Zasluzheno... ;) Током 27.11.07., Robert Osswald <[Е-ПОШТА ЗАШТИЋЕНА]> је написао: > > > > ---------- Forwarded message ---------- > > > U prilogu je pismeni zadatak jednog beogradskog gimnazijalca! > > Zaslužuje da se pažljivo pročita do kraja... > > > > *Napomena pošiljaoca pre nego počnete da čitate ovaj pismeni zadatak > > V. Š. (pisan 12.10.1997.) - teme na pismenom su bile: > > - "Koštana" > > - "Svetlosti nesta, prestadoh da čitam i tuga me obli: opet živim" > > > > Š. je izabrao ovu drugu... > > Gledam, al' oči su mi sklopljene. > > Osećam miris sveže lakiranog drveta.Pomislih kako je moj mrtvački > > sanduk prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro. > > Slusam popa koji nariče i decu koja se deru: "Kuku! Strikooo!" Odlučih > > da se malo prošetam, da vidim je l' mi baba Bosa došla na sahranu. Začudio > > sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam > > zadovoljan. > > Sahrana je prilično dobro uradjena. Mile, prvi gučevački trubač sa > > svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na > ražnju, > > dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom > > zamišljeno gledala u moj grob i uzdisala. > > Počeh da vičem: "Šta kukaš stara, nije Omoljica mrtav, opet živim", > > ali se setih da ne može da me čuje. Pogledah jos jednom moje sirote > unučiće i > > pomislih: "E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško > > pasti." > > Osetih u tom trenutku kako me nešto vuče na gore: "E pa dodje vreme da > > se rastajemo". Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima > > raja stajao je Sveti Petar. "Zdravo Petre, pa dodje vreme da se i mi > > ispričamo". > > Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori: "Ne piše ti se dobro, > > Omoljice, puno si grešio. Bog te čeka." Priznajem, malo sam se > > uplasio, jer ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala > stvar. > > Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odvažih > pa > > rekoh: > > "Dobar dan, Bože!". Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju. > Znate, ne umire čovek svaki dan. > > Konacno Bog popravi kravatu, promeškolji se malo na svom oblaku i rece: > "Kazi Omoljice." > > Ovaj govor sam prilicno dugo spremao pa sam rešio da mu kažem sve od prve > do posledje reči: > > "O Boze, vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hodaš, Tvorcu mog psa > > Marka, sinova Mirka i Žuje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma > > Spasoja i izvinjavam se ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da > > spomenem..." > > Tu stadoh i primetih da se zbunio. Zamislite - Bog tako veliki, ja > > tako mali, pa se zbunio preda mnom. Medjutim, našao je nekako prave reci, > pa > > rece: > > - Jesi li ti Omoljice pročitao "Koštanu"? > > - Nisam - velim ja. > > - A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta? > > - Nisam - opet ću ja zbunjeno. > > - Da li te tuga obli, Omoljice? > > - Ne Gospode - rekoh - a zašto? > > - Zato što je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da > > si promašio temu. > > Bog je moćan - pomislih u sebi... > > > > > > **Dobio je 5!!!** > > > > > > I zaslužio! > > > -- > The sound > of water > says > what I think. > > - Chuang Tzu > > -- > * Robert Osswald * [Е-ПОШТА > ЗАШТИЋЕНА] * > * ICQ:25691421 * Y!:robertosswald * AIM:rosswald76 * Skype:r.osswald * > * MSN: [Е-ПОШТА > ЗАШТИЋЕНА] * > Jabber:[Е-ПОШТА > ЗАШТИЋЕНА] * > >
-- -- "Those black empty eyes is haunting me, hate and sorrow builds up inside, I must take my life to be free, this will be my FINAL CHAPTER..."
