RUSKO UPOZORENJE SRBIJI petak, 10 septembar 2010 23:07
Moskva se nadala da Srbija neće odustati od predložene rezolucije, ali je bila spremna da podrži i neku drugu, kojom bi Beograd još diskretnije nastavio da brani svoj teritorijalni integritet U vreme kada se već šuškalo da će režim popustiti pod pritiscima svojih zapadnih prijatelja i sa njima usaglasiti rezoluciju podnetu Generalnoj skupštini UN, ambasador Ruske Federacije izneo je kakav stav po tom pitanju ima Rusija. Zvanična Moskva je odlučno podržala rezoluciju koju je Beograd podneo posle odluke Međunarodnog suda pravde, a koja je uz svu obazrivost, i sve manjkavosti, ipak imala za cilj da zaštiti bar minimum minimuma srpskih interesa. Zato je za našu javnost i političare bilo posebno zanimljiv kako će se Rusija postaviti u slučaju da Srbija popusti i potpuno prihvati volju SAD. RUSKI RULET Aleksandar Konuzin je u vezi sa tim rekao: „Mi podržavamo napore srpske strane u vezi sa zaštitom suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, Srbi treba sami da odrede kako će to raditi, a mi ćemo svakako biti uz njih“. Što je značilo da je Rusija spremna da podrži bilo koji model odbrane Kosova i Metohije, za koji se Srbija odluči. Moskva se nadala da Srbija neće odustati od predložene rezolucije, ali je bila spremna da podrži i neku drugu, kojom bi Beograd još diskretnije nastavio da brani svoj teritorijalni integritet. Međutim, beogradski režim je uveravao Kremlj, kao i sopstvenu javnost, da neće popustiti, i da će istrajati na putu, makar blage, odbrane Kosova i Metohije. Vuk Jeremić je odlučno poručivao: „Nećemo povući rezoluciju“. Rusija je to ozbiljno shvatila. Verovatno su poljuljanom poverenju u iskrene namere srpskih vlasti doprineli i stavovi političkih analitičara koji su i u ruskim očima imali renome nacionalno odgovornih. Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić, koji su polako evoluirali od DSS do stavova vladajućeg režima, i dalje su imali patriotski oreol. U ruskim krugovima smatralo se da znaju šta govore, odnosno da bar oni ne učestvuju u igranju nekorektne spoljnopolitičke igre. Što je, na žalost, veliki propust tako ozbiljne i moćne zemlje. U skladu sa tim, Rusija je uložila značajne napore i uspela da pridobije veliki broj zemalja da podrže srpsku rezoluciju. Veoma aktivno se angažovala i da spreči novi talas priznanja Kosova koji je postajao sve izgledniji. Samo par država je podleglo američkom pritisku dok se većina kolebljivih uzdržala zbog energičnog stava Rusije. Šta se onda desilo? Srbija se sporazumela sa Vašingtonom i Briselom, i prihvatila sve što su od nje tražili. Tako ne samo da je pristala da aminuje odsecanje dela sopstvenog tela, već je zabila i nož u leđa Rusije. Ona je dosledno radila za srpske interese, i u to uložila svoj međunarodni prestiž, a onda je srpski režim srušio sve što je Rusija napornim radom napravila. KOSAČOV O posledicama toga, onda kada je već bilo uočljivo kuda je režim krenuo ali je još bilo prostora da bude upozoren i tako podstaknut da se vrati na prethodne pozicije, munjevito je, na konferenciji za štampu posvećenoj ruskoj spoljnoj politici, progovorio Konstantin Kosačov. Predsednik komiteta Državne Dume (Skupštine Rusije) za Međunarodnu politiku rekao je sledeće: „Ja se bojim da će faktičkim odstupanjem od principa nepovredivosti granica vlasti u Beogradu izgubiti i svoju istorijsku teritoriju i svako poštovanje unutar međunarodne zajednice. Dobili smo pouzdane informacije da su se srpske vlasti saglasile sa brisanjem ključnog zahteva iz rezolucije koju su same podnele pre dve nedelje, naime konstatacije da jednostrano otcepljenje nije u skladu sa međunarodnim pravom i poziva na početak razgovora o statusu južne srpske pokrajine. Time su naši srpski prijatelji sopstvenu rezoluciju sami doveli do apsurda, a u međunarodnoj zajednici ovim definitivno gube svaki kredibilitet, tako da kao posledicu tog čina možemo već narednih dana i nedelja očekivati novi talas priznanja nezavisnosti Kosova, jer druge države neće moći čvrsto zastupati teritorijalni integritet Srbije kada sama Srbija od njega odustaje. Na naše ponude diplomatske pomoći povodom nove rezolucije vlasti u Beogradu su reagovale učtivim odbijanjem. Nisu prihvatili ni ponude za pravne konsultacije i stratešku podršku grupe Šangajskog sporazuma na predstojećem zasedanju Generalne skupštine UN.“ GLUPOST ILI SRAMNA TRGOVINA? Sve u svemu, Rusija je na vreme upozorila Srbiju kakve će biti posledice njenog malodušnog poteza. Jasno je još nešto. Kao što je pre dve godine rekao ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, Rusi neće biti veći Srbi od Srba. Ako Srbi neće da brane svoj teritorijalni integritet, zašto bi ubuduće to radila Rusija? Da stvar bude i gora, iza kulisa stoji još nešto, što Srbiju može skupo da košta. U ruskim diplomatskim i političkim krugovima postoji osnovana sumnja da se nije radilo samo o defetizmu srpskog režima i neznanju režimskih analitičara. Moguće je da je oficijelni Beograd obavio veštu trgovačku operaciju. Malo je pojačao svoju patriotsku retoriku. Paralelno sa tim je uveravao Rusiju da će istrajati u vezi sa onim što je započeo. Tako je povećao svoju težinu u očima SAD i EU, odnosno njegova pregovaračka pozicija je postala bolja. Nju je onda iskoristio da istrguje materijalnu podršku koja bi produžila opstanak režima, možda čak i do redovnih izbora. Vrh DS je, čini se, ubio jednim udarcem dve muve: dobio je sredstva za opstanak ali i obećanje da će biti smanjena zapadna podrška njegovim konkurentima, što znači da će naprednjaci, stranka koju neki nazivaju Mi-6 opozicija, ostati bez dela dosadašnje podrške. SNS je zapad pripremio kao rezervni tim, a sada je Tadić istrgovao da on do daljnjeg ostane na klupi, što pokazuju šizofrene izjave lidera naprednjaka Nikolića: prvo, da smo trebali u vezi sa rezolucijom da se dogovorimo sa EU, odnosno pošto je tako i bilo, da smo poraženi što smo pravili rezoluciju sa EU. U politici ništa nije besplatno. Tako dobru „kupovinu“ morao je da plati Kosovom i odnosima sa Rusijom. Nju je prevario i faktički odbacio. Već ranije se od nje distancirao, ali takva politika je sada doživela kulminaciju. Kada je Medvedev posetio Beograd, srpski zvaničnici izražavali su spremnost da sa Rusijom razvijaju savezničke odnose, ali su ubrzo zaboravili treći (ruski) i četvrti (kineski) stub spoljne politike. Kako je svojevremeno u tekstu „Da li je promenjena spoljnopolitička orijentacija DS-a?“ ubedljiv dokazao Dragomir Anđelković, sva priča o tim stubovima imala je dnevnopolitičku dimenziju i bila je u funkciji ubrzavanja procesa evropskih integracija, kao i dobijanja sredstava od MMF-a. O odnosu aktuelnog režima prema Rusiji mnogo govori i kako je postupio sa ruskim predlogom nove evropske kolektivne bezbednosti. Ta inicijativa koju je Moskva u razrađenom vidu ponudila tokom 2009. godine, od strane naših vlasti skoro da je ignorisana. U početku su se o njoj pozitivno izjasnili, ali kada su videli da je Amerika odbacuje, odnosno relativizuje, i sami su počeli prećutno da postupaju na isti način. „Centar za razvoj međunarodne saradnje“, čiji sam predsednik, uložio je velike napore kako bi srpskoj javnosti bio objašnjen pozitivni značaj ruske inicijative za Srbiju, kao i da bi animirao naše političke strukture da je podrže, ali vlast i tzv. opozicija na to je ostala gluva. Nju isključivo interesuje šta joj se poručuje sa zapada, a samo demagoški nastoji da predstavi da je zainteresovana za produbljivanje odnosa sa Rusijom. NSPM NA BRANIKU REŽIMA Pažljivo sam pratio polemiku koju su autori „Pečata“, „Vidovdana“ i „Novog Standarda“ imali sa analitičarima „Nove srpske političke misli“. Studiozno sam sagledao stavove oponenata i diskusiju tokom koje su Dragomir Anđelković, Branko Radun, Milorad Vučelić, Miša Đurković, Milovan Balaban, Vladan Vukosavljević, razobličili prevaru režima u vezi sa rezolucijom, odnosno ulogu koju su u tome imali Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić. Nekada ugledni nacionalni analitičari koji su sada postali posredni partneri sa „ekspertima“ drugosrbijanske analitike, oličenim u liku Ivana Vejvode, Dušana Janjića, Milana Nikolića. Podržavam nastojanje spomenutih autora da se reafirmiše objektivna analitika, odnosno demonstrira zloupotreba analitike od strane onih koji su svoj „patriotski“ renome podredili potrebama režima koji naciji nanosi štetu. Ipak, mislim da je tokom rasprave izostao jedan važan segment. Tokom nje nije razmotreno pitanje refleksije režimske prevare sa rezolucijom na stav Rusije prema Srbiji. Zato sam smatrao da je neophodno da se indirektno uključim u polemiku, i nešto napišem o tome. Rusija je ključni partner Srbije. Ta zemlja štiti ne samo njen teritorijalni integritet već i opstanak Republike Srpske. Svako kome je stalo do interesa našeg naroda, o tome bi morao da vodi računa, i ne bi smeo da se sa njom igra, odnosno da zloupotrebljava dobru volju Moskve. Aktuelni režim je to uradio. Nadam se da će zbog prijateljstva prema srpskom narodu, ma šta mislila o vlasti, Rusija ostati uz nas. A da će svi građani Srbije koji svojoj zemlji žele dobro, posle ovoga što je sada učinjeno, početi da se osvešćuju, odnosno da će sada kada su stvari postale mnogo jasnije i na političkoj, i na analitičkoj sceni, prepoznati ko u vlasti i opoziciji radi protiv interesa i Srbije, i Rusije. I da će u skladu sa tim građani prevazići apatiju u koju nas zapadni nalogodavci režima i velikog dela opozicije guraju, tako da će, bar onoliko koliko pre dirigovanog razbijanja SRS-a, početi aktivno da se bore da se Srbija vrati svojim interesima i prijateljima. A toga neće biti bez promene ove vlasti i odbacivanja lažne alternative koju zapad za nju nudi. Autor Dr Stevica Deđanski, predsednik „Centra za razvoj međunarodne saradnje“ Izvor <http://www.vidovdan.org/2010-03-21-19-46-21/2179-2010-09-10-13-41-53> Vidovdan, 10. 09. 2010. http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/5367-rusko-upozorenje-srbiji.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
