Ви се налазите:: www.ruvr.ru <http://serbian.ruvr.ru/index.php?lng=scr>  / 
Данас на Балкану <http://serbian.ruvr.ru/main.php?lng=scr&w=52>  / Коментар 
Ксеније Тошић <http://serbian.ruvr.ru/main.php?lng=scr&e=108> 


ПРАКТИЧНА ПСИХОЛОГИЈА


Одкуд одједном овај нови талас разговора о ступању Србије у НАТО? Вероватно 
одговор треба потражити не у војно-поличкој, већ у сфери практичне психологије. 
Ако се осврнемо уназад приметићемо да то није први натовски талас. Пробни балон 
пуштен је 9. јануара, када је министар одбране Драган Шутановац изјавио да 
"Србију нико не условљава да уђе у НАТО, али уколико желимо у Србији европске 
системе вредности, то подразумева и евроатлантски систем безбедности". 

Реаговање јавности било је предвидљиво: група од 200 интелектуалаца написала је 
отворено писмо са захтевом да се ово питање решава на референдуму. 
На то су заговорници идеје „Србију у НАТО“ и рачунали. Интелектуалце су са 
лаким подсмехом представили као паничаре — шта вам је људи, ем нас нико у НАТО 
не зове, ем тема уопште није на дневном реду. На тај начин је први удар 
друштвеног револта — онај најмоћнији – отишао у празно. 

Затим је уследио други талас. Његов врхунац био је интервју амбасадора Русије у 
НАТО-у Дмитрија Ригозина „Блицу“, својеврсна провера реаговања Русије на могуће 
придруживање Србије алијанси. Јавности је на тај начин пласирана идеја да се ни 
Москва неће превише бунити, једино што више неће бранити Косово које и онако 
ником у Србији већ одавно не треба. 

Трећи талас испровоцирале су околности – некако баш на време суседне земље — 
Румунија и Бугарска – изразиле су жељу да се придруже америчком антиракетном 
пројекту. Одмах су се појавиле публикације о томе како су „Руске ракете 
нанишаниле Балкан“, а то би требало да значи да Србија мора под хитно у НАТО 
јер других гаранција безбедности за њу нема. Уосталом, што се тиче „околности“ 
с почетка пасуса — ту има разлога за сумњу. Сасвим је могуће да су заговорници 
атлантске тезе једноставно били упућени у планове суседних земаља и једноставно 
их искористили за пласирање своје идеје. 

Који је коначни циљ? Потпуна капитулација јавности пред атлантском будућношћу 
Србије. Народ се поетапно навикава на ту мисао, сваки нови талас конкретизује 
њене обрисе. Принцип телевизијске рекламе – ако свакога дана систематски будете 
људима приказивали коња, кроз одређено време моћи ћете да га шаљете на избор за 
мис света. Тако и идеја о Србији у НАТО-у треба за почетак да постане за Србе 
сасвим природна, а затим и пожељна. Принцип ради без грешеке.

Додаћу да је психологија масе најбоље позната… тачно, психолозима. 

Уосталом, још има наде. Али и она је из неког ирационалног домена. „Ако неко 
треба да ме сатре у прах, не бих желео да то буду Руси“ — неки сличан коментар 
нашла сам уз текст на задату тему… 

http://serbian.ruvr.ru/main.php?lng=scr&q=19414&cid=108&p=12.02.2010

Одговори путем е-поште