VLAHOVIĆ: ZAŠTO SRBIJA NE TRAŽI PARE S
KIPRA?
Izvor: Glas Javnosti, 03/25/2005; Strana: 9
Predstavljena knjiga "Demokratska pljačka Srbije" o
novcu koji se odlio za vreme Miloševićevog režima
BEOGRAD - Osnovno
pitanje koje se nameće iz obilja dokumenata i činjenica koje se nalaze u
objavljenoj knjizi "Demokratska pljačka Srbije" jeste zašto država Srbija i
njene institucije ne traže da se vrate milijarde dolara koje su od 1992. do
2000. godine iznošene iz Srbije. Da su pare iznošene, potvrdio je i bivši
direktor Uprave carina Mihalj Kertes, koji je, prilikom istrage u Palati pravde,
rekao da je na Kipar, samo jednom prilikom, odneto 508 miliona maraka. Cela
Srbija i dalje mirno gleda i ćuti, a naše institucije i po anglosaksonskom
pravu, koje važi na Kipru, imaju mogućnost da od Kipra traže da se novac vrati.
To je osnovni cilj knjige, a ne lična promocija - rekao je Dragan Vlahović,
autor knjige "Demokratska pljačka Srbije" i novinar lista Politika, na
jučerašnjem predstavljanju ovog izdanja Glasa javnosti.
- Činjenice, koje se
nalaze u knjizi, govore da je od 1992. srpski novac "leteo" u inostranstvo,
razlog je svima poznat - sankcije. I Mlađan Dinkić u knjizi "Ekonomija
destrukcije" pisao je o tome kako su do 1995. u džakovima iznošene pare
avionima. Taj proces nastavljen je i posle, kada su ukinute sankcije. Ključno
pitanje je šta se dešavalo posle 2000. godine i šta je sa obećanjima da će novac
biti vraćen - istakao je Vlahović.
Postavljam pitanje, istakao je autor,
zašto tadašnji guverner Dinkić nije procesuirao celu stvar na državnom nivou
nego je upadao u filijalu Beogradske banke i čekićem lupao po zidovima da bi
video gde je trezor. "S kojim pravom je Dinkić četiri godine, do objavljivanja
knjige, ćutao o tome", upitao je Vlahović.
Milan Kovačević, ekonomista i
recezent, istakao je da nije tačna tvrdnja ministra Dinkića da je novac sa Kipra
kasnije otišao u mnogo zemalja i da se zbog toga ne može naći. "Naše banke i
preduzeća sa Kipra imaju evidencije, a u našoj zemlji su polagale završne
račune. Sve banke i preduzeća imaju u svojim evidencijama šta je dospelo iz
Srbije, pa makar i preko pet banaka. Kao trag, ostali su nalozi kada i kome je
doznačen novac. Na osnovu toga, i danas može da se sazna kome su otišle pare, pa
je žalosno da nema eksperata da ih nađu" objasnio je Kovačević.
Jovan
Ranković, bivši ministar finansija, rekao je da je knjiga dokaz više da je
njegova odluka o ostavci sa mesta saveznog ministra finansija ispravna.
"Za
mnogo pitanja sam bio nadležan, ali me nisu pitali, poput onih o gašegnju četiri
velike banke, o osnivanju Nacionalne štedionice i donošenju Zakona o
ekstraprofitu", naveo je Ranković i dodao da je svima koji su s pravom podigli
glas poslata inspekcija, a to se dogodilo i Radisavu Rodiću.
"Nije kasno da
se novac vrati. Nadam se da će uskoro doći nova vlast, kojoj će svi dokumenti
koji se nalaze u knjizi poslužiti za temeljnu istragu. Ovo je veća prevara od
Dafine i Jezde, a tu spada i osnivanje Nacionalne štedionice, koja je, umesto u
državnom vlasništvu, u rukama malog broja ljudi", rekao je advokat Sava
Anđelković.
Antrfile:
Kako do para
- Imamo pravo da tražimo
naše pare od Kipra, a potrebno je da se pozovu ljudi koji su priznali policiji
da su ilegalno iznosili novac i da se protiv njih pokrene postupak. S tim
potezom od Vlade Kipra možemo da zatražimo da se, na osnovu pokrenutog postupka,
pare vrate. To niko u Srbiji ne želi da uradi, što je apsurd - rekao je
Vlahović.
Rodić: Ako nije istina, neka nas uhapse
Radisav Rodić,
vlasnik Glasa i Kurira, naglasio je da od početka objavljivanja feljtona i
izdavanja knjige u sve firme koje su njegovo vlasništvo, a naročito redakcije
Glas i Kurir, dolazi mnoštvo inspekcijskih službi. "Simptomatično je to što se
stalno vraćaju i traže iste podatke iz kojih ne nalaze nepravilnosti u radu
firmi. Inspekcije kao da traže način da nas zatvore. Podsećam da sam u razgovoru
sa Dinkićem i Labusom, koji su me uputili i na Vladimira Ilića, direktora
Poreske uprave, dogovorio da se ne uplaćuju obaveze dok se ne reši spor sa
državom koja mi neuporedivo više duguje od onoga što od mene potražuje. Reč je o
sumi od 23 miliona dinara, koja je do 28. februara narasla na 27 miliona. Ako je
knjiga falsifikat, država treba da uhapsi i izdavača i autora, a ne da se vrši
nesnošljiv pritisak na mene i moje kompanije", naglasio je vlasnik Glasa i
Kurira. On je dodao da su vlasnici i direktori medijskih kuća obećavali medijsku
podršku feljtonu Glasa, ali su svi to kasnije odbili. "Kasnije su mi rekli da
Dinkić drži sve finansijske poluge i da će protiv njih to upotrebiti ako pruže
medijsku podršku", rekao je Rodić.
