INTERVJU SA PETROM ISKENDEROVIM: BALKAN OČEKUJE NOVI BERLINSKI KONGRES ponedeljak, 08 februar 2010 14:11 Razgovarao Rajko DOSKOVIĆ
Srbi moraju da se oslobode sindroma zakasnele reakcije na promene koje su se već dogodile i da pristupe izradi programa za preispitivanje mape Balkana na osnovu sopstvenih interesa Istoričar Petar Iskenderov, naučni saradnik na institutu za slavistiku Ruske akademije nauka u Moskvi, istakao se poslednjih nedelja u srpskoj javnosti serijom tekstova u kojima otvara mogućnost da sa oružanim sukobima na Balkanu još nije završeno. Iskenderov tvrdi da već se već aprilu otvara mogućnost da Albanci, podržani zapadom, pokupaju da silom potisnu Srbe sa Severa Kosova, dok mogućnost oružanih sukoba, prema njegovom predviđanju, nisu isključene ni u Bosni i Hercegovini, gde se pod pretnjom oružane intervencije nalazi Republika Srpska. „Situacija na Balkanu“, kaže Iskenderov u intervjuu za NoviStandard, „danas se razvija po krajnje opasnom scenariju. U najmanju ruku, u dva konfliktna regiona - u srpskoj pokrajini Kosovo i u Bosni i Hercegovini – privode se kraju aktivne pripreme za oružanu operaciju koja ima za cilj da se razbije bedem srpske državnosti u liku srpskih organa vlasti na Severnom Kosovu i bosanskoj Republici Srpskoj“. NoviStandard: Prema vašim predviđanjima, nova prekompozicija Balkana pod pretnjom sile mogla bi da se dogodi i u Makedoniji? Iskenderov: - Albanski ekstremisti u Makedoniji pristupili su realizaciji plana fundamentalnog preispitivanja državno-pravnih osnova postojanja te bivše jugoslovenske republike. Cilj je da se najpre postigne njena transformacija u konfederaciju pod radnim nazivom Republika Makedonija–Iliriada, a potom da se njeni regioni naseljeni albanskim življem uključe u sastav Velike Albanije. Da li je plan Velike Albanije strateško opredeljenje za daleku budućnost ili ga vidite u sklopu nemira koje najavljujete? - To je moguće već u bliskoj budućnosti. Nije slučajno što su poslednje ankete javnog mnenja među Albancima na Kosovu i u samoj Albaniji fiksirali značajan priraštaj pristalica velikoalbanskih ideja, koji čini preko polovine stanovništva. Podaci koje je prezentovao Gallup Balkan Monitor svedoče da stvaranje Velike Albanije podržava 74,2 odsto ispitanika na Kosovu i 70,5 odsto u Albaniji. Pritom 47,3 odsto anketiranih na Kosovu i 39,5 odsto u Albaniji smatra da je pojavljivanje na Balkanu “države svih albanaca” moguće već u bliskoj budućnosti. Zašto bi opredeljenje javnog mnjenja bilo dokaz o stvaranju velikoalbanske države? - Imajući u vidu klanovsku strukturu Albanaca i tesno preplitanje finansijskih interesa vodećih albanskih partija, porast raspoloženja u korist Velike Albanije poslužiće kao moćan katalizator radikalizacije raspoloženja vladajućih albanskih elita na Kosovu i Albaniji, a takođe i Albanaca u Makedoniji, Južnoj Srbiji, Crnoj Gori i Grčkoj. Kako ocenjujete učešće zapadnih zemalja u tom projektu? - U uslovima kada, uživajući podršku Zapada i raspolažući sredstvima koja se mere sa više milijardi evra, albanske strukture aktiviraju borbu za stvaranje Velike Albanije, SAD, NATO i Evropska unija zauzimaju kurs u pravcu forisrane izgradnje kosovske pseudodržave i istovremeno likvidacije dejtonskih odrednica na koje se oslanjaju u Republici Srpskoj. To je svima jasno i očigledno. Kako bi Srbi trebalo da se ponašaju u tim okolnostima? - Jedina metoda za delovanje Srbije, Rusije i drugih snaga koje se suprostavljaju “novom svetskom poretku” trebalo bi da bude analogno odustajanje od ograničavajućih mađunarodno-pravnih odrednica uključujući sporazume koji su ranije potpisani sa Briselom, Vašingtonom i pojedinim balkanskim zemljama. To bi svakako bilo uzimanje učešća u proizvodnji napetosti. Šta bi to moglo da donese? - To će omogućiti da se oslobode sindroma zakasnele reakcije na promene koje su se već dogodile i da pristupe izradi kompleksnog programa za preispitivanje mape Balkana na osnovu sopstvenih interesa. Jer u ovom slučaju slučaju u sferu teritorijalnih kompenzacija i sistem “protivteže” mogu biti uključeni ne samo Kosovo i Republika Srpska već i regioni Makedonije i Crne Gore. Da li to znači da se definitvno ulazi u novu prekompoziciju Balkana? - Prema informacijama kojima raspolažem, mogu da tvrdim kako bi slično preuređenje Balkana, koje može biti artikulisano na autoritativnom međunarodnom forumu, naišlo na podršku značajnog dela političara, ekspertske zajednice i zapadnoevropskog javnog mnenja. Po svom značaju takav bi forum bio pandan odlukama Berlinskog kongresa 1878. godine ili konferencije saveznika u antihitlerovskoj koaliciji u godnama Drugog svetskog rata http://standard.rs/vesti/36-politika/3858-intervju-sa-petrom-iskenderovim-balkan-oekuje-novi-berlinski-kongres-.html
