Dragoljub Micunovic o vlasti, opoziciji i prikljucenju Srbije Evropi Posle Dindicevog ubistva morao sam da pomognem DS
Razdvajanje SCG mi se cini preveliki luksuz za nesto kratkotrajnog sadrzaja, jer cemo u Evropsku uniju uci svi zajedno Profesor Dragoljub Micunovic jedan od utemeljivaca opozicione politicke scene u Srbiji ne prestaje da se bori. Prvi predsednik Skupstine SRJ i drzavne zajednice Srbije i Crne Gore svoj Demokratski centar prikljucio je Demokratskoj stranci, gde sa Borisom Tadicem gradi strategiju povratka demokrata medu glavne aktere politickog zivota u zemlji. S obzirom na pomenuti doprinos i istrajnost na planu reformi srpskog drustva, tokom jucerasnjeg razgovora Glas je zanimalo da li je izneveren zbog slabog rezultata dugogodisnje borbe za demokratiju. - Moram priznati da sam ocekivao da cemo brze ici, ali istovremeno nisam razocaran jer nisam naivno ocekivao brz preobrazaj drustva. Na kraju, ono sto se odvija u dubinama drustva to je ono sto pravi nekakav istorijski napredak. Nisam, dakle, razocaran, ali sam ocekivao vise. Bili ste prvi predsednik Skupstine SRJ i SCG i upravo za Vaseg mandata zemlja se vratila u clanstvo brojnih evropskih i svetskih institucija? -U stvari, mi smo ocekivali da ce svet mnogo vise da nas pomogne, a taj isti svet je ocekivao brze drustvene reforme kod nas. Medutim, oni nisu razumeli da je drustvo i pored nase pobede na izborima ostalo dosta podeljeno u bitnim politickim pitanjima, u spoljnoj politici, odnosu prema krivicama, zlocinima i da iz toga proisticu neki nasi odnosi sa medunarodnom zajednicom. U pocetku je islo, reforme su krenule, ali je ubrzo doslo do unutrasnjeg cepanja nekih demokratskih snaga, i na kraju, do ubistva premijera Dindica, tako da su konkretni potezi ovde, na neki nacin zaustavljeni. Kako tumacite zastoj u priblizavanju Evropi upravo nakon prijema u Savet Evrope? - Neke stvari smo doveli do nivoa, usli smo u Savet Evrope, doneli smo Ustavnu povelju koja je trebalo da vazi tri godine, dobili smo neke rokove za Studiju izvodljivosti i ocekivalo se da cemo ici dalje. Medutim, uslovili smo neku veliku nestabilnost strasnim napadima na vladu koji su dolazili od DSS i G17 plus, onda je doslo do stvaranja vlade koja je tako hibridna i nesrecno ukomponovana. Ona samu sebe sputava da donosi neke odredene odluke. Na jednoj strani predsednik vlade kaze - mi necemo hapsiti haske optuzenike, uveravacemo ih da se sami predaju, a potpredsednik vlade veli - mi cemo ih uhapsiti, inace ce problem biti veliki. Jedni kazu - hajde da se razidemo sto pre, drugi da se treba angazovati na Kosovu, da nasi ljudi ucestvuju tamo, da izbore treba bojkotovati... I sad se postavlja pitanje, kako to uopste funkcionise. Ali vladajuca koalicija, koliko god da je heterogena, postize saglasnost o Hagu, Kosovu, ekonomske politike, cak i oko ravnogoraca i partizana? - Vlast je ovde jos uvek skopcana sa mnogim privilegijama, zatim sa uticajima. Kada dele teren ne podele se samo mandati, nego odmah da vidimo ko ce u koji odbor da ude u javno preduzece. Dakle, ovde se vlast zamislja iskljucivo kao jedna velika zloupotreba iste, koja je vrlo materijalno opipljiva. Sve ove grupe, sve cetiri stranke koje su u vlasti su zainteresovane da u vlasti budu sto je moguce duze i onda pristaju na potporu SPS sto blokira dalje ujedinjavanje demokratskih snaga i naravno reforme. Dosta kritikujete vladu? - Problem je sto mi zbog blokade vlade imamo potpuni mamurluk javnoga mnjenja, jednu apatiju, svi su u nekoj anesteziji, ceka se da se nesto dogodi. Imamo problem Kosova, Hag, Ustav, pa SCG, to ce sve nekako da se resi, a ne znamo kako. DS mora sto jasnije da artikulise svoj stav u kritici i vlada to ne sme da dozivljava kao neprijateljski cin. Sada je problem kako izaci iz mrtvila. Svi govore, polazi se od toga, nema izlaza, sada ce izbori, narod na njih nece izaci... To mi je isto kao kada se neki profesori zale da studenti nece da uce... Potreban nam je novi optimizam i nova energija da se kaze ne moramo da propadamo, zasto da propadamo, imamo sansu i dajte da to uradimo na najbolji nacin, da se okupimo i odredimo jasan cilj. Posebno kritikujete jednu malu partiju koja "pokriva" sve najvaznije resore u zemlji? - To je problem na koji sam ukazivao svojevremeno i naisao na veoma ostru kritiku, pre svega G17 plus. Oni po svaku cenu nastoje da zadrze kontrolu nad finansijskim tokovima i samo insistiranje mora da je sumnjivo. Ne ulazim sada u neke direktne optuzbe, ali to nije normalno. Za mene je neprihvatljivo da jedna partija uzme u svoju nadleznost od ministra do portira sva mesta u finansijama. To se tako ne moze ostaviti. Sada su sve finansijske institucije stavljene u ruke jedne partije. Princip demokratije je nepoverenje, a ne poverenje. Stalno se mora kontrolisati vlast, jer covek je kvarljiva roba. To vazi za sve stranke u vladi. BIU, posto su je svestenici okadili i dalje cine ljudi koji su bili na celu te policije. Posle osvestavanja oni nas vise nece prisluskivati nego ce prisluskivati one koji nas sada prisluskuju. Ta stranka (DSS) hoce da ima i BIU i sve tajne sluzbe i policiju i pravosude. U rukama jednih je sve, mogu da nam sude, da nas prisluskuju i hapse, sto je nedopustivo. Zasto nije donet novi ustav i ko su glavni "kocnicari"? - Tu se isto pravi mistifikacija. Prvo, ustav je mogao biti donet odmah posle 5. oktobra, imali smo vecinu. Medutim dogodila su se trvenja i od toga se odustalo. Sad vlada priprema ustav, sto je cudno. Imamo nekoliko tih predloga, ali ono sto je ovde sada najbitnije je da su mnoga resenja preuzeta iz medunarodnih konvencija i tu nemamo sta da izmisljamo. Problem je pitanje donosenja ustava, ko treba da raspise izbore za ustavotvornu skupstinu i zasto i kada treba da se odrze izbori. Vratili ste se u DS? - Demokratska stranka je pretrpela veliki udarac kada je ubijen predsednik, to se ni u jednoj stranci nije dogodilo, i to je ostavilo velike tragove i veliku politicku nestabilnost. Smatrao sam da kao njen prvi predsednik i osnivac dugujem i da joj prvi priteknem i pomognem. Smatrao sam da bez DS mi ne mozemo da idemo u ozbiljne drustvene reforme, niti u modernizaciju zemlje Mnogi misle da je za DS bolje da je mladi Jovanovic unutra nego izvan stranke. Sta Vi mislite? - Sa Cedomirom Jovanovicem sam imao dobre kontakte, on je jedan vrlo zanimljiv politicki covek, ima jaku volju, harizmu i mislim da bi on bio koristan u svakoj stranci. Sadasnjim statutom nisu predvidene frakcije. Ne vidim te programske razlike, mozda se radi o tempu. Rekao sam mu da sam osnovao Demokratski centar, ali nikada nisam napadao DS, nije normalno da unutar stranke stvaras militantna jezgra protiv rukovodstva stranke, to vodi razaranju iste. U EU 2010. godine - Imali jednu sansu 1997. godine, stvar je tekla onako da smo se zamislili da je Hag bio resen, mi bismo verovatno 2007. hvatali voz sa Bugarskom i Rumunijom. To smo ispustili i cini mi se da je najbrzi rok 2010. godina, ako ne onda verovatno 2012. Tu ima jos jedan faktor, koji je vazan a to je koliko se bude zurilo EU da mi ne budemo kocnica drugima da ulazi u EU ili opet ako se ne nade neko pitanje koje ce tesko opterecivati zapadni Balkan pa ce onda svi kasniti. Zasto su poslanici DS glasali za izjednacavanje prava ravnogoraca i partizana? - Ako vas moje licno misljenje zanima ja ne bih glasao. Ali se ovde radilo o tome da DS ne bude kritikovana zbog politickih razdora u zemlji da ne bude remetilacki faktor, mada mislim da ce to biti tesko sprovodljivo posle toliko godina. Sta ce biti sa SCG? - Tesko je prognozirati. Politicke elite jos uvek smatraju da sve od njih zavisi. I oko stvaranja Ustavne povelje smo imali velikih problema oko tog uklapanja. Potpisan je Beogradski sporazum, doneta Ustavna povelja, da bi se nakon vremena reklo da je to nefunkcionalno. Nefunkcionalnost nije dosla kao neka prirodna posledica nego je dosla kao aktivno cinjenje odredenih politickih faktora. Ne vidim kako neko moze da izade iz drzavne zajednice a da nije konsultovao volju biraca ni izborima ni referendumom, to je nemoguce. E sad sto smo mi skloni smandrljavanju... Sve mi lici na ono da je muz nasao svoju ljubavnicu i ubeduje svoju zenu da je najbolje da se razvedu, i onda kad se razvedu vise se nece svadati. Razdvajanje SCG mi se cini preveliki luksuz za nesto kratkotrajnog sadrzaja, jer cemo u EU uci svi zajedno. Kosovo, Hag? - Sto se Kosova tice, sada je na velikom iskusenju i medunarodna zajednica. Ona shvata da Kosovo nema atribute drzave, ne moze da stvori jednu demokratsku situaciju, sigurnost gradana, ravnopravnost njihovu, ono sto je pretpostavka za evropsku drzavu, a s druge strane nema ekonomski potencijal drzave i trece ima jos uvek previsokog nacionalnog politickog nacionalizma. U nekoj siroj akciji evropskih integracija moguce je resenje i kosovskog pitanja, ali to je najmanje u nasoj ruci. Sto se Haga tice meni se cini ta stvar vrlo jasna i resiva i ne razumem , pre svega, to rekao bih prenemaganje. Ili kao sto je to uradila RS, rekla jeste, izvrsen je zlocin, ubijeno je u Srebrenici 8.000 ljudi civila. Ne razumem ni vladu sa ovolikim oklevanjem oko toga, to test povladivanje javnom mnjenju da se i dalje uljuljkuje u tome da smo mi bili potpuno na pravom putu a da su nam drugi eto cinili zla, mi nismo ni mrava zgazili sto je lose za moralnu hrabrost jednoga naroda. Sta biste porucili gradanima? Vasim citaocima i svim gradanima Srbije zelim malo vise optimizma u narednoj godini. Glavu gore, iako izgleda da nam spasa nema, propasti ne mozemo. Dragan Banjac http://www.glas-javnosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
