22 02 2010
Поштоване даме и господо,
Овде следи допис Народној скупштини и председнику Тадићу (по четврти пут од
1999. год.) за очување изговора наших имена и презимена њиховим одговарајућим
писањем у пасошу.
После вишеструке преписке с МУПом и Владом, добио сам допис МУПа који показује
да по закону можемо да пишемо наша имена и презимена у пасошу тако да се очува
њихов изговор.
По закону наша имена не могу да се уписују ћирилицом (ЗАШТО, а на корицам пише
ПАСОШ само на ћирилици?). Могу да се пишу на било којој латиници, али само на
једној. Ја сам изабрао да ми буду написана на Енглеском. Пошто се ch користи за
ч, ја сам усвојио да пишем tch за ћ. Уместо Ј пише се Y, итд. Погледајте даље
и додатке.
С поштовањем,
Љубомир Т. Грујић
----------------------------------------------------------------------------
НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ г. БОРИС ТАДИЋ
Београд
Поштовани господине Председниче Народне Скупштине Републике Србије,
поштовани господине председниче Републике Србије Тадићу,
поштоване даме и господо, другарице и другови народни посланици
Предмет: Писање наших имена у Изводу из матичне књиге рођених и у пасошу
Стварност и будућност, и прошлост, као и Устав, кратко сажети у
разлозима које износим у образложењу ме наводе да вас најлепше замолим да
прихватите следећи Захтев и Предлог:
ЗАХТЕВ
1. да се заустави писање наших имена и презимена у транскрипцији
искључиво на Хрватски језик: на хрватској латиници по хрватском правопису у
Изводима из матичних књига у обрасцима за иностранство и у пасошу, и
2. да се у Изводима из матичних књига у обрасцима за иностранство и у
пасошу наша имена и презимена напишу тако, на језику и писму на коме је
одштампан цео текст, да буде сачуван њихов изговор.
ПРЕДЛОГ
1. да се имена и презимена свих држављана Р. Србије обавезно уписују
(руком, ако нема одговарајуће писаће машине или рачунара) на Србском / српском*
језику : србским / српским правописом и србском / српском ћирилицом у Изводима
из матичних књига у обрасцима за иностранство и у пасошу,
2. да се име и презиме држављанина Р. Србије, чије је матерње и
национално писмо (бугарска или македонска или руска или србска/српска)
ћирилица, напише латиницом на светском језику (Енглеском и/или Француском) у
Изводима из матичних књига у обрасцима за иностранство и у пасошу, осим у
случају да дотично лице затева да му се име и презиме напишу на Хрватском
језику : хрватском латиницом по хрватском правопису (уместо на једном од
светских језика), и
3. да се име и презиме држављанина Р. Србије, чије је матерње и
национално писмо (на пример: албанска или мађарска или румунска или словеначка
или хрватска) латиница, напише на његовом језику његовим писмом (уместо на
једном од светских језика).
ОБРАЗЛОЖЕЊЕЗАХТЕВА
Веродостојност а не изопачавање наших имена у иностранству
Овај Захтев поново подносим (по трећи пут) да би се обезбедила
веродостојност наших имена и презимена у иностранству, те да би се тиме
зауставило њихово изопачавање којем смо до сада били подвргнути због њиховог
писања на Хрватском језику - хрватским латиничким писмом.
Детаљи који ово објашњавају и илуструју следе.
Језик и имена
Језик није само филолошки систем (скуп речи, скуп граматичких
правила којима се оне повезују, скуп књижевних фигура, облика и стилова) већ он
изражава менталитет и мисаоност једног народа, мисаони систем народа, исказује
начин размишљања тог народа и његов развој. Србски / српски језик је
једноставан и отворен са изузетно једноставним правописом - Вуковим правописом,
и са особито повољним писмом за очи - србском/српском ћирилицом. Језик је један
од основних атрибута постојања нације и једна од њених
најдрагоценијих националних вредности.
Свако од нас је наследио породично име - презиме од својих родитеља
и предака. Они су га очували, одржали су његов изговор. Они наши преци који су
били неписмени пренели су генерацијама својих потомака презиме одржавајући
његов изговор. Писање наших имена и презимена се мењало онако како се мењало
наше писмо и наша азбука. Ово је један од показатеља да је изговор наших имена
старији и важнији од њиховог писања у случајевима када смо приморани да
извршимо избор између очувања изговора и очувања писања наших имена
и презимена.
Када пишемо име града или државе у тексту на страном језику ми их
пишемо тако да очувамо њихово (што правилније) читање и изговарање. На пример:
Београд пишемо Belgrade(на Енглеском и Француском), а не
Beograd(на Хрватском),
Србија пишемо Serbia(на Енглеском ) или Serbie(наФранцуском),
а не Srbija(наХрватском).
Нажалост, у овоме нисмо доследни те у тексту на страном језику, на пример у
тексту на енглеском језику користимо, за иностранство (осим Р. Хрватске)
неодогварајућу, хрватску латиницу када на пример:
Ниш пишемо Niš, уместо да пишемо Nishиако је текст на
енглеском језику, а да би смо очували изговор (јер писање србском/српском
ћирилицом не можемо да очувамо на страном језику), или
Љубовија пишемо искључиво на хрватском писму по хрватском
правопису: Ljubovija, уместо Lyuboviyaу тексту на Енглеском језику, итд.
Када пишемо страна имена на Србском/српском језику ми их пишемо
тако да очувамо (што правилнији) њихов изговор, а потпуно занемарујући њихово
писање на њиховом језику. На пример:
Bush пишемо Буш, а не Бусх,
Churchill пишемо Черчил, а не Цхурцхилл, итд.
Ово такође показује да је изговор важнији од писања имена.
ПРАВИЛО. Приликом писања наших имена и презимена, имена географских
појмова итд. у тексту на страном језику она треба да буду писана на том истом
страном језику његовим писмом и правописом тако да се очува њихов изговор.
Језик, имена, Изводи из матичних књига и пасош
Да би подаци у пасошу били веродостојни потребно је да они буду веродостојни и
у Изводу из матичне књиге рођених одн. венчаних.
Нажалост, претходно правило је потпуно прекршено када се пишу наша имена и
презимена у пасошу. Као последица је изопачавање, чак драстично изопачавање,
изговора наших имена и/или презимена у великом броју случајева. Неколико
примера:
Презиме На Хрватском језику -
хрватском латиницом и хрватским правописом
Чита се у енглеском говорном подручју Чита се у француском говорном подручју
Ајчевић Ајčević Аџкевик Ажкевик
Ашковић Аšković Асковик Асковик
Бајић Bajić Беџик Бажик
Бојић Bojić Боџик Божик
Билић Bilić Билик Билик
Вучић Vučić Вукик Викик
Гајић Gajić Геџик Гажик
Грујић Grujić Груџик Грижик
Гашић Gašić Гесик Газик
Дучић Dučić Дукик Дикик
Јањић Janjić Џањик Жањик
Јарић Jarić Џерик Жарик
Јелић Jelić Џелик Желик
Јованић Jovanić Џованик Жованик
Јовановић Jovanović Xовановик Жовановик
Јојић Jojić Џоџик Жожик
Којић Kojić Коџик Кожик
Коштуница Koštunica Костуника Костуника
Лазић Lazić Лезик Лазик
Милојевић Milojević Милоџевик Миложевик
Милошевић Milošević Милосевик Милозевик
Недић Nedić Недик Недик
Нешић Nešić Несик Незик
Пајевић Pajević Пеџевик Пажевик
Пајић Pajić Пеџик Пажик
Пршић Pršić Прсик Прсик
Ракић Rakić Рекик Ракик
Рајић Rajić Реџик Ражик
Савић Savić Севик Савик
Сарић Sarić Серик Сарик
Тадић Tadić Тедик Тадик
Црнојевић Crnojević Крноџевик Крножевик
Ћирић Ćirić Кирик Кирик
Ћосић
Ćosić
Козик
Козик
Ћурић Ćurić Курик Кирик
Ћурчић Ćurčić Куркик Киркик
Шевић Šević Севик Севик
Шешељ Šešelj Сесел, Зезел или Сисел Сезел или Зезел
Узрок оваквом унакарађивању изговора наших имена и презимена је коришћење, за
иностранство неодговарајућег, хрватског латиничког писма и правописа. И то се
чини упркос томе што оно није ни једно од светских латиничких писама (није ни
енглеско, ни француско ни немачко ни шпанско ни италијанско итд.), те га мало
ко у свету разуме и уме да прочита (макар приближно) тачно, чак вероватно мањи
број него оних који могу да прочитају (довољно приближно) тачно текст на
србској/српској ћирилици (њега могу да прочитају Бугари, Белоруси,
Македонци, Руси и Украјинци)! Текст у пасошу је написан на два светска
језика, односно, цео текст је написан на три језика:
- на Српском језику србском/српском ћирилицом српским правописом,
- на Енглеском језику енглеском латиницом енглеским правописом,
- на Француском језику француском латиницом француским правописом,
а нпр. у Изводу из матичне књиге рођених је написан на Српском и на једном
светском језику (на Енглеском или на Француском). Уместо да наша имена и
презимена буду писана барем и на једном од та два светска језика њиховом
латиницом и њиховим правописом, она су писана, за иностранство неодговарајућом,
искључиво хрватском латиницом хрватским правописом које знају да прочитају само
они који су посебно ту латиницу научили ако им то није матерње писмо.
Други народи, који за своја писма имају нелатиничка писма, као на
пример арапски народи, јапански народ, кинески народи руски народ,природно не
користе,за иностранство неодговарајуће, хрватско латиничко писмо. У арапским
пасошима на горњој половини стране је цео текст, укључујући име и презиме
носиоца пасоша, написан на арапском језику (арапским писмом), а на доњој
половини стране цео текст, укључујући име и презиме носиоца пасоша, је написан
на једном од два светска језика - његовом латиницом (енглеском или
француском) његовим правописом. У руском пасошу, у једној његовој половини
текст, укључујући име и презиме носиоца пасоша, је написан на руском језику
руском ћирилицом, а на другој половини је текст написан на енглеском језику.
Неодрживост образложења Секретаријата за управу града Београда
(бр. 202-28/2001-XИ-02-30.07.2001. године)
Суштину овога што следи сам био доставио Секретаријату за управу
града Београда приликом мог претходног обраћања Скупштини:
Поводом мог обраћања Служби матичара Скупштине општине Стари град
града Београда, Секретаријат за управу града Београда је одбио моју молбу да се
наша имена напишу на Српском и Енглеском језику у обрасцу за иностранство
(одштампаном на тим језицима) мог Извода из књиге рођених, који је у оригиналу
написан на Српском језику - србском/српском ћирилицом.
Образложење Секретаријата за управу града Београда о писању србских/српских
имена и презимена у формуларима Извода из матичних књига за иностранство
написаних на Српском и Енглеском језику, и на Српском и Француском језикује
неодрживо и неприхватљиво:
1. Секретаријат се позива на одредбе, законе и Службени лист државе
која не постоји: СФРЈ!
2. Сви смо у СФРЈ били прихватили Српскохрватски као заједнички језик
ради братства и јединства. У име тога је Србски/српски народ ћутке поднео
званично укидање (1957. год.) постојања његовог језика. То је важило све до
новог Устава Р. Србије од 2006. године. Братство и јединство је замењено
лажима, пљачкама, мржњом, злочинима, прогонима. Мирољубива и антифашистичка
СФРЈ је насилно укинута противно Повељи УН, Међународном закону и њеном Уставу
(који почиње са: Народи Југославије,полазћи од права сваког народа на
самоопредељење, укључујући одцепљење, ...), без сагласност њених држављана!!!
Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Македонија су се насилно одцепиле
супротно Уставу СФРЈ (републике нису имале право на самоопредељење, те ни на
одцепљење. Нису републике створиле Југославију, већ народи. Републике нису ни
постојале ни пре 1945. нити 1945. године). Опште право народа, а у овом случају
и посебно јер су народи створили ту државу, је омаловажено и замењено
пропагандом заснованом на лажима и демонизацији које увелико превазилазе
гебелсовско - стаљинистичку машинерију. Председник Председништва СФРЈ који се
био ангажовао на растурању СФРЈ је био Хрват.
3. Све одредбе СФРЈ које су одређивале да србска/српска имена и
презимена морају да буду писана искључиво на Хрватском језику - на хрватској
латиници хрватским правописом су биле правдане тврђењима да Српски језик не
постоји (у СФРЈ званично Српски језик није био признат од 1957. год., понављам
да се не заборави), већ да постоје само следећи језици народа СФРЈ:
- Срспкохрватски језик или Хрватскосрпски језик,
- Хрватски књижевни језик,
- Македонски језик,
- Словеначки језик.
4. Српски језик је постојао и остао да постоји.
5. Српски језик је службени језик у Р. Србији, па тиме и у главном
граду Р. Србије - мом родном Београду.
6. Хрватски језик и Р. Хрватска су од 1992. год. страни језик и страна
држава Српском народу и Р. Србији.
7. Уставом Р. Србије је дозвољена јавна употреба латиничког писма, али
без захтева да то мора да буде искључиво хрватска латиница, већ да то може да
буде албанска, енглеска, италијанска, мађарска, румунска, француска, шпанска и
било која друга латиница. Ово је важно не само за Србе већ и за припаднике
националних мањина у Р. Србији.
8. Секретаријат се позива на одредбе Међународних конвенција тврдећи да
оне забрањују транскрипцију имена и тиме је свој допис довео у супротност са
самим собом и са својим тврђењима:
a) Имена Србије и Југославије су транскрибована у обрасцима на страном
језику: Србија је написана као Serbiaна Енглеском, а као Serbieна Француском,
Југославија је написана као Yugoslaviaна Енглеском, а као Yougoslavieна
Француском језику. Значи да је наша држава у тим формуларима извршила
транскрипцију имена.
b) Сада се врши транскрипција србских/српских имена и презимена у
обрасцима за иностранство на један страни језик - Хрватски. И то искључиво на
њега.
в) Неоправдана упорност (тј. инат) да се србска/српска имена и презимена
пишу у транскрипцији једино на Хрватском језику - хрватском латиницом у
обрасцима за иностранство у којима је цео текст одштампан искључиво на Српском
и Енглеском, или на Српском и Француском, језику представља вишеструки прекршај:
- писање србских/српских имена у транскрипцији на Хрватски језик - хрватском
латиницом је њихова транскрипција на један страни језик - Хрватски језик,
- писање србских/српских имена на Хрватском језику и хрватској латиници је у
супротности са целим одштампаним текстом у коме ништа није написано на
Хрватском језику - на хрватској латиници,
- омаловажава слободно изражену вољу Хрватског народа да његова држава
буде одвојена од Р. Србије,
- може да изгледа да Срби проглашавају Хрватски језик (писмо, правопис,
граматику) за свој национални језик - за Српски језик, што би било културна
крађа националне вредности Хрватског народа,
- омаловажава истину да се Р. Хрватска (као и Словенија, Босна и Херцеговина
и Македонија) издвојила из СФРЈ противно Уставу СФРЈ: Устав је дозвољавао
самоопредељење до одцепљења искључиво народима С. Ф. Р. Југославије, а не њеним
републикама (нити аутономним покрајинама Србије), а што је један од најбитнијих
узрока међујугословенског трагичног рата протеклих година,
- омаловажава истину о свом злу хрватских држава нанетом делу Српског народа
који је живео у својој вековној постојбини: Крајини и Славонији, у периодима од
1941. - 1945. године и од 1992. године па надаље,
- представља настављање једног од начина насилног претапања Србског/српског
народа у Хрватски народ.
С обзиром на све изнето, подносим вам овај Захтев као потпуно оправдан и
природан.
· ОБЈАШЊЕЊЕ. Разлике између Србског језика и српског
језика су следеће:
- У Србском језику се даје предност правилу о очувању корена
речи када је тај корен властита именица (нпр. СРБ) над правилом о изједначавању
сугласника по звучности, док је у Српском језику обратно. Зато је од СРБ:
Србство, Србкиња, србски у Србском језику, а не Српство, Српкиња, српски како
је у Српском језику.
- У Србском језику се поштује правило о писању сваког имена
(нпр. име језика: Енглески језик, име народа: Јапански народ) почетним великим
словом, а што се не поштује у Српском језику (нпр. име језика: српски језик, и
име народа: српски народ).
С обзиром на то, на смисао властитог имена СРБ, на чињеницу да су Срби и у
другој половини XIXвека свој буквар имали под називом СРБСКИ БУКВАР, да су
говорили "србски", као што пише на плочи у холу Народног позоришта у Београду,
и с обзиром на сва настојања да се искорени Србски народ, одлучио сам да пишем
и говорим Србским језиком с уверењем да Србкиње и Срби, и сви други који знају
било Србски било Српски језик, могу то да разумеју.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕПРЕДЛОГА
1. Имена и презимена свих држављана Р. Србије, без обзира на националност,
треба да се обавезно уписују на Српском језику - србском/српском ћирилицом у
Изводима из матичних књига у обрасцима за иностранство и у пасошу јер је Српски
језик службени језик у Р. Србији (Устав Р. Србије од 2006. год.). У недостатку
техничког средства, уписивање може да буде и руком (на пример, имена, презимена
и остали подаци се уписују руком у француским пасошима иако службеници имају на
располагању техничка средства).
2. Имена и презимена држављанина Р. Србије, чије је матерње и национално
писмо (бугарска или македонска или руска или србска/српска) ћирилица треба да
се напише, као што се чини у земљама њихових народа, на светском језику
(Енглеском и/или Француском) у Изводима из матичних књига у обрасцима за
иностранство и у пасошу, осим у случају да дотично лице затева да му се име и
презиме транскрибују на Хрватски језик (уместо на једном од светских језика) -
да се пишу хрватском латиницом хрватским правописом. То обезбеђује поштовање
равноправности.
3. Имена и презимена држављанина Р. Србије, чије је матерње и национално
писмо (нпр. албанска или мађарска или румунска или словеначка или хрватска)
латиница треба да се напише, као што се ради у земљама њихових народа, на том
њиховом језику њиховим писмом, осим у случају да дотично лице затева да му се
име и презиме напишу на Хрватском језику - хрватском латиницом. Овиме се
обезбеђује поштовање равноправности.
Очекујући да ћете да поштујете:
- Устав Р. Србије,
- језике на којима су написани обрасци Извода из матичних књига
за иностранство и пасош,
- непобитне чињенице напред наведене,
- равноправност људи пред Уставом и законом, те барем иста она
права која се дају припадницима националних мањина да се поштују и за
Србкиње/Српкиње и Србе у Р. Србији,
захваљујем вам се на пажњи и труду и завршавам с молбом да ми се потврди
пријемовог јавног писма.
С
по¡товањем,
Белфор, 30. март 2007. год. Љубомир Т. Грујић
Број пасоша: ЦЈ 698755, издат у Генералном конзулату С. Р. Ј. у Стразбургу,
Француска.
20, rue Gaston Defferre
90000 Belfort
FRANCE
-------------------------------------------------------
[Non-text portions of this message have been removed]
------------------------------------
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
