JAVNI PROSTAKLUK
Izvor: Danas, 16.08.2006; Strana: 9
Komentar
Gledaoci medijskog javnog servisa Srbije tokom prenosa Prvenstva Evrope u atletici mogli su da čuju nešto što im ne bi ponudio nijedan evropski javni servis. Specijalni izveštač Duško Korać zaboravio je, izgleda, da njegov šef više nije Milorad Vučelić. Ili je, možda, uveren da jeste i da se RTS i danas može koristiti za lične i grupne obračune.
Novinar Korać uvredio je ne samo one koji su, iz ljubavi prema atletici, otrpeli njegove prostakluke. Uvredio je RTS, jer je dokazao da ona ne može da kontroliše svoje prenose uživo. Uvredio je svoju državu, jer ni u jednoj drugoj nije moguće rugati se dobrom ukusu na tako prizeman način.
Kako su se osećali predsednik države, predsednik vlade, predsednik parlamenta, generalni direktor i predsednik Upravnog odbora RTS ako su slušali Koraćeve izlive besa, upućene stotinama hiljada gledalaca? Mogu li oni, svi zajedno i svako pojedinačno, zaštititi građane od sličnih zloupotreba?
Izveštač medijskog javnog servisa bio je izazvan nekim porukama na sajtu B 92 povodom njegovih ranijih, takođe uživo iznetih stavova. U takvim slučajevima red je nastaviti raspravu tamo gde je započeta. Većina gledalaca RTS verovatno ne prati razmene mišljenja na sajtu devedesetdvojke. Ljudi gledaju svoje televizije. Ko ume i voli, prati internet i iznosi svoje mišljenje tamo gde smatra za shodno. RTS, koliko je poznato, dosad nije upotrebljavan za takve sporove.
Ako je suditi po prvom, nepristojno okasnelom reagovanju, medijski javni servis ne smatra da je ponizio, uvredio i oštetio one koji plaćaju obaveznu pretplatu. Iako su bar njemu dostupni snimci svega što je Korać izgovorio u Geteborgu, Aleksandar Tijanić rešio je, tipično samoupravljački, da ništa ne preduzima pre razgovora sa svojim novinarom.
Gledaoce ne mora da zanima hoće li neodmereni novinar snositi posledice svog postupka. O tome samoupravljači u RTS mogu da raspravljaju u skladu s procedurom. Gledaoci imaju pravo da znaju dokle sežu prava izveštača javnog servisa. Šta ako se nekom od njih sutra ne dopadne kravata, košulja, veš, frizura ili prezime građanina koji uredno plaća pretplatu? Može li RTS, medijski javni servis, služiti građanima Srbije bez vređanja, bedačkih iživljavanja i sitnih pakosti? Njima, ako se već govori o evropskoj Srbiji, nije mesto ni u televizijskom bifeu!
Atletika se, srećom, može gledati i na HRT-u i onim stranim kanalima čiji novinari ne vire damama pod suknju. Samo, u tom slučaju bolje je kupiti prenos od HRT-a nego plaćati Koraćev izlet u Švedsku.
