AKTUELNO - Poseta Vuka Jeremića Sjedinjenim Državama i perspektive za skidanje 
sa dnevnog reda problema južne srpske pokrajine 

Novi Dejton za podelu Kosova

Autor: Slobodan Pavlović

Vašington - Nema zastoja na pokretnoj traci koja u poslednje vreme dovodi u 
Ameriku visoke zvaničnike Srbije. Tek što je otišao ministar spoljnih poslova 
Vuk Jeremić (u pratnji svog novog savetnika, naprasno penzionisanog načelnika 
Generalštaba Zdravka Ponoša), stigao je Ponošev naslednik na toj funkciji 
general Miloje Miletić. I on u misiji daljeg unapređenja bilateralne vojne 
saradnje, koja se obostrano ističe kao najpozitivniji segment poremećenih 
odnosa Srbije i SAD.

O rezultatima Miletićeve posete tek će se čuti, a u međuvremenu na nadležnim 
vašingtonskim adresama analiziraju se poruke koje je Jeremić doneo iz Beograda. 
Za razliku od njegovih prethodnih dolazaka (u aprilu i novembru), sagovornici 
su mu prošle nedelje bili uglavnom iz nešto nižeg ešalona administracije i 
Kongresa, ali je to ovog puta bilo veoma dobro dopunjeno ručkom upriličenim za 
čelnike vodećih instituta i centara za međunarodna istraživanja i saradnju. U 
prvim reagovanjima nekih od tih gostiju ocenjeno je da je to bila prilika za 
„veoma otvoren razgovor i razjašnjavanje“ pitanja vezanih za odnose dveju 
zemalja. Pogotovu posle povremeno varničavog izlaganja srpskog ministra na 
tribini Džons Hopkins Univerziteta.

Tom Jeremićevom istupanju, inače, prethodilo je, 17. februara, predavanje na 
Harvardu pomoćnika Hilari Klinton za Evropu Filipa Gordona koji je izdvojio BiH 
i Kosovo kao dva potencijalno krizna žarišta u našem regionu. „SAD su spremne 
da okrenu stranicu naše nedavne turbulentne prošlosti i budu partner sa 
najdemokratskijom i najproevropskijom vladom koju je Srbija ikad imala. 
Međunarodni sud pravde tek treba da iznese svoje savetodavno mišljenje o 
proglašenju nezavisnosti Kosova, ali SAD će ostati posvećene suverenitetu i 
teritorijalnom integritetu Kosova. Nezavisnost Kosova je nepovratna. U daljem 
procesu neophodan je nastavak decentralizacije vlasti, a u okviru toga dalje 
približavanje srpskim zajednicama, posebno na severu Kosova, uz zaštitu srpskih 
kulturnih i verskih objekata“, rekao je Gordon tom prilikom.

Jeremić je sa svoje strane ovde ponovio poznata uveravanja o punoj podršci 
Srbije celovitoj Bosni i Hercegovini. On je o tome detaljno govorio, ali je 
istovremeno - tumačeći posledice, kako je naglasio, principijelne politike 
Srbije prema dejtonskoj BiH, kao i svim državama suočenim sa problemom secesije 
- bio i veoma kritičan prema kursu američke administracije oko najdelikatnijih 
pitanja Zapadnog Balkana.

- Kruto sledeći agendu kojom se - bez obzira na cenu - traži centralizovana 
Bosna i cementiranje secesije Kosova, istovremeno je i veštačko i neodrživo. 
Time se odbacuju kao irelevantne legitimne zabrinutosti država poput Srbije. 
To, jednostavno, ne može da prođe test demokratskog legitimiteta - rekao je 
Jeremić, konstatujući da su postojeći „nesporazumi oko Kosova“ značajno 
komplikovali tu situaciju. Pozvao je SAD da se, kao „ključni akter na svetskoj 
sceni“, na Balkanu opredele za rešenje koje će biti prihvatljivo za sve 
uključene strane i koje bi, kako je objasnio, „teško bilo izvodljivo bez punog 
angažovanja Beograda“. 

Gost iz Beograda je neumorno ponavljao da Srbija „nikad neće prihvatiti 
jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova“, ali je, kako se saznaje, iza 
zatvorenih vrata angažovano govorio o spremnosti za kompromis i „svaki ishod 
koji bi realno bio u interesu mira na Balkanu“. Ta maskirna formulacija za 
podelu kao finalno rešenje - čega se javno i dalje odriču i jedni i drugi - 
svodi se, po američkim izvorima, na razmenu sever Kosova za Preševsku dolinu, 
uz eksteritorijalni status za srpske svetovne objekte. Ta varijanta ovde se 
uveliko čula i na nedavnom prijemu povodom godišnjice kosovske državnosti 
(mnogo posećenijem, inače, nego što je to, prethodne večeri, bio slučaj sa 
prijemom povodom dana državnosti Srbije).

Imajući u vidu koliko i Beograd i Priština govore o ključnoj ulozi Amerike u 
koncipiranju obostrano prihvatljive kosovske varijante, u prvim ovdašnjim 
reagovanjima počinje da se pominje 2010. godina kao mogući okvir za neku 
Dejtonsku konferenciju o Kosovu. Sa podelom koja, kao takva, možda i neće imati 
pogubne političke posledice po one kojima je „nametnuta“. 

 

Da se zna ko je ko

- Pod vođstvom predsednika Borisa Tadića, Srbija je izišla iz međunarodne 
izolacije Miloševićevog režima... Mada je u Međunarodnom sudu pravde Srbija 
osporila nezavisnost Kosova, Beograd je pojačao saradnju sa haškim Tribunalom 
za ratne zločine, kao i sa SAD i Evropskom unijom. Vuk Jeremić bio je centralna 
figura u tim događanjima“, rekao je Majkl Halcel, predstavnik Centra za 
transatlantske odnose, predstavljajući na tribini Džons Hopkins Univerziteta 
našeg ministra, nabrajajući njegove funkcije od 2003.

- Zahvaljujući državništvu i viziji predsednika Borisa Tadića, današnja Srbija 
je mirna i demokratski potpuno opredeljena država - ključna u doprinosu 
stabilnosti Zapadnog Balkana. Naša spoljna politika je de fakto proizvod javnog 
konsenzusa, vođenog snažnom izbornom većinom. Ta činjenica ne sme da se 
ignoriše - rekao je Vuk Jeremić.

Miletić: Unapređenje vojne saradnje

Kolumbus - Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Miloje Miletić izjavio je juče 
da će tokom petodnevne posete SAD sa zvaničnicima Nacionalne garde i vojnim 
vrhom te zemlje razmotriti mogućnosti produbljivanja vojne saradnje, pri čemu 
će prioritet biti školovanje podoficira i oficira. Miletić će razgovarati sa 
komandantom Nacionalne garde Ohaja Gregorijem Vejtom i načelnikom Generalštaba 
Oružanih snaga Mađarske Laslom Tombolom. „Razgovaraćemo o mogućnostima 
unapređenja saradnje u okviru Programa državnog partnerstva i njenom 
prerastanju u trilateralnu saradnju, jer u okviru tog programa Nacionalna garda 
Ohaja sarađuje i sa Mađarskom“, rekao je Miletić. Tanjug

http://www.danas.rs/danasrs/politika/novi_dejton_za_podelu_kosova.56.html?news_id=184733

Одговори путем е-поште