Не искључује се да на Википедији има добрих текстова. Без обзира на то
не бих икакво њено узимање здраво за готово сврстао у рад по ПС. Од
ђака у ОШ до доктора наука.
2009/3/27 Slaven Kosanovic slavenkosano...@gmail.com:
Да. Укратко то. Као што је неозбиљно
навести ма коју енциклопедију као
референцу. То показује озбиљност оног
ко се бави науком: Ако
енцкилопедија има референце на
својим чланцима, треба користити њих;
ако је нема, подаци на енциклопедији
нису довољно релевантни за
уношење у један научни рад.
Danas je to raširena praksa na Zapadu i Vikipedija se navodi kao izvor
u mnogim naučnim radovima i publikacijama. Naravno takva praksa se
nerijetko dovodi u pitanje, ali je takođe jasno da postoje mnogi
ugledni akademici iz raznih oblasti, koji tvrde da je Vikipedija
pouzdan izvor kao i svaki drugi, drugim riječima, ne smeta im da se ne
ispoštuje ta konzervativnija procedura. Uostalom cijela nauka o
antičkoj istoriji i filozofiji se bazira na tercijarnim izvorima,
doksografijama (http://sh.wikipedia.org/wiki/Doksografija), pa opet
nikome ne pada na pamet da kaže da su apsolutno nepouzdani i
neozbiljni, naprotiv.
Takođe mnogi nameću dilemu da li je Vikipedija samo enciklopedija ili
više od toga, odnosno neka vrsta zbirke znanja. Klasični
enciklopedijski članci su mnogu šturiji po raznim pitanjima od
većine onih koji se mogu naći na Vikipediji na različitim jezicima.
Uzmimo recimo članak El Greco na španskoj i engleskoj viki, pa riječ
je o jednoj kompletnoj analizi njegovog života i djela, da se
praktično nema šta dodati ni oduzeti.
http://en.wikipedia.org/wiki/El_Greco
http://es.wikipedia.org/wiki/El_Greco
Mnoge knige iz istorije umjetnosti koje nerijetko koštaju par stotina
evra, bi mogle itekako da pozavide.
Slaven
___
Wikimediasr-l mailing list
Wikimediasr-l@lists.wikimedia.org
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
___
Wikimediasr-l mailing list
Wikimediasr-l@lists.wikimedia.org
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
