Томислав Ерић: Отворено писмо дневном листу "Курир"
<http://borbazaveru.info/index2.php?option=com_content&task=view&id=2033&pop=1&page=0&Itemid=1> Штампај <http://borbazaveru.info/index2.php?option=com_content&task=emailform&id=2033&itemid=1> Е-пошта Tuesday, 23 February 2010 Томислав Ерић, адвокат ОТВОРЕНО ПИСМО ДНЕВНОМ ЛИСТУ "КУРИР" НЕПРИСТОЈАН НАСЛОВ - ДЕЛО НОВИНАРА - ДА ЛИ СМЕ ДА НАРУШИ ДОСТОЈАНСТВО ЈЕДНОГ АРХИЈЕРЕЈА У Дневном листу "Курир" у недељу 21. Фебруара 2010. године освануо је непримерени наслов "Лего на руду" са темом одржаног служења Литургије од стране Архијереја рашко-призренског Артемија у Манастиру Грачаница. Здравим разумом, кућним васпитањем, општом културом вођени постављамо себи питање: Зар је дозвољено било ком новинару да у контексту наслова свог текста употреби овакву непристојну узречицу-доскочицу која се односи на - ни мање ни више, него на једног Архијереја Српске Православне Цркве?!? Зна се ко може лећи на руду. И у овом тексту непристојно је рећи, да се такав контекст наслова неког ангажованог текста, може тематски односити на неку теглећу животињу, да је то вашарски речник који се својом суштином може односити на например трговце стоком или неке друге нижеразредне, сасвим приземне теме. А новинар је такав наслов употребио тако да се он односи на једног Архијереја наше СПЦ. "Опрости им Оче не знају шта раде" завапио је и сам Господ Христос када су га силници мучили и разапињали, а при том и сам народ је бесловесно учествовао у скрнављењу тела Божијег Помазаника послатог на земљу, и то у телу човека подложног сваком страдању, да тај исти народ спаси од његовог греха. Стара римска кривично - правна наука кроз познати принцип "ignorantia iuris nocet" који има своју хиљадугодишњу примену, давно је устврдила да правна заблуда не извињава. Аналогно овоме, новинара његово незнање још више осуђује, посебно када о нечем пише а не истражи вест, нити чује и другу страну тог истог догађаја. Не може се писати о нечијем чину а да се не познају мотиви и разлози чина таквог делатника, у овом случају када је реч о мотивима и разлозима зашто је Архијереј Артемије направио своју жртву својој пастви служећи им Литургију по окончању прве недеље Часног Васкршњег поста. Па учинио је то да би се причестили сви ти људи-верници, којима је он вишедеценијски духовник, који је то постао много пре него што се десило ово његово "административно уклањање" са његове Епархије. Па тих 200 људи који су дошли на Литургију у Грачаницу остали би непричешћени у случају да је Архијереј Артемије није служио. Цела Србија углавном се причести у првој "Чистој недељи" Васкршњег поста, и колоне и хиљаде људи - верника стоје у редовима пред црквама широм Србије да би се у тој недељи причестили. Не може се неки духовник неком вернику "административно променити". Ако је верник у Грачаници дошао код свог дугогодишњег духовника Архијереја Артемија да се код њега исповеди, онда је он стекао услов да потом приступи Путиру и Светој тајни причешћа. Не може и не жели тај исти верник да то уради код новог и наметнутог духовника сада Владике Атанасија (Јевтића), јер то у домену вере тако једноставно не иде. Али како то неком новинару објаснити, да он не схвати погрешно разлоге и мотиве поступања Архијереја Артемија, да успркос незавидном положају у коме се налази, Литургију тог дана ипак служи. Како том новинару објаснити да је он Литургију служио не због оних што су га склонили са његове Епахије, него због својих верника које није хтео да остави на цедилу, старајући се да узетим причешћем и даље спасавају своје душе, као што се и годинама пре тога о њима на исти начин старао. А истовремено, истога дана, негде у дубини рашко-призренске Епархије, у некој цркви, служио је администратор Владика Атанасије уз саслужење монаха из Краљева, манастира Студенице и других не знамо још одакле, за неколико старица које смо видели на снимку Вести телевизије "Б92". Да се створи привид "да је све у реду" и да су постојеће монаштво и верни народ ове Епархије априори, једнодушно и безрезервно прихватили овакву "административну смену" на челу ове Епархије диктирану са стране. На пример, да ли би могао и смео аутор овог текста подстрекнут горњим сазнањем, да овај текст наслови или означи неприличном поруком-сижеом типа: "дошли дивљи да истерају питоме", па макар то било у стилу устаљене народне изреке-пошалице. Наравно да не, јер би то било непримерено самој теми овог текста. Као закључак се намеће порука да би новинари морали и требали више да пазе на своје "бомбастичне" речи и наслове када се дотичу црквених питања, и посебно самих Архијереја наше Српске Православне Цркве. А тако нешто би сваки професионалац требао унапред да зна, тако им свима Бог помогао и Истини их научио! У Чачку, дана 23.02.2010. године Томислав Ерић, адвокат http://borbazaveru.info/content/view/2033/1/
<<image001.png>>
<<image002.png>>
