Срамота је једну државу каква је Француска да јој је Бернард Кушнер министар иностраних послова
Кушнер је био и остао хуља Патетични и усиљени смех на изненадно питање новинара шта зна о „жутој кући“ где су вађени органи киднапованим Србима, више него јасно демаскира Кушнера да је за те злочине бар знао, ако и сам у њима није учествовао. Увреда новинара да је луд и би требао да се лечи, је поред крајње не дипломатски одговор једног министра иностраних послова што најбоље открива сам карактер Кушнера. Кога штити Кушнер? Бернар Кушнер, француски шеф дипломатије, је упознат са злочинима над несталим и киднапованим Србима на Косову и Метохији, јер се за време његовог мандата као првог шефа Унмика (1999-2001.) десило највише отмица Срба и другог неалбанског становништва. С тога на питање кога штити Кушнер постоји само један одговор. Себе и вође терористичке ОВК којима је био врло наклоњен а који су те политичке услуге Кушнеру добро плаћали. На његов невешт покушај да у целу причу о жутој кући, као лекара уплете и Раду Трајковић, која о узимању органа од отетих Срба није имала појма - она је само смешећи се ћутала. На Кушнерово усиљено смејање и театрално понашање остала је нема мада је могла и морал да нешто каже у одбрану свог народа. Али Рада је одавно заћутала по многим питањима, јер јој две ћерке студирају у Америци са по две стипендије, по једну добијену од САД фондације, а друге две су од стране универзитета на којима девојке студирају. Пошто се таква дарежљивост „плаћа“! ћутање је било најмање што је Рада у том тренутку могла да учини. Каснија изјава директорке Дома здравља у Грачаници Раде Трајковић Тањугу „да јој је са професионалне, али и са политичке тачке гледишта разумљива реакција шефа француске дипломатије на новинарско питање о случају "жута кућа". Питање да коментарише наводе породица несталих да је трговао органима несталих и киднапованих Срба било је оптужујуће, али не верује да он не зна за „жуту кућу“. - Не могу да верујем да Кушнер није упознат са случајем „жуте куће“, али нисам ни ја сматрала за потребним да са њим разговарам о том питању. Очигледно је да медији у Србији непрестано теже сензацијама и да чекају да се овако нешто деси - каже Трајковићева. Званичник УН-а Филип Алстон је недавно оптужио Албанију да спречава међународну истрагу о оптужбама за мучење, убијање и трговину органима током сукоба на Косову и Метохији 1999. Удружење породица киднапованих и несталих на КиМ зачуђено је Кушнеровом бурном реакцијом на питања новинара „Гласа Америке“ у вези са трговином органима и његовим питањем „Шта је то ‚жута кућа?‘“, посебно ако се узму у обзир наводи бивше хашке тужитељке Карле дел Понте, која у својој књизи пише да су отетим Србима вађени органи у „жутој кући“ на северу Албаније. У њеној књизи „Лов - ја и ратни злочинци“ Карла дел Понте је написала да је испитивала извештаје по којима је око 300 Срба држано у Албанији где су им узимани органи и продава! ни на црном тржишту. Из Тужилаштва за ратне злочине нисмо успели да добијемо коментар, јер је портпарол Бруно Векарић на путу у иностранству. Међутим, он је пре само неколико дана говорио о новим доказима који потврђују да су постојали логори ОВК на северу Албаније за време и непосредно по завршетку рата. Постојале су српске жртве на северу Албаније у то време, а сазнали смо да су постојали и болнички центри у којима су се потенцијално одвијале хируршке интервенције - рекао је Векарић. Председник Српског националног већа Марко Јакшић сматра да је Кушнера питање погодило. Реаговао је као да је био учесник тог злочина, а питање новинара је погодило право у мету. Највећи егзодус Срба десио се за време његовог мандата. Породице несталих са правом питају да ли је он умешан у те ствари и шта о томе зна. Увек је био театралан, а резултати рада су му по Србе катастрофални - каже Јакшић. „Хуманизам“ као бизнис Када сам схватио да се „хуманост“ претворила у бизнис и када су „Лекари без граница“ почели да се баве шпијунским активностима, транспортом оружја, спровођењем политике опредељујући се за једно од стран, па још све то радећи за новац, напустио сам ту организацију. Хуманизам се претворио у велики бизнис, што је излазило из мојих моралних оквира и ја сам морао да из тога одем. Нема више ниједног рата а да се они „Лекари без граница“ не појаве. Препознатљиви су по мајицама с натписима и навијањем искључиво за једну страну, али не због хуманог рада на терену већ због великог бизнис –каже др Шитли, један од оснивача те организације у којој је био и Бернард Кушнер. Др Луј Шитли је једна од малобројних јавних личности у Француској које су се 1999. супротставиле “хуманитарном” бомбардовању тадашње СР Југославије. Када само са Бернаром Кушнером, и још неколико колега лекара шездесетих година у Бијафри основали удружење “Лекари без граница”, нисам ни могао да замислим да ће три деценије касније хуманитарне акције постати бизнис и обавезна декорација свих ратних похода – каже Др Луј Шитли. Све бомбардерске акције НАТО-а, па и мали локални сукоби, имали су хуманитарно-пропагандни део. Таква делатност постала је бизнис великих размера, често са сумњивим политичким везама. Акције непристрасне људске и лекарске солидарности засењују новчани, полит! ички, сексуални… скандали чија је листа све дужа, од Либерије до Косова. - Када се говори о скандалима у хуманитарним организацијама, не треба поједностављивати ствари. Треба се сетити да смо основали “Лекаре без граница “ када смо у Бијафри видели да се на наше очи у авионе Црвеног крста товари оружје. Тамо смо радили у тако страшним ратним условима да смо спавали само када бисмо пали од умора. У Авганистану 1980. године снимили смо слајдове које смо приказивали потенцијалним донаторима и тако финансирали хуманитарне акције. Мислим да су проблеми почели када су на европском институционалном нивоу створене �! �рганизације које су почеле да дају новац за хуманитарне акције. Поднесете пројекат и они вам доделе буџет под условом, наравно, да је ваш пројекат политички њима одговара. Ту је дошло до онога што зовем “перверзијом система”. Те “хуманитарце” можете да препознате по томе што причају само о себи, а међусобно разговарају искључиво о томе где је ко колико плаћен, како се још може зарадити. С тога ме уопште није зачудило када сам прочитао изјаву Карле дел Понте да су негде на северу Албаније вађени органи људима и продавани. Да ли је мој би! вши колега Кушнер у томе учествов�! �о не могу рећи али да је са позиције шефа УНМИК-а то морао знати. Кушнеров велеобрт Кушнер је био мој пријатељ из ране младости. Урадио је много добрих ствари. Не треба то заборавити. Сачувао је на хиљаде живота организујући акцију спасавања “људи из чамаца” из Вијетнама. Проблем је што он, заправо, не зна каква је патња рат, јер никад није био у ратним подручјима на дужи рок. Долазио је и пролазио, али се није задржавао. Не могу да схватим да неко може да буде лекар и да буде за рат. Један од оснивача хуманитане организације “Лекари без граница”, др Бернар Кушнер постао је родоначелник идеологије “права на војну интерве! нцију из хуманитарних разлога”. Постао је министар, па шеф мисије УН на Косову. У влади француског председника Саркозија добио је место шефа дипломатије. Кушнер је хвалио ратну интервенцију НАТО у Авганистану јер је то нови одличан бизнис “дуплиран хуманитарном активношћу”. Један је од ретких Француза који је подржао амерички напад на Ирак, упркос чињеници да су то одбили да учине тадашња француска влада десног центра и председник Жак Ширак. Како каже др Шитли, с др Бернаром Кушнером није се слагао ни око рата у Југославији, па ни сада. Оснивањем самоиницијативне хуманитарне организације у Бијафри, која није хтела да има ништа с корумпираним Црвеним крстом, почела је епоха хуманитарних акција и такозваних невладиних организација. У току следеће три деценије оснивачи су се разишли. “Лекари без граница” постали су права хуманитарна мултинационала организација с буџетом од преко шездесет милиона евра, стотинама плаћених немедицинских професионалаца, поред две хиљаде лекар0а на свим странама света. У току бомбардовања Југославије, ова организација отворено је ради! ла за НАТО, разликујући избеглице и жртве рата по националности, што је сасвим супротно духу оснивача. У знак протеста, тада се одвојило грчко крило организације. У писму париској централи отворено су указали да је пристрасност резултат чињенице да “Лекаре без граница” финансирају владини и провладини фондови. Исте године организација добија Нобелову награду. - На шта то личи да “Лекари без граница” дођу на Косово обучени у мајице с натписима на албанском и енглеском. Лекар мора увек да буде на страни жртве било које националности и вере, да буде само на страни пацијента - каже др Шитли, који је 1992. с пријатељима из хуманитарне организације ТАО довезао камион лекова за две наше гинеколошко-акушерске клинике и Дечју болницу у Тиршовој. Одлучили смо да нешто урадимо сами, што неће бити у функцији владине политике јер мало ко зна да су прве жртве рата у Бијафри међу хуманитарцима били управо млади! хирурзи из Југославије. Радили су у ирској католичкој мисији када су на операциони блок пале бомбе из египатских „мигова”. Нико није преживео, ни од лекара, ни од пацијената - сећа се др Шитли. Ово што је Кушнер са својом организацијом „Лекари без граница“радио у ратовима на простору бивше Југославије, у Босни и на Косову није ни хумано ни људски. Посебно се није прославио ни као шеф мисије УН на Косову непосредно после НАТО бомбардовања јер је спроводио политику запада жмурећи на све српске жртве. Он и данас носи титулу лекара али то са лекарском етиком нема никаквих додирних тачака - остао је само бизнис и политика. Кушнер штитио Тачија и Чекуа Српско правосуђе води истрагу против Бернара Кушнера још од 1999. године, а због сумње да је на функцији шефа Унмика, извршио кривично дело помагања у геноциду. Истражни судија Окружног суда у Приштини је 16. фебруара 2000. године, на основу захтева тужиоца донела решење о спровођењу истраге. Истражни судија Даница Маринковић, која је потписала то решење, одлично се сећа свега, јер како каже, пре ове одлуке је била у прилици да саслуша више од 200 људи који су непосредно или посредно сведочили о злочинима над неалбанским становништвом на Косову и Метохији. Бернард Кушнер као „неутрални“ представник УН за Косово и Метохију Слева на десно Хашим Тачи командант терористичке УЧК, Бернард Кушнер шеф администрације УН за Косово, генерал Сир Мајкл Џексон командант КФОР-а, Агим Чеку командант КПС и Весли Кларк комадант НАТО-а Кушнер помагао геноциду на Космету: Даница Маринковић Реч је о предмету 194/99. Тужилаштво је водило истрагу против бивших команданата терористичке ОВК Хашима Тачија и Агима Чекуа, а испоставило се да постоји веза и са тадашњим шефом Унмика Бернаром Кушнером. У решењу о спровођењу истраге навела сам да постоји основана сумња да од 26. јула 1999. године, када је ступио на дужност шефа цивилне мисије на Косову, није ништа учинио у спречавању убистава и киднаповања Срба, Црногораца и осталих неалбанаца, уништавању приватне имовине и вредних културно-историјских споменика - прича за "Вести" Даница Ма! ринковић и додаје да су Агим Чеку, Хашим Тачи и Кушнер били оптужени за геноцид зато што су, од доласка међународних снага на Косово, па у наредних годину дана, убијене 482 особе - Срби, Црногорци и припадници других етничких група - неалбанаца, 399 их је тешко рањено, 362 отето. Српско правосуђе покренуло истраге: Хашим Тачи и Бернар Кушнер Истовремено је уништен велики број стамбених кућа, културних и верских објеката и споменика. Пошто је Кушнер имао дипломатски имунитет било је апсурдно да и за њим распишем интерполову потерницу, па сам то учинила само за Тачија и Чекуа - објашњава Маринковићева и додаје да се после неколико година за овај случај заинтересовало Министарство правде Србије. Наводно је овај предмет завршио или у Хашком трибуналу или у Тужилаштву за ратне злочине. У сваком случају, потернице и оптужнице против Тачија и Чекуа су још активне, јер су обојица �! �апшени када су боравили у иностранству - каже судија Даница Маринковић. Дипломате спасавале злочинце Тачи и Чеку су на основу оптужнице Данице Маринковић у више наврата били задржавани по европским и светским метрополама, а последњи такав случај догодио се средином јуна прошле године, када су бугарске власти на основу интерполове потернице ухапсиле Агима Чекуа, некадашњег премијера Косова и команданта ОВК. Министарство правде Србије је тада у потпуности стало иза овог предмета јер је затражило његово изручење. Међутим, он је пуштен након политичких притисака из Европске уније. Српска политика http://www.srpskapolitika.com/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
