Oni isticu da, bez obzira na izvesna neslaganja u medjusobnim
odnosima izmedju
sindikata, dobrobit delatnosti treba da bude ispred pojedinacnih
interesa, a
materijalni polozaj zaposlenih u obrazovanju je dovoljan razlog za
saradnju i
zajednicku akciju.
N. D.

Slovenci i Hrvati tri puta više izvoze u SRJ nego što uvoze

Title: Message



Slovenci i Hrvati tri puta vi¹e izvoze u SRJ nego ¹to uvoze
Bezbrojne prepreke za srpsku robu
Otpor potro¹aca i propisi cuvaju susedna tr¾i¹ta od konkurencije 

BEOGRAD - Slovenacka roba sve vi¹e zasipa jugoslovensko 
tr¾i¹te, a i Hrvati se iz sve snage trude da ne zaostanu za susedima u osvajanju 
potro¹aca u SRJ. Jugoslovenska preduzeca, medjutim iz mnogo razloga ne mogu da 
se vrate na ta dva tr¾i¹ta, odnosno samo malom broju je to po¹lo za rukom. Za 
prvih ¹est meseci ove godine iz Slovenije se uvezlo za 94 miliona dolara, a 
izvezlo za samo 32. Od januara do maja ove godine u Hrvatsku se izvezlo za 14, a 
uvezlo za 46 miliona dolara.

  
  

  


  

  
  
  
Vratio se "Pionir"
"Pionir" iz Subotice je jedno od retkih preduzeca koje se vratilo 
pre dve godine na slovenacko tr¾i¹te. Preko trgovacke mre¾e 
"Merkatora" izvozi oko 15 artikala za oko 100.000 evra mesecno. Na 
hrvatsko tr¾ite, medjutim izvozi zanemarljivo malo jer potro¹aci 
zaziru od srpske robe, ka¾e Stevan Santo, generalni direktor 
"Pionira". 
  
  

  
  

  
  

  
  

  


  

  
  
  
Ceka se odgovor
"Delta" je pre mesec i po dana uputila zahtev gradonacelnici 
Ljubljane da joj odobri pet lokacija za otvaranje supermarketa. Ova 
kompanija je ponudila da 50 odsto robe od oko 10.000 artikala koji 
bi se prodavali u supermarketima bude slovenackog porekla, a ostatak 
srpskog porekla. Branislava Kolund¾ic, iz slu¾be za odnose sa 
javno¹cu ka¾e da je "Delta" spremna da odmah zapocne gradnju 
objekata, ako dobije pozitivan odgovor. 
  
  

  
  

  
  

  
Radenko Marjanovic, direktor "Knjaza Milo¹a" iz Arandjelovca, ka¾e da ova 
firma izvozi mineralnu vodu "Knjaz Milo¹" u Ameriku, Kanadu, Australiju, ali u 
Sloveniju ne mo¾e.- Njihova "Radenska" voda je stigla u sve ducane i po 
manjim mestima, pa i u Arandjelovac, ali oni ka¾u da im na¹a voda ne treba jer 
imaju svoju "Radensku". Jedini razlog je otpor prema srpskoj robi, pa da bi ga 
slomili, trebalo bi da poku¹amo da tamo otvorimo srpsku trgovacku mre¾u - ka¾e 
Marjanovic.
Na¹a prehrambena industrija i ne poku¹ava da se probije na to tr¾i¹te jer se 
slovenacka i hrvatska dobro ¹tite carinama i prelevmanima. Stojan Dra¹kovic, 
direktor marketinga u "Vitalu", ka¾e da su hrvatske carine 30 odsto, a 
prelevmani, na primer na kilogram margarina u Hrvatskoj iznose oko pola evra, 
ili 30 dinara. Kada bi se platile te da¾bine, domaca roba bi bila preskupa i ne 
bi mogla da nadje kupca na tom tr¾i¹tu - ka¾e Dra¹kovic.
Robna razmena izmedju SRJ i Slovenije i Hrvatske je jo¹ neuravnote¾enija kada 
je rec o lekovima. Da bi prodavali lekove na tr¾i¹tu Jugoslavije, Slovenci od 
skoro moraju da registruju taj lek u SRJ, a srpski proizvodjaci lekova nisu to 
ni poku¹ali jer ne mogu da zadovolje visoke standarde EU koje po¹tuje Slovenija. 
Najbli¾i da ispuni te norme je jedino "Hemofarm", ka¾e Milo¹ Kne¾evic, savezni 
sekretar za zdravstvo i dodaje da je sve do pre izvesnog vremena proizvodjacima 
lekova iz ove dve zemlje masovno odobravana saglasnost na izvoz u SRJ, pa tih 
lekova jo¹ ima na zalihama. Osim toga i kada bi domaci proizvodjaci uspeli da 
registruju lekove, pitanje je koliko bi ga tamo¹nji potro¹aci prihvatili jer je 
"Bosnalek" registrovala svoje lekove u Hrvatskoj, ali malo uspe da proda - ka¾e 
Kne¾evic. 
S. Jovièiæ  http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/E02082501.shtml


spacer.gif
Description: GIF image


black.gif
Description: GIF image

Papir stanove ne vraća

Title: Message



HRVATSKO PODUNAVLJEPapir stanove ne vraæaStanarsko pravo u 
Hrvatskoj postoji jo¹ samo u Podunavlju , nosioce zakon ne ¹titi, a posebna akta 
, doneta pod pritiskom OEBS-a se ne primenjuju
Pi¹e: 
LJiljana Pekiæ
Od 1996. 
u hrvatskom zakonodavstvu ne postoji stanarsko pravo a stanovi su brzo i 
povoljno otkupljeni. Tako je u celoj susednoj dr¾avi, osim u hrvatskom 
Podunavlju, gde stanarsko pravo i dalje postoji uprkos upozorenjima posmatraèkih 
misija. Te poslednje nosioce stanarskog prava ne ¹titi zakon , veæ posebna akta, 
doneta uglavnom pod pritiskom posmatraèa OEBS- a - ali se ona ne 
primenjuju.Govori se o predstojeæim ugovorima o najmu, o otkupu, jer 
meðunarodni posmatraèi ( za njih su stanarska prava vrsta vlasnièkog odnosa ) 
tra¾e od Hrvatske ravnopravan tretman svih graðana a njega sada nema. To 
propisuje Evropska konvencija o ljudskim pravima, èija je potpisnica i Hrvatska 
od novembra 1997.
Srbi neravnopravni
Izve¹taji posrednièkih misija su jasni: u neravnopravnoj poziciji su 
dr¾avljani srpske nacionalnosti. Ovih dana je najavljeno iseljavanje 1.750 Srba 
iz privremenih sme¹taja u Vukovaru, a davno potpisano obeæanje Hrvatske da æe 
vratiti 50.000 stanova oduzetih Srbima u vreme "Bljeska" i "Oluje" se i ne 
pominje. Za 6.500 stanova u Vukovarsko-sremskoj ¾upaniji takoðe nije postignut 
sporazum.Raspad Raèanove prve vlade i njegovo anga¾ovanje na formiranju nove 
odlo¾ila su ovaj hrvatski problem. Ipak, susedna dr¾ava æe morati da ga re¹i, 
jer je on ozvanièena prepreka za potpun ulazak Hrvatske u evropske integracije. 
Hrvatska æe se suoèiti sa nosiocima stanarskih prava, ¹to joj neæe biti lako, 
jer je ljudima oduzela stanove i postala njihov novi vlasnik. Oko 20.000 stanova 
je dobilo nove stanare sa uredno overenim dokumentima, dok stari nosioci 
stanarskog prava vode jalove sudske procese.©ta æe poroditi dvojstvo u 
hrvatskom zakonodavstvu, koje postoji jo¹ jedino u Podunavlju? Gradske vlasti u 
Vukovaru najavljuju re¹avanje problema, nameravajuæi da obezbede sme¹taj za jo¹ 
8.000 hrvatskih povratnika. Po¹to je zakon o najmu stanova usvojen 1996, da li 
sada¹nji nosioci stanarskog prava mogu da se pouzdaju u obavezu dr¾ave da æe im 
osigurati steèena prava? Postoji mnogo naèina kojima ovo pravo mo¾e biti 
izigrano, naroèito kada nema oslonca u zakonodavstvu.
I sud u Strazburu zatrpan

  
  

  Ne mo¾e i kuæa i glava 
  Srbislav Vukadinoviæ iz Osijeka, 61-godi¹njak pobegao je sa 
  streljanja. U stan se nije mogao vratiti , jer bi izgubio glavu. Oduzeto 
  mu je stanarsko pravo - nije ga koristio ¹est meseci - a veæ posle mesec 
  dana uselili su se sada¹nji stanari : zatekla ih je Vukadinoviæeva 
  supruga.Potucanje Vukadinoviæa traje deset godina. Nedavno ih je 
  nasilno izbacio vlasnik kuæe u kojoj su imali privremeno prebivali¹te. 
  Gradska policija na to nije reagovala, èak su pripretili Vukadinoviæu da 
  bi mogao imati neprilike bude li se suvi¹e eksponirao.Trenutno je 
  njegova tu¾ba za povratak stana u Strazburu. Optimista je , jer æe 
  "Hrvatska æe pre ili posle postati punopravan èlan Evropske 
  zajednice."
Misija OEBS-a u Hrvatskoj prijavila je nekoliko prekr¹aja prava iz 
oblasti stambene politike: prava na dom, na saslu¹anje i fer suðenje i prava na 
efektivan pravni lek.Ove povrede Evropske konvencije o ljudskim pravima 
zasnovane su na oduzimanju stanova stanarima koji su bili odsutni du¾e od ¹est 
meseci.Èesto nosioci stanarskog prava ne koriste svoje stanove jer su u 
njima neki drugi, privremeni stanari, koji su razaranjem grada ostali bez svojih 
kuæa. To je nova opasnost za za¹titu kategorije stanarskog prava, koja je 
pojedincima ukinuta u njihovom odsustvu.U Hrvatskoj se navodi da su stanari, 
uglavnom srpske nacionalnosti i vojna lica, svoje stanove napustili dobrovoljno. 
Prema zapisnicima i izve¹tajima misije OSCE, sudovi nisu uzimali u obzir nasilne 
mere, hap¹enja i ¾ivotnu ugro¾enost stanara, ni èinjenicu da se biv¹i stanari 
nisu mogli vratiti u svoje stanove za ¹est meseci zbog oru¾anih sukoba. Takoðe 
se navodi da nisu uzimani u obzir lièni predmeti i imovina naðena u stanovima, a 
to je upuæivalo na nameru stanara da se vrate. Sudski dodeljeni branitelji su 
èesto priznavali dokaze tu¾itelja, pa je zakljuèak inostranih posmatraèa da 
ovako oduzeti stanovi moraju biti vraæeni.O¹teæeni stanari vode dosta 
sporova a mnogo predmeta je stiglo pred meðunarodni sud u Strazburu, po¹to 
tu¾itelji nisu ostvarili svoja prava preko hrvatskih sudova. O¹teæenima poma¾e 
struèna pravna ekipa Centra za mir, pravne savete i psihosocijalnu pomoæ, sa 
sedi¹tem u Vukovaru. Vodi se mukotrpna bitka za ravnopravan tretman i povratak 
imovine o¹teæenih . Oèekuje se da Hrvatska uskoro primeni jednak tretman za sve 
svoje dr¾avljane, bez obzira na politièku ili nacionalnu 
pripadnost.
http://www.dnevnik.co.yu/

Vlast razočarala građane

Title: Message



OTPOR NEÆE PODR®ATI NIJEDNOG 
KANDIDATAVlast razoèarala graðane
NOVI 
SAD, 24. avgusta (Beta) - Koordinator Komisije za uterivanje istine Narodnog 
pokreta Otpor Branimir Nikoliæ izjavio je da ovaj pokret neæe podr¾ati nijednog 
kandidata za predsednika Srbije, pre svega zbog toga ¹to su predstavnici DOS-a 
zatajili u borbi protiv kriminala i korupcije. "Oèito da postoji sprega 
izmeðu pojedinih lidera DOS-a, koji su i sami kriminalizovani, sa mafija¹kim 
strukturama iz re¾ima Slobodana Milo¹eviæa. Oni nisu ¾eleleli da izvr¹e 
demonta¾u poluga vlasti biv¹eg re¾ima", rekao je Nikoliæ agenciji Beta. On 
je ocenio da je sukob u DOS-u nastao oko preuzimanja poluga moæi biv¹eg re¾ima. 
Predsednik SRJ Vojislav Ko¹tunica stavio je ruku na vojnu bezbednost, a 
(premijer Srbije) Zoran Ðinðiæ je stavio ruku na dr¾avnu bezbednost. Preko tih 
slu¾bi oni su jedan drugom pakovali raznorazne afere", kazao je Nikoliæ. On 
je rekao da Otpor neæe imati svoga kandidata za predsednika Srbije, ali je dodao 
da nije iskljuèeno da Otpor neæe na neke sledeæe izbore izaæi kao nova politièka 
alternativa. "Ovo je veæ nepodno¹ljivo i graðani su strahovito razoèarani u 
vlast. DOS je imao na¹u apsolutnu podr¹ku, ali veæ posle nekoliko meseci koje su 
proveli na vlasti videli smo da je ne zaslu¾uju. Oni su bili na¹i partneri dok 
je vladao Milo¹eviæ. Trebalo je i dalje da budu na¹i partneri, ali to vi¹e nisu 
zaslu¾ili", naveo je Nikoliæ. 
http://www.dnevnik.co.yu/

Kritika Djukanovicevog poziva Vasingtonu

Title: Message



Kritika 
Djukanovicevog poziva Vasingtonu
 
Crnogorske 
opozizione stranke negativno su ocenile poziv predsednika Crne Gore Mila 
Djukanovica Vasingtonu za direktno ukljucenje u dogovor o buducoj drzavnoj 
zajednici Crne Gore i Srbije, prenosi u cetvrtak podgoricka 
stampa.
   
Lideri Socijalisticke narodne partije (SNP) Predrag Bulatovic i Narodne 
stranke (NS) Dragan Soc, kao i portparol Liberalnog saveza (LS) Slavko Perovic 
ostro su kritikovali Djukanovica zbog autorskog teksta objavljenog u "Vasington 
postu", kojim je pozvao SAD da se ukljuce u dogovore o buducoj zajednici Srbije 
i Crne Gore.
    
Bulatovic je ocenio da Djukanovicev clanak "odise ogromnom panikom coveka 
koji je dugo bio na vlasti".
   
Prema njegovoj oceni, Djukanovic je u tom tekstu pokazao da nema podrsku 
gradjana Crne Gore, a "velike sile pozvao je da mu omoguce vecinu, jer su mu tu 
vecinu obezbedjivale u nekom ranijem periodu".
   
Lider SNP-a ocenio je da je Djukanovic tim tekstom pokusao da obezbedi 
alibi za "poraz i nepristajanje Demokratske partije socijalista (DPS) da mirnim 
putem ode sa vlasti", dodajuci da bi zbog toga najvise trebalo da budu zabrinuti 
Evropa i SAD.
    
Portparol LS takodje je ocenio da je Djukanovic zeleo da stvori podlogu 
za poruku da "bez nasilja i ne daj Boze krvi nece napustiti poziciju predsednika 
republike".
    
"Djukanovic, kao predsednik DPS-a, ima pravo da na tako retrogradan i 
nazadan nacin misli, ali posto je zloupotrebio funkciju predsednika Republike i 
optuzio parlamentarnu vecinu, odnosno polovinu svog naroda kao izdajnike, 
antireformiste i antievropejce i kao ljude koji ukidaju pravo nacionalnim 
manjinama, onda je to samo po sebi skandalozno", ocenio je 
Perovic.
   
Lider NS Dragan Soc ocenio je da je Djukanovic svestan da u Crnoj Gori 
"vise ne drzi poluge vlasti niti kontrolise vlast", te da ga je to nateralo da 
objavi tekst u "Vasington postu".
    
Djukanovic je u autorskom tekstu u "Vasington postu" naveo da od 
potpisivanja Beogradskog sporazuma, "kombinacija snaga unutar Jugoslavije", koje 
je nazvao "destabilizujucim" i "antireformskim", pokusava da "uzurpira 
pregovaracki proces i natera Crnu Goru u uzu srpsku 
orbitu".
   
"Medju tim snagama su snage lojalne bivsem jugoslovenskom predsedniku 
Slobodanu Milosevicu, militanti koji podrzavaju ratnog vodju bosanskih Srba 
Radovana Karadzica, lideri LS i razni clanovi jugoslovenskih bezbednosnih 
sluzbi", ocenio je Djukanovic.
   
"Dalje unazadjivanje politicke situacije u Crnoj Gori moglo bi ugroziti 
njena demokratska dostignuca u koja su americka administracija, Kongres i narod 
ulozili mnogo proteklih godina. Bez direktnog i nepristrasnog ukljucivanja 
Vasingtona, pokusaji Evropske unije da izgradi drzavnu zajednicu mogli bi 
izazvati ozbiljnu novu krizu na Balkanu narednih meseci", dodao je 
on.
http://www.borba.co.yu/

INTERVJU "BORBE": DRAGOLJUB MICUNOVIC

Title: Message



INTERVJU 
“BORBE”: DRAGOLJUB MICUNOVIC, PREDSEDNIK VECA GRADJANA U SAVEZNOJ SKUPSTINI 

 
Sednimo 
i dogovorimo se o Ustavnoj povelji
 
Pise: 
Gordana Stevcic
 
    
Hocemo li doci do zajednickog resenja i do opstanka zajednicke drzave, 
moze li se Ustavna komisija raspustiti i na koji nacin, koliko se postuje 
demokratska procedura, i gde se to saplicemo, pitali smo profesora Dragoljuba 
Micunovica, predsednika Demokratskog centra, Veca gradjana Savezne skupstine i 
predsednika komisije za izradu povelje o zajednickoj drzavi Srbije i Crne 
Gore.
    
Cuvanje granica
 
    
O Ovih dana sastalo se Predsednistvo DOS-a zbog zastoja koji je nastao 
oko teksta zajednice drzave. Da li ste sve stavove 
usaglasili?
    
Naravno 
da nismo, ali smo napravili izvestan pomak i krenulo se u priblizavanje stavova. 
Razgovori se nastavljaju i do kraja nedelje imacemo jasnu situaciju. Uglavnom je 
rad Ustavne komisije sada deblokiran.
    
O Oko cega su najveca razmimoilazenja?
    
Clanovi 
Ustavne komisije jos nisu usaglasili stavove oko izbora za Skupstinu, zajednicke 
imovine i budzeta kao i obezbedjivanje granica, nadleznosti Skupstine i 
sudova.
    
Kada je rec o sudovima, sud mora da ima apelaciona svojstva, sto znaci da 
razni sporovi na lokalnom i republickom nivou moraju da se nadju na saveznom 
sudu, a sto je praksa i u Evropi i u celom svetu. Kako su ti akti usaglaseni sa 
UN kada sve ovo zavrsimo onda cemo i mi moci da se zalimo UN, naravno ukoliko 
udjemo u Savet Evrope. Mi insistiramo  
na pravnoj hijerarhiji, jer bez toga nema ni zakona ni drzave. Kada je 
rec o glasanju u Skupstini, stav Predsednistva DOS-a je da se poslanici biraju 
na direktnim izborima i tu mora biti jedinstven izborni szstem. U vezi glasanja 
u Skupstini slozili smo se oko usvajanja rezultata prostom vecinom. Kada je rec 
o imovini i budzetu, DOS insistira na zajednickoj imovini, jer drzava ne moze da 
postoji bez budzeta.
    
Sto se tice granica buduce drzave, te granice su usvojene, al ine i 
njihovo cuvanje od strane vojske. Predlog je da to budu specijalne jedinice, ali 
da li ce biti zajednicke ili ce svako imato svoje, to je jos nereseno 
pitanje.
    
0Nekoliko puta insistirate da se napise da to nije predlog teksta vec 
“radni materijal”. Kakva je razlika?
    
-Radi 
se o random materijalu, jer je on najvecim delom nastao na osnovu rada ustavne 
komisije, a sadrzi i neke predloge Venecijanske komisije i resenja koja su 
usaglasena u dogovoru Vlade Srbije i Crne Gore. Ovaj radni materijal DOS-a bice 
upucen   partijama koje imaju 
clanove u ustavnoj kojisiji – Socijalistickoj narodnoj partiji Crne Gore, 
Demokratskoj Partiji socijalista i Demokratskoj stranci 
Srbije.
    
ODa li su svi pregovaraci u ovom slucaju i clanovi 
komisije?
    
-Ne, 
nisu svi clanovi komisije i razgovori izmedju Vlada se vode i sa clanovima 
komisije i sa onima koji to nisu. Moram da naglasim da politicki deo nije pandan 
ekonomskom. Vazno je da je drzava kao upravni subject priznata u svetu, a 
unutrasnje probleme, moracemo sto pre da resimo.
    
O Koliko ce se sve ove nesuglasice odraziti na reformski kurs i 
predsednicku izbornu kampanju?
    
-Ne 
moze niko imati monopol na reformski kurs jer, demokratski procesi podrazumevaju 
reforme. Ne mozemo da govorimo o reformama ukoliko se ne reformisu politicke 
institucije, pravni szstem, slobodne asocijacije. A sve to podrazumeva i vecu 
disciplinu u DOS_u. Ne moze neko van DOS-a da pise pismo Solani, a za to da ne 
snosi sankcije. Zbog toga smo i mi zahtevali na sastanku Predsednistva DOS-a u 
Kragujevcu, da vidimo kakva je sudbina DOS-a i da li ce postojati na sledecim 
izborima.
    
Postoji opstrukcija
    
O Da li ste optimista da cemo biti primljeni u Savet 
Evrope?
    
-Jos 
je rano da donosim zakljucak, mada se mora pozuriti a donosenjem Ustavne 
povelje, jer osim sto odgovor ocekuje EU, 3. septembra zaseda biro Saveta Evrope 
koji odlucuje da li cemo postati clan te organizacije.
    
OZasto se obratili za pomoc Solani, kada jos ima vremena do konacnog 
roka?
    
-Mi 
smo se obratili Solani i medjunarodnoj zajednici jer je vec 3. septembra na 
dnevnom redu Jugoslavija u vezi primanja u Savet Evrope, a 24. septembar se o 
tome odlucuje i nama se zuri.
    
OPrica se o krsenju demokrtske procedure?
    
-Ako 
zelimo da idemo u Evropu, iskreno, odna moramo da postujemo sve procedure i 
institucije koje je narod izabrao. Savezni parlament je izabrao narod i medju 
prvima je konstituisan. Nikako ne moze da ga Crna Gora ignorise zato sto oni 
nisu hteli da izadju na izbore. Republicki parlament je posledica pobede 
saveznog. Dokle god postoji ova drzava, mi ga ne mozemo smeniti niti 
degradirati. T oje moje misljenje i ja od toga necu odustati, jer se 12 godina 
borim za parlamentarnu demokartiju i ostacu dosle

SRPSKA RADIKALNA STRANKA

Title: Message



SRPSKA RADIKALNA STRANKA 
BEOGRAD – Izborni stab kandidata za 
predsednika Srbije dr Vojislava Seselja istice da se predizborna kampanja 
odrzava u nekorektnim i medijski potpuno neravnopravnim uslovima. Izborni stab 
SRS zahtevace od Republicke izborne komisije da se izjasni o regularnosti 
medijske kampanje. Republickoj izbornoj komisije podnecemo dokaze o neverovatnoj 
diskriminaciji predsednickog kandidaa dr Seselja, kao i dokaze o pristrasnosti u 
korist rezimskih kandidata Labusa i Kostunice. Naime, kandidat za predsednika 
Vojislav Seselj, jedini je kandidat koji ni u ovoj  kampannji, a ni vise od 
godinu i po dana, nije gostovao ni na jednoj od centralnih beogradskih 
televizija sa izuzetkom YU info kanala.. Zato je licemerno kada se na medijsku 
blokadu zale oni koji su desetinama puta bili gosti RTS, Pink-a, BK TV i ostalih 
rezimskih elektronskih stanica. Istovremeno mediji smisljeno pokusavaju da 
podele biracko telo izmedju dvojice rezimskih kandidaa Kostunice i Labusa. Bez 
obzira na sve podvale vlasti, kandidat za predsednika Srbije dr Vojislav Seselj, 
dobice najveci broj glasova gradjana Srbije, saopsteno je iz Informativnog 
centra Srpske radikalne stranke.  
 
 
http://www.tiker.co.yu/vesti.htm

Intervju: Vojislav Kostunica, predsednik SRJ




http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/P02082408.shtml

Glas javnosti, 25.avgust, 2002.

Politika:

  Intervju: Vojislav Kostunica, predsednik SRJ

  Nisam tezak za saradnju

  Odluku sam doneo po onoj narodnoj: Triput
  meri, jednom seci. Ucinio sam sve sto sam mogao za opstanak
  zajednicke drzave. Fotelje me ne zanimaju. Dosadan sam koliko
se
  drzim dogovorenog, a Dindicevi stavovi me dovode u nedoumicu

  Nisam zeleo ove izbore, preuranjeni su, a trebalo je ispuniti
jos neke
  uslove, pre raspisivanja. Posto su vec raspisani, duzan sam da
obecanja
  ispunim do kraja. Jasno je da otpori, kako zajednickoj drzavi,
tako i
  demokratskoj, pravnoj i, zasto ne reci, dekriminalizovanoj
drzavi,
  poticu s republickog, a ne sa saveznog nivoa, istakao je u
intervjuu za
  nas list jugoslovenski predsednik i lider DSS-a Vojislav
Kostunica,
  povodom najavljene kandidature za predsednicke izbore u
Srbiji. Sef
  SRJ ponovio je i da ce se, ukoliko pobedi, zalagati za
raspisivanje
  vanrednih parlamentarnih izbora u Republici

  Gospodine predsednice, zasto ste toliko odugovlacili s
kandidaturom i
  sta je bilo prelomno u Vasoj odluci?
  - Postoje dve narodne izreke u koje bi, cini mi se, moglo da
se smesti
  moje videnje politike. Zapravo, i videnje i vodenje politike.
Jedna je:
  "Tiha voda breg roni", a druga: "Triput meri, a jedanput
seci". Odgovor
  je, dakle, jasan: odmeravao sam sve razloge za i protiv i
zakljucio da je
  ovo resenje pravo. Nisam neko ko reaguje na precac, ali kad se
nekog
  posla latim, onda ne odustajem. To je, razume se, stvar
ljudske prirode.

  Da li to znaci da ste digli ruke od zajednicke drzave s Crnom
Gorom, a
  postoje i misljenja da zelite da predete u "sigurniju"
fotelju?

  - Ne, zapravo je rec o kontinuitetu. Na mestu predsednika
savezne
  drzave ucinio sam sve sto sam mogao da bi se ta drzava
ocuvala. Secate
  se koliko je tu bilo otpora. S jedne strane, zvanicna
Podgorica se
  protivila cak i povratku Crne Gore u SRJ dok je, s druge
strane,
  aktuelni ministar pravde Republike Srbije tvrdio da sam samim
  obracanjem generalnom sekretaru UN s tim zahtevom prekrsio
Ustav.
  Iz ove perspektive, to moze delovati kao interesantna
podudarnost.
  Tada je ne samo delovalo, nego i bilo drugacije, i trebalo je
uloziti
  mnogo truda da se te stvari prevazidu. Sadasnje stanje je
daleko od
  zadovoljavajuceg, ali je isto tako daleko, u dobrom smislu, od
onoga
  kakvo je bilo pre dve godine. Sada je ideja zajednicke drzave
  prihvacena. Ne kazem da je s odusevljenjem prihvacena u onom
delu
  Crne Gore koji je trenutno vecinski, ali jeste prihvacena.

  Posebno je vazno, i to je ono sto
  sam mogao da ucinim s mesta
  predsednika SRJ, da je prihvacena
  i u svetu. Preciznije, sada se Evropa
  svojski za nju zauzela, a Amerika
  vise nije protiv. Sto se sigurnosti i
  fotelja tice, u politici je jedino
  sigurno da nista nije ni vecno ni
  sigurno - govorim, naravno, o
  demokratskim zemljama - a fotelja,
  bilo kakva, stvarno nije nesto cemu
  sam ikada tezio. Ja prosto hocu da
  zavrsim jedan posao. Obecavao
  sam da cu se zalagati za zajednicku
  drzavu Srbije i Crne Gore i za
  demokratsku, pravnu, stabilnu
  drzavu. Nisam zeleo ove izbore; naprotiv, mislio sam, a i
dalje mislim,
  da su preuranjeni, da je valjalo obaviti jos neke stvari i
ispuniti jos neke
  uslove, pre no sto se oni raspisu. Konacno, aktuelnom
predsedniku
  Srbije, Milanu Milutinovicu, mandat istice tek za nekoliko
meseci.
  Medutim, kada su izbori vec raspisani, mislim da sam duzan da
se u
  novonastaloj situaciji postavim tako da obecanja ispunim do
kraja.
  Uostalom, jasno je da otpori, kako zajednickoj drzavi, tako i
  demokratskoj, pravnoj i, zasto ne reci, dekriminalizovanoj
drzavi,
  poticu s republickog, a ne sa saveznog nivoa.

  Kada zapocinjete kampanju i sta mozete da obecate gradanima?
  - Najrade bih je zapoceo odmah, krajnje svedenu, nimalo
sljastecu,
  primerenu nasoj ekonomskoj situaciji. Omeden sam, medutim,
  obavezama koje sam prihvatio mnogo pre no sto je uopste bilo
pomena
  o izborima. Moram da putujem u Svajcarsku, na jedan krajnje
ozbiljan
  skup o federalizmu (to putovanje sam, doduse, sveo na samo
jedan
  dan) potom u Johanesburg, na svetski samit o odrzivom razvoju
i
  konacno u Njujork, na skup nevladinih organizacija u sistemu
UN gde
  cu govoriti 11. septembra i na zasedanju Generalne skupstine
UN, gde
  cu gov

Sta nudi Labus

2002-08-22 Прати разговор Miroslav Antic



http://www.vreme.com/cms/view.php?id=320500

VREME, 607, 22.avgust, 2002.

POLITIKA

Kampanja 2002:
Sta nudi Labus

Predsednicki izbori kao uvertira u parlamentarne:
sest od deset
tacaka Labusovog programa moglo bi biti u direktnoj
ingerenciji
vlade

Miroljub Labus je u ponedeljak 19. avgusta,
na Preobrazenje gospodnje, pred nekoliko
hiljada ljudi zapoceo svoju kampanju
Kostunicinom recenicom iz oktobra 2002.
godine: "Nece biti drugog kruga!" Ta
mobilizatorska recenica odudarala je od
slike tog vlaznog retko napucenog trga,
ocito pripremanog za neki mnogo veci
skup od onoga koji se odigrao - sudeci bar
po dobro rasporedenim ogradama
postavljenim da zastite spomenik, binu,
funkcionere i nekoliko punktova na kojima
je deljena proklamacija: "Ja Labus, kao
predsednik Srbije, garantujem svojim potpisom..."

Labus je bio sam na bini, a dole u parteru
bio je citav Partenon sadasnje vlasti: srpski
premijer Zoran Dindic, guverner NBJ
Mladan Dinkic, srpski ministar finansija
Bozidar Delic, savezni ministar inostranih
dela Goran Svilanovic, gradonacelnica
prestonog Beograda Radmila Hrustanovic,
predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic,
potpredsednik srpske vlade Zarko Korac,
savezni ministar za manjine Rasim Ljajic,
savezni ministar policije Zoran Zivkovic...

GALERIJA: Ne, ovde se ne zeli kazati - kao sto ce
neki sigurno reci jer to ipak ne bi bilo
tacno - da je na Trgu republike te veceri bilo vise
funkcionera nego onog pristojnog
beogradskog sredovecnog sveta, vec se zeli kazati
samo to da se te vlazne veceri (oluja je
bila dva sata ranije, kisa ipak nije nikoga oterala
s trga) prilicno jasno videlo da je Miroljub
Labus kandidat iza koga stoji srpska vlada, ciji
polozaj i opstanak uveliko i zavisi od
Labusovog izbornog rezultata. O tome govori
prisustvo funkcionera i ono sto se najavljuje iz
vlade - pojeftinjenje jestivog ulja (reci:
"zeeejtin"!), vracanje nekog duga penzionerima, itd.

Mozda je bolje da je to glasacima u pocetku jasno
receno da ne bi gubio kredibilitet kad
glasaci "provale" da je u pitanju "foliranje" i da
se vlada koja se boji izbora krije iza tzv.
nestranackog kandidata.

Labus je u kampanju usao kao kandidat grupe gradana,
formirano je udruzenje "Pobeda
2002", koje kao kisobran treba da obezbedi siroku i
razudenu podrsku tzv. nepartijskih
struktura.

Kako se i moglo ocekivati, tu se stvar u nekoliko
navrata komplikovala. Kad je najavio svoju
kandidaturu, Labus je, na primer, pomenuo i Otpor,
ali je otuda doslo saopstenje da se Otpor
nece angazovati u izbornoj kampanji ni za koga
direktno.

Kosarkasi Divac i Danilovic javno su protestovali
zato sto im je neko, kao da je 1948, rekao
da je vreme da se opredele.

Onda se stvar dalje malo komplikovala u vezi sa
statusom G17 PLUS, uz pitanja da li je to
vladina ili nevladina organizacija: NGO (non
government organization) ili GANGO
(government assisted non government organization),
ili istureno odeljenje Demokratske
stranke.

Predsednistvu DOS-a do dvotrecinske podrske
Labusovoj kandidaturi doslo je u drugom
krugu glasanja posto se predstavnik RDSV-a na svoju
odgovornost predomislio. Sami iz
DSS-a tvrdi da ova partija ima saznanja kako je u
Kragujevcu vrsen ucenjivacki pritisak na
clanice DOS-a da daju podrsku Labusu.

Istog dana im se desilo, jer vlast lako gubi osecaj
za suptilnost, da inace tesko pokretni
Nenad Canak sleti u plavo-belom helikopteru na mesto
zvano "Kod sest topola", na ulazu u
gladnu Zastavu.

Od podrske Labusovoj kandidaturi uzdrzani su bili
predstavnici DC-a, ND-a, DA, SPOT-a i
DHSS-a. Velja ilic iz Nove Srbije vec uvelike vodi
sopstvenu predsednicku kampanju i cilja
najdirektnije samog Labusa.

Posle tog kragujevackog lomljenja ruku, povukla se
predsedniska kandidatkinja DHSS-a,
stranke ko

Nazovi M. radi ubistva

Title: Message



©ta je bilo s nagradama ministra Du¹ana Mihajlovica za informacije o 
dvadeset ubistava?
Nazovi M. radi ubistva
Obistinile se sumnje policijskih eksperata: rezultat je 
cista nula

Pre godinu dana, srpsku javnost, uznemirenu ubistvom 
jo¹ jedne javne licnosti 3. avgusta, zaprepastio je gest prvog policajaca 
Srbije. Du¹an Mihajlovic, ministar RMUP-a, raspisao je, prvi put otkad je Srbije 
i policije, nagradu za informacije o dvadesetih ubijenih. Po 300.000 hiljada 
nemackih maraka za svakog, za svaku informaciju koja vodi do ubice. Danas, 
godinu dana kasnije, ucinak je ravan - nuli.
Cin je usledio posle ubistva Momira Gavrilovica, biv¹eg debeovca, zbog cega 
je i do¹lo do raskola izmedju potpornih stubova u DOS-u. DSS i DS su javno jedna 
drugoj zamerale mnogo ¹ta, a vodji DS-a nos je natrljan i zbog nerada njegove 
Vlade, posebno MUP-a, i niza nerasvetljenih ubistva javnih licnosti. 

  
  

  



  Ni jedan jedini detalj
  Na¾alost, ni posle godinu dana porodicama Dragana Radi¹ica (ubijen 1. 
  februara 1996), Radovana Stojicica Bad¾e (11. april 1997), Zorana 
  Todorovica Kundaka (24. oktobar 1997), Milica Vukosavljevica (15. maj 
  1998) Milorada Vlahovica Vlaje (11. marta 1999), Slavka Curuvije (11. 
  april 1999), Dragana Simica (08. jul 1999), Pavla Bulatovica (07. februar 
  2000), ®ike Petrovica (25. april 2000), Milutina ©cepanovica - Mice 
  Kri¾ana (15. februar 2001), Gradimira Plakalovica (15. februar 2001), 
  Miodraga Stojanovica Gidre(18. februar 2001), Milana Ðordjevica Bombone 
  (11. mart 2001), Du¹ana Milovanovica (11. mart 2001), Luke Mirkovica (24. 
  april 2001), Milana Rajkovica (30. april 2001), Zorana Ristovica Prike (4. 
  jun 2001), Milana Pantica (11. jun 2001), Branislava Trojanovica 
  Trojke(21. jul 2001), Momira Gavrilovica Gavra (3. avgust 2001) i jo¹ 
  nepronadjenog Ivana Stambolica, nije laknulo. 


  


  


  

Posebno se narod zacudio visinom i 
poreklom para za nagradu. Kad se sve sabere, ispada da je siroma¹na policija 
odjednom spremna da da oko ¹est miliona maraka, samo da se re¹i tereta 
nesposobnosti. A da sve bude tajnovitije, pobrinuo se sam ministar, koji je samo 
naznacio da ce pare dati "neke firme i pojedinci koji ¾ele da ostanu anonimni, a 
stalo im je do toga da se kriminal iskoreni". Vecita 
sumnjala su se odmah "setila" da su to pare koje je DOS inkasirao od izrucenja 
Slobodana Milo¹evica Hagu. To je za "Glas", 
odmah po raspisivanju, rekla i Slavica Ðukic-Dejanovic, visoki funkcioner 
SPS-a.
Inicijator nagrade dodatno je iskomplikovao stvar saop¹tenjem da se za 
nagradu mogu javljati cak i saucesnici, pa i sami pocinioci ubistava. Ovima 
poslednjima ministar je na konferenciji za novinare ponudio i bla¾i tretman na 
sudjenju, iako ni tada, a ni sada, u na¹oj zemlji nije zakonski regulisana 
institucija za¹ticenog svedoka.
Danas, na godi¹njicu ministrovog eksperimenta, u MUP-u ne mogu i ne ¾ele da 
ka¾u ni¹ta vi¹e nego ¹to su rekli krajem avgusta 2001. zato ¹to je "ministar 
Mihajlovic na putu", ba¹ kao i njegov ¹ef kabineta Ivan Ðordjevic. Pukovnik 
Vladimir Colic, portparol MUP-a, tra¾io je od "Glasa" faks kako bi odredio 
sagovornika, a onda je saop¹tio da je MUP, ipak, spremio saop¹tenje. Uz 
komentar: "Na sva pitanja smo bar pet puta odgovorili."
A u saop¹tenju stoji: " Na telefon 361-46-12 mogu se javljati zainteresovani 
gradjani svakog dana od 08.00 do 22.00 casova. Nagradu od 300.000 nemackih 
maraka, u dinarskoj protivvrednosti dobice svako ko pru¾i dokaze, koji ce 
dovesti do hap¹enja ucinioca ili narucioca svakog od navedenih zlocina 
pojedinacno.
Lica koja daju dokaze ostace anonimna i za¹ticena od osvete. Zato nema 
znacaja to da li se radi o aktivnom ili biv¹em policajcu ili gradjaninu, niti ce 
odgovarati po osnovu obaveze da svoja saznanja prijavi policiji, po¹to se 
podrazumeva da to ranije nisu smeli, jer je postojala osnovana sumnja da su 
izvr¹ioci upravo iz redova pripadnika MUP-a. Ako se radi o izvr¹iocima i 
naruciocima zlocina bice im isplacena nagrada, a priznanje ce uticati na visinu 
kazne.

  
  

  



  Naucno-fantasticne price
  Komisija za pronala¾enje Ivana Stambolica u novembru 2000. otvorila je 
  telefon 063/80-42-800 za sve koji znaju ne¹to o biv¹em predsedniku 
  Predsedni¹tva Srbije, koji je nestao u blizini svog stana 25. avgusta iste 
  godine. Do danas, dve godine kasnije, telefon i dalje funkcioni¹e, ali se 
  u istrazi o Stambolicu nije maklo ni korak dalje. Komisija je objavila 
  i proglas kojim poziva gradjane Srbije, seljake, prodavce, nocne cuvare, 
  vojnike, radnike, policajce, taksiste, vozace kamiona i autobusa..., kao i 
  clanove porodica radnika Slu¾be javne i dr¾avne bezbednosti i vojne 
  obave¹tajne slu¾be da ukucane izmole i ubede da na bilo koji nacin, ako 
  i¹ta znaju, jave medijima ili na ovaj telefon. Danas ak

PISMO HJUMAN RAJTS VOČA PREDSEDNIKU SRJ

Title: Message


PISMO HJUMAN RAJTS 
VOÈA PREDSEDNIKU SRJ 
Ironièan pritisak SAD 

Njujork, 21. avgusta (Beta) 
Nevladina organizacija Hjuman rajts voè pozvala je sve vlade koje su 
potpisale sporazum o osnivanju Meðunarodnog kriviènog suda (MKS) da se 
suprotstave pretnjama SAD da æe prekinuti vojnu saradnju ukoliko ne prihvate 
izuzimanje amerièkih dr¾avljana iz nadle¾nosti Suda. 
Izvr¹ni direktor HRV D¾enet Rot uputio je pismo i predsedniku SRJ Vojislavu 
Ko¹tunici u kome je, pored ostalog, zatra¾io od SRJ da neprihvati èlan 98. 
sporazuma sa SAD, da sa regionalnim partnerima radi na formulisanju 
koordinisanog odgovora na zahteve SAD, kao i da na nekoliko meseci odlo¾i 
odgovor SAD da bi se u potpunosti analizirale ilegalne imlikacije. 
"Vlade treba da se odupru najnovijoj uceni Bu¹ove administracije... U vreme 
dok vodimo globalni rat protiv terorizma, administracija (SAD) neæe ugroziti 
svoje vojne veze ¹irom sveta zbog slabe moguænosti da amerièki dr¾avljani budu 
bezrazlo¾no gonjeni", navodi se u saop¹tenju HRV dostavljenom agenciji Beta. 



vrati.gif
Description: GIF image

DIJASPORA CE PODRZATI JEDNOG PREDSEDNICKOG KANDIDATA



SAOPSTENJE ZA JAVNOST POKRETA ZA NOVU SRBIJU

DIJASPORA CE PODRZATI JEDNOG PREDSEDNICKOG KANDIDATA 

Predizborna groznica je uveliko pocela da trese Srbiju, vise je nego
ocito. Konacna lista kandidata jos nije utvrdjena, ali se jasno naziru
pravci delovanja politickih grupacija koje se pripremaju za start. To
sto je Nada Kostic odustala od trke pre nego sto je i krenula, nikoga ne
iznenadjuje. Valjda je rukovodstvo DHSS-a, ciji je ona clan, shvatilo da
biracko telo vise nije lako prevariti, a narocito to ne moze minorna
stranka kojoj je na celu jedna od najomrazenijih politickih figura u
Srbiji. Cinjenica da sve stranke DOS-a nisu podrzale Miroljuba Labusa
jos jednom pokazuje da je ta koalicija na izdisaju i da treba sto
hitnije raspisati izbore na svim nivoima, kako bi gradjani Srbije mogli
i na taj nacin da pokazu svoje nezadovoljstvo aktuelnom vlascu. DOS
oseca narastajuci talas revolta u svim slojevima naroda. To je verovatno
i razlog sto su pocetak Labusove predizborne kampanje povezali sa
toboznjim zbrinjavanjem najugrozenijih slojeva drustva, kojih je u
Srbiji najvise. Ministastvo rudarstva i energetike oslobadja
najsiromasnije porodice placanja takse od 980 dinara, sto je 16 eura.
Oni koji i pored toga ne budu mogli da plate racune za struju, neka
prodaju kuce i stanove da izmire dugove drzavi, kako ih je nedavno
savetovala republicka ministarka Udovicki. Ministar finasija najavljuje
podelu sredstava od ekstraprofita najugrozenijim gradjanima, a ne
pominje kumove, rodjake i preletace iz stranaka svrgnutih sa vlasti,
koji su skinuti sa liste onih koji su se bogatili sa ledja naroda i
drzave. Guverner Narodne banke najavljuje kredite za gradjane, deli
autograme, vodi sudske sporove, TV debate ce od njega stvoriti medijsku
zvezdu... ali i bankarski prostor oslobadja od domacih banaka. Mudra i
prosperitetna politika, nema sta! Jasno je da DOS nastoji na sve nacine
da zadrzi postojece pozicije, racunajuci jos jednom na lakovernost
naroda. Medjutim, sve sada izgleda drugacije nego pre dve godine. Od
obecanog boljeg zivota nema nista, a neizvesno je da li ce i kada biti.
Srpska dijaspora je prinudjena da samo posmatra desavanja u Srbiji,
uskracena za pravo glasa, ali i za mogucnost da pomogne Otadzbini. No,
Pokret za novu Srbiju je cvrst u odluci da moralno i materijalno podrzi
jednog predsednickog kandidata, za kojeg smatra da ce svojim delovanjem
povratiti dostojanstvo nasoj zemlji i celom narodu, te da ce raditi na
istinskoj demokratizaciji Srbije. I pored barijera koje je vlast
postavila pred Srbe iz rasejanja u odnosu na maticu, PZNS ce uciniti da
se njihov uticaj u Srbiji oseti!

---
Informativna sluzba PZNS-a
Pariz 22.08.2002

Ukoliko imate komentara na saopstenje PZNS-a, Vas komentar posaljite na
E-mail adresu: [EMAIL PROTECTED]


Trenutni broj primalaca saopstenja i vesti PZNS-a je 28.560

Informativna sluzba PZNS-a Vam zeli prijatan dan


MOUVEMENT POUR UNE NOUVELLE SERBIE
47 bis avenue de Clichy 75017 Paris, France
Tel.: +33 14 87 19 179
Fax: +33 14 82 92 672
E-mail: [EMAIL PROTECTED]

SLOBODA, Broj 1820 - 25. juli 2002

Title: Message



 

 

  SLOBODA, list Srpske narodne odbrane u Americi 
  Broj 1820 - 25. juli 2002 
  http://www.snd-us.com/Sloboda/index.html
  VIDOVDANSKA PROSLAVA SRPSKE NARODNE ODBRANE U AMERICI 
  Samo Sveta Sloga 
  Srbina Spasava 
  Zapis sa Slave i Vidovdanske akademije Srpske narodne odbrane u Americi, 
  odrzane u manastiru Nova Gracanica, 30. juna ove godine. 
  Pise: Dragan Ciric [ tekst ] 
  http://www.snd-us.com/archive/1820/Vidovdan2002_report.htm
  BESEDA Nj.V.P. MITROPOLITA AMFILOHIJA: 
  Nikada srpsko rasejanje nije na sebi nosilo vecu odgovornost za sudbinu 
  svoga naroda koliko je danas nosi! 
  [ tekst ] http://www.snd-us.com/archive/1820/Vidovdan2002_Amfilohije.htm
  ANTONIJE DjURIC 
  Bili smo ukras covecanstva 
  Beseda knjizevnika Antonija Djurica na Vidovdanskoj akademiji Srpske 
  narodne odbrane u Americi. 
  Pise: Antonije Djuric [ tekst ] 
  http://www.snd-us.com/archive/1820/Vidovdan2002_Djuric.htm
  SLAVOMIR GVOZDENOVIC 
  Dok ima kosovskog zaveta i svetosavske molitve - ima nade i za nas 
  
  Beseda srpskog knjizevnika i poslanika u rumunskom parlamentu na 
  Vidovdanskoj proslavi SNO u Americi, u manastiru Nova Gracanica, 30. juna 
  2002. 
  [ tekst ] 
  http://www.snd-us.com/archive/1820/Vidovdan2002_Gvozdenovic.htm
  61. KONGRES SRPSKE NARODNE ODBRANE U AMERICI: 
  SNO da procveta i u Otadzbini 
  Kongres pozdravili Mitropolit Amfilohije, Vladika Longin, ministar 
  Sijakovic, Slavomir Gvozdenovic • Otvaranje kancelarije SNO u Beogradu • 
  Stipendije za studente u Otadzbini • Slavko Panovic po deseti put, 
  jednoglasno, izabran za predsednika SNO. 
  Pise: Dragan Ciric [ tekst ] 
  http://www.snd-us.com/archive/1820/61kongres_report.htm
  - Aktivnosti Mesnih odbora 
  SNO 
  - Pozdravi 61. Kongresu SNO 
  - Centralni Odbor Srpske narodne odbrane 
  za 2002/2003 godinu
  U CIKAGU ODRZAN 61. KONGRES SRPSKE NARODNE ODBRANE AMERIKE 
  Ujediniti Srbe svuda u svetu 
  Svecani banket na proslavi Vidovdana okupio je ugledne goste iz zemlje i 
  rasejanja, a svi su u nadahnutim govorima o znacenju Vidovdana, Kosova i 
  srpstva naglasili potrebu da zivimo u svetoj slozi, dokazujuci ljudskost i 
  covekoljublje 
  Pise: Mila Filipovic [ tekst ]
  INTERVJU: DR BOGOLjUB SIJAKOVIC 
  Ovako se cuva pravoslavlje 
  Savezni ministar za vere, na kraju posete Americi i Kanadi - Posle mnogih 
  susreta sa Srbima, predstavnicima srpskih organizacija i americkim 
  zvanicnicima, dr Sijakovic je uveren u snagu naseg rasejanja na americkom 
  kontinentu i poboljsanje odnosa sa maticom 
  Mila Filipovic [ tekst ] 
  http://www.snd-us.com/archive/1820/interview_SijakovicBogoljub.htm
  INTERVJU: Antonije Djuric 
  Nema bivsih komunista 
  Nas poznati knjizevnik, dopisnik "Slobode" i borac 
  protiv komunizma, u poseti Americi i SNO. - U mnogobrojnim susretima sa Srbima 
  prenosi svoje dileme i nedoumice, brigu za srpstvo i naciju, uspomene na teske 
  godine bezumlja, opisane i u njegovoj knjizi "Crvena kuga", koja je i ovde 
  naisla na veliko interesovanje citalaca 
  [ tekst 
  ] 
  http://www.snd-us.com/archive/1820/interview_DjuricAntonije.htm
  ZAPIS 
  Vidjenje sa Milkom 
  Milka je nedavno pokusala da poseti Vrbovljane i da vidi sta je sa kucom u 
  kojoj se rodila i gde je prozivela svoje detinjstvo i ranu mladost, a kada je 
  sa zebnjom u dusi htela da udje u kucu svojih roditelja na pragu ju je docekao 
  stranac, Hrvat iz Hercegovine, kojega je Tudjman tu naselio, skoro je fizicki 
  napao Milku i oterao je sa njenog rodjenog kucnog praga.. 
  Pise: Nikola Maric [ tekst ]
  INTERVJU: ARTUR BERGER 
  Muzej Holokausta - pitanja i odgovori 
  Artur Berger, predstavnik za medije Holokaust muzeja, govori za "Slobodu" 
  o znacaju Jasenovca za istoriju Holokausta i naporima muzeja da upozna javnost 
  sa stradanjima u ovom ustaskom logoru 
  Snezana Radjen [tekst] 
  http://www.snd-us.com/archive/1820/interview_BergerArtur.htm
  AKTIVNOSTI SNO 
  vise o aktivnostima SNO ovde

JAT

2002-08-20 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



Jugoslovenski nacionalni prevoznik JAT danas ce imati 
probni let preko Italije za Kanadu da bi redovan carter bio uspostavljen do 
kraja meseca 
 
 
 
http://www.tiker.co.yu/

CIA ne zna da SIV ne postoji i da Protic nije više ambasador

2002-08-19 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



CIA ne zna da SIV ne postoji i da Protic nije vi¹e ambasador 

BEOGRAD (Tanjug) - Americka Centralna obave¹tajna agencija 
(CIA) jo¹ "nije obave¹tena" da Savezno izvr¹no vece ne postoji.
Naime, na internet stranicama CIA (www.cia.gov), 
u odeljku posvecenom cinjenicama o dr¾avama sveta, pored tacnih podataka o 
nosiocima najva¾nijih dr¾avnih funkcija u Saveznoj Republici Jugoslaviji, 
navedeno je i da izvr¹nu vlast u SRJ obavlja Savezno izvr¹no vece. 
Savezno izvr¹no vece prestalo je da postoji jo¹ 14. jula 1992. godine, kada 
je, na predlog tada¹njeg predsednika SR Jugoslavije Dobrice Cosica, za saveznog 
premijera izabran Milan Panic, koji je odmah naimenovao i clanove svog 
kabineta.
Na istoj stranici internet sajta, CIA pi¹e takodje da je ¹ef jugoslovenske 
diplomatske misije u SAD ambasador Milan Protic, koji je te du¾nosti razre¹en 
jula pro¹le godine. 
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/P02081912.shtml

Ambasador SRJ u SAD u septembru

2002-08-17 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message


NAJAVA MINISTRA GORANA 
SVILANOVIÆA 
Ambasador SRJ uSAD u septembru 
Savezna vlada naimenovala je Ivana Vujaèiæa, profesora Ekonomskog 
fakulteta u Beogradu

Kragujevac, 17. avgusta (Tanjug) 
Jugoslavija bi trebalo da veæ u septembru ima ambasadora u Sjedinjenim 
Amerièkim Dr¾avama, a to je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ivan 
Vujaèiæ, koga je pre nekoliko meseci naimenovala Savezna vlada i za koga su SAD 
zvanièno dale agreman, izjavio je danas Tanjugu jugoslovenski ministar 
inostranih poslova Goran Svilanoviæ. 
"Predsednik Jugoslavije Vojislav Ko¹tunica i ja boraviæemo u SAD od 11. do 
17. septembra, kada treba zajedno da uèestvujemo na debati Generalne skup¹tine 
UN u Njujorku", rekao je Svilanoviæ dodajuæi da æe potom provesti dva dana u 
Va¹ingtonu. Svilanoviæ ka¾e da nije siguran da æe Vujaèiæ veæ tada biti u 
Va¹ingtonu, ali "ako ne tog dana onda neki dan iza". 



vrati.gif
Description: GIF image

Saopstenje: Stalini medjunarodni krivicni sud i SAD

2002-08-17 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message

BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA
Mlati¹umina 26/I, 11000 Beograd
tel./fax. + 381 11- 432 572, 3085 328
E-mail: [EMAIL PROTECTED]
www.bgcentar.org.yu

(Beograd, 16. avgust 2002. godine) - Beogradski centar
za ljudska prava dr¾i da poku¹aj Sjedinjenih Amerièkih
Dr¾ava (SAD) za potpisivanjem posebnih sporazuma sa zemljama potpisnicama
Rimskog statuta mo¾e da ugrozi predmet ovog ugovora i svrhu osnivanja Stalnog
meðunarodnog krivicnog suda.

Kako Beèka
konvencija o ugovornom pravu obavezuje dr¾avu da se uzdr¾i od akata koji bi
li¹ili ugovor koji je potpisala njegovog predmeta i svrhe, zemlje ugovornice
Rimskog Statuta prekr¹ile bi predmet ugovora - ustanovljavanje individualne
kriviène odgovornosti za meðunarodne zloèine - prihvatanjem sporazuma kakav SAD nudi. Povrh toga ugovornice bi
prekr¹ile i svrhu Rimskog statuta koja je olièena u ideji da jedan stalani
meðunarodni sud sudi
osumnjièenima za najte¾e
zloèine i da nadgleda suðenja pred domaæim sudovima dr¾ava
ugovornica.
Posebni sporazum koji SAD predla¾u zemljama
èlanicama Rimskog statuta temelji se na
èlanu 98, st. 2 Statuta Stalnog meðunarodnog kriviènog suda.
Ovaj èlan se odnosi na situacije gde je ugovorom
ureðeno prisustvo trupa jedne dr¾ave
na teritoriji druge dr¾ave i upravo je ukljuèen u Statut Stalnog meðunarodnog kriviènog suda na insistiranje SAD, koje su kasnije odbile da ga
ratifikuju.
Inaèe, Stalni meðunarodni krivièni sud svoju nadle¾nost ustanovljava na osnovu
dr¾avljanstva optu¾enog ili na osnovu mesta gde je poèinjen
zloèin. Èlan 98 predstavlja izuzetak
od re¾ima ustanovljavanja nadle¾nosti. On predviða da Sud ne mo¾e da nastavi sa sprovoðenjem
zahteva za izruèenje ako bi dr¾ava
kojoj je upuæen zahtev postupala protivno svojim obavezama
prema meðunarodnim ugovorima. Ovo se
odnosi samo na ugovore kojima se
tra¾i pristanak druge dr¾ave da preda tra¾eno lice Sudu. Ovo znaèi da
dr¾ava na èijoj se teritoriji nalaze strani vojnci ne mo¾e
bez pristanka dr¾ave èiji su vojnici da ih izruèuje Sudu.
Tako se na osnovu èlana
98, st. 2 omoguæava dr¾avama ugovornicama da same sude svojim
vojnicima koji su, stacionirani na teriroriji neke druge zemlje, poèinili
neki zloèin koji je u nadle¾nosti Suda.

SAD kao zemlja zasnovana na vladavini prava ne bi
trebalo da na ovaj naèin umanjuju petesetogodi¹nji
napor meðunarodne zajednice da se
osnuje stalno meðunarodno telo pred kojim bi se sudilo pojedincima odgovornim za
te¹ke meðunarodne zloèine.
Ustanovljavanje ovog Suda jula ove godine pokazalo je spremnost velikog broja
zemalja da uèestvuju u stvaranju mehanizma kojim bi se
poèinioci meðunarodnih zloèina, bez obzira iz koje su zemlje, izveli pred lice
pravde.
Posebno je neobièno da
SAD kao dr¾ava koja nedvosmisleno insistira na saradnji s jednim ad hoc
meðunarodnim sudom, kakav je
Ha¹ki tribunal, podriva poku¹aj ustanovljavanja Stalnog meðunarodnog
kriviènog Suda. Struèna
javnost u Jugoslaviji je svesna obaveze na¹e zemlje da saraðuje s Ha¹kim tribunalom, ¹to proistièe iz èlanstva u Ujedinjenim
nacijama. Ratifikacijom Rimskog statuta SR Jugoslavija je preuzela i obavezu da
saraðuje sa Stalnim meðunarodnim
kriviènim Sudom, a posebno da hapsi i
izruèuje lica koja ovaj Sud tra¾i.

Beogradski centar za ljudska prava Mlatisumina
26/I11000 BeogradTel/fax: +381 11 308 5328; 432 572[EMAIL PROTECTED]www.bgcentar.org.yu

TRI RAZLOGA ZA KOSSTUNICCINU KANDIDATURU

2002-08-17 Прати разговор Miroslav Antic




TRI RAZLOGA ZA KOSSTUNICCINU KANDIDATURU

"Frankfurter Algemajne cajtung" navodi tri razloga zbog kojih je mogucha
i verovatna  kandididatura Vojislava Kosstunice za predsednika Srbije

Berlin, 16.8. (SENSE) - "Ima jakih indicija da che se predsednik SRJ
Kosstunica kandidovati za mesto predsednika Srbije", konstatuje
"Frankfurter Algemajne Cajtung" ('FAZ') u komentaru objavljenom u
izdanju od petka, i navodi tri razloga za ovakvu odluku.

Prvi je taj ssto bi Kosstunica obezbedio sebi novi imunitet, possto je
onaj koji ima kao glava savezne drzzave "bez perspektive". Drugi je ssto
bi svojom kandidaturom "mogao da uccini tezzim zzivot svome rivalu,
Djindjichu", a trechi razlog je ssto bi svetu mogao da pokazze da "Srbi
neche da izaberu ni ekstremistu, kakav je Ssesselj, ni poverenika
Zapada, kakav je Djindjichev zamenik Labus".

(kraj)



SENSE d.o.o.
SOUTH-EAST NEWS SERVICE EUROPE
(Medijski servis za jugoistocnu Evropu)

http://sense-agency.com

Komitet za ljudska prava SLD o pritiscima na dr Milana Ivanovica

2002-08-16 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message


Komitet za 
ljudska prava SLD o pritiscima na dr Milana Ivanovica
Optu¾ba la¾na i montirana
Spremana pet meseci, video materijal montiran u Nemackoj

BEOGRAD - Optu¾ba da je dr Milan Ivanovic iz Zdravstvenog 
centra u Kosovskoj Mitrovici odgovoran za vi¹e ubistava la¾na je i montirana, 
naglasio je na jucera¹njoj konferenciji za novinare, koju je organizovao Komitet 
za ljudska prava Srpskog lekarskog dru¹tva, dr Selimir Kalicanin, predsednik 
podru¾nice SLD u Kosovskoj Mitrovici. 
- Dve video kasete koje posedujemo od 8. aprila ove godine, kada su bile 
demonstracije, dokazuju da je dr Ivanovic i¹ao da povredenima uka¾e pomoc, i 
nije bio akter ni u kakvom bacanju bombe, naglasio je dr Kalicanin. Dr Milan 
Ivanovic je apsolutno nevin, a ova optu¾ba u stvari predstavlja atak na sve Srbe 
da bi s Kosova oti¹li, a oni koji ¾ele da se vrate - da odustanu. Poenta je 
takode da se Kosovska Mitrovica ocisti od Srba, jer je to jo¹ jedino preostalo 
multietnicko mesto na Kosovu. Stoga apelujemo na predstavnike mirovne misije da 
razmotre optu¾bu koja je podmetnuta i la¾na i dr Ivanovica, jedinog 
pneumoftiziologa u severnom Kosovu, vrate te¹ko obolelima od tuberkuloze i raka 
pluca.

  
  

  



  Gest doktora DimicaU odsustvu dr Milana Ivanovica, 
  Ministarstvo zdravlja Republike Srbije odlucilo je da za lecenje 
  pacijenata u Kosovskoj Mitrovici po¹alje jednog pneumoftiziologa. Da ode u 
  kosovskomitrovacki Zdravstveni centar prihvatio je dr Vlada Dimic iz 
  Gradskog zavoda za bolesti pluca i za¹titu od tuberkuloze. Na ovaj nacin 
  bice medicinski zbrinuto 30 hospitalizovanih bolesnika i izmedu 20 i 30 
  koji se ambulantno lece od tuberkuloze i raka pluca, istakao je dr 
  Vito¹evic, napominjuci da ce se odsustvo dr Ivanovica ipak osetiti, jer su 
  to sve njegovi vi¹egodi¹nji pacijenti, koje on u du¹u poznaje. 
  


  


  


  

Razloge pritisaka na dr Ivanovica, "ba¹ u ovom trenutku", izneo je njegov 
kolega ortoped dr Dragi¹a Milovic:- Dr Ivanovic je predsednik Srpskog 
nacionalnog veca severnog dela Kosova, i za lokalne izbore zakazane za oktobar 
ima niz predloga, koji pre svega ne odgovaraju Mihaelu ©tajneru. Jedan od 
stavova koji smetaju ©tajneru je tvrdnja dr Ivanovica da u severnom delu 
Kosovske Mitrovice, u kojoj na neverovatna dva kvadratna kilometra ¾ivi 
multietnicka zajednica od 20 hiljada ljudi (Srbi, Albanci, Turci, Romi, Bo¹njaci 
i Goranci)- nema problema. Problem su sredine etnicki oci¹cene u koje se niko ne 
vraca, poput Peci, Prizrena, Ðakovice...
Da se u severnom delu Kosovske Mitrovice po¹tuje multietnicki princip 
potkrepljeno je primerom zaposlenih u Zdravstvenom centru, u kome pored Srba i 
Crnogoraca radi 10 Albanaca, 40 Bo¹njaka, 25 Roma, sedam Goranaca, pa su shodno 
tome i pacijenti multietnicke pripadnosti, ¹to opet smeta "mnogima koji bi 
Kosovo da ociste".Sumnju u verodostojnost optu¾be na racun dr Milana 
Ivanovica izneo je i dr Vuko Antonijevic, direktor Pokrajinskog zavoda za 
zdravstvenu za¹titu u Kosovskoj Mitrovici:
- Optu¾ba je pet meseci spremana, a video materijal montiran u Nemackoj. 
Srpsko nacionalno vece takode poseduje dve video kasete koje pokazuju da ne 
postoji krivica dr Ivanovica. Prakticno, na njihove dokaze mi imamo 
kontradokaze. U slucaju dr Ivanovica nas brine vi¹e ne¹to drugo. Simptomaticno 
je to da Beograd cuti i dozvoljava da se jedan covek humanista svrsta u isti ko¹ 
sa osvedocenim zlocincima, koji su to poput Ramu¹a Haradinaja, i sami priznali. 
Tra¾imo od republickog premijera, ministra zdravlja, predsednika dr¾ave, 
predsednika Savezne skup¹tine, da pomognu dr Milanu Ivanovicu, jer je nevin!
A profesor dr Zdravko Vito¹evic, poverenik Ministarstva zdravlja za Kosovo, 
poziva svoje kolege Albance dr Red¾epa Bajramija, predsednika pokrajinske vlade, 
dr Numana Balica ministra zdravlja, kao i amnestiranu Fljoru Brovinu, clana 
Skup¹tine Kosmeta, da pomognu, kako bi prona¹li svoje nestale kolege profesora 
dr Andriju Tomanovica, dr Ðorda To¹kovica, ginekologa iz Peci, dr Petkovica iz 
Pri¹tine. 
Z. Ostojic  http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/D02081604.shtml


spacer.gif
Description: GIF image


black.gif
Description: GIF image

APEL ZA POMOC

2002-08-16 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message


APEL ZA POMOC BEOGRAD 
-    Dragi 
prijatelji,  Dvadesetdvogodisnji Milorad Marinkovicse lecio od 
rada kostiju (osteo sarkom) i izlecio na Institutu za onkologiju i radiologiju 
Srbije. Da bi mu spasli zivot, lekari su morali da mu amputiraju  nogu 
iznad kolena. Nakon amputacije jos dva puta je podvrgavan operacijama, kojima je 
svaki put gubio jos po nekoliko santimetara noge, jer nasi strucnjaci nisu bili 
u mogucnosti da mu naprave adekvatnu protezu. Konacno je pronasao ko to moze da 
mu uradi od najsavremenijih materijala i po najmodernijoj tehnologiji, ali to 
kosta vise nego sto su njegovi roditelji i on u mogucnosti da plate. Milorad je 
inace student druge godine prava na Univerzitetu u Beogradu i izvanredan 
sportista - invalid koji trenira plivanje i kosarku. Rodjen je u Raskoj, a 
trenutno zivi u studentskom domu "Mika Mitrovic" u Beogradu. Na godisnjoj 
skupstini udruzenja »Uvek s decom« na Institutu za onkologiju i radiologiju 
Srbije, kada je i javno zamolio za pomoc je od licnih priloga na licu mesta, 
sakupljeno tri hiljade  dinara. Njegova Svetost Patrijarh Pavle je tom 
prilikom licno darivao Udruzenju "Uvek s decom" 500 americkih dolara, sto su 
clanovi Upranog odbora jednoglasnom odlukom poklonili Miloradu. Miloradovi 
roditelji su uspeli da skupe 400 Evra, a Asocijacija umetnosti i medija - Pomoc 
za mlade i zdravlje poklanja Miloradu 6. hiljada dinara. 
Cena nove 
proteze, koja predstavlja trajno i zdravo resenje za Milorada iznosi 173.759 
dinara i proizvela bi se u SZR »Apolon« u Novom Sadu. Do sada je skupljeno oko 
63 hiljade  dinara, odnosno jos uvek nedostaje  110 hiljada 
dinara. Stoga mi ovim apelujemo na Vas da pomognemo 
Miloradu. Molimo Vas, da na ovaj Apel odgovorite, prosledite 
ga, i ako ste u mogucnosti, objavite u Vasem mediju zajedno sa ziro racunom 
Asocijacije umetnosti i medija - "Pomoc za mlade" na koji, sa naznakom "ZA 
MILORADA", mozete uplatiti donaciju: 40811-620-1-495, poziv na broj 
200-0165794-01. Veliki je broj vas, nasih prijatelja i saradnika, 
koji zive u inostranstvu, te stoga objavljujemo i devizni racun Asocijacije, kod 
Prve preduzetnicke banke u Beogradu:  550-0165794-01 
Unapred 
zahvalan, Marko Stojanovic Predsednik 
Asocijacije 
 
http://www.tiker.co.yu/

VUK DRAŠKOVIĆ, PREDSEDNIČKI KANDIDAT

2002-08-15 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



VUK DRA©KOVIÆ, PREDSEDNIÈKI 
KANDIDAT 
 "Srbiji je danas potreban èovek koga prihvata 
Evropa i meðunarodna zajednica, koji neæe zatvoriti svojim izborim za 
predsednika nijedna vrata saradnje, ni sa Evropom, ni sa Amerikom, ni sa 
Rusijom, ni sa Kinom, ni sa drugim svetskim centrima moæi, ali èovek koji 
istovremeno neæe biti nièiji vazal, sluga, nego æe biti partner koji æe svuda 
braniti nacionalne i dr¾avne interese i nigde ih neæe prodavati niti æe se od 
njih odricati." ...op¹irnije
 
 
http://www.srpska-rec.co.yu/arhiva/302/dajstranu.php?a=3

Rada Trajkovic o optuzbama protiv lidera SNV severnog Kosmeta

2002-08-15 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message


Rada Trajkovic o optuzbama protiv lidera SNV severnog 
KosmetaMilan Ivanovic 
je nevin

  
  
Jagodina - Sef poslanickog 
kluba Koalicije Povratak u Skupstini Kosova Rada Trajkovic pozvala je juce 
premijera Srbije Zorana Djindjica i ministra pravde Srbije Vladana Batica da od 
Unmika zatraze dokaze o krivici predsednika Srpskog nacionalnog veca severnog 
Kosmeta Milana Ivanovica."Pitam predsednika Vlade 
Srbije Zorana Djindjica i ministra pravde, lidera moje partije Vladana Batica, 
zasto ne traze dokaze o krivici predsednika SNV severnog Kosmeta Milana 
Ivanovica i zasto ga ne brane kad je nevin", rekla je Rada Trajkovic jagodinskoj 
televiziji Palma plus. "Cinjenice koje posedujem, a one su vrlo relevantne, 
govore da nema niceg znacajnog sto bi teretilo Milana Ivanovica i dovelo ga u 
zatvor", dodala je Trajkoviceva. Milana Ivanovica je medjunarodni tuzilac na 
Kosovu optuzio za pokusaj ubistva prilikom demonstracija u Kosovskoj Mitrovici 
8. aprila ove godine, kada su 22 UN policajca povredjena u, kako tvrdi Unmik, 
napadu rucnim bombama i iz snajpera.Rada Trajkovic 
istakla je da iako sa Ivanovicem ne deli politicka uverenja, ne moze da zbog 
toga kaze da je "on ucinio bilo kakav kriminal, kada nije". "On je, naprotiv, 
nosilac liste za lokalne izbore na Kosmetu i covek koji iza sebe ima deo Srba sa 
kojima se na demokratski nacin bori za stabilne odnose u ovom delu Kosova i 
Metohije", kazala je ona. Prema oceni Trajkoviceve, hapsenje Ivanovica Unmiku 
treba da posluzi kao balans, "nesto sto ce umiriti Albance zbog hapsenja 
njihovih sunarodnika koji imaju kriminalne i zlocinacke dosijee". "Ivanovic 
treba da dokazuje svoju nevinost, sto je kompromitacija medjunarodnog pravosudja 
i medjunarodne zajednice", a pokusaj njegovog hapsenja "prevazilazi ludosti" 
bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica prilikom hapsenja 
albanske pesnikinje Fljore Brovine, zakljucila je Rada Trajkovic. 
(Beta)

  
  

  


  Ivanovic napusta 
Kosovo?   Kosovska Mitrovica - Izvrsni 
odbor Srpskog nacionalnog veca doneo je odluku da predlozi 
predsedniku SNV severnog Kosova dr Milanu Ivanovicu da napusti 
prostor Kosova. Potpredsednik Regionalnog odbora SNV i narodni 
poslanik u Skupstini Srbije Vuko Antonijevic kaze da to nije bezanje 
od pravde, vec da je razlog za odlazak Milana Ivanovica sa Kosova 
taj da je put do pravde za Srbe u kosovskom pravosudju dug, i da je 
za Milana Ivanovica najbolje da svoju nevinost dokazuje sa bezbednog 
mesta.  Predsednik IO SNV Momir Kasalovic je zatrazio 
od Vlade Republike Srbije i Koordinacionog centra za Kosovo i 
Metohiju da reaguju energicno, pravovremeno i odlucno. Kasalovic ne 
iskljucuje mogucnost da Unmiku uputi zahtev MUP Srbije za izrucenje 
Milana Ivanovica kosovskom pravosudju.  P. 
M.http://www.danas.co.yu/


null.gif
Description: GIF image

Susreti crnogorskih iseljenika Sjeverne Amerike

2002-08-14 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



Susreti crnogorskih iseljenika 
Sjeverne Amerike
Susreti crnogorskih iseljenika Sjeverne 
Amerike odrzace se u Njujorku 28. i 29. septembra 2002. godine. Domacin Susreta 
je Crnogorski nezavisni kulturni centar iz Njujorka, a u organizaciji ucestvuju 
i Kulturni centar “Rumija” iz Cikaga, Crnogorsko kulturno drustvo iz Toronta, 
Crnogorska nezavisna asocijacija iz Micigena i Udruzenje Crnogoraca Amerike sa 
sjedistem u San Francisku. To su udruzenja koja dugi niz godina aktivno rade na 
okupljanju iseljenika iz Crne Gore kroz brojne susrete, humanitarne i kulturne 
akcije i druge manifestacije, a organizovala su i prvi veliki procrnogorski skup 
u Cikagu 1998. godine i veoma uspjele svjetske kongrese crnogorskih iseljenika u 
Njujorku 1999. i na Cetinju 2000. godine.
Pozivamo vas da prisustvujete ovoj 
velikoj manifestaciji na kojoj ce bitipozvani gosti iz Crne Gore i 
iseljenici iz raznih krajeva svijeta, sa ciljemda to bude snazna podrska 
slobodnoj, suverenoj i demokratskoj Crnoj Gori. O pojedinostima Susreta mozete 
se informisati  na sljedece adrese: 
Sreten Djuretic2454  3rd 
Street, Apt. # BFort Lee, NJ 07024Tel.( 201) 461-7027 Mob. (201) 724- 
5010E-mail: [EMAIL PROTECTED]Ilija 
Pavicevic72-10   112th Street, Forest Hills, NY 11375Tel. 
(718) 263 8035E-mail: rockyp@mindspringIvo Djukanovic1270 
Altamead Dr.Los Altos, CA 94024Tel. ( 650) 965-7081E-mail: [EMAIL PROTECTED]

OCENA NAŠIH STRUČNJAKA O ZAHTEVU SAD SRJ DA SE POTPIŠE SPORAZUM

2002-08-13 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



OCENA NA©IH STRUÈNJAKA O ZAHTEVU SAD SRJ DA SE POTPI©E SPORAZUM O 
SPREÈAVANJU IZRUÈENJA DR®AVLJANA DVE DR®AVE NOVOM MEÐUNARODNOM KRIVIÈNOM 
SUDUApsolutno neprihvatljivo 
BEOGRAD, 
13. avgusta (Beta) - Zamenik jugoslovenskog ministra pravde Neboj¹a ©arkiæ 
izjavio je danas da je „apsolutno neprihvatljiva“ amerièka ponuda o bilateralnom 
sporazumu kojim bi se spreèilo izruèenje dr¾avljana dve zemlje novom 
Meðunarodnom kriviènom sudu.„Apsolutno smatram da to ne treba prihvatiti, 
jer bi sa stanovi¹ta pravnog poretka to bilo jako lo¹e“, rekao je ©arkiæ 
agenciji Beti, uz ogradu da je to njegov lièni i profesionalni stav, a da je za 
taj sporazum zadu¾eno Savezno ministarstvo inostranih poslova. On je istakao da 
bi bilo „veoma lo¹e, ako bi strani vojnici kada dolaze u jednu zemlju, veæ 
unapred znali da ne mogu biti optu¾eni ni za kakvo krivièno delo“.„Mo¾e da 
se desi da neki vojnik opljaèka bar, siluje nekog ili da napravi neki 
saobraæajni udes, a onda bi prema tom amerièkom predlogu bio osloboðen 
odgovornosti. Moral vojnika koji dolaze bi bio veoma lo¹ ako znaju da ih niko ne 
mo¾e ni za ¹ta kazniti“, naglasio je ©arkiæ.On je rekao da stranim vojnicima 
koji uèestvuju u mirovnim trupama treba dati „poseban tretman“, ali im se „ne 
mo¾e unapred dati status bez krivice za bilo koje delo“.Direktor Centra za 
antiratnu akciju (CAA) Ivan Jankoviæ ocenio je da je zahtev SAD „grub, osion i 
protivan meðunarodnom pravu“, odnosno ideji jednakosti koja je u temelju 
prava.„©to se tièe amerièkog uslovljavanja, ono je protivno meðunarodnom 
pravu, pre svega, ideji jednakosti koja je u temelju prava i, u ovom sluèaju, 
jednakosti dr¾ava kao subjekata meðunarodnog prava“, rekao je Jankoviæ agenciji 
Beti. On je, meðutim, ocenio da æe se tom zahtevu, iako je „grub i osion“, 
verovatno povinovati veæina zemalja, jer „meðunarodno pravo vrlo èesto mora da 
ustupi pred silom“.

  
  

  Potpisali Rumunija i Izrael
  Amerièka administracija pokrenula je inicijativu da sa drugim 
  zemljama potpi¹e bilateralne sporazume kojima bi iskljuèila izruèivanje 
  amerièkih graðana Meðunarodnom kriviènom sudu. Inicijativa je upuæena i 
  SRJ, a sporazum su sa SAD do sada potpisali Rumunija i 
Izrael.
Na pitanje da li bi SRJ trebalo da prihvati takav 
sporazum, Jankoviæ je odgovorio da misli da bi Jugoslavija trebalo da to uradi, 
naroèito zbog toga ¹to je veæ izlo¾ena amerièkim pritiscima u vezi sa izruèenjem 
biv¹eg vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladiæa.„Imajuæi u vidu taj 
pritisak, pod kojim se SRJ opravdano nalazi kada je reè o Mladiæu, mislim da ne 
bi bilo nerazumno da se jedan takav ugovor potpi¹e“, naveo je 
Jankoviæ.Direktor CAA ukazao je da Rimski statut, temeljni dokument 
Meðunarodnog kriviènog suda, pored SAD, nisu ratifikovale ni Rusija, ni Kina, 
koja ga èak nije ni potpisala, ali je izrazio oèekivanje i da æe one to uèiniti 
„vremenom, pogotovo usled pritiska ostatka meðunarodne zajednice“.On je 
ocenio da æe SAD „jednog dana“ taj sud prihvatiti, izmeðu ostalog, i zbog 
pozitivnih promena u meðunarodnom kriviènom pravu u poslednjih deset godina koje 
su nastale, pre svega, formiranjem privremenih kriviènih sudova za Ruandu i 
biv¹u Jugoslaviju.Jankoviæ je rekao da na bilateralne ugovore sa SAD kojima 
bi se „faktièki dao imunitet amerièkim dr¾avljanima u odnosu na krivièno 
gonjenje“, treba gledati kao na „meðumeru kojom bi se odlo¾ilo va¾enje Rimskog 
statuta“ u odnosu na tu dr¾avu.Na pitanje da li su Ujedinjene nacije time 
¹to je Savet bezbednosti na godinu dana izuzeo amerièke mirovnjake od gonjenja 
pred tim sudom, zapravo, ohrabrile SAD da postavljaju uslove drugim zemljama, 
Jankoviæ je kazao da one to jesu uèinile, ali da su UN i ranije „bile u prilici 
da ustupaju pred amerièkim zahtevima“, kao u sluèaju bombardovanja Iraka i 
SRJ.
http://www.dnevnik.co.yu/Strane/vesti.htm

NVO POZIVA NA POMOC ZLOSTAVLJANIM PACIJENTIMA NA KOSOVU

2002-08-13 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



NVO POZIVA NA POMOC ZLOSTAVLJANIM PACIJENTIMA NA 
KOSOVU 
BEOGRAD /B92/-- 
Nevladina organizacija "Prava pomoc" iz Beograda pozvala je u ponedeljak sve 
pojedince i organizacije za zastitu ljudskih prava da podrze akciju nevladine 
organizacije "Mental disabiliti rajts internesnal" i pomognu da zlostavljane 
osobe iz kosovskih ustanova budu prebacene u Gracanicu ili druga srpska mesta na 
Kosovu. MDRI je nedavno objavila izvestaj, koji su zvanicnici UNMIK-a potvrdili, 
da se u odredjenim ustanovama za mentalno zdravlje na Kosovu sa hendikepiranim 
osobama postupa na neodgovarajuci nacin.  "Prava pomoc" je pozvala "sve 
ljude dobre volje i organizacije koje se bave problemima krsenja ljudskih prava" 
da se zauzmu da UNMIK omoguci da Srbi iz tih ustanova budu prebaceni "u 
Gracanicu ili druge srpske enklave na Kosovu i Metohiji". Jedna od mogucnosti je 
da se pise direktno UNMIK-u preko Interneta na adresu 
http:/mail.unmikonline.org/webmail/ , ili da se ode na MDRI-jev Internet link za 
tu akciju http:/www.mdri.org/webpages/KosovoUA.html 
, navodi "Prava pomoc".   Ministarstvo 
zdravlja Republike Srbije saopstilo je u ponedeljak da je u vise navrata 
upozoravalo na neadekvatan tretman bolesnika na Kosovu u zdravstvenim ustanovama 
u kojima rade iskljucivo lekari Albanci, ali da ta upozorenja nisu nailazila da 
razumevanje medjunarodne misije na Kosovu. U saopstenju se precizira da su takva 
upozorenja, u saradnji sa Koordinacionim centrom za Kosovo, upucivana Departmanu 
za zdravstvo medjunarodne civilne misije i Ministarstvu zdravlja Kosova, ali se 
istice da nije bilo adekvatnog reagovanja sve do objavljivanja izvestaja 
nevladine organizacije MDRI koja vrsi monitoring krsenja ljudskih prava mentalno 
retardiranih lica.  "Na zalost, tek po objavljivanju izvestaja medjunarodne 
nevladine organizacije MDRI o maltretiranju, seksualnom zlostavljanju i drzanju 
mentalno obolelih u prljavim i ponizavajucim uslovima u bolnici za specijalne 
bolesti u Stimlju, ovaj problem zainteresovao je i odgovorne iz UNMIK", navodi 
se u saopstenju Ministarstva zdravlja. Pored krsenja ljudskih prava bolesnika 
smestenih u bolnici u Stimlju, Ministarstvo upozorava da su "ponizavajucim 
uslovima i razlicitim vidovima maltretiranja" izlozeni i pacijenti srpske 
nacionalnosti u Klinicko-bolnickom centru u Pristini. Ministarstvo posebno 
istice da zdravstvenim ustanovama na Kosovu u kojima rade iskljucivo Albanci "ne 
postoje i ne vaze principi koji vaze u svim zdravstvenim ustanovama na svetu, a 
to su princip pristupacnosti za sve, lecenje za sve i dostupnost leku i lekaru 
za sve, bez obzira na veru, nacionalnost i boju koze pacijenta".  
Predsednik Fonda za humanitarno pravo Natasa Kandic u izjavi za Radio B92 kaze 
da odgovornost za ovakvu situaciju snose UNMIK i vlast u Beogradu. "To je 
donekle nasledjena situacija koja zahteva dogovor UNMIK-a sa srpskim vlastima", 
istice Kandic: "Ja mislim da srpske vlasti treba da pregovaraju sa UNMIK-om i 
da, ukoliko ima kapaciteta u ustanovama u okolini Nisa, ponude da se najtezi 
slucajevi, zato sto su to pacijenti koji se medjusobno najmanje razlikuju po 
nacionalnosti". 
 
 
http://www.tiker.co.yu/vesti.htm

SKANDALOZNO PONASANJE HRVATA KOD SARENGRADSKE ADE

Title: Message



INCIDENT NA 
DUNAVU
Zvezdan Kisic, predsednik SO Backa Palanka, za 
pucnjavu kod Sarengradske ade uopste ne krivi granicare VJ, vec goste iz 
Iloka
SKANDALOZNO PONASANJE 
HRVATA:NAJPRE UHAPSILI DVOJICU KUPACAA ONDA SLAGALI DA IMAJU 
VIZE@ 
Mirela PETROVIC 
   
Igre sa granicama na prostoru bivse Jugoslavije dobijaju na zamahu. Pre dve 
nedelje, Hrvatska je ultimativno trazila od granicara i carine BiH da se uklone 
sa ade koju cine reka Una i Unac. Kada su prosle nedelje pripadnici VJ iz 
patrolnog camca u znak upozorenja pucali (u vodu i uvis) ispred cetiri camca 
koji su iz Hrvatske presli na nasu teritoriju, kod Sarengradske ade, uzvodno od 
Backe Palanke prema apatinskom ataru, to kao da je dobrodoslo Zagrebu da 
aktuelizuje novi-stari granicni problem sa susedima, ovog puta Jugoslavijom. 
   Sluzbeni Beograd, koji se inace zalaze 
za izdavanja viza za gradjane Hrvatske na samoj granici, pozurio je sa 
smirivanjem incidenta, dok Zagreb trazi zvanicno izvinjenje. Jer, po recima 
jednog od aktera spornog dogadjaja, vukovarsko-sremskog zupana Nikole Safera, 
nije bila povredjena granicu Jugoslavije. On tvrdi da podrucje gde je pucano na 
camce sa 24 hrvatska drzavljana spada u zonu nedefinisanog granicnog 
pojasa.   Naime, granica izmedju SRJ i RH 
na Dunavu, u duzini od 148 kilometra nije jos definitivno utvrdjena. Posle 
potpisivanja Erdutskog sporazuma dogovoreno je da ce se kontrola drzavne granice 
na Dunavu obavljati sredinom plovnog puta, odnosno protezati se po 
aproksimativnoj liniji plovnog puta, do konacnog medjudrzavnog dogovora i 
definisanja drzavne granice.    Problemi 
su, medjutim, poceli posle integracije Sremsko –baranjske oblasti i njenim 
izlaskom na granicu na Dunavu, tzv. dunavskim dzepovima, koji su nastali 
promenom toka reke, odnosno njegovim pomeranjem prema zapadu. Tako je na 
jugoslovenskoj strani ostalo zemljiste koje je katastarski pripadalo hrvatskim 
gradjanima (Kazuk, Zverinjak, Karapandza, Kenija, Donja ada, Cifutska ada, 
Sarengradska ada...), kao i obrnuto. Jedno od takvih ostrvca, za koje se ne zna 
cije je, je i sporna Sarengradska ada, nenaseljeni rit u backopalanackoj 
opstini, omiljeno mesto ribara i pecarosa, povrsine 785 h. Pre rata, za vreme 
stare Jugoslavije, tu se na ispasu izvodila stoka i sa jedne i sa druge strane 
Dunava.    Jugoslovenska strana se cvrsto 
drzi medjunarodnog prava po kome se podrazumeva da se zamisljena granicna linija 
povlaci po sredini reke, vlasti u Zagrebu se tome protive. Hrvati insistiraju na 
postovanju stavova nekadasnje Badenterove komisije, prema kojima republicke, 
Titove granice, od 25. juna 1991. postaju medjunarodno priznate granice. Kako ce 
se i kada resiti problemi razgranicenja izmedju SRJ i Hrvatske na najvecoj 
evropskoj reci, neizvesno je, jer svaka strana cvrsto ostaje pri svojim 
stavovima.    I dok clanove 
medjudrzavno-diplomatske komisije za razgranicavanje od resavanja ovog problema 
boli glava, jedini predstavnik sa vojvodjansko-srpske strane koji se nasao u 
camcu sa hrvatskom delegacijom, predsednik SO Backe Palanke Zvezdan Kisic, 
izaziva ogorcenje i salve besa lokalnog DOS-a. Slucaj koji je izazvao "skandal u 
medjudrzavnoj i domacoj javnosti zbog nepostovanja protokola koji je obavezan u 
pogranicnom pojasu", tretira se kao gaf vladajucih socijalista, mada niko Kisicu 
ne spori dobre namere na obnavljanju veza sa Hrvatskom. 
   - Dva dana pre tog dogadjaja, dva 
momka, Nebojsu Raketa i Slobodana Prpu iz Backe Palanke, koji su se kupali na 
plazi u Palanci, i iz takmicenja preplivali Dunav, hrvatska policija je uhapsila 
i zadrzala u zatvoru u Iloku, sto su, kako kazu, pocinili prekrsaj po Zakonu o 
prelasku drzavne granice. Naime, decaci su se tamo odmorili i prilikom vracanja 
nazad njihova pogranicna patrola ih je pokupila na skoro pedesetak metara od 
nase obale. Kada me je jedan od roditelja obavestio sta se dogodilo bilo je vec 
jutro, i deca su prespavala u zatvoru. Odmah sam zvao dogradonacelnika Zeljka 
Sladetica, koji je korektno nazvao policijsku upravu i javio mi da uhapsena deca 
upravo odlaze u Vinkovce na sudjenje. Znate kako, uvek su momci iz Backe Palanke 
preplivavali na onu stranu Dunava, pa sam ga molio da urgira da ta kazna bude 
minimalna i da se puste kuci. Posle izricanja uslovne kazne, zabrane ulaska u 
Hrvatsku na godinu dana, pusteni su - kaze za "Svedok" predsednik SO Backa 
Palanka Zvezdan Kisic.   – To je, izmedju 
ostalog, bio i povod da se sastanemo i u nedelju – nastavlja Kisic. – S obzirom 
da ja zbog prinove u porodici nisam radio, u petak me je zvao drugar Racan, koji 
mi je rekao da ce najverovatnije preci na adu, i da su sve dogovorili sa vojskom 
i policijom. Na sastanku je trebalo da bude zupan Nikola Safer, dogradonacelnik 
Zeljko Sladetic i ja. Kazem mu, radite svoj posao. I od tada se nismo culi do 
nedelje ujutru kada je pitao da li stizem, posto zupan dolazi u pola deset. To 
je bilo u pola devet.    U Saren

Gospodin Siniša Vučinić laže!

Title: Message




  
  

  

  


  12. avgust 2002. 
  godine
  B e o g r a d
   
  S 
  A O P © T E Nj E 
      
  Gospodin Sini¹a Vuèiniæ la¾e!
      
  Niti mu je iko iz Socijalistièke partije Srbije nudio novac, niti za tako 
  neèim postoji ma kakva potreba, po¹to dotièni gospodin ne mo¾e da sakupi 
  ni dovoljan broj potpisa za sopstvenu kandidaturu, a kamoli da osvoji 
  ne¹to glasova. 
      
  Da li mu je novac nudio Branislav Ivkoviæ, to ne znamo, ali kao moguænost 
  ne iskljuèujemo po¹to on pare dobijene od Demokratske stranke nudi svakom 
  prolazniku na ulici samo da bi la¾no prikazao kako u¾iva neku 
  podr¹ku.
   
   
  

  

  

  Nazad na 
  Aktuelno  |  Od¹tampajte 
  vest 
  

  



print.gif
Description: GIF image

PATRIOTSKA STRANKA DIJASPORE: OTVORENO PISMO AMBASADORIMA

Title: Message

PATRIOTSKA STRANKA DIJASPORE: OTVORENO PISMO AMBASADORIMA STRANIH
ZEMALJA AKREDITOVANIM U BEOGRADU (JUGOSLAVIJI)
Vasa ekselencijo, obracamo Vam se u
ime demokratije i demokratskih procesa kao univerzalne kategorije. Svesni
smo da je demokratija nesto sto ne poznaje granice i da ste, upravo i Vi
poslanik te univerzalne misli i dela. Neka nam bude dozvoljeno Vasa ekselencijo,
da Vas podsetimo da su ljudska prava izvoriste i razlog borbe za demokratiju.
Ako Vam kazemo da se, u nasoj zemlji, jednoj trecini njenih gradjana, a to
je oko cetiri miliona ljudi koji zive i rade u stranim zemljama, ne
omogucava koriscenje jednog od osnovnih ljudskih prava, pravo glasanja, nikako
ne zelimo da to razumete kao pokusaj izdaje nacionalnih interesa, a jos manje
kao razlog za bilo kakvu kampanju protiv nase zemlje. Onemogucavanje ljudima da
koriste to svoje pravo odraz je ili ideoloskih recidiva proslosti, ili
nesnalazenja ljudi koji o tom odlucuju. Patriotska stranka dijaspore kao
politicka organizacija, nastala je upravo iz potrebe insistiranja na tome da se
nasim ljudima u rasejanju omoguci koriscenje njihovih politickih prava.
Opsluzivanje politike u okviru Stranke, iskljucivo je u sluzbi ekonomskog i
demokratskog prosperiteta otadzbine. Mi Vam se, Vasa ekselencijo, zapravo,
obracamo za pomoc. Ta pomoc bi bila vidljiva u konstataciji da u kontrolisanim
okolnostima i zakonskim okvirima postoji mogucnost organizovanja glasanja za
nase gradjane koji zive i rade u Vasoj zemlji. Glasanje bi se, kako je to vec
regulisano u mnogim demokratskim zemljama, odvijalo u diplomatsko-konzularnim
pretstavnistvima nase zemlje. Canovi i simpatizeri Patriotske stranke dijaspore,
pruzili bi, u tom smislu, svu potrebnu pomoc. Gradjani drugih zemalja imaju tu
mogucnost u nacoj zemlji. Skloni smo verovati naime, da ni u Vasoj zemlji ne
postoje prepreke za takvu vrstu aktivnosti. Pomo? bi bila i u konkretnim
predlozima resenja ovog problema predstavnicima nase zemlje na Vasem
uvazenom diplomatskom nivou. Dobronamerni predlozi za resavanje ovakvih
problema, usudjujemo se ustvrditi, nikada ne bi smeli biti pogresno protumaceni.
Najveca pomoc bi nam bila, Vasa ekselencijo, u shvatanju i prihvatanju cinjenice
da dijaspora ove zemlje pretstavlja najkompetentniju ciljnu grupu,
spremnu, sposobnu i voljnu da ulozi svoju emotivnu, moralnu i materijalnu
komponentu u ekonomsku, pravnu, moralnu, socijalnu, politicku i svaku drugu
revitalizaciju svoje otadzbine. Od toga, priznacete, korist moze da ima ne samo
ova zemlja, vec cela demokratska Evropa i Svet. Misljenja smo da, uvazavajuci
svoju dijapsoru, sticemo mogucnost da tranzicioni proces sprovodimo ne samo uz i
te kako potrebnu pomoc od strane demokratskog sveta, vec i uz i te kako izvesnu
pomoc koja nam se nudi od strane nase duijaspore. Mi Vam se, Vasa ekselencijo obracamo kao prijatelju nase
zemlje, a prijatelji, verujemo, uvazavaju razloge obracanja. Nas razlog lezi u
cinjenici da dijaspori svoje zemlje moramo omoguciti da pomogne matici.
Mogucnost izrazavanja sopstvene politicke volje na izborima, preduslov je da
nasa dijaspora postane pravi zamajac za svekoliki preporod matice, stoji u
otvorenom pismu PSD.
http://www.tiker.co.yu/vesti.htm

BIVŠE JU REPUBLIKE

Title: Message

BIV©E JU
REPUBLIKESPR:HRVATSKA-SRBI-ZLOÈIN
Hag
odluèuje o mestu sudjenja za zloèin u Paulin Dvoru 20:51 ZAGREB , 12. avgust (Tanjug) -
Poèetkom septembra u Zagreb sti¾u istra¾itelji Ha¹kog tribunala kako bi
utvrdili hoæe li se za ratni zloèin ubistva 18 Srba i jednog Madjara,
me¹tana Paulin Dvora kod Osijeka, suditi pred domaæim sudom ili æe se
proces sprovoditi u Hagu, izjavio je danas hrvatski dr¾avni javni tu¾ilac
Mladen Bajiæ. Bajiæ je ukazao da æe odluka o mestu sudjenja zavisiti
od ocene brzine i kvaliteta predistra¾nih radnji koje su u toku.
(Kraj)
SPR:RS-BIH-DIPLOMATA Vlada RS tra¾i za¹titu za srpskog
BIH-diplomatu 20:19
BANJALUKA , 12. avgusta (Tanjug) - Vlada Republike Srpske danas je
ponovo zatra¾ila da Predsedni¹tvo Bosne i Hercegovine razmotri sluèaj
otpu¹tenog prvog sekretara ambasade BiH pri Ujedinjenim nacijama, Darka
Trifunoviæa, nagla¹avajuæi da je taj srpski diplomata neosnovano izbaèen
iz slu¾be. Ministarstvo inostranih poslova BiH otpustilo je
Trifunoviæa pre nekoliko meseci, zbog navodnog saznanja da je on
jugoslovenski dr¾avljanin. Vlada RS naknadno je prosledila Savetu
ministara BiH informaciju da Trifunoviæ ima dr¾avljanstvo BiH.
(Kraj)
SPR:HRVATSKA-SUDJENJE-GOSPIÆ Natavljeno sudjenje gospiækoj grupi za
ratni zloèin 1991. 19:38
ZAGREB , 12. avgusta (Tanjug) - U ®upanijskom sudu u Rijeci danas
je, nakon letnje pauze, nastavljeno sudjenje takozvanoj gospickoj grupi,
optu¾enoj za ratne zloèine nad srpskim i hrvatskim civilima na podruèju
Gospiæu 1991 godine. Svedok Jerko Vukas, koji je 1991. bio ¹ef Slu¾be
za za¹titu ustavnog poretka, izjavio je na dana¹njem nastavku sudjenja da
je likvidacija civila na Lipovoj glavici delo stranih obavje¹tajnih slu¾bi
koje nisu htele Hrvatsku, kao i da je tu ume¹ana i srpska obave¹tajna
slu¾ba. (Kraj)
UPR:MPC-SPC-STEFAN Vrata dijaloga jo¹ otvorena 08:44 BEOGRAD , 12. avgusta (Tanjug) -
Poglavar kanonski nepriznate Makedoske pravoslavne crkve (MPC) Njegovo
bla¾enstvo arhiepiskop ohridski i makedonski gospodin Stefan izjavio je da
su buduæi kontakti i susreti MPC i Srpske pravoslavne crkve (SPC) potrebni
i moguæi. "Uostalom, na¹a sveta Crkva 1967. godine otkazala je samo
personalnu uniju sa srpskim patrijarhom - i ni¹ta vi¹e. U MPC vrata nikada
nisu bila, niti su sada zatvorena ni za arhijereje, ni za sve¹tenike, niti
za vernike SPC. Naprotiv, oni mogu da saslu¾uju sa nama kada god po¾ele",
istakao je arhiepiskop Stefan u intervjuu dana¹njim "Novostima".
(Kraj)

OSETLJIVO PITANJE GRANICE

2002-08-11 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message




  
  

  OSETLJIVO PITANJE GRANICE 
  
  Dogovor o Prevlaci 
  Sada¹nje faktièko stanje ide u prilog Hrvatskoj,izjavio 
  ambasador u SMIP-u Rajko Bogojeviæ
  
  Ambasador u Saveznom ministarstvu inostranih poslova Rajko Bogojeviæ 
  zadu¾en za granicu izrazio je, u izjavi Tanjugu, oèekivanje da æe sa 
  Hrvatskom uskoro biti postignut dogovor o naèinu re¹avanja pitanja 
  Prevlake, koji bi omoguæio da se meðunarodne snage povuku s tog 
  poluostrva. 
  Prema odluci Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, mandat tim snagama 
  produ¾en je do 15. oktobra ove godine. 
  "Meðutim, ceo proces do konaènog re¹enja tog, kao i pitanja granice na 
  Dunavu ide sporo, jer je reè o veoma osetljivim pitanjima. Verujem da æe 
  obe zemlje raditi na re¹avanju tog problema, na dobrobit graðana sa obe 
  strane meðe", naglasio je Bogojeviæ. 
  On je ocenio da sada¹nje faktièko stanje ide u prilog Hrvatskoj, jer 
  ako se misija UN do kraja godine povuèe s Prevlake, a raspolo¾enje 
  meðunarodne zajednice je upravo takvo, ostaæe zateèeno stanje. 
  Istièuæi da su stavovi dve zemlje oko granice na Dunavu udaljeni, ali 
  da je bitno da se i o tom pitanju razgovara, Bogojeviæ je kazao da bi 
  granica trebalo da ide sredinom reènog toka, dodav¹i da su na takav naèin 
  re¹ene i druge granice na toj reci. 
  Prema njegovim reèima, Hrvatska, meðutim, ima drugaèiji pristup. 
  Njeni graðani poseduju imanja i na suprotnoj (levoj) obali Dunava. Ta 
  imanja su upisana u katastarske knjige u njihovim op¹tinama, zbog èega 
  smatraju da ti posedi treba da budu i u granicama Hrvatske. 
  "U sluèaju takvog re¹enja i brodovi na Dunavu bi tokom plovidbe tim 
  delom reke, prema meðunarodnim propisima, menjali dr¾avne zastave svakih 
  nekoliko minuta", kazao je Bogojeviæ. 
  On je naglasio da jugoslovenska strana vlasni¹tvo nad zemljom ne 
  osporava, i dodao da su u istoj poziciji i na¹i graðani koji poseduju 
  imanja na desnoj obali, a koja su upisana u na¹e katastre. "Mi ne tra¾imo 
  da ti ’d¾epovi’, koji su sada na hrvatskoj teritoriji pripadnu nama". 
  Bogojeviæ smatra da je visok nivo napetosti na koji su Hrvati podigli 
  incident na ©arengradskoj adi rezultat i njihove unutra¹nje politièke 
  situacije, a podsetio je da Hrvatska ni s jednim susedom biv¹e SFRJ jo¹ 
  nije re¹ila granièna pitanja. 
  "Sa drugim novim susedima, Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, SRJ 
  granièna pitanja re¹ava na obostrano zadovoljavajuæi naèin", ukazao je on. 

  S Makedonijom predstoji samo jo¹ obele¾avanje granice, odnosno 
  postavljanje graniènih kamenova. Poèeæe se od tromeðe s Bugarskom, a 
  granicu s kosovske strane jugoslovenske granice prema Makedoniji 
  obele¾avaæe na¹i ljudi, pod za¹titom meðunarodnih snaga. 
  I granica sa BiH bila je vrlo brzo definisana. "Pitanje dela teritorije 
  BiH kroz koju prolazi pruga Beograd - Bar (11 kilometara) re¹avamo tako 
  ¹to je ponuðena razmena teritorije po principu metar kvadratni za metar 
  kvadratni zemlje istog kvaliteta", precizirao je Bogojeviæ. 
  On je ocenio da je bitno da je u re¹avanju pitanja hidroelektrana 
  "Bajina Ba¹ta" i "Zvornik", èija se postrojenja nalaze na obe strane 
  Drine, postignuta saglasnost da se zbog nesmetane proizvodnje obe 
  elektrane, kao tehnolo¹ke celine, naðu na na¹oj teritoriji. Za deo granice 
  na podruèju mesta Priboj i Rudo, gde su graðani prinuðeni da do posla ili 
  svojih poseda nekoliko puta prelaze meðu, dogovoren je privremeni re¾im do 
  konaènog re¹enja. 
  Bogojeviæ je najavio da bi do kraja godine mogao biti potpisan sporazum 
  o definisanju kompletne granice sa BiH i dodao da je bitno da granica bude 
  otvorena za nesmetan prolaz ljudi i robe, ali i da istovremeno bude 
  dovoljno èvrsta da spreèi prolaz svih vrsta kriminala. 
  (Tanjug) 



vrati.gif
Description: GIF image

POLITIČKE PARTIJE

2002-08-11 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message


 


  
  

  
  POLITIÈKE 
  PARTIJEUPR:IZBORI-SPS-KANDIDATURA 
  SPS: 
  Gradjani masovno podr¾ali Milo¹eviæevu kandidaturu 19:04 BEOGRAD , 10. avgusta (Tanjug) - U 
  svim prostorijama Glavnog odbora i gradskih i op¹tinskih odboria 
  Socijalistièke partije Srbije (SPS) gradjani su danas masovno svojim 
  potpisima podr¾ali kandidaturu Slobodana Milo¹eviæa za predsednika Srbije, 
  saop¹tila je Informativna slu¾ba SPS-a. SPS smatra da poku¹aj 
  Republièke izborne komisije da Milo¹eviæu, pozivajuæi se na Ustav, ospori 
  pravo na kandidovanje i pre nego ¹toje poèelo, prestavlja kr¹enje volje 
  naroda, jer upravo Ustav svakom gradjaninu garantuje pravo da bira i bude 
  biran. (Kraj)
  UPR:CGORA-ZAKONI-SNS Sugestije OEBS-a dobro do¹le, poslanik 
  SNS 19:02 PODGORICA , 
  10. avgusta (Tanjug) - Poslanik crnogorske Srpske narodne stranke i èlan 
  radne grupe za usagla¹avanje spornih odredbi izbornih i medijskih zakona 
  Goran Daniloviæ izrazio je danas zadovoljstvo saop¹tenim sugestijama 
  OEBS-a za prevazila¾enje politièke krize nastale nakon usvajanja medijskih 
  zakona u Skup¹tini Crne Gore. "Ne vidim nijednu ozbiljnu pote¹koæu 
  koja bi nam smetala da mi, kao odgovorni ljudi, ne bi na osnovu preporuka 
  OEBS-a mogli postiæi valjan zakonski tekst koji æe izbornu kampanju 
  uèiniti po¹tenijom", kazao je Daniloviæ radiju "Slobodna Evropa". 
  (Kraj)
  UPR:CGORA-ZAKONI-OEBS SNP za po¹tovanje preporuke OEBS-a o smeni 
  glavnih urednika 18:28 
  PODGORICA , 10. avgusta (Tanjug) - Sugestija OEBS-a o potrebi 
  zamene glavnih urednika dr¾avnih medija pokazuje da je i toj medjunarodnoj 
  organizaciji potpuno jasno da je postojeæe stanje u crnogorskim medijima 
  neodr¾ivo, izjavio je danas Tanjugu portparol Socijalistièke narodne 
  partije Dragan Koprivica. On je ocenio da æe, s obzirom na takve 
  sugestije OEBS-a, ubrzo doæi do smene glavnih urednika dr¾avne televizije, 
  radija Crne Gore i i lista "Pobjede". Koprivica smatra da æe crnogorski 
  parlament "imati dovoljno demokratskih potencijala da sagleda predloge 
  OEBS-a i da se odredi prema njima na adekvatan naèin". 
  (Kraj)
  UPR:SRBIJA-IZBORI-SPO SPO nije pozvan da potpi¹e Sporazum o 
  medijskom predstavljanju 18:21 BEOGRAD , 10. avgusta (Tanjug) - Visoki 
  funkcioner Srpskog pokreta obnove Aleksandar Èotriæ (SPO) rekao je danas 
  Tanjugu da predstavnici te stranke nisu dobili poziv iz Skup¹tine Srbije 
  da uèestvuju u potpisivanju sporazuma o ravnopravnom medijskom 
  predstavljanju predsednièkih kandidata, iako je SPO parlamentarna stranka 
  na saveznom nivou. "Smatramo da je trebalo najpre potvrditi 
  kandidature svih kandidata za predesdnika Republike Srbije, pa potom 
  pozvati sve stranke koje imaju kandidate za predsednika da popti¹u 
  sporazum", kazao je Èotriæ. Glavni odbor SPO jednoglasno je danas odluèio 
  da lider te stranke Vuk Dra¹koviæ bude kandidat SPO-a za predsednika 
  Srbije. (Kraj)
  UPR:SRBIJA-PREDSEDNIK-SPO Vuk Dra¹koviæ - kandidat SPO-a za 
  predsednika Srbije 17:56 
  BEOGRAD , 10. avgusta (Tanjug) - Glavni odbor Srpskog pokreta 
  obnove (SPO) jednoglasno je danas odluèio da lider te stranke Vuk 
  Dra¹koviæ bude kandidat SPO-a za predsednika Srbije. U saop¹tenju SPO 
  navodi da æe Dra¹koviæ u toku "finansijski vi¹e nego skromne kampanje" 
  obiæi Srbiju i u "neposrednom susretu s narodom" predstaviti svoj program 
  "zaustavljanja pljaèke, nezaposlenosti, bede, rasparèavanja i prodaje 
  zemlje." (Kraj)

Otvoreno pismo predsedniku SRJ dr. Vojislavu Kostunici i Saveznoj vladi SRJ

2002-08-11 Прати разговор Miroslav Antic

Title: Message



 
 

    
O T V O R E N O   P I S M O
 
Predsedniku SR Jugoslavije dr 
Vojislavu Kostunici i Saveznoj vladi SR Jugoslavije,
 
usvojeno na sednici Skupstine 
udruzenja intelektualaca "Srpska nacionalna svest" koja je odrzana u Beogradu, 
5. avgusta 2002. godine.
 
 
Postovana gospodo,
 
Dana 5. avgusta navrsava se jos jedna 
tuzna godisnjica od izgona srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine i njene 
aneksije od strane Republike Hrvatske - prvog zlocina genocida u Evropi posle 
Drugog svetskog rata, ravno 50 leta po njegovom okoncanju.
 
Republika Srpska Krajina bila je 
jedna od visevekovnih postojbina srpskog naroda, koja izvorno sa Hrvatskom nije 
imala nikakve drzavnopravne veze: prvobitno, teritorija koju su Srbi Krajisnici 
sticali pripadala je Austriji, Ugarskoj i Mletackoj republici , i oni su je 
od vlasti tih zemalja dobijali u trajan posed i vlasnistvo, i to kako kao 
pojedinci tako i kao narod, cime je stvorena i nuzna pretpostavka za nastanak 
njihovoga kolektivnog prava na samoopredeljenje.
 
Tek 1882. godine, bez saglasnosti 
Srba koji su ziveli u tadasnjoj Vojnoj krajini, austrijski car pripaja jedan deo 
Republike Srpske Krajine Hrvatskoj i Slavoniji, dok se drugi deo Republike 
Srpske Krajine pripaja Banovini Hrvatskoj sporazumom Cvetkovic-Macek od 1939. 
godine, jednim protivustavnim aktom koji ni srpski krajiski narod ni Narodno 
predstavnistvo Kraljevine Jugoslavije nisu odobrili. Sa stanovista 
legitimiteta, koji stoji iznad svih duboko kompromitovanih postavki savremenoga 
medjunarodnog prava, Republika Srpska Krajina postoji, dakle, i 
dalje.
 
Stoga Vas molimo da javno izrazite 
neslaganje s tim zlocinom, jednim u nizu neokajanih i nekaznjenih zlocina koje 
su nad srpskim narodom pocinili hrvatski cinioci najrazlicitijih ideoloskih 
opredeljenja, te da 5. avgust proglasite 
danom nacionalne zalosti, koji bi se kao takav obelezavao dogod 
pravda i pravo potpuno ne pobede, to jest dogod Republika Srpska Krajina ne bude 
ponovo fakticki uspostavljena kao jedna od drzava srpskog naroda.
 
UDRUZENJE INTELEKTUALACA "SRPSKA 
NACIONALNA SVEST"
Prof.dr Milan Petrovic, predsednik 
Udruzenja
Prof.dr Vera Bojic, predsednik Saveta 
utemeljivaca
Dipl.ing. Suzana Lazarevic, 
predsednik Glavnog upravnog odbora
Prof.dr. Dragan Stanimirovic, 
predsednik Nadzornog odbora

Kada ce i kako dijaspora moci da koristi svoje biracko pravo?

Title: Message


Kada ce i 
kako dijaspora moci da koristi svoje biracko pravo?
Dalek put do glasanja
Gradani s birackim pravom mogu da glasaju samo na birali¹tima 

BEOGRAD - Republicka izborna komisija u¾urbano priprema 
spiskove za predsednicke izbore, a dijaspora ce, po svemu sudeci, opet samo 
gledati ¹ta se u domovini de¹ava. NJima pozivi za glasanje sti¾u na adrese u 
matici. Vecina zbog dugog puta nikada nije iza¹la na birali¹ta, a izbori za 
predsednika Srbije nova su prilika da podsete vlast na svoj problem koji traje 
decenijama.
- Jo¹ pre nekoliko meseci 14 organizacija iz Evrope, SAD i Kanade uputile su 
pismo predsedniku Ko¹tunici, premijeru Ðindicu i ministru Svilanovicu s molbom 
da se svima koji su ¾iveli u Srbiji omoguci da dobiju paso¹ i da glasaju. 
Odgovor nije stigao. Istra¾ivanja javnog mnjenja pokazuju da cak dve trecine 
gradana Srbije smatra da dijaspora, ne samo da ima pravo da bira, nego i da bude 
birana - ka¾e Miroslav Majk Ðordevic, predsednik Kongresa srpskog 
ujedinjenja.

  
  

  



  Zakon sputavaMarko Blagojevic, portparol CeSida, potvrduje 
  da dijaspora ima pravo glasa, ali da mogu da glasaju samo ako doputuju u 
  domovinu. On istice da model zakona koji je CeSid ponudio, omogucava 
  ljudima na privremenom radu u inostranstvu da glasaju u ambasadama ili 
  konzulatima.- To je praksa u mnogim zemljama, pa su tako Bugari u SRJ 
  pro¹le godine glasali u ambasadi u Beogradu. Va¾ecim zakonom iz oktobra 
  2000. godine ote¾ano je cak i na¹im gradanima koji su ovde, jer je 
  propisano da se glasa samo na birali¹tima. Tako, na primer, nepokretni ne 
  mogu da ostvare svoje pravo - navodi Blagojevic. 


  


  


  

Prema njegovima recima, ukoliko bi se omogucilo glasanje u ambasadama, 
konzulatima ili putem pisma, moglo bi da se racuna na jo¹ oko milion i po 
glasova.- Ne znam za¹to i nova vlast koci na¹e pravo, ali cujem druge koji 
ka¾u da se vlast boji na¹ih glasova, jer se ne zna za koga ce dijaspora da se 
opredeli - dodaje Ðordevic.
Vladislav Blagojevic, direktor Direkcije za dijasporu pri SMIP-u, ukazuje da 
cesto dolazi do zabune, jer se me¹a pravo glasa i nacin na koji se to 
ostvaruje.- I na¹i u dijaspori imaju pravo glasa, samo ¹to malo ko dolazi iz 
inostranstva da bi glasao. Imao sam sastanak s clanovima Saveta dijaspore i oni 
predla¾u da im se omoguci glasanje u ambasadama, konzulatima, pismom ili 
elektronskom po¹tom. Mi podr¾avamo tu inicijativu, ali je za to potrebno da se 
promeni va¾eci zakon o izborima, ¹to je nadle¾nost republickog parlamenta. Savet 
dijaspore tra¾i i da se izdavanje dr¾avljanstva ne uslovljava godinom boravka u 
SRJ, ali i to zavisi od promene zakona - ukazuje Vladislav Blagojevic. 
Majk Ðordevic podseca da je Savet dijaspore ponudio da svaki birac da po 100 
dolara za tro¹kove glasanja. On veruje da je malo verovatno da ce im biti 
ispunjeni uslovi pre predsednickih izbora: "Politicari se varaju ako misle da 
cemo sve da zaboravimo. Dosad smo probali lepo, ali se spremamo da izvr¹imo i 
demokratski pritisak na vlast".

  
  

  



  Izbrisali su nas- Dr¾ava je izbrisala tri i po miliona 
  svojih dr¾avljana u dijaspori onemogucavajuci im da glasaju na 
  predsednickim izborima - izjavio je Zoran Milinkovic, predsednik 
  Patriotske stranke dijaspore. Ova stranka uputila je pisma predsednicima 
  SRJ i Crne Gore Vojislavu Ko¹tunici i Milu Ðukanovicu, Miroljubu Labusu, 
  potpredsedniku Savezne vlade i premijeru Zoranu Ðindicu, zahtevajuci od 
  njih da omoguce pravo glasanja Srbima u dijaspori. Milinkovic ka¾e da su 
  pisma uputili i ambasadorima stranih zemlja u SRJ da bi "javno osporili 
  navode na¹ih politicara da te zemlje ne dozvoljavaju da dijaspora glasa u 
  predstavni¹tvima Jugoslavije u njihovim dr¾avama". 
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/P02081001.shtml


spacer.gif
Description: GIF image


black.gif
Description: GIF image

Norvežani glatko odbili Amerikance

Title: Message



EU sa olak¹anjem i odobravanjem docekala potez Osla
Norve¾ani glatko odbili Amerikance
Uskracen potpis na sporazum o neizrucivanju dr¾avljana SAD Stalnom krivicnom 
sudu u Hagu

BRISEL (Tanjug) - Vest iz Osla da je Norve¹ka odbila 
predlog SAD da potpi¹e bilateralni sporazum o izuzecu americkih dr¾avljana iz 
jurisdikcije novoosnovanog Medunarodnog krivicnog suda primljena je u Evropskoj 
uniji sa odobravanjem i olak¹anjem. 
Na braniku odbrane tog suda ostaju sada jo¹ EU i Kanada, istice se u 
diplomatskim krugovima u Briselu. Ako se Unija i Kanada odupru pritiscima 
Va¹ingtona, bice to veliko ohrabrenje i za ostale zemlje kojima su SAD ponudile 
potpisivanje tih bilateralnih sporazuma, kako se u Briselu sve ce¹ce govori, 
"politicki motivisanih radi podrivanja Medunarodnog krivicnog suda". U svakom 
slucaju, EU sugeri¹e svim zemljama da ne ¾ure sa odgovorom Va¹ingtonu i da 
pa¾ljivo odmere i procene sve negativne aspekte, ali i posledice eventualnog 
potpisivanja tih sporazuma sa SAD. Do sada su te sporazume potpisali jedino 
Rumunija i Izrael, ali su se mnoge druge zemlje na¹le u veoma delikatnoj 
situaciji po¹to im je Va¹ington ponudio da i one to isto urade. U Briselu se ne 
krije da ce se pod posebnim americkim pritiskom naci zemlje istocne i 
jugoistocne Evrope, medu kojima je i vi¹e kandidata za ulazak u EU. 

  
  

  



  Kako reci neOsim sugestije da se pa¾ljivo prouci americki 
  predlog i da se ne ¾uri sa odgovorom Va¹ingtonu, za sada, medutim, nema 
  nekih preciznijih i konkretnijih saveta EU kako se odupreti tom americkom 
  pritisku. Ima, medutim, mi¹ljenja da ni neke clanice EU nece moci da se 
  odupru americkom zahtevu, koji, kako se tumaci u Briselu, "podriva 
  delatnost Medunarodnog krivicnog suda" ¹to bi moglo da ozbiljno ugrozi 
  jedinstvenu spoljnu politiku EU.
  


  


  


  

U Briselu su svesni da su sada oci mnogih evropskih zemalja uprte upravo na 
EU. U EU preovladuje raspolo¾enje da se maksimalno za¹titi Medunarodni krivicni 
sud nadle¾an za gonjenje pocinilaca ratnih zlocina, genocida i zlocina protiv 
covecnosti. To znaci da bi EU pocetkom iduceg meseca mogla usvojiti zajednicki, 
odnosno jedinstven stav da se ne ide u bilateralne sporazume sa SAD o izuzecu 
tog suda. Va¹ington je vec poslao te kontroverzne predloge gotovo svim clanicama 
EU, ali nijedna od njih, bar zvanicno, nije odgovorila, a kamoli potpisala 
sporazum sa SAD. Sve clanice zapravo cekaju jedinstven stav EU. 
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/SP02081002.shtml


spacer.gif
Description: GIF image


black.gif
Description: GIF image

KOSOVO I METOHIJA: Situacija mirna, ali veoma napeta

Title: Message




  
  
KOSOVO I METOHIJA
  

  
   
  Situacija 
  mirna, ali veoma napeta
   
  Situacija 
  u Kosovskoj Mitrovici je dan nakon pokusaja hapsenja predsednika Srpskog 
  nacionalnog veca severnog Kosmeta Milana Ivanovica mirna, ali veoma 
  napeta.
     
  Policija UNMIK-a i pripadnici Kfora nastavili su rigoroznu kontrolu 
  saobracajnica na svim prilazima Mitrovici, cesto zaustavljajuci vozila da 
  bi legitimisali vozace.
  Grad 
  su u petak oko 9.30 sati nadletali helikopteri.
     
  "Oseca se napetost u gradu i ova atmosfera podseca na neku koju smo 
  vec videli pre nekoliko meseci ili godinu dana", izjavio je jedan od 
  lidera Srba sa severa Kosova, clan predsednistva Skupstine Kosova Oliver 
  Ivanovic.
     
  "Tesko je prihvatiti da se hapsi jedan od Srba koji se istakao i u 
  politickom zivotu, inace lekar, sto je ovde vrlo popularno zanimanje, u 
  trenutku kada nije uhapsen niti osumnjicen niko za bilo kog od 1.300 
  nestalih ili kidnapovanih i jos toliko ubijenih", rekao je Ivanovic Radiju 
  B92.
     
  On je ocenio da su gradjani severne Mitrovice "prilicno 
  iznenadjeni" jucerasnjim pokusajima hapsenja Milana Ivanovica i da zapravo 
  "niko ne zna o cemu se radi".
     
  Jake snage policije UNMIK-a juce su u dva navrata pokusale da 
  uhapse Milana Ivanovica, ali ga nisu pronasle. Nalog za njegovo hapsenje 
  izdao je medjunarodni sudija, na osnovu optuznice koja ga tereti za 
  pokusaj ubistva prilikom demonstracija 8. aprila 2002. u severnoj 
  Mitrovici.
     
  Tokom tih protesta, izbilih zbog hapsenja jednog od "cuvara mosta" 
  Slavoljuba Jovica, povredjeno je 22 UN policajca i 12 Srba. UNMIK navodi 
  da su pripadnici medjunarodne policije tada napadnuti rucnim bombama i iz 
  snajpera.
     
  Milan Ivanovic je izjavio da nikada nije dobio optuznicu, kao i da 
  nikada nije rukovao oruzjem, vec je ocenio da su pokusaji njegovog 
  hapsenja politicki motivisani radi pravljenja "lazne ravnoteze" sa 
  hapsenjima albanskih ekstremista i radi pritiska na srpsku zajednicu na 
  severu Kosova.
   
  Kod 
  uhapsenih ekstremista pronadjeno oruzje
   
  Tokom 
  akcije potrage za naoruzanim ekstremistima duz granice Kosova sa 
  Makedonijom, u kojoj je juce uhapseno 19 osoba, Kfor je zaplenio dva 
  raketna bacaca, pusku, 173 okvira municije i "neka dokumenta", saopsteno 
  je u petak.
  Kfor 
  je juce saopstio da je u cetvrtak ujutro uhapsio 18 osoba, od kojih 13 
  "naoruzanih ekstremista" i pet drugih lica.
     
  U danasnjem saopstenju je navedeno da je privedeno ukupno 19 
  osumnjicenih, od kojih je 18 zadrzano u pritvoru kampa Bondstil americkih 
  vojnih snaga na Kosovu, a jednog drzi policija u stanici u 
  Vitini.
     
  "Istraga je u toku", pise u saopstenju Kfora, koji i dalje nije 
  objavio identitet uhapsenih niti precizan razlog njihovog hapsenja. Juce 
  je objavljeno da su uhapseni "pretili bezbednosti i sigurnosti okoline", 
  ali da "niko od njih nije povezan sa eksplozijama u Klokotu 31. 
  jula".
     
  Oni su privedeni u okviru operacije sprecavanja aktivnosti 
  ekstremista duz granice sa Makedonijom, saopstila je Multinacionalna 
  brigada Istok.
      
  Hapsenja su usledila nakon vojne operacije u 12 sela, u kojoj su 
  ucestvovali vojnici pet bataljona operativnih grupa, vojna policija i 
  specijalizovana multinacionalna jedinica Kfora.
     
  Za dvojicu je navedeno da su uhapseni zbog "sumnjivih aktivnosti" u 
  blizini Kforovog kampa Magrat, dvojica su privedena u Gnjilanu zbog 
  ometanja Kfora u vrsenju duznosti, a jedan u Balancu zbog posedovanja 
  "ilegalnih materijala".
   
  Vise 
  hiljada ljudi protestuje u severnoj 
Mitrovici
   
  Vise 
  hiljada gradjana Kosovske Mitrovice pridruzilo se u petak protestnoj 
  setnji radnika Zdravstvenog centra u tom gradu zbog hapsenja lidera 
  Srpskog nacionalnog veca severnog Kosmeta Milana 
  Ivanovica.
     
  Lekari su najpre u belim uniformama prosetali do centralnog 
  gradskog trga, gde su im se pridruzili gradjani. Na mitingu nakon setnje 
  govorili su predstavnici Zdravstvenog centra i SNV-a severnog 
  Kosmeta.
     
  Doktor Milena Cvetkovic procitala je saopstenje kolegijuma lekara u 
  kome se izrazava "najostriji protest" zbog pokusaja hapsenja njihovog 
  direktora, jer smatraju da su oni "upereni protiv opstanka Srba i ostalog 
  nealbanskog stanovnistva na ovim prostorima".
     
  "Lekari su jedan od glavnih stozera oko kojih se z

SRBIJA NA IVICI GLADI!


SAOPSTENJE ZA JAVNOST POKRETA ZA NOVU SRBIJU

SRBIJA NA IVICI GLADI!

Dok Srbija tone u mrak beznadja i apatije, politicari DOS-a putem medija
zasipaju narod pricama o ogromnim uspesima koje postizu na domacoj i
medjunarodnoj sceni, obecavaju i dalje svetlu i bogatu daleku buducnost.
Smisljajuci hvalospeve o sebi, nasi politicki lideri zaboravljaju da se
osvrnu na coveka - onog radnika, poljoprivrednika ili penzionera koji je
placao, ali i dalje placa ceh zbog svoje politicke kratkovidosti i
poverenja koje je dao pogresnim ljudima. Zaboravljaju nasi politicari i
na decu koja rastu u uslovima nedostojnim coveka, na omladinu koja sanja
o begu iz rodjene zemlje. Nedavno objavljeni statisticki podaci govore
da oko 60% gradjana Srbije zivi ispod podnosljivog egzistencijalnog
nivoa, tj. da oni u "uspesnim" Vladinim reformama "uzivaju" gladni.
Posto se ocekuje da ce broj nezaposlenih u Srbiji rasti, pored miliona
ljudi koliko ih je sada bez posla, realno je ocekivati da ce se
situacija pogorsavati. Privreda ne funkcionise, ocekivane investicije ne
dolaze u zemlju, od silnih obecanja datih pre dve godine malo toga je
ispunjeno. Pokret za novu Srbiju izrazava duboku zabrinutost zbog sve
tezih uslova zivota naroda u Srbiji, prouzrokovanih, pre svega, losim
vodjenjem drzave. PZNS poziva na odgovornost nestrucne politicare i
privrednike, kao i sve one koji licne stavljaju iznad interesa naroda i
drzave. Apelujemo na politicki vrh da hitno raspise izbore na svim
nivoima i da tako da sansu Srbiji da prezivi, da vrati narodu
dostojanstvo i pravo na buducnost!

---
Informativna sluzba PZNS-a
  Pariz 10.08.2002

Ukoliko imate komentara na saopstenje PZNS-a, Vas komentar posaljite na
E-mail adresu: [EMAIL PROTECTED]


Trenutni broj primalaca saopstenja i vesti PZNS-a je 27.852

Informativna sluzba PZNS-a Vam zeli prijatan dan


MOUVEMENT POUR UNE NOUVELLE SERBIE
47 bis avenue de Clichy 75017 Paris, France
Tel.: +33 14 87 19 179
Fax: +33 14 82 92 672
E-mail: [EMAIL PROTECTED]

Povoljni stambeni krediti samo mamac za glasače

Title: Message



Povoljni stambeni krediti samo mamac za glasaèe
Za obiène gradjane, nepodno¹ljive rate
Iz bud¾eta krediti na 40 godina samo za dr¾avne slu¾benike

BEOGRAD- Guverner Mladjan Dinkiæ, obecao je pre par dana, 
ponovo gradanima povoljne stambene kredite. Kada ce poceti odobravanje ovih 
kredita sa rokom otplate na 20 godina, uz povoljnu kamatnu stopu, bice poznato u 
septembru, za kada je Dinkiæ najavio predstavljanje projekta za kupovinu kuca i 
stanova. 
U NBJ nezvanicno saznajemo da citav tim strucnjaka uveliko radi na razradi 
ovog projekta koji, zapravo predstavlja formiranje srpske korporacije, po ugledu 
na kanadsku, koja ce osiguravati kredite banaka, odobrene za ove namene. Za 
pocetak bi se dala garancija za prvih 500 kredita koji ce najverovatnije krenuti 
u novembru ili decembru, ka¾u u NBJ. 
Kampanja na dva koloseka
Cudno je da se predstavljanje "stambenog" projekta, skoro podudara sa 
zahuktavanjem predsednicke kampanje Miroljuba Labasa, kojeg Dinkiæ otvoreno 
podr¾ava. Sigurno je, da bi obecanje gradanima koji su bez krova nad glavom, da 
ce u dogledno vreme moci da re¹e svoj problem, bio veliki izborni poen u 
predstojecoj trci za mesto predsednika Srbije.
U NBJ, medutim tvrde da je guverner vrlo ozbiljan po ovom pitanju i da nije 
rec o nikakvom skupljanju politickih poena i dodaju, da Dinkiæ ne ¾eli da iznosi 
detalje dok se projekat za garantovanje stambenih kredita gradanima ne defini¹e 
do kraja. Na¹ izvor iz NBJ dodaje, da ce u ceo projekat biti ukljucene gradske 
uprave, zatim stambeni fondovi institucija i preduzeca kao i gradevinske 
firme.

  
  

  



  Kredit za uce¹æe
  Od septembra bi "Komercijalna banka" trebalo da pocne sa davanjem 
  kredita dr¾avnim slu¾benicima, ukljucujuci i zaposlene u zdravstvu, 
  prosveti i javnim ustanovama koje su njeni deponenti, da bi mogli da plate 
  uce¹ce od 10 odsto za dobijanje stambenog kredita iz sredstava bud¾eta. 
  Tako naprimer, ako je vrednost stana tri miliona dinara, ova banka ce 
  odobriti kredit kupcu u iznosu od 300.000 dinara.


  


  


  

- Taj projekat je ostvarljiv, ali pitanje je koliko ce gradana moci da 
priu¹ti te kredite. Kao prvo, pojavice se problem uce¹ca jer sa prosecnim 
zaradama od 148 evra u Srbiji, malo je njih koji ce moci da obezbede uce¹ce od 
5.000 evra pod uslovom, da kupuju jednu garsonjeru koja na tr¾i¹tu ko¹ta oko 
17.500 evra. Mesecne rate kredita, sa otplatom na 20 godina bile bi oko 260 
evra, tako da , imajuci u vidu visinu, cak i najpovoljnijih bankarskih kamata, 
na kraju bi gradanin platio ne jednu, nego dve garsonjere, smatra Kaca 
Lazarevic, direktor agencije za nekretnine "Alka". 
Ona posebno upozorava, da je nedavno i Radovan Jela¹ic, 
viceguverner NBJ, upozorio gradane da pojedine banke obracunavaju kamatu na 
glavnicu, a ne na preostali deo duga, pa bi u tom slucaju kupac stana, na kraju 
garsonjeru od 17.500 evra platio zapravo trostruko vi¹e. Lazarevic 
dodaje, i da je pitanje koje bi stanove gradani i mogli da kupuju, jer je mali 
broj uknji¾enih, pa bi na kraju preostali samo oni predratni, i novosagradeni, 
cija je ponuda na tr¾i¹tu minimalna.
Medutim, Dragoslav ©umarac, republicki ministar gradevina je pre dva dana 
obecao da ce gradili¹ta u Srbiji o¾iveti i da vec krajem ovog meseca, na Novom 
Beogradu pocinje gradnja stanova za tr¾i¹te i mlade naucnike, a slicni projekti 
se ocekuju i u Novom Sadu, Kragujevcu i Ni¹u. Prema njegovim recima, u bud¾etu 
za ovu godinu za stanove je planirano 800 miliona dinara ili oko 15 miliona 
evra.
Lak¹e za dr¾avne slu¾benike
Cinjenica je i da ce dr¾avni slu¾benici znatno lak¹e dolaziti do stanova jer 
je 12. jula pocela da se primenjuje Uredba o re¹avanju stambenih potreba 
bud¾etskih korisnika. Kako saznajemo u Ministarstvu gradevine, Uredba se ne bavi 
sredstvima potrebnim za gradnju ovih stanova, koja ce se slivati u stambene 
fondove javnih preduzeca i ministarstava, vec pogodnostima za dobijanje 
stambenih kredita. A one su goleme, rok otplate ovako dobijenog stambenog 
kredita iz bud¾etskih sredstava je 40 godina, kamata od 0,5 odsto, a uce¹ce od 
samo deset odsto.

  
  

  



  I podstanari glasaju 
  Koliko je podstanara u Srbiji te¹ko je tacno reci ali, samo u Beogradu 
  bar 100.000 ljudi ¾ivi placajuci paprene kirije. Za dvosoban stan placa se 
  oko 200 evra dok se i garsonjenje koje pre lice na ¹upe izdaju po 50 evra. 
  I pored toga tra¾nja je znatno veca od ponude posebno zbog velikog broja 
  raseljenih i izbeglih lica. Veliki broj ljudi ¾ivi u zajednickom 
  domacinstvu, posebno mladih koji nisu imali privilegiju da stasaju u vreme 
  kada su masovno deljeni dru¹tveni stanovi, a kasnije otkupljivani za 
  bagatelu. 


  


  


  

U jednoj poznatoj gradevinskoj firmi koja godinama gradi stanove za tr¾i¹te 
smatraju da bi, pod uslovom da krenu povoljni stambeni kr

Marko Jakšić o pokušaju hapšenja Ivanovića

Title: Message



Marko Jak¹iæ o poku¹aju hap¹enja Ivanoviæa
Montirana optu¾nica

KOSOVSKA MITROVICA - Potpredsednik DSS i clan SNV za 
severno Kosovo dr Marko Jak¹ic rekao je juce za "Glas" da je svima jasno da je 
optu¾nica protiv doktora Milana Ivanovica, predsednika Srpskog nacionalnog veca 
za severno Kosovo montirana.
- Bilo im je potrebno pet meseci da tra¾e dokaze protiv dr Ivanovica. 
Optu¾nica je veoma ozbiljna, ali se lako mo¾e dokazati da je montirana. Jadna je 
ona vlast koja hapsi ¹efa pregovarackog tima, jer je on trebalo da vodi 
razgovore o re¹enju problema na severu Kosova. Takode je ru¾no da se on hapsi 
zbog simetrije, kako priznaje gospodin ©tajner, jer su uhap¹eni Albanci na 
ju¾noj strani. Da li bi se tako poneo u svojoj zemlji i spremao optu¾nicu protiv 
politickih protivnika.
Ocekujemo ¾e¹ce reakcije iz Koordinacionog centra, s obzirom na neka 
mi¹ljenja da je hap¹enje dogovoreno u Va¹ingtonu. Takode, ocekujemo pomoc 
Savezne i Republicke vlade i Srpskog lekarskog dru¹tva, buduci da je lekar 
optu¾en za poku¹aj ubistva - rekao je za "Glas" dr Marko Jak¹ic
 
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/P02080904.shtml

Diplomatska gimnastika

Title: Message




  
  

  EU ZAMERA NELOJALNOST 
  BUKURE©TU 
  Diplomatska gimnastika Gledajuæi svoje trenutne interese, "Rumunija 
  slu¾i SAD protiv Evrope", tvrdi bukure¹tanska "Ziua" 
  
  (Od na¹eg dopisnika) 
  Bukure¹t, 9. avgusta 
  Evropska unija o¹tro je prigovorila Rumuniji, zemlji kandidatu za 
  ulazak u evropsku integraciju, ¹to je preuranjeno (prva na svetu) 
  potpisala bilateralni ugovor sa SAD o neizruèivanju amerièkih vojnika 
  Meðunarodnom kriviènom sudu. Garantujuæi imunitet amerièkim vojnicima, 
  eventualnim ratnim zloèincima, zvanièni Bukure¹t je na sebe navukao 
  neprikriveni gnev i brojne osude i kod kuæe i u inostranstvu. 
  "®alimo odluku Rumunije i osuðujemo èinjenicu da jedna zemlja kandidat 
  nije èekala da Evropska unija iznese svoj stav prema predlogu SAD u 
  pogledu MKS, stav koji æe biti izlo¾en u septembru", izjavio je 
  ®an-Kristof Filori, portparol evropskog komesara za pro¹irenje zajednice 
  Gintera Ferhojgena. Kako prenosi agencija "Medija faks", u Briselu je 
  ocenjeno da bi gest Rumunije mogao da pogor¹a atmosferu pregovora ove 
  zemlje za njeno pristupanje EU". 
  Osuda istrèavanja 
  U briselskim zvaniènim krugovima, kako nagla¹ava bukure¹tanska ¹tampa, 
  smatra se da je potpisivanje bilateralnog ugovora sa Va¹ingtonom "poku¹aj 
  rumunskih zvaniènika da kupe blagonaklonost SAD i da, u zamenu, dobiju 
  amerièku podr¹ku za prijem u NATO na pra¹kom samitu u novembru". Jedan 
  evropski zvaniènik, koga citira "Medija faks", izjavio je bez uvijanja: 
  "Èitav svet razume da je za rumunsku vladu pristupanje NATO-u 
  najneprikosnovenije i da ona smatra da je za nju sada najva¾nije da se 
  dodvori Amerikancima. A ¹to se tièe pristupanja EU - to je udaljenija 
  stvar i shodno tome dozvoljava sebi da zauzme separatni stav u korist 
  SAD". 
  Ovakav krajnji pragmatizam rumunskih vlasti nije nai¹ao na razumevanje 
  èak ni u bukure¹tanskim medijima. "®urnal nacional" nalazi da "trka za dva 
  zeca nije dobra u diplomatiji", dok "Adevarul" ocenjuje da "nas podani¹tvo 
  prema Va¹ingtonu ko¹ta u Evropi". "Ziua" otvoreno tvrdi da, gledajuæi 
  svoje trenutne interese, "Rumunija slu¾i SAD protiv Evrope". Istina, ovde 
  se shvata da se "Rumunija na¹la izmeðu èekiæa i nakovnja", ali da svako 
  istrèavanje koje hoæe da se unovèi ne miri¹e na dobro. 
  Za "moralnog autora nepromi¹ljenog gesta koji je EU dezavuisala" smatra 
  se, inaèe, popularni ¹ef diplomatije Mirèa Ðoana, kome se pripisuju reèi 
  da "nema te cene koju neæemo platiti samo da uðemo u NATO". Bre¹a, koju je 
  zvanièni Bukure¹t napravio sklapajuæi prvi u svetu ugovor sa Amerikancima 
  o izbavljenju njihovih vojnika od izvoðenja pred meðunarodni tribunal, 
  izazvala je mnoge sarkastiène ocene i uvredila brojne èasti. Tako se ovde 
  izuzetno popularni politièki komentator Kristijan Tudor Popesku, inaèe 
  poznat po o¹trom jeziku i otvorenim kritikama Amerikanaca, na¹ao duboko 
  uvreðen ¹to se Rumunija pona¹a kao politièki beskièmenjak i "opet je prva 
  u diplomatskoj prostituciji". 
  Nova uzbuna 
  Pored slanja 400 rumunskih vojnika u avganistanski pakao, pored 
  stvaranja imuniteta amerièkim vojnicima u odnosu na MKS, zvanièni Bukure¹t 
  se sada sprema na novo dodvoravanje SAD koje mo¾e skupo da ga ko¹ta u 
  odnosu na evropske ujedinitelje. Kao ¹to je poznato, glavne zemlje EU ne 
  gledaju dobrim oèima na amerièke namere da ponovo zarate sa Irakom. 
  Rumunska ¹tampa udara ovih dana na uzbunu u vezi s tim ¹to bi turski i 
  saudijski aerodromi bili izuzeti iz amerièkih vojnih planova za napad na 
  Irak po¹to se te dve muslimanske zemlje uzdr¾avaju od uèe¹æa u ratu. Da bi 
  njihovo mesto u amerièkom bombarderskom e¹elonu zauzeli aerodromi na 
  rumunskom crnomorskom primorju - u Fete¹tiju i Konstanci. "Sada bi jedan 
  takav napor mogao da dovede Rumuniju u difisilan polo¾aj prema 
  Evropljanima", mi¹ljenja je autor dana¹njeg uvodnika u "Adevarulu". 
  Milan Petroviæ 



vrati.gif
Description: GIF image

KOŠTUNIČINA STRANKA: Ako ne stavimo crtu, tražiće da uhapsimo Osamu bin Ladena i Mulu Omar Šarifa


KOŠTUNIČINA STRANKA O ZAHTJEVU STEJT DIPARTMENTA ZA HAPŠENJE RATKA
MLADIĆA I PREOSTALOG IZ VUKOVARSKE TROJKE

Ako ne stavimo crtu, tražiće da uhapsimo Osamu bin Ladena i Mulu Omar
Šarifa 

  Ambasador Pjer Prosper, zadužen u Stejt dipartmentu za sektor ratnih
zločina, najavio je kao dalji uslov napretka u odnosima sa Srbijom
hapšenje Ratka Mladića, preostalog iz "vukovarske trojke", kao i ostalih
koji se nalaze u Srbiji. U Koštuničinoj stranci tvrde da su Prosperovi
uslovi nastavak daljih ponižavanja Srbije. 
- Ponižavanja Srbije nemaju kraja. Poslije "vukovarske trojke" i
generala Mladića doći će na red neko drugi, treći... Srbija mora jasno i
glasno reći da sve ima neku svoju granicu, ispod koje se ne smije ići.
Mora se Haškom tribunalu i američkoj administraciji jasno staviti do
znanja da je dosta uslovljavanja - tvrdi Marko Jakšić, jedan od
potpredsjednika Demokratske stranke Srbije upozoravajući da je svakim
danom sve jasnije da haški sud služi za progon, kažnjavanje i egzodus
Srba i da nema druge funkcije.
- Gospodin Mladić se ne krije u Srbiji. Zato smo nemoćni.Vjerovatno ćemo
sjutra biti krivci za Osamu bin Ladena. Moraćemo pronaći i njega i Mulu
Omar Šarifa - smatra Jakšić objašnjavajući da je srpska vlada
doprinijela ponižavajućem stavu međunarodne zajednice prema Srbiji. 
M.B. 


http://www.revijad.cg.yu/dan/

Dijaspora želi da glasa