Ништа друго до пропагандни трик
Москва није игнорисала фразу коју је државни секретар Хилари Клинтон изрекла на отвореном семинару Улога НАТО-а у 21. веку. Она је овде приметила да може да замисли Русију у тој организацији. Сличне изјаве у име тако високог лица америчке администрације не дају се тек тако. Какав је њихов прави циљ? – питали смо одговорног уредника листа Независни војни преглед Виктора Литовкина: Мислим да то има чисто пропагандни набој. У суштини, Русију нико у НАТО-у не чека и не планира да је прими. Зашто? Ако се то деси, алијанса ће престати да постоји као оранизација! Сетимо се: првобитно је она била замишљења против СССР. И мада су се времена изменила, циљеви су остали. Само место СССР сада заузима Русија. Мноштво је потврда. На пример, ток процеса усаглашавања Договора о конвенционалним оружаним снагама у Европи. До данас ни једна земља НАТО-а га није ратификовала, при томе заједнички потенцијал алијансе у тешком наоружању неколико пута премашује руски. Зашто је, поставља се питање, НАТО-у потребно такво брдо тенкова, авиона, хеликоптера, артиљеријских система, јер прокламовани циљ - борба против међународног тероризма, овакве обиме свега тога не захтева. Одговор је јасан стручњацима... Други моменат. Нама, тобоже, отварају врата у организацију, која је у току свих последњих међународних конфликата била у опозицији Русији. Имам у виду Косовску кризу, и оружани конфликт Грузије са Јужном Осетијом, када је НАТО априори стао на страну агресора – режима Саакашвилија. Помало је заборављен још један моменат: чувена поправка Џексона-Веника. Узрок њеног увођења, забрана Јеврејима да из СССР емигрирају у историјску домовину, одавно је прошлост, а забрана условљена поправком да се Русији не продаје високотехнолошка техника и опрема још увек постоји. Ипак, сарадња са алијансом је очигледно неизбежна, кад имамо заједничке опасности. Русији је, на пример, погодна сарадња са САД и НАТО-ом линијом антитерористичке операције у Авганистану. Јасно је и то да нам је свима животно потребан заједнички систем европске безбедности. И такву нову архитектуру предлаже да се формира руски председник Дмитриј Медведев. Али, авај, не прихватају је, већ говоре о сарадњи линијом... америчке ПРО. Овде је сарадња просто бесмислена. Глобална ПРО САД, убеђен сам, усмерена је против Русије. Зар ћемо заједно са Американцима правити системе заштите од руских стратешких снага одвраћања? Апсурд! Друга је ствар ПРО театра војних дејстава. Постоји искуство сарадње са НАТО-ом у њеном стварању. Чак смо извели да војно-штабна маневра на заштити релативно невеликих територија, што и јесте циљ система и не представља опасност по Русију. Али све је пошло уназад када су били објављени планови да се у Чешкој и Пољској сместе елементи глобалне америчке ПРО. Од ове идеје Обама је тобоже одустао. У замену за то Вашингтон се вратио системима ПРО театра војних дејстава у Европи, чији елементи треба да се појаве у Пољској, Румунији, Бугарској... И у том контекстру дају нам сигнал за могуће ступање у НАТО. Политичари често прибегавају луковостима. Могуће да ћемо ускоро сазнати праву цену изјаве госпође Клинтон. А за сада се све то може оценити као некаква информациона димна завеса. Само завеса од чега? Где је гаранција да сутра, после другог, трећег ешалона ПРО театра војних дејстава, неће настати на европском континенту иста та глобална америчка ПРО, која директно тангира безбедност Русије. http://serbian.ruvr.ru/2010/02/24/4792805.html
